Nakon što sam saznao da se trka koja je trebala biti u Srbiji prethodni vikend neće održati, odlučio sam da se prijavim (samo dva dana pred trku) za ovaj olimpijski triatlon na ostrvu Krku u Hrvatskoj jer iako je već i Septembar prošao, a ja sam imao trke u Januaru i počeo sezonu u Aprilu, Maju, još uvek imam želju za trkama (specijalno nakon neuspešnog Svetskog u Australiji)…
Učešće mi je izgledalo izazovno, sa obziron da drafting nije dozvoljen i da je biciklistički segment ekstremno zahtevan u svakom smislu. Staza je komplet brdovita (sa samo 2, 3 ravna km na početku i na kraju), i to sve u rasponu od 7 – 11 % nagiba (profil staze ovde.)!
Plivalo se u neoprenu, iako nepotrebno (voda je bila oko 22 stepena). Krenuo sam brzo i odmah izbio na čelo, da bih zatim malo usporio i „izmešao se“ zajedno sa još trojicom takmičara (Casadei, Kovačić i Seme). Plivao sam sa njima do prve bove i joše jedno kraće vreme (oko 500, 600 metara) da bih mi koji sekund pobegli zatim jer nisam stigao da se zagrejem pre plivanje, pa sam malo „povukao ručnu“ :).
Tehnika mi se pokvarila a takođe se nisam baš osećao komforno u neoprenu jer mi je rameni pojas ekstremno ne razgiban pa mi neopren predstavlja otpor u tom delu…
Držao sam kraće rastojanje za njima potom, da bih nakon toga zaostajao sve više i više jer sam počinjao da budem zbunjen, jer se druga bova nikako nije pojavljivala, stvarno je izgledalo čudno, pomislio sam da sam pogrešio stazu jer se održavala trka u dugom triatlonu (dupli olimpijski), pa sam sumnjao da sam možda plivao po stazi ok 3 km, iako sam znao da su tri takmičara ispred takođe učesnici olimpijskog…
Ali stvarno, druga bove ni na vidiku nije bila. Plus, nameštao sam kapu dva puta, jer sam mislio da ćemo dobiti kapu za plivanje pa sam poneo samo jednu, a potrebne su mi dve da mi ne bi spadale… tako da sam stao dva puta da namesti… to je dobra stvar non draft triatlona, nemate mnogo toga da izgubite zbog ovakvih stvari…
I joše par puta sam stao i gledao okolo kao zbunjena foka, ne bi li osmotrio da li stvarno plivam dobar kurs. Video sam takmičare ispred i kajak, dok iza nikog nisam mogao da vidim jer smo napravili ogromnu razliku. Uglavnom, došla je i ta druga bova a zatim nazad do obale. Malo sam vratio tempo i otplivao solidno do T1. Preko 20 min je bilo vreme, što jasno pokazuje da najmanje 100 metara bilo duže, mada je meni izgledalo i više… I talasi su na delu oko druge bove bili jaki…
T1 ekstremno loša, jer mi se neopren zaglavio za jednu nogu. Smešno je izgledalo, čak sam se i ja smejao jer sam kampovao u tranziciji. Frustriran sam sa tranzicijama kada se pliva u neoprenu. Na trenigu mogu za 10 sekundi da ga skinem u sred noći i to bez masti oko zglobova, dok mi se na trkama uvek dešavaju neke ne predviđene stvari… Ali kao što rekoh, to je dobra stvar triatlona bez drafta, imate vremena na pretek, jer nema ko da vam pobegne :).
Zatim 42 km bike-a… Prvih par km je kampovanje nastavljeno jer sam vozio sa rukama na aero baru i u isto vreme vezujući traku za broj jer se igla sa kojom je bila vezana otkinula… i to vezivanje u toku vožnje je trajalo nekih 5 min! Tu sam izgubio još koji min… Zatim su krenula brda i prestigli su me Pleše i Cigana (treći sa nedavno održanog Evropskog u dugom triatlonu). Pratio sam ih neko vreme (naravno, na razadljini od oko 10 – 20 m), da bih zatim nastavio u svom tempu.
Ne mogu se baš naterati da dajem sve od sebe u ovakvim situacijama, stoga sam ceo bike vozio u komfortabilnoj zoni i zaista uživao. Ni u jednom trenutku mi nije bilo ekstra teško. Osećao sam se lagano na uzbrdicama, takođe i zbog novog bike-a koji nema više od 7 kg. Zatim me je prestigao joše jedan biciklista iz štafete sa kojim sam vozio do kraja.
Smenjivali smo se često jer me on prestigne, ode 20 metara ispred a zatim mu tempo padne pa ga ja pređem i tako u krug. Uglavnom sam dobijao vreme na usponima, jer sa nizbrdice namerno loše vozio, jer su potrebni meseci da bi se srodili sa novim biciklom, stoga je jurnjava nizbrdo bila rizik za mene.
Kočeći je teško bilo ići sporije od 70 km/h, plus saobraćaj nije bio zatvoren, tako da je staza esktremno, ali ekstremno bila opasna, jer je kurs prepun nepreglednih krivina. 2,3 km pred okret u Staroj Baški se mogu uporediti sa Mt Ventoux-om…
Sve vreme sam se hranio i hidrirao dobro. Jedan veliki bidon mi je bio nedovoljan, na prvom okretu sam uzeo flašicu od 0.5 l da bih negde na 25 km t.j. oko 5 km pred drugi okret skoro ostao bez tečnosti u svom velikom bidonu (znaiči do tada sam popio oko 1.2 l). Malo sam štedeo i zatim u zgrabio dve flaše na okretu i u toku vožnje napunio bidon do kraja. Pojeo sam tri gela za tih 42 km.
Pametna vožnja, hidratacija i ishrana su učinili da stigne i više nego svež na trčanje. Vreme bike-a od 1:29 h dovoljno govori o zahtevnosti staze…
A zatim nezaboravnih 10 km. Mislim da se nikada nisam ovako osećao na trčanju. Odličan tempo, disanje. Visoka frekvencija od samog početka. Jednom rečju osećao sam se laganim. I što je najbitinije bez ikakvog mučenja sam trčao tako. Malo je reći da sam uživao.
Tempo je itekako bio brži od onog koji sam imao na 5 km prethodni vikend na Svetskom (kakav apsurd!). Krajnje vreme je 32:59, čak iako je staza nešto kraća (neznam tačno koliko je, možda i nije) siguran sam da je rezultat i te kako ispod 34 minuta, što nakon ovakvog bike-a, i uz činjenicu da je ovo praktično bio samo jak tempo, ništa više, predstavlja vrhunsko trčanje za mene. Takođe bilo je dosta skretanja jer se trčalo uz more po dokovima, kroz marinu i bio je kraći deo sa zemljom, peskom, tako da je to dodalo još 20ak dragocenih sekundi.
Krenuo sam 6 na trčanje da bih možda km pred kraj stigao prvoplasiranu štafetu t.j. člana te štafete. Čim sam ga „uhvatio“, čuo sam da teško diše tako da sam samo naglo ubrzo i tako ga fizički i psihički slomio :). Do kraja sam otrčao u malo jačem tempo, čisto da ne uđem u cilj baš toliko neistrošen, hehe. Dobra stvar je bila (jer sam zaboravio gel da stavim u T2, a samim tim i da ga ponesem na trčanje) jer je bilo par okrepnih stanica sa bananama i narandžama…
Završavam kao peti (četvrti u kategoriji seniori 1 (zašto nije bilo kat. juniora??? :) )) iza dva italijana i dva slovenca. Najbolji trening, možda i trka kada se sve uzme u obzir (osećaj, uloženi napor…) ove godine.
Rezultati ovde.
Slike ovde.
Comments (0)