ITU Pan American Cup and Caribean Championships Guatape (COL)

U Nedelju sam odradio drugu uzastopnu trku olimpijskog triatlona, ovaj put u Guatapeu, mestu gde će se krajem godine održati ITU Svetski Kup.

Trka je takođe bila ITU Pan Američki kup kao i prvenstvo Kariba tj. zemalja koje „izlaze“ na Karipsko more.

Guatape je na 1900 m nadmorsko visine, stoga je to svakako krucijalna činjenica vezana za uslove trke.

Doputovao sam u Guatape u ponedeljak, dan nakon trke u Cartageni, zbog prethodno navedenog razloga, visine. Sat vremena leta je u pitanju + 1.5 h vožnje od Medelina gde sam sleteo do prelepog mesta na 2 km od Guatapea gde hotel u kome su svi takmičari bili smešteni, „leži“ na prijatnom jezeru koje je okruženo planinskim vencima.

Tokom nedelje sam dosta odmarao, i stvarno moram priznatio da u životu nisam toliko opušteno provodio dane pred trku. Pravi, ali pravi tapering. Jednostavno sam vremenom naučio koliko je odmor pred trku bitan i lagano podnosio činjenicu da lenčarim, jednu od najtežih stvari među pro sportistima :).

Plivanje: jezero, 2 kruga, oko 22 C, mada je meni izgledalo i toplije. Najave su bile da će biti plivanje u neoprenu ali temepratura je jednosavno bila više nego prijatna za plivanje bez.

Bike: 3 kruga po 13.6 km (41 km total), brdovita staza i pomalo opasna.

Trčanje: 4 kruga sa kraćim usponom

Na plivanju sam se osećao dobro. Imao sam dobar start i nakon nekih 200 – 300 metara sam bio treći ili četvrti „na nogama“ Michela, verovatno najboljeg plivača među starterima u Kolumbiji, međutim kao  i u Cartageni dosta guranja i grubog plivanja, tako da me je neko „izbio“ sa te pozicije, i nakon bove gde sam isto potrošio mnogo energije samo da ostanem na površini, sam izgubio par mesta.

Međutim do kraja plivanja je bilo rutinsko plivanje bez previše zamaranja. Najsrećniji sam zbog te činjenice da je plivanje na boljem nivou, ne forma, nego snalaženje i pravo triatlonsko open – water plivanje koje igra toliko veliku ulogu.

Iz T1 sam odmah bio u prvoj grupi od nekih 10 do 15 takmičara. Druga grupa je bila poprilično iza. Teško je bilo, vozili smo jako, a usput brda i nadmorska visina su još dodatno umarali noge i pluća. Komforno teško mogu napisati, jer ni u jednom trenutku nije bila totalno crvena zona za mene. Kadenca je bila visoka na brdu, iz sedišta sam vozio, tako da sam čuvao koliko je bilo moguće energije sa takvom ekonomičnom vožnjom.

Ista priča kao i iz Cartegene, nas ne više od 6, 7 je davalo smene. Dosta je bilo bitno biti dobro pozicioniran napred jer je bilo dosta „razvlačenja“ grupe zbog konfiguracije staze i nizbrdica, stoga sam  i sam dolazio u situacije da lovim grupu par stotina metara nakon opreznog spusta, jer nisam rizikovao na nizbrdicama na veoma uskom putu odvojenom čunjevima jer se vozilo u oba smera, i gubio sam točak ispred zbog toga pa sam morao da spajam.

Negde u malom mozgu je postojala inicijativa za beg, međutim nisam se osećao kao da sam 100% za to, jer su južnoamerikanci prilično dobro vozili, sa obzirom da svi žive na 2000+ metara n.v. u teškim brdima i familijarni su sa uslovima u kojima smo vozili :).

Izašao sam iz T2 kao drugi i već na početku trčanja nije to bio pravi osećaj. Nije mi bilo teško ali nisam pronašao višu brzinu. Drugih 5 km sam istrčao jače rekao bih, ali i dalje ne adovoljavajuće. Od početka su španci i Carlos iz Kolumbije otišli. Trčao sam nekih 3 – 4 km sa Michelom a potom sam otišao ispred. Španac koji je završio četvrti je pukao pri kraju međutim sporiji start je onemogućio da ga stignem, jer je bio ispred pola minuta, tako da završavam solidno peti na 15ak sekundi iza.

Ne mogu reći da sam ne zadovoljan jer pre svega 5-o mesto nije mala stvar, novi bitni bodovi, a takođe i jer je plivanje bilo dobro, što je bilo krucijalno jer je napravljena selekcija odmah na bikeu, i bilo je dosta grupa. Bike je takođe bio dobar, jedina negativna tačka je trčanje. Sa obzirom na uloženo tempo je bio sasvim dobar, ali nisam zadovoljan zbog činjenice da nisam mogao da dam maksimum. Očekivao sam da će ova trka biti bolja od Cartagene, međutim još nisam poptuno naviknut na visinu rekao bih. U Francuskoj sam bio ubeđen da će ova trka biti špic a prva samo zagrevanje nakon dobrih treninga na visini i na brdima, ali u triatlonu je jako teško planirati egzaktne stvari, stoga je sve u svemu vrlo dobro, možda mi je prethodna trka podigla standarde pa se foliram sad :).

U svakom slučaju nije svaki dan Božić, kao što sam istakao bitna stavka je plivanje i dokazao sam sebi da nisam baš totalno sidro i fokus je prva grupa na ITU Svetskim Kupovima, a kada to učinim, lako ću preživeti paćenje na trčanju i rešena stvar i mnoštvo bodova. Biću najzadovoljniji sa te dve stvari, plivanjem sa prvom grupom i davanjem maksimuma na trčanju, simple as that.

Nakon trke sam se odmah spakovao posle rastrčavanja, kraće vožnje do hotela i kraćeg „bućkanje plivanja“ u jezeru, i nakon par sati već bio u avionu za Bogotu preko koje sam leteo do Frankfurta. Čudan osećaj, i veoma intezivan dan!

Sledeća trka je za manje od 3 nedelje, ITU Svetski Kup Edmonton u Kanadi!

Rezultati sa ITU-a

p.s. ni jednu sliku sa trke za sada nisam našao… Uskoro stavljam „casual“ slike iz Kolumbije…