… Ili trka iz serije Svetskog prvenstva (seniorskog naravno). Moja prva trka u seriji, i prvo startovanje među samom elitom današnjeg triatlona… Ne tako masovna, ali trka koju su startovali aktuelni Olimpijski šampion, aktuelni Svetski i Evropski prvak, bivši Svetski šampioni i osvajači Olimpijskih medalja i td…

Trka je startovala u 10:00 h. Mislim da bi svaki kasniji start bio sulud, zbog ekstremno visoke vlažnosti vazduha u Yokohami (i u Japanu uopšte verujem). Na temeperaturi od 30 C osećaj je kao da je u pitanju 40 C. Čak i posle 20 minuta laganog trčanja uveče posle 18 h ste potpuno mokri…

2 kruga (uobičajeno) u ograđenom delu, valjda luke. Naravno pošto je okean u pitanju, voda je slana… sa mnogo jegulja (mislim da su zbog toga i ogradili plivački kurs). Čak me je i dotakla jedna što sam kasnije osetio na bikeu i trčanju. Prvo sam mislio da je žulj ali sam nakon trke uočio da je reakcija na dodir sa jeguljom…

Bilo je dosta guranja, neuobičajeno mnogo za 45 startera. Solidno sam plivao, međutim ni blizu kako očekujem. Presudan trenutak za moju trku je bilo poslednjih 50ak metara, gde sam izgubio par sekudni jer me je neko povukao nazad, mislim i više puta (u toku cele trke, bar 5 puta)… Zatim i loša prva tranzicija. Ni meni nije baš najasnije zašto nisam dao više od sebe kada sam svestan da se tu gubi ili dobija trka (t.j. grupa).

Tako da je grupica ispred mene bila na početku bikea svega možda 15 metara, ali nažalost nisam uspeo da ih uhvatim jer su i oni od početka krenuli silno hvatajući grupe ispred…

Jurio sam ih sam, ali sam ubrzo shvatio da je trka, t.j. bilo kakav ozbiljniji plasman izgubljen. Sustigao sam Daniela Ungera (Svetski prvak 2007.-e) ali mi je rekao da samo prođem jer je imao alergijsku reakciju, pošto ga je valjda ožarila jegulja na zagrevanju, tako da je nakon prvog kruga bike-a i odustao…

Nakon par kilometara sam sačekao kolumbijca da bi sa njim vozio nekih 5 krugova (od 8), da bi nas tada oko 5, 6-og stigla grupa od 5,6 njih.

Zaista sam bio izgubio volju za takmičenjem u tim trenutcima jer mi je za tako malo promakla grupa, a razočarenje je bilo još veće kada sam video da je ta grupa stigla prvu grupu i to mislim već u trećem krugu! Dok smo nas dvoje sami vozili samo jedna grupa od 30 njih je bilo ispred… Tačnije poslednja 2 kruga mislim, je bio beg od njih troje…

Tako da se u tim trenutcima nas dvoje borilo sa vetrom, dok sam imao šansu da se vozim u grupi Gomezom, Frodenom, Gemmellom, Docherty-om i td (što bi bilo samo još jedno dragoceno iskustvo i motivacija)… Ali naravno, to je sasvim normalna stvar u triatlonu, svakako nauk za ubuduće, i svakako situacija koja se dešava.

Ušao sam malo ispred ostalih u T2 i zatim krenuo na 10 km trčanja, za kojih mogu reći samo da je ključno bilo unositi što više tečnosti…

Bile su 4 okrepne stanice po krugu (4 kruga) i naravno, na svakoj sam se rashlađivao i unosio vodu (koja bila hladna, stoga bi propustiti to bilo ekvivaletno propuštanju dezerta nakon ručka ) Na poečtku mi je zaista išlo loše, verovatno zbog dosta “uzaludno” potrošene energije na bike-u, međutim vremenom sam pronašao tempo t.j. ritam. Ništa spektakularno, ali “rutisnki” solidan tempo.

Do kraja je bilo O.K., i mogu reći das sam uživao u prvom nastupu na najprestižnjijoj seriji u triatlonu na svetu trenutno. Svakako ću zauvek i pamtiti trenutke kada me je na kraju mog drugog kruga (t.j. pre 5-og km-a) sustigao aktuleni pobednik iz Peking-a 2008.-e i vodeći u trci (na kraju je i pobedio) – Jan Frodeno (GER).

Tada sam iskoristio šansu o kojoj sam uvek razmišljao, a to je da na svojoj koži “osetim” tempo najbržih trkača. I uspeo sam (bez ikakvih problema, verovatno je adrenalin odradio svoje ) da ga pratim kroz celu tranziciju, nekih 250 – 300 metara… Mogao sam i dalje, ali sam rekao sebi “dosta je, ako želiš da završiš trku ”…

Takođe, zanimljivo je bilo kasnije tog poslepodneva videti, kada sam gledao trku na japanskoj televiziji, sebe kako trčim iza Frodena sa smeškom na licu dok on pravi grimase mučeći se da zadrži prednost koju je stekao begom na bike-u… Ali i ja bi se mučio da mi je neko ponudio da imam jedan krug do kraja, a ne dva, heh…

Završio sam kao 32.-i. Nikako nisam nezadovoljan, ali svakako je loš osećaj znati da nisam iskoristio potpuni potencijal t.j. ono za čega mislim da sam bio spreman…

…Ali, potpuno sam fokusiran na moje naredne dve trke koje će biti (treba da budu) i kruna moje juniorske karijere, a to je Svetsko prvenstvo u akvatlonu 9.-og Septembra i Svetsko prvenstvo u triatlonu 13.-og Septembra na “Zlatnoj Obali”! Od sutra sam u Australiji u ITU kampu, a zatim trke…

Rezultati ovde.

Slike ovde.

Video ovde.

Ovaj blog je postavljen 25. 08. 2009. u 13:01 u kategoriji 2009, Dextro Energy World Championship Series, Japan, Triathlon, Triatlon, Trke, Yokohama.