Prošla nedelja mi je verovatno bila najgora (u svakom smislu) u 2009.-oj, jednostavno šta god je moglo da pođe naopako – pošlo je…

Nije odmah tako izgledalo jer sam u ponedeljak rano ujutru na Sardiniji, dan nakon trke, odradio uvek prijatan footing, a zatim doručkovao ukusno džemom punjene kroasane .

Međutim, već posle podne, nakon dolaska u Beograd problemi su krenuli – komplet prtljag nije doputovao samnom… Problem za koji verujem da je i prouzrokavao dalje probleme i to da ova nedelja bude tako neuspešna…

Kofer, kao i kutija sa bikeom su se vrzmali po aerodrumima u Italiji dok je kompletna najvažnija oprema za trku i trening u njima… Prvi put mi se to desilo u dosadašnjim putovanjima (nadam se i poslednji). Često se dešavaju ovakve stvari, ali sa obzirom da još posebno plaćam prevoz za bike očekujem da on svaki put stigne samnom!

Nadao sam se da će stići isti letom iz Rima u utorak ili sredu (t.j. dan – dva nakon), međutim uzaludno. Problem je bio u tome što sam u četvrtak planirao polazak na ETU Evropski kup u Beču, stoga bi mi svakako mnogo značilo da prtljag stigne.

Međutim već je izvesno bilo da od toga nema ništa, stoga sam bio svestan da ću morati u staroj opremi da radim trku. Jedina dobra stvar je bila što sam u Italiju nosio naravno MTB, stoga je moj bike bio kod kuće… Jedino su mi pedale i sprinterice falile, kao i neopren koji sam nosio u Italiju (hvala Luki i Vitomiru na pozajmljenim mojim starim stvarima – pedalama, sprintericama i neoprenu ). Triko za trku i patike sam imao stare tako da to i nije bio toliki problem (doduše patike jesu malo…).

Poslednja nada je bila četvrtak poslepodne tako da sam odlučio da ipak krenem u petak ujutru za Beč (u subotu je trka) nadajući se da će prtljag stići u četvrtak, međutim kada sam saznao da i tada nije stigao, ipak krećemo u četvrtak u 18 h jer je i to bolja varijanta nego putovati dan pred trku… Tek uveče t.j ujutru u petak u 00:02 h sam legao (malo sam u kolima spavao), što nikako ne može dobro da se odrazi na trku koje u subotu ujutru…

ETU Evropski juniorski kup Vienna:

Prva trka evropskog kupa ove godine, čak oko 80 takmičara! Jaka konkurencija i veliki broj takmičara su me svakako veselili, sa obzirom u kakvoj meri to može da se iskoristi kao test trka za Evropsko prvenstvo…

Plivanje je bilo dobro, sa obzirom da nisam plivao u svom neprenu koji mi super odgovara. Isplivao sam 6, 10-ak sekudni iza vodećih. Malo sam izgubio priključak jer je takmičar koji plivao ispred mene zaostao malo a ja sam se držao njega…

Zastim očajna prva tranzicija… Plaćena cena neoprena! Jedva sam ga skinuo sa nogu, nikako nisam uspevao i ako sam namazao vazelinom članke i kraj neoprena za lakše skidanje… Tu je otišla prva grupa, a sa tim verovatno i željeni plasman t.j. podium… Pri izlasku iz T1 oko mene su bili takmičari koji su daleko iza isplivali, ali trka ide dalje i ja sam bio nemoćan tada, jedino što mi je preostajalo je da radim jako na bikeu i nadam se da ćemo uhvatiti takmičare ispred.

Prva grupa se formirala od 5,6 njih i bili su na kratkom rastojanju ispred, ne više od 20 sekudni. Na početku bike nakon kraćeg “ganjanja” i uhvaćenih par takmičara video sam da je velika grupa odmah iza nas stoga smo se spojili. Mislim da nas je bilo oko 30,40. Zatim ista stvar kao i u Budimpešti, samo 3 puta gora…

Od preko 30 nas, samo nekoliko nas je radilo napred. Katastorfa, pogotovo jer smo vodeće konstano “gledali” ispred, i samo da smo se bar malo organizovali, da nas je bar pola dalo bar po 5 sekudni jaku smenu, stigli bi ih za 2, 3 minuta… ali ne, samo smo Pucelj, belgijanac, mađar, Janis Arsts, Papišta i ja radili.

Tu sam previše energije bukvalno bacio… Najviše na kraća spajanja na čelu grupe jer sam konstatno bio među prva 2,3,4. To je sigurno taktički očajan potez ali jednostavno nisam mogao ni da sanjam da ih nećemo uhvatiti i da su toliko ne inteligentni i ne proračunljivi, i jednostavno se osećam sigurnije (iako trošim više snage) kada sam na čelu zbog eventualnih begova… ne bih mogao da oprostim sebi da se vozikam pozadi a da čelo grupe ide u beg dok sam ja bespomoćan nazad… Takođe je i mnogo bezbednije biti napred…

Ali kao što rekoh, radi se o dragocenoj energiji koju treba sačuvati za trčanje. Samo jednom sa otišao dublje u grupu jer sam nameštao sprinterice i otkopačavao odelo i neverovatno mi je izgledalo kako na začelju može komotno da “meditira”, malo, malo pa okrećete pedale … o takvoj zavetrini se radi…

Već prolaskom kroz drugu traniziciju i početkom trčanja jasno mi je bilo da nije moj dan. Nikakav ritam, lakoća… Teško mi je od početka bilo. Držao sam grupu koliko sam mogao, da bih ih u trećem krugu (od tri) malo pustio i taj treći trčao na samo par sekundi iza njih. Čak četiri italijana su bila tu, tačnije jedan je otišao napred i na kraju prestigao dvojicu iz prve grupe i bio drugi na kraju, ali ni jedan od njih nije ni jednu smenu dao na bikeu… Jedva čekam evropski kup u Italiji i njihov teren…

Na kraju nisam uspeo da ih stignem, uhvatio sam jednog i prestigao ga dok sam jedno vreme trčao sa austrijancem iz prve grupe koji je uspeo da me otsprinta (u normalnim okolnostima ne bi mogao ni da sanja )… 10 mesto! Izmešana osećanja… žaljenje za očigledno propuštenom prilikom za dobar plasman… takođe sam se osećao manje-više iscrpljeno i prazno… iako ni u jednom trenutku nisam hteo sebi da priznam da će se taj nakupljeni stres a pomalo i umor odraziti na trku, ipak je to bila realnost, jer pred trku mozak mora biti potpuno bistar i rasterećen, a moj svakako nije bio…

Pre dve godine sam na istoj trci bio 9!!! Ali naravno, konkurencija je sada bila mnogo jača, mnogo više takmičara. Najbitnije je svakako da su mi vremena na istoj stazi bolja… Prvo mesto je osvojio mađar kojeg sam otsprintao u Španiji, i kojeg sam na njegove poslednje 4 trke evropskog kupa uspeo jedino ja da pobedim.

Da sam samo krenuo na bike sa švajcarcem koji je isplivao sekund ispred mene, odvozao bike sa njima (verovatno bi mi bilo i lakše jer su složno sigurno radili, nema veze što ih je bilo malo) i otrčao to ioanko ne baš najbolje vreme, zauzeo bih treće mesto, ali od toga “šta bi bilo kad bi bilo” nemam ništa, stoga je ovo možda samo polemisanje na propuštene šanse, kojih i neći imati previše jer planiram i seniorskih kupova da odradim, stoga neću odraditi juniorskih kao prošle dve godine (nadam se, ukoliko baš ne zabrljam i na narednim trkama, pa da moram skupljam bodove, jer se boduju samo tri najbolje trke)…

Za dve nedelje je ETU Evropski kup u Tarzo Revinama u Italiji, stoga se ukazuje nova prilika t.j. popravni. I prošle godine sam na prvoj tri bio sedmi a zatim na naredne tri svaki put bio na podiumu…

Već par sati nakon trke sam krenuo za Novi Sad da bih sutradan u Nedelju učestvovao na pančevačkom triatlonu…

Rezultati ovde.

16. Pančevački triatlon:

Imao sam neki osećaj da će se i u Pančevu nešto iskomplikovati jer kao što sam napisao sve što je moglo da krene naopako krenulo je.I bio sam u pravu…

Naime, totalno nenamerno sam zakasnio na check-in koji inače bio ranije sat vremena nego što je već godinama uobičajeno za trke u Pančevu. Jer biciklovi od takmičara iz kluba su stizali kombijem i kasnili su, tako da su sudije dozvolile kasnije unošenje opreme u traunziciju. Tako da sam mislio da nikakav problem neće biti ukoliko sa njima kasnije ostavim opremu jer sam se kao i uvek zagrevao u to vreme oko sat – sat i po pre trke…

Međutim kada smo svi zajedno došli da odložimo opremu, neka devojka – sudija (prvi put u životu je vidim !?) podrugljivo i drsko rekla “zakasnio si, ne možeš da startuješ trku! ?&!#?&% Nakon mog pitanja “zašto”, odgovor je bio jer nemam broj na ruci!!! Trebao sam da dođem na pravo vreme check-in-a samo da bi mi napisali broj 1 na desnoj ruci i levoj nozi!? Bez opreme? Stvarno čudan check-in… nije moglo da mi padne na pamet tako nešto. Pre svega moj broj, t.j. startni paket je podignut, stoga je valjda to znak da sam tu i da ću startovati trku…

Naravno, da sam znao tu izmišljenu glupost od pravila da sam mogao da dođem bez ičeg i čekiram se samo tako što će mi napisati broj, naravno da mi ne bi bio problem da dođem i odradim to, ali kao što sam napisao, zagrevao sam se…

Nas troje se našlo u problemu. Jedan takmičar je čak iz Požarevca (preko 100 km) došao i oni nisu hteli da ga puste da startuje trku! (kakav apsurd, mislim da to nije mogao da očekuje ni od najvećih neprijatelja…) Zatim su došli i dvoje glavnih sudija i izričito rekli da možemo samo da gledamo trku i da nema šanse da ćemo startovati. 15 minuta pred start mi smo stojali izvan ograđene tranzicije “moleći za njihovu milost”… I ja sam pogrešio ponižavajući se pred nekim umišljenim ETU/ITU/IOC… sudijama. Naravno da su umišljeni kada insistiraju na tako bezazlenim formalnostima koje nemaju veze sa životom. Ni reč ne bih rekao da smo mi na neki način oštetili bilo koga od ostalih takmičara, ali zbog ne napisanog broja na vreme problem mi ne bi pravili ni na svetskom prvenstvu, 100%!

Treba pažljivo sagledati sledeće činjenice:

- Pre samo tri nedelje na DRŽAVNOM PRVENSTVU u duatlonu (ovo nije bilo državno nego samo trka STU kupa) su PRIZNATI REZULTATI takmičarima koji su vozili KRUG MANJE I KRUG VIŠE!!!!!!!!!!

- Ni jednom se nije desilo da takmičari sa biciklovima koji imaju time-trial i ironman aero-barove dobiju zabranu da se sa njima takmiče! A to je ubedljivo najopasnija stvar u drafting triatlonu!

- Ne treba da napominjem pravila koja važe za trikoe, i koliko takmičara ima (nema) pravilne jednodelne trikoe sa pravilnim natpisima, otkopčavanjem nazad i ITU logom…

… SVE SU TO ITU PRAVILA i ako se brdo njih ne poštuje nikad, zbog čega bi se neko još bezazlenije poštovalo? Odgovor je jednostavan – da bi se nahranio ego sudija (tipična stvar u Srbiji – ljudi koji imaju tu moć da odlučuju o tome koja pravila i kada se poštuju, čine to sa nekontrolisano i sa zadovoljstvom)…

Pre dve godine sam takođe nakon plasmana za podium i završene trke u Novom sadu bio diskvalifikovan od istog sudije (ne smatram to uopšte ličnim niti želim da osuđujem nekog, ali svakako da činjenica da je kompletni tim sudija iz Pančeva i Beograda predstavlja nešto…)

Zahvalio bih se Valentini svakako, sudiji koja je pokušala da urazumi ostale sudije i da ih ubedi da je besmisleno to što rade, ali nije imalo efekta… Možda i jeste u njihovoj odluci da nas ipak puste da startujemo trku, ali van konkurencije. Da ni to nisu učinili, stvarno bi trebali da razmisle o svojim postupcima u jednoj Srbiji u kojoj je triatlon i ovako na dnu lestvice sportova i kome je životno neophodna popularizacija i omasovljenje, a na taj način se pravi samo anti reklama. Jer mislim da su takmičari ti koji su najbitniji u celoj priči, a ne pravljenje imaginarnih trka na svetskom nivou, a da one ne zadovoljavaju ni najosnovnije standarde, pre svega bezbednosti takmičara na stazi…

Tako da je na kraju i dobro ispalo, ne bih mogao da zamislim da sam došao u Pančevo i da ne odradim trku… Tako da su nas bukvalno 5 – 10 min pred start pustili da ostavimo opremu i da radimo trku.

Uspeli smo da stignemo na start posle žurnog ostavljanja bike-a, patika, i oblačenja neoprena jer je bilo dozvoljeno plivati u njima…

Što se tiče same trke, i ne toliko zanimljivosti. Isplivao sam odmah ispred Savića nakon dobrog, mogu reći opuštenog plivanja (u svom neoprenu ! stvari su mi stigle u subotu), i zatim i sa njim odvozao biciklistički segment.

Posle bolje odrađene druge tranzicije držao sam prednost nad njim dovoljnu samo da uđem u cilj kao prvi… Ali moram napomentui da je umor od prethodnog dana svakako bio prisutan, i da sam se osećao loše ne trčanju…

Nakon trke je bilo još priče oko toga da li će mi se priznati prvo mesto i da li će se ostaloj dvojici takmičara priznati plasman, ali naravno da ništa od toga nije bilo… U svakom slučaju, i ne toliko bitno sa obzirom da se radi o lokalnoj trci, najbitinije je da je meni savest čista, možda je i bolje da mi nije priznat plasman (čudno da u inostranstvu na daleko većim i ozbiljnijim trkama nisam imao nikada problem [nadam se da ga ni u budućnosti neću imati] nego samo u Srbiji i to dva puta)… ali kao što je Nikola napisao na Hermesu (http://www.hermessrbija.rs/neka-glupa-pravila-u-crno-ognjena-zavila/), za nekoliko godina će sve ovo izgledati smešno (verujem i njima) i svakako je izbrisan jedan bitan trag istorije koja postoji na Pančevačkom triatlonu, jer pre svega pobedio sam na njemu treću godinu za redom a to neće ostati “zapisano”…

Rezultati ovde.

Sa tim je nadam se i završen taj meni ne baš naklonjen period… Sve to mi je dalo samo dodatni motiv i energiju… Najbitnije mi je da sada mogu da “pročistim” mozak i spremim se valjano za predstojeće trke!

Ovaj blog je postavljen 09. 06. 2009. u 15:35 u kategoriji 2009, Beč, ETU, ETU Evropski Kup, ETU JC, ITU, Pančevo, Triatlon, Trke, Vienna.