…Poslednji pokušaj u osvajanju olimpijskih bodova, ali više sile su želele da se moj put kad Londonu završi tu…
Nakon nedelju dana provedenih kod kuće, nakon trke u Gandia-i posle koje sam došao kući nakon 4 meseca, odleteo sam za Kinu na ITU Azijski kup u Fuzhou-u, preko Frankfurta i Pekinga. Tih nešto više od nedelju dana kod kuće su bili furiozni zbog administracije koju sam morao da obavim, vađenje novog pasoša, kineske vize, kanadske vize zbog tranzita Kina – Meksiko jer sam trebao da letim preko Vankuvera i td… Ali sve je prošlo glatko i sve sam obavio na vreme.
U utorak sam odleteo za Kinu i stigao u Fuzhou u sredu popodne.
Trka je bila blagi užaš. Ili jednostavno objašnjeno, najprljavija triatlon trka koju sam ikada uradio. Kineski takmičari su „igrali“ veoma prljavu, a imali su i „nesebičnu“ pomoć sudija i organizatora, jer nažalost ITU oficijelni sudija je bio nemoćan i nesposoban… Nakon starta i u toku plivanja, barem 5 kineskih takmičara su me gurali, udarali i plivali preko mene, tako da sam samo gubio dragocene pozicije da bih u prvu tranziciju došao sa preko 40 sekundi zaopstatka za prvima, i prva grupa je odavno otišla. Moja trka i olimpijski bodovi, a verovatno i olimpijski san se tu završio. Zahvaljujući samo nekim neandertalcima koji su imali instrukcije da zagorčaju život inostranim takmičarima.
Voda je bilo veoma hladna, sigurno ispod 20, ali „oficijelna“ temperatura je bila 20.4 C što je značilo plivanje bez neoprena… Gle čuda, dan pre su rekli da je čak 24 C. Znači potpuno igra brojevima, verovatno niko ni jednom nije ni stavio termometar u vodu.
U prvoj grupi je bilo 15 ili 20 takmičara. Ja sam prvo bio u trećoj a potom smo formirali drugu grupu. Čak su neki kineski takmičari koji su bili iza mene „stigli“ u našu grupu. Gle iznanađenja (uopšte nisam bio iznenađen kada sam čuo to nakon trke) skratili su bike, tj okrenuli pre oficijelnog okreta. A na okretima su imali čipove, jer je u pitanju ITU trka, stoga se jasno može očitati sa kompjutera ko je skratio. Ali u rezultatima niko nije bio diskvalifikovan!
Stigli smo mislim do 2 min iza prve grupe… Odličan osećaj na trčanju, zaista sam bio prijatno iznenađen, jer sam imao samo 10 dana solidnog bloka pravog treninga jer napkon su me se sve povrede manile, tako da nakon trke u Španiji prvi put nakon meseci i meseci sam odradio 3 intervalna treninga dok sam boravio kući.
Međutim to solidno dobro trčanje nije bilo od koristi kada nisam u prvoj grupi. Da sam otplivao svoje realno vreme i da je plivanje bilo „čisto“ siguran sam da bih završio u Top 5 što je ogromna razlika u bodovima nego završiti 16-i! Trčanje je bilo mislim 30ak sekudni kraće, moje vreme je 32:30 što je 33 tačno. Dva kineza iz moje grupe su trčali 30:30 (što je 31 min tačno)! Ispred mene je bilo skoro 10 kineza mislim! U mojoj grupi su kinezi vozili kao muve bez glave, ništa slično u životu nisam video! Te nestvarne činjenice ne da upućuju na samo jedno, nego bilo ko, ko je ovoliko godina u profesionalnom triatlonu iz aviona može da vidi da ne samo da igraju prljavo, nego i jesu prljvai (čitaj koriste nedozvoljene supstance, zagarantovano). U ovom sportu se niko ne pojavljuje sa neba, i to iz sred kine, i to iz juniorske kategorije, i nakon ludačkog bike trči 31 min…
Naravno, anti doping kontrola je bila smešna, samo prvih 5, a čuo sam razne primedbe na nesipravnost izvođenja. Šlag na tortu je bila podrška sudija svemu tome. Npr u ženskoj trci su korejskoj takmičarki zamenuli u tranziciji zastavu i stavili kinesku, tako da ona nakon plivanja ne može da prepozna svoje mesto! Mateji Šimić, slovenki koja je završila druga su verovatno dali penal od 15 sekundi ni za šta, jer je navodno stavila naočare izvan kutije u tranziciji što nije dozvoljeno. Naočare su pronađene jedan metar od kutije… naravno da to nije moguće, prvenstveno jer je Mateja sigurna da ih je stavila unutra. To ju je koštalo prvog mesta…
Još neka od nebuloza je da su bila dva brifinga, jedna za kineske takmičare, druge za nas…
Zvuči da dobar strip, ali nažalost to je bila surova realnost…
Drago mi je da su ITU zvanićnici reagovali tako da će biti poslan „primeran“ ITU sudija na sledeću trku ovog vikenda koja je isto u Kini…
Rezultati sa ITU sajta
Nakon trke u subotu, u Nedelju sam ranim jutarnjim letom doputovao u Peking, nakon čega sam preko Vankuvera stigao u Mexico City, istog dana, u Nedelju u večernjim satima. Naravno, to je bilo moguće samo zbog činjenice da sam prešao „unazad“ „international day line“ tj vratio se dan unazad.
Prespavao sam u Mexico City, najvišoj prestonici na svetu (2400 m nadmorske visine) i najvećem (površinski) gradu na svetu. Kada slećete u Mexico City i posmatrate ga iz kabine sa levog prozora, a potom sa desnog, ne možete da vidite kraj ni sa jedne strane, jer se proteže u nedogled sa svih strana!
U ponedeljak ujutru sam imao kratak lokalni let iz prestonice do Huatulca i već u podne sam bio ovom ekstra toplom i vlažnom turističkom mestu. To je poslužilo kao odlična adaptacija jer sam imao čitavu nedelju pred sobom za trening i privikavanje organizma na ekstremne uslove, a takođe je rani dolazak odlično poslužio i za potpuni odmor 2 dana pred trku, što je teško praktikovati kada dođete 3 ili 4 dana pred trku i kada ste zbog dugog puta već propustili čitav dan, ili dan i po – dva treninga, tako da bi još jedan bio previše.
Treninzi su odlično prošli i imao sam dobar osećaj na svim ključnim treninzima u sve tri discipline. Plus, kao član ITU development tima imao sam masera, mehaničara, boravili smo u odličnom hotelu sa 3 plaže (na kojima sam odraživao plivačke treninge), bazenom (u kojima sam odraživao ostale plivačke treninge koji su bili intervalni), a imali smo i trenera tima takođe koja nam je predstavila studiju o hlađenju tela pred trku. Led se „izmrvi“, potom stavi u bidon i ako možete to da pijete, odlično, jer ćete smanjiti telesnu temperaturu što je esencijalno pred trku. Hladan peškir oko vrata i „pijenje“ tog izmrljenog leda su svakako doprineli boljem odraživanju trke.
Svakako, i podrška mog trenera, Sergia, na licu mesta je neprocenjiva, jer se ne viđamo suviše često, i svakako da imam veće samopouzdanje kada je on pored mene.
Plivanje je odlično prošlo, zaista sam lagano (relativno značenje…) isplivao u prvoj grupi. Od početka sam uhvatio meksikanca Grajalesa i opušteno plivao iza njega i isplivao oko 20-og mesta, gde smo svi tesno bili „smešteni“ i koji smo formila prvu grupu.
To je dosta značilo za čuvanje energije za kasniji deo trke, što je od esencijalnog značaja na takvom „survival“ tipu trke.
Nakon prve tranzicije očekivalo nas je 8 krugova sa brdom od 20 do 25% nagiba! U drugom krugu je bio beg od četvorice takmičara, i u celoj trci jedino žalim taj deo, jer iako sam bio u poziciji da pobegnem sa njima jer sam se super osećao, smatrao sam da je suviše rano pobeđi u drugom krugu…
Uglavnom, do kraja smo vozili i ne baš složno. Svaki put na vrhu brda sam došao u top 3 pozicije, što je samo potvrda mog odličnog osećaja. (inače najveći zupčanik na kaseti mi je bio 28 :), tako da možete zamisliti kako je jako brdo). Ni jednom nisam ustao na brdu, svih 8 krugova sam vozio iz sica, što je bilo zaista ekonomično za noge i srce…
Zbog toga što nismo radili valjano, druga grupa nas je stigla… a u njoj je naravno bilo pregršt odličnih trkača. Pokušao sam kasnije da se odvojim za Ivanom Ranom, sa Jens Toftom, i na kraju sa Tyler Buterfieldom ali bezuspešno.
U T2 sam stigao kao jedan od vodećih iz velike grupe ali noge nisu bile poslušne prvih par kilometara. Vrućina je bila nesnosna naravno, i 4-5 okrepnih stanica po krugu (2.5 km) su svakako bile „must“. Kasnije sam pronašao tempo u u drugih 5 km napredovao za par pozicija i zarvršio na, dosada najboljem na Svetskim kupovima, 21-om mestu.
Rezultati ITU Svetski kupHuatulco (MEX)
Slike i video sa ITU-a ovde
Nakon prijatne večere na plaži sa svim takmičarima, što je tradicija posle trke u Huatulcu svake godine (ovo je bio moj treći put), i ne previše duge noći, u ponedeljak jutro sam leteo za Mexico City, a potom direkt u Frankfurt, a zatim do Barcelone. U Frankfurtu sam započeo svoje putovanje, „na drugu stranu sveta“ samo 14 dana ranije!
Iz Barcelone sam vozom došao do Valencije, gde sam prespavao, a zatim jutranjim vozom došao do Alicantea, a potom kolima do San Vicent del Raspeiga, gde živim :). Zvuči naporno? Sigurno da jeste, ali izgleda sam jako dobro priviknut i nemam nikakvih problema sa takvim „projektima“. I što je još bolje, odlično i instantno se privikavam na menjanje časovnih zona… Fuzhou je 6 sati ispred Evrope, Huatulco 13 sati „iza“ Kine, a Evropa 7 h ispred Meksika. Ali nisam ni jednog trenutka osetio jet lag. Disciplina u toku putovanja, što znači da ako dođete u toku dana ne smete spavati iako vam se jako spava, samo je fazon dočekati noć. Ukoliko rano stignem, npr kao u Kini a pre toga nisam spavao 20 h npr, onda samo odspavam kratko, ne više od sat vremena, da bih kada padne noć mogao da spavam 8-12 h. Ponekad (retko zaista, možda samo prvu noć ili prvi dan) malo „štelujem“ vreme sa melatoninom, što je odlična stvar jer je biljka u pitanju, tj prirodno sredstvo za „prizivanje sna“.
Dolazak u Valenciju vozom iz Barcelone je označio pun krug, od dana kada sam imao trku u Gandia-i mesec dana ranije i kada sam iz Valencije preko Ciriha došao kući. 5 vikenda, 4 trke, 2 olimpijska triatlona. I opet sam ovde u Španiji, sa osemoh na licu, novim optimizmom i željom za još jakog treninga!
Put ka Londonu je oficijelno završen kada je startna lista u Madridu objavljenja. Loše trke u Čileu, okolnosti u Kini, su glavni uzroci u ne-osiguravanju mesta za Evropski „New Flag“ kvalifikacioni sistem. Svakako da je gorak ukus u grlu jer znam da takmičari sa kojima sam se borio za mesto nisu ništa bolji (ali ni lošiji) od mene, međutim to je draž triatlona. Stanje se stalno menja, potrebno je imati i malo sreće, odnosno ja bih rekao potrebno je ne-imati lošu sreću… Npr u Huatulcu sam bio brži od izraelca koji je trenutno „New Flag“ u Evropi kao i od argentinca koji je samo 2 nedelje ranije bio 3-i na Svetskom kupu u Ishigakiju. I ne, niko od njih nije bio bolestan ili pao na bikeu ili slično, jednostavno je takav bio dan. To naravno ništa ne mora da znači, ali samo pokušavam da dočaram kompleksnost ovog sporta i kako je teško stalno biti spreman i trkati se u okviru svog maksimuma. Ovo je veoma težak i komplikovan sport, da budemo realni. Je**no težak, da budem direktniji, jer da nije, sve i jedan građanin bi bio triatlonac i radio triatlone, ali upravo zbog toga je svaka pobeda slađa, iako se usput okuse mnogi porazi. Uglavnom, svaki triatlonac koji se nađe na startu u Londonu je tamo jer je to zaslužio sve ijednom kapljicom znoja! I da podvučem za kraj, ja sam pre svega imao san da se kvalifikujem na Igre, ne samo zbog sebe, nego je želja mnogo veća/jača bila zbog sprskog triatlona, jer bi moja kvalifikacija značila promenu od 180 stepeni za naš oslabljeni sport u Srbiji, a ni malo da bih dokazao ikome bilo šta (čitaj Olimpijski Komitet Srbije), jer me takve stvari (politika je jedina crna tačka sporta) ni malo ne interesuju.
Novi ciljevi su odavno jasno zacrtani, septembar: Evropsko U23 prvenstvo, oktobar: Svetsko U23 prvenstvo. Novembar: sve četiri u vis
Huatulco je dokaz da imam sada već jako puno iskustva, nakon skoro 60 ITU trka u karijeri. Jer ta trka (zgob vremnskih uslova i zahtevnosti staze) je pre svega za „veterane“ sporta što praksa godinama pokazuje. Tako da sam na pravom putu da stignem u top formi za takođe veoma tešku i zahtevnu stazu u Aucklandu, gde ću završiti sezonu, uz malo sreće, sa šampanjcem.
Uživajte u svakom trenutku treninga i u procesu, jedino to se računa, na kraju… Ogy
Comments (0)