Zadovoljio sam minimum – nisam bio lošiji nego moj startni broj (startni broj 27 [dobijamo ih po ITU rankingu], 27-o mesto na kraju).
Trka je bila prilično kasno, u 17 h, dok su devojke startovale u 14 h.
One su plivale bez neoprena jer je temperatura pred njihov start izmerena 21.5 stepen mislim, a 1 h pred našu trku je bila 18.5 stepeni :/. Barem su oni tako merili, iako zvuči neverovatno jer je razlika samo par h, a dan je bio topao. Mnogo je toplo-hladnih struja u reci Duro, tačnije samom ulivanje reke u Atlanski Okean, i voda je dosta hladnija na dubini od par destina cm, tako da je ishod merenja mogao biti i drugačiji siguran sam… uglavnom startovali smo sa odelima.
Zakasnio sam koji trenutak jer nisam čuo „on your marks“, i već na prvih par zaveslaja me je neko zakačio za naočare i ništa nisam video na levom oku. Tek na prvoj bovi sam našao sekund u toj gužvi i iskoristio ga da izbacim vodu iz levog dela naočara. Plivao sam solidno, ništa posebno niti kako bi trebalo, ali ne i loše sa obzirom da mi ne leži baš plivanje u odelu.
Ispalivao sam u velikoj grupi, negde bliže nazad, i uz solidnu T1 i solidno brzo skidanje odela na početku bikea sam se našao među par takmičara. Kao i uvek, samo gurnem stopala u sprinterice i pritiskam pedale koliko noge dozvoljavaju. Zatezanje sprinterica kao i stavljanje naočara i pijenje izotonika/vode sledi tek kada se nađem u grupi.
Formirala se brzo manja grupa od nas par, par njih sam uhvatio, i na početku brda od oko 500 metara, dosta jakog, blizu je bila i grupa ispred, međutim u tim trenutcima sam mislio da ćemo ih stići, i to je bila greška, trebao sam dati sve od sebe i sam krenuti da ih hvatam dok su još blizu, jer se ispostavilo da ih nikada nismo ni uhvatili, iako su bili blizu neko vreme i do kraja su bila stalno na oko 45 sekudni da bi bike završili na oko minut.
Tehnički dosta zahtevna staza sa dva jaka uspona u svakom krugu (8 krugova). Osećao sam se OK i lako pratio i davao smene u svojoj grupi, ali sam nekako pospan bio, da li zbog kasnog starta ili nečeg drugo ne znam, uglavnon jako loš osećaj „smorenosti“…
…Ali ništa posebno mi to nije smetalo, ušao sam u T2 kao drugi jer sam dobro pozicinoirao pri kraju bikea (inače, bilo na je 7, 8 u grupi) i uz brzu tranziciju odmah od početka pobegao svojoj grupi i do kraja me niko od njih nije ni stigao. Očekivao sam da će Ritchie Nichols, Evropski U23 prvak iz 2007-e trčati brže i da ću imati koga da pratim, međutim ništa nije bilo od toga.
ITU je ove godine jako strog i uvedena su nova pravila oko penala od 15 sekudni, naočare, odelo, kapa, kaciga – sve to mora da bude u korpi koja stoji u tranziciji. Ako slučajno bacite kapu pored korpe, očekuje vas 15 sekudni stajanja na trčanju… Tako da svakako obraćam dosta pažnje na to, i sve je bilo OK kada sam na tabli na kojoj sudije napiše startne brojeve onih koji moraju na trčanju da odsluže svoje kaznu od 15 sekundi, video da nema mog startnog broja, ali sam bio više nego iznenađen kada sam u drugom krugu video 27 na tabli.
Nisam imao predstavu zašto, uglavnom odlučuo sam da u trećem krugu odslužim „kaznu“. Inače može da se bira krug u kojem će se „stajati i gledati ostali takmičari“ kako prolaze pored dok sudija broji sekunde koje traju čitavu večnost… ako se ne stanr u penalty box do cilja, sledi diskvalifikacija…
Ali ni uz tih 15 sekundi stajanja me i dalje niko nije prešao. Do kraja sam uhvatio još par takmičara iz druge grupe i skoro u finišu prestigao još jednog mađara. Sve u svemu, solidno trčanje sa obzirom da sam trčao sam i da je bilo dosta vetra, a takođe nisam familijaran sa solo trčanjem i uvek mogu dosta više da „dam“ kada ima neko da me „vuče“, tako da svo vreme držao jak ali koliko se to može nazvati, prijatan tempo.
Trku u Portu (Gaia-i) je startovalo oko 60 takmičara.
Rezultati ovde.