Verovatno ste svi pročitali moj poslednji blog post o trci u Santiagu, i planove koje sam imao za ovu trku. Ali kao po pravilu, planovi retko kad u ovom sportu uspeju da se realizaiju u potpunosti.
Boravio sam u Santiagu do četvrtka sa Christoperom kojeg sam pomenuo već, da bih u četvrtak sa drugim drugom – Gasparom otputovao u 1.5 h udaljen Valparaiso na okeanu i boravio u kući njegovog brata u poznatom mestu koje je spojeno sa Valparaisom, Vina del Mar. Sa Gasparom sam se takođe upoznao pre nekoliko godina u ITU kampu. ITU Spot Development kampovi su zaista sjajna program vođen entuzijastičnom Libby Burrell uz pomoć sjajnih trenera iz celog sveta. I u njima se uvek pojavi sjajan mix triatlonaca i triatlonki sa svih kontinenata, koji uvek postanu velika familija gde je svaki član spreman da pomognem drugom članu, bez izuzetata.
Odradio sam lepu nedelju treninga i imao odličan oporavak, jer pre svega nisam dao 100% na prethodnoj trci! Sve je išlo po planu, da sumiram. U sredu na poslednjem intervalnom treninga pred krake intervale na brdu odlučio sam da podesim visinu sedišta i tom prilikom se navoj „zjb“. Odradio sam intervale i vratio se „kući“ „stojeći“ jer je šticna bila skroz spuštena… 30-40 min u tom položaju nije ni malo lako ni prijatno. Ruke su pre svega bile trome nakon treninga.
Sredili smo bike sutradan u bike shopu i momci su napravili veći navoj i stavili šraf sa većim dijametrom tako da je problem bio rešen. Isprobao sam bike na treningu u petak na kursu trke i nije bilo nikakvih problema.
Već naslućujete šta će da se desi… u toku trke :).
Bio sam spreman na startnoj liniji, i željan trkanja. Plivanje u neoprenu u uzburkanom okeanu je bilo dosta teško. Zbog talasa se nisu videle bove, tako da sam prateći grupu nekoliko puta zajedno sa njima skrenuo sa kursa, samo su dvojica ispred plivali rekao bih „najkraču distancu“ dok smo plivali nešto više. Sve u svemu nisam zadovoljan sa plivanjem, lošiji start, loša navigacija, i zbog velikih talasa nisam mogao da pronađem pravi tempo/ritam. Isplivao sam na repu grupe od 5, 6. To je bilo prva grupa, stim da su dvojica isplivala 10 ili 15 sekundi ispred. Izabrao sam lošu poziciju na startu, levo umesto desno na startnim markiranim pozicijama, iako sam znao da voda „nosi“ ulevo. Ne znam zbog čega nekada pratim šta ostali rade umesto da slušam svoju intuiciji. Uglavnom još jedna lekcija naučena!
Imao sam jako lošu prvu tranziciju, koja mi se često dešava sa neoprenom. Iako mi na treningu treba 5 sekundi da ga skinem, ponekad u toku trke jednostavno ostane „zaglavjen“ na zglobovima iako stavim ulje ili vazelin. Tako da mi je grupa otišla ali sam ubrzo stiskao pedale što sam jače mogao u akciji sustizanja. Na delu sa kockom se pojavio prvi problem, kada je šticna popustila i krenula da se spušta. „U problemu si Ogy“, pomislih. I to je bilo nažalost tačno. Spuštala se sve više i više i mogao sam da zaboavim na sustizanje grupe. Vozio sam krug i po tako. Prilikom prolazka kroz tranziciju viknuo sam da mi trebaju ključevi za sic i Christoper me je čuo i u narednom prolasku nakon spuštanja sa brda dobio sa ključ, tako da sam stao i podesio sic. Ali imao sam samo 20-ak sekundi za ceo proces jer je druga grupa (ne računajući dvojicu koji su nakon plivanja sve vreme vozili sami) bili nedaleko iza tako da sam morao da obavim to da bi ih uhvatio. Pri toj žurbi sam otprilike odradio posao i zategnuo šticnu malo niže nego što bi trebalo (to sam kasnije video nakon trke) međutim sic je bio dosta udesno, ali nisam imao probleme sa tim. Taman kada sam skočio na bike grupa je proletela tako da sam uz malo vijanja uspeo da ih stignem i do kraja odvozam sa njima.
Tempo je bio lak za mene i iako sam pokušao da organizujem grupu, momci jednostavni nisu bili dovoljno jaki a i grupa ispred i vodeći dvojac su imali par minuta nedostižne prednosti.
Na poslednjem brdu sam napao čisto da omogućim sebi mirniju T2 i početak trčanja. Na trčanju sam se osećao sasvim dobro kada se sve uzme u obzir. Mnogo bolji osećaj nego samo vikend pre trke. Jači trening i par ostalih trening u toku nedelje su sigurno doprineli da se moja forma podigne, iako zvuči smešno. Jer bolje je 2 nedelje trčanja, nego 6 nedelja bez trčanja.
Uhvatio sam trojicu ili četvroricu i završio kao 7-i… Vreme tj dužina staze nije tačna siguran sam, 32 minuta na brdovitoj stazi sa jakim vetrom jednostavno nije realno. Kada bi se transliralo vreme na ravnih 10 km bez vetra po osećaju cenim da bi vreme bilo nekih 33 i po do 34 minuta, što je prihvatljivo uzimajući činjenice mog trkačkog treninga u obzir. Moje najduže trčanje za 2 meseca je bilo 45 minuta…
Po drugi put zaredom Valparaiso se pokazuje kao loša sreća sa mehaničkim problemima. Sledeći put sigurno neću raditi trku ovde! Mada nikad se ne znam, organizatori planiraju Svetski kup u 2013-oj!
Zaista mi je krivo što nisam završio na podiumu jer smatram da su ruke i noge u trenutnoj formi mogle dovesti do istog. Drugoplasirani Felipe, čileanac je završio kao treći prošle godine u Cartageni kada sam ja pobedio, i pritom je završio u bolnici na infuziji zbog iscrpljenosti i dehidratacije. To naravno ništa ne znači, ali ističem činjenicu da bih dočarao da na ITU trci uvek 10 triatlonaca ili triatlonki ima veoma slične šanse za Top 3. I najviše od svega mi je krivo zbog lošeg rezultata zbog obećanja i Dese, ali siguran sam da će neke od narednih trka biti posvećene njoj, tj. podium ili pobeda, jer je to jedini način da joj se oda počast.
Nakon trke i ručka poslepodne odradio sam sjajnih 1:50 h vožnje uz okeansku obalu da bih „očistio glavu“ i mogu reći da je efekat itekako učinkovit zahvaljujući neverovatnim prizorima i prirodi. Čile je zaista sjajna zemlja, a verujem da su Nacinalni parkovi, jezera i rezervati na jugu tek nešto posebno…
Rezultati na ITU stranici
Slike na flickru
Uživajte u prolećnom treningu, Ogy
Comments (0)