Trku smo završili kao četvrti od sedam timova…

Sve u svemu, bilo je O.K., svi smo dali sve od sebe, ali uvek može i bolje… Bronza nam nije bila daleko…

Prva izmena je bio Abrahm Louw (NAM). Otplivao je i odvozao sa vodećima, njih 5 je bilo u toj grupi. Nakon njegovog trčanja ja sam krenuo moj mini triatlon (0.3 – 10 – 3 km) kao četvrti sa nekoliko sekundi zaostatka.

Za razliku od dana pre, t.j. individualne trke, plivanje je bilo dobro (obratio sam pažnju na tehniku jer sam video snimak mog plivanja u bazenu i zaista nisam imao predstavu da tako plivam, tako da mi tehnika nije u baš najboljem stanju jer uglavnom sam plivam na treninzima, tako da u narednom periodu akcenat će biti na tehnici). Čak sam i sustigao malu razliku za vodećima, tako da u T1 ulazi nas 5, ali već na početku bike-a štafeti AUS (jednoj od dve) se nije posrećilo pa je takmičar imao gumni defekt, tako da sam 10 km bike proveo u društvu sa takmičarima iz štafeta AUS, CAN i NZL.

Vozili smo soldino, ništa prejako, negde 1.5 km pred ulazak u T2, poigrao sam se malo jer sam se dobro osećao i napravio beg, pošto sam video da je Kanađanin zaostao malo više nego ostali, malo sam usporio i sačekao članove AUS i NZL štafeta, tako da u T2 ulazimo nas tri tima sa nekoliko sekudni prednosti nad štafetom Kanade.

T2 sam super odradio (kao i dan pre), međutim krenuo sam u pogrešnom pravcu, malo sam se u toj žurbi zabunio jer je u štafetama izlaz bio na drugom mestu. Nisam puno izgubio, možda par sekudni, pošto sam brzo uvideo grešku, tako da krećen na trčanju iza novozelanđanina.

Već u početku loš znak. Osećao sam kvadricepse kao da su kamen. Izgleda sam napravio grešku jer nisam odradio dan pre masažu sa Compex-om, što obično uradim posle trke, jer sam bio u ice-bath-u i mislio sam da će mi to biti dovoljno za oporavak, međutim sve vreme sam trčao sa “teškim” nogama, nisam mogao nikako da nađem tempo na tih 3 km. A ubeđen sam bio da ću super istrčati jer je u pitanju samo 3 km.

Tako da su me ubrzo prešli australijanac a malo kasnije i kanađanin… Australijanac i novozelanđanin su zajedno završili što se tiče druge izmene, zatim kanađin nedaleko iza a onda ja, isto nedaleko iza.

…Ali dovoljno da Min Ho Heo (KOR), naša treća izmena ne uspe da izađe sa njima posle plivanja. Rekao bih da je plivao malo lošije nego što je trebalo, ali svakako da sam i ja “kriv” zbog dragocene prednosti koju su ostali imali.

Nažalost vozio je svih 10 km sam i otrčao solidno što nas je stavilo na četvrtu poziciji.

Sada je kasno, ali moglo je to i drukčije da se završi, verujem da sam ranije napravio beg da bi bilo drugačije… i da sam više obratio pažnju na oporavak dan pre da bih mnogo bolje trčao… ali kao što sam napisao, to je sada prošlost…

Takođe scenario u sprint-triatlonu (za mene) je mogao biti dosta drugačiji, sitnice su u pitanju. Juniorske trke su zaista dosta otvorene, npr treći je bio novozelanđanin koji je na Svetskom bio 25.-ti, samo dva mesta ispred mene, dok je Min Ho bio 11.-i ovde, a na Svetskom odličan 7.-mi… Mogu reći da je samo Brownlee klasu ispred… Tek je Januar, sigurno da ne mogu biti u zavidnoj formi iako sam posvetio trening ovoj trci u prethodnom periodu… uglavnom ima još dosta vremena, meseci, spremanja za Evropsko i Svetsko…

Sve u svemu više nego dragoceno iskustvo sa ovih mini Olimpijskih igara. Svakako velika lekcija ukoliko se jednog dana plasiram na prave Olimpijske igre, jer i cilj ovoga je edukacija u tom pravcu, pošto je zaista organizacija tu ključna.

Svečano otvaranje traje nekoliko sati, pogotovo je naporno za nas koji smo nosili zastave… Može se komotno oklasifikovati kao trening, nekoliko sati se stoji na nogama… a samo 2 dana pred trku, odnosno dan i po. To je i razlog zašto uglavnom na OI mnogi top takmičari i ne prisustvuju svečanoj ceremoniji otvaranja… Zatim isto važno – nisu stalno dostupna mesta za treniranje, čak šta više – jako su kratka. Takođe, puno se vremena provodi u prevozu (na mesta trke, na otvaranje i td)…

Zaista treba biti prilagodljiv, snalažljiv i potpuno organizovan tih nekoliko dana u olimpijskom selu da bi se trka odradila kako valja. Dosta je drugačije nego na ostalim, “normalnim” trkama gde takmičari mogu sebi priuštiti mnogo više komfora u finalnim pripremama.

Rezultati sa individualnog sprint-triatlona kao i štafeta ovde.

Slike sa AYOF-a 2009 i mini priprema našeg tima u Wollongongu ovde.

Ovaj blog je postavljen 19. 01. 2009. u 12:06 u kategoriji AOC, AYOF 2009, Compex, ITU, Triatlon, Trke, Vesti, Štafete.