U ponedeljak sam trčao “uličnu” trku (nazovimo je tako) u Bačkoj Palanci t.j. mom bivšem komšiluku jer sam živeo u Čelarevu, mestu pored Bačke Palanke gde i dalje imam dosta rodbine.

Kada sam bio, recimo 3 razred osnovne škole trčao sam takođe uličnu trku u Bačkoj Palanci, mislim na 500 m , i zauzeo, za mene tada odlično 3 mesto, jer su trke i krosevi u školi, uz fizičko, bile jedine situacije u kojima sam trčao. U životu, pre nego što sam 2005-e krenuo sa triatlonom, nisam išao namenski na trčanje…

Trka je trebala biti održana prethondog ponedeljka, i to na distanci na 14 km, ali je zbog tehničkih razloga pomerena, i skraćena na 9 km. Za mene super, što se obe promene tiče jer je prošli ponedeljak bio samo dan nakon dolazka iz Holtena stoga nisam siguran da bi uopšte trčao, a 14 km već nije distanca na kojoj bi mogao odraditi baš jak trening, t.j. mogao bi, ali ne bi bilo najpametnije jer sam imao tešku prošlu nedelju i uopšte se nisam odmarao za ovu trku, u subotu sam imao trčanje dužinu na Fruškoj Gori t.j brda kao i dužu brdsku vožnju poslepodne, u Ned. sam plivao na Dunavu, radio vežbe i spajao predveče po kiši a u ponedeljak sam plivao ujutru.

Plus, u petak sam iskrenuo desnu noge, ne tako strašno, dok sam u subotu na izvrnuo levu :/ stoga je i to bio još jedan razlog zbog kojeg nisam video sjajno trčanje . Ali sreća nisam osetio ništa…

Ponedeljak je dan odmora za mene, kada samo plivam, ali sam zbog ove trke zamenuo utorak sa ponedeljkom tako da od prošleg ponedeljka nisam imao baš lagan dan, što je i razlog zbog čega sam mislio da ću trku otrčati osrednje – solidno, jer uopšte nisam imao odličan osećaj u nogama i bio sam pomalo umoran.

Nakon ne baš temeljnog zagrevanja, prilikom obuvanja patika za trku (u kojima se samo trkam i možda odradim još par ekstra brzih treninga), osećaj je već počeo da se menja i prilikom vežbica i ubrzanja pred start sam dobijao trkački osećaj t.j. ritam.

Krenuo sam iza Zdravka Mišovića, takmičara kojeg sam jedinog poznavao od svih ostalih atletičara koji su u velikom broju došli na trku (naravno, osim triatlonaca i trkača iz Novog Sada, koje znam dugo i koji redovno posećuju našu ligu trčanja).

Pametan start sa naše strane, stvarno umereno, dok se 2-3 grupice odvojilo napred. Iako ne poznajem te takmičare, bio sam prilično ubeđen da će ih bar pola odustati od toga tempa… Tako je i bilo, što je stvarno čudno i ne svojstveno za sportiste kojima je to disciplina i koje otrče more takvih trka godišnje.

Prvih par km smo trčali oko 3:15 do 3:20 min/km i osećao sam se dosta komforno. Već nakon par minuta sam pronašao pravi ritam i frekvencu, i uz samo par ubrzanja Zdravka i spajanja grupe (dostigli smo je negde na 3 km) nije bilo većih promena ritma. Ali primetio sam da i dosta dobro reagujem na iste (promene ritma) i da mi ne predstavlja problem naglo ubrzanje i zatim vraćanje u “normalan” tempo. To je uz ritam disanja jedna od glavnih unapređenja mog trčanja ove sezone, i uz dosta skupljenih km tokom zime samim tim i generalna izdržljivost…

Okrenuli smo na 4.5 kao druga grupa od troje, negde na skoro 15 min. Ispred je bila grupa od njih isto 4 (ili jedan vodeći i grupa od 3)  i još jedan trkač između nas. Na 5 km prolaz je bio oko 16:25 min mislim.

Ubrzo Zdravko više nije mogao da prati ritam, a nakon toga stižemo i takmičara koji je bio na “ničijoj zemlji”, stoga opet ostajem u društvu sa dvoje. Tempo se pojačavao polako i mislim na oko 2.5 km do kraja jedan od takmičara je ozbiljno ubrzao pokušavajući da se odvoji. Oboje smo ispratili, iako nije bilo ni malo lako jer je bila primetna razlika u tempu. Nakon što je nakon par stotina metara shvatio da se ne može odvojiti usporava polako da bih se ja u istom trenutku “iskrao” levo i “napao” i sam.

Iako su na škrge disali ispratili su. Međutim nisam popuštao, ali oni su i dalje bili tu. Kontranapad je najefikasniji napad u trčanju, ali ovaj put sam imao posla sa previše iskusnim i naravno “jačim” trkačima . Ostao sam na tempu i negde na km pred kraj smo opet malo ubrzali i čekali poslednjih 500 metara za rasplet. Napao je opet isti takmičar, za njim drugi a iza ja. Polako sam gubio kontakt, nisam bio u raspoložćenju da dajem baš previše od sebe stoga mi se “nije dalo” baš po svaku cenu voditi borbu za 5 mesto praktično (ja sam tada mislio za 4).

Napravili su malu razliku ali su polako posustajali a ja sam ubrzavao poslednjih 150 metara da bih ih skoro stigao i ušao odmah iza njih u cilj. Vreme 29:25 min, 7 mesto ukupno. Iznenadio sam sam sebe tog dana jer kao što sam napisao očekivao sam prosečnu trku t.j. jači trening. Iako mi je trener rekao da “slobodno šibam” nisam znao da ću imati to u nogama.

Po km oko 3:16 prosečno što je sasvim O.K., i još važnije, ovo je 10 km na daleko ispod 33 min. Bez ikakvih problema sam mogao još jedan kilometar otrčati tim tempom, čime sam zadovoljan. U četvrtak sam po najačem Suncu imao 10×1000 m i praktično sam samo koji sekund brže išao hiljadarke od proseka sa ove trke, zbog čega sam praktično i mislio da ne mogu ispod 3:20 min/km, ali dešavaju se ponekad takvi dani kada jednostavno imate noge. Prvih 5,6 km je bilo zaista prijatno, i uopšte se nisam mučio što je još jedan plus…

Max puls, iako to ne igra veliku ulogu po ovim ludim toplim danima, plus trka je bila uveče u 18:00 h, mi je bio 195 mislim, a nisam imao takav osećaj i praktično baš odavno nisam imao tako visok u nekom trenutku, iako je samo poslednjih par minuta bio zanačjnije iznad jer se poslednjih oko 2 km baš “šibalo”. Takođe, Suunto mi je pokazao Vo2 max 79 ml/kg/min što je izvrsno. Iako je indirektna metoda u pitanju, veoma je precizan. Možete pogledati trening na movescountu. (p.s. movescount pokazuje, iz ne znam kog razlika više vrednosti, viši puls a samim tim i viši EPOC i viši VO2, iako su mi svi parametri isti kao i u Suunto programu na računaru, tako da praktično piše na njemu da mi je VO2 neverovatnih 86, što je skoro nemoguće . ispravne vrednosti su u softveru koji mi pokazuje 79 kao što napisah)

Nakon trke sam spojio vožnju 41 km do kuće i dobar osećaj me je i dalje pratio. Da se nije smrkavalo mogao bih još dosta voziti i to sasvim dobrim tempom jer sam bez ikakve “žurbe” napravio prosek 36, računajući i vožnju po ulicama u Baškoj Palanci, svraćanje na kratko po kolač kod babe u Čelarevu kao i vožnju po NSu do kuće…

Rezultati ovde.

Rezultati kategorije, izveštaj ovde.

Ovaj blog je postavljen 21. 07. 2010. u 17:08 u kategoriji Čelarevo, Baćka Palanka, EPOC, Movescount, Trkačka trka.