Nakon uzburkanog perioda i više od mesec i po dana problema sa nogom i stopalima, trening je na svaki način bio specifičan. Dosta bicikla, teretane i plivanja. U nekim trenucima dosta bicikla i teretana, i malo manje plivanja sa nekoliko obimnijih treninga.
Forma na plivanju je bila solidna, barem je to bila moja percepcija. Dobar osećaj za vodu, snažan zaveslaj. Sve što se „računa“ za triatlonsko plivanje. Kao i nekoliko zaista dobrih treninga po „štoperici“. U svakom slučaju bio sam uveren da je plivanje na nivou za prvu grupu.
Na biciklu sam se nakon par obimnijih nedelja osećao zaista snažno. Jednostavno, na biciklu je jednostavna računica, kilometri ne lažu, što ni malo nije slučaj sa plivanjem ili trčanjem. Intervalni i aerobni treninzi su mi dali samopuzdanje da ću i kada sezona krene biti sasvim familijaran sa tempom trke.
Možda je to bio problem. Pristupio sam trci suviše relaxiran ili samouveren za ove dve discipline.
Startna lista je bila manja, sa nekoliko boljih triatlonaca gde svakako treba uračunati pobednika Pan Američkih Igara pre par meseci, brazilca Coluccija.
Nakon sirene startovao sam solidno ali nakon 50 metara sam „naišao“ na gužvu, i uz dosta guranja i borbe loše sam prošao, jer se nisam izborio za poziciju. Zbog toga sam tonuo nekoliko pozicija da bi na kraju prvog kruga video da se grupa razdvojila i u tim momentima sam pokušao da spojim ali brazilac mi nije dozvolio da uđem u liniju i tako pokušam da stignem poslednjeg plivača iz prve grupe pošto je prethondo on zaostao tj prekinuo „lanac“. Ta situacija me je psihički oborila. Jednostavno sam psihički pukao. Toliko sam bio siguran da ću lako plivati da je ovo bio „bum“ za mozak. Trka se tu završila za mene što je greška koja se iz aviona može primetiti. Nakon odvajanja plivao sam kao drugi tempom zagrevanja na treningu. To jednostavno govori koliko sam bio neodgovoran.
Nakon lošije prve tranizicije (jednostavno fali intezitet na trčanju) na početku bikea sam se našao iza cele druge grupe jer sam izgubio i par sekundi pošto mi se dres zakačio za sic i pocepao malo na jednom delu. Zbog toga sam morao max da vozim 2 minuta što me je zaista slomilo. Došao sam do grupe polu mrtav i zakišeljen što je uticalo i da se loše osećam i tokom cele vožnje zbog prethodnog anaerbnog napora.
Da stvar bude još gora trojica su otišla iz moje grupe i ja nisam odgovorio na napad, a mogao sam (kako to samo loše zvuči!). I oni su stigli prvu grupu… Dok smo nas četvoro iza kao vozili i došli sa minut i po zakašnjena za vodećima. Trkao sam se bez srca i mozga. A to je situacija u kojoj ne možete očekivati rezultat.
Jednostavno nije bio moj dan, a jedini krivac za to sam ja. Sve je počelo sa greškama na plivanju.
Trčanje je bilo kao i očekivano. Loše sam startovao tj sporo što me je koštalo poena na kraju jer sam zbog 20 sekundi propustio cut off vreme. Ogromna i važna životna lekcija. Izgleda da ja učim samo na greškama, što je ponekad velik nezaslužen luksuz.
Trenutno sam kod druga Christopera Ponsa koji me je ugostio ove nedelje u njegovoj kući u mirnom brdovitom kraju pored Santiaga do sledeće trke na čemu sam mu neizmerno zahvalan. Znamo se iz ITU kampa iz Australije pre dve i po godine kada smo trenirali zajedno. ITU familija je unikatna u svetu i ako steknete prijatelje triatlonce budite sigurni da ma na kojem kraju sveta oni živeli, sa osmehom na licu će biti spremni da vam pomognu kako god mogu. ITU je nešto mnogo više od sporta.
Slike su na mom flickru
Rezultati na itu web sajtu (molim vas, ne gledajte ih)
Drugi deo januara, i ceo februar su bili period sa mnogo „padova“. Toliko neželjenih stvari, direktno povezanih sa pripremnim periodom, se desilo da sam se u momentima smejao kada sam trebao da plačem. Mnogo doktora, traumatologa, terapeuta i masera/ki, ali i odmora na periode. Međutim nakon rešavanja jednog problema drugi se pojavljivao. Mnogo puta ste me mogli naći ujutru kako krećem na trening sa verom da ću trčati 30 minuta bez boli, i nakon 5 minuta me možete naći kako sedim na bankini držeći se za koleno ili stoplao zamišljeno gledajući gore. I te situacije su bile uobičajeno nakon par dana odmora kada bi povreda trebala da je bolje… Tako da nije bilo poente ležati u krevetu. Odmah nakon tih momenata kada me je realnost teško pogađala, vraćao sam se u sobu, presvukao se, stavio nešto u usta i nastavio sa 3 h bicikla. Poslepodne bi obično plivao 5 ili 6 km i radio teretanu. To su bili dugački dani, ne dugački trenažni dani, jednostavno dugački dani. Ali ni u jednom trenutku nisam prestao da treniram i skupljam zimske kilometre. To (odmor) je bilo samo par puta po par dana, kada sam verovao da će to uticati na smanjenje inflamacije. Zbog svega toga itekako ću se pobrinuti da za vikend niko ne pobedi lako. Prošao sam težak i dugačak period tako da je prevelik luksuz još jedna loša trka.
Moja motivacija za vikend će biti, osim prethodnog pasusa, ova loša trka u Santiagu, loša sreća prošle godine u Valparaisu kada mi je tabular spao pre druge tranzicije dok sam bio na čelu grupe i najvažnije trku ću posvetiti našoj dragoj Desi koja je preminula od raka pluća u Januaru. Svi znamo njen uticaj na naš klub i na koji način nam je godinama pomagala na tim dugim Nedeljnim trčanjima koji su bili moji omiljeni treninzi i velik razlog za nastavak i motivaciju sa triatlonom u počecima. Uvek je bila tu za nas nakon sat, sat i po ili i dva sata mizernog trčanja po hladnoći, snegu ili magli čekajući nas sa toplim čajem u skromnom toplom domu koji je uvek bio mesto na kome su se svi samo smejali. Poslednji put sam je video u novembru, bila je nasmejana i šalila se samnom kao i uvek. Možete biti sigurni da ću ostaviti srce na teškoj stazi u Valparaisu, makar mi to bilo poslednje.
Hvala vam svima na podršci i tokom loši vremena, Ognjen
Jako lepo od tebe što si se setio Dese. Imao sam priliku samo nekoliko puta da je vidim na Fruškogorskom maratonu i treninzima, ne i da razgovaram sa njom, ali dovoljno da vidim koliko su je svi Fruškogorci poštovali. Ne mogu ni da zamislim koliko je značila vama koji ste tamo svakodnevno trenirali.
Nadam se da su povrede stvar prošlosti i želim ti sve najbolje u nastavku sezone.
Odlican teks, samo napred; svi smo uz tebe!