Bački Petrovac, mesto u Vojvodini na 25 km od Novog Sada u kojem stanuje slovačko stanovništvo, bio je „domaćin“ ove trke.
Bački Petrovac je inače česta usputna destinacija mojih „ravnih“ vožnji. Panonska ravnica ispresecana njivama, slab saobraćaj i dobri putevi…
2005.-e samo dan nakom mog prvog triatlona u Zagrebu (pod klubskim nastupom) planirao sam da radim olimpijski triatlon u Bačkom Petrovcu. Stigao sam kasno dan pre i u potpunosti bio voljan da samo par nedelja nakon treniranja triatlona odradim olimpijski triatlon :).
Međutim trka je ipak skraćena na 1.5 – 27 – 8 km. Odlično sam odradio trku. Isplivao sam prvi ali zbog ne iskustva u tranziciji Sudarov, Savić, Matić, pa i Svetlana Brkić su mi pobegli odmah na bikeu. Sećam se da sam vozio sa Sašom Glušicom i da smo iđli oko 35 km/h konstatno, uz vetar koji je neizostavan na tim otvorenim prostorima Petrovca i ostalih sela.
Trčao sam fenomenalno. Za prvi put, i za takvu distancu nakon 27 km bikea, stvarno solidno. Osećao sam se sve bolje i bolje tokom trčanja. To je bilo malo istorije vezano za ovo selo…
… A sada da se vratim na trku/blisku prošlost. U subotu je održana drumska trka na 52 km, Državno prvenstvo za masterse i amatere po kategorijama, t.j. za bicikliste koji nemaju, nazovimo ih „pro“ biciklističke licence. Trebao je da se vozi krug kroz okolna mesta, ali zbog radova na putu u jednom mestu koje je bilo predviđeno za vožnju, trka je pretvorena u 4 kruga po 13 km, baš na istoj stazi gde se održavao triatlon. Koliko sam video, biciklistima je to ogroman problem, okreti, stajanje i promena tempa – ubrzanje, dok je u triatlonu to sastavni deo u 80% slučajeva na trkama.
Nakon starta sam odmah otišao napred i vukao grupu duže vreme jer sam trku radio isključivo u vidu jačeg treninga, i nisam želeo da traćim vreme okrećući pedale u grupi pri brzini od 35 km/h sa vetrom u ledja.
Cilj mi je bio da „napunim“ noge, nezavisno od bilo čega drugog. Tako da su begovi, prventveno moje lovljenje begova, skokovi i sl. otprilike scenario trke u par reči. Ni jedan ozbiljan beg se nije desio. 2 puta sam pokušao da pobegnem nakon skokova koje sam ispratio ali jednostavno ostali nisu bili u potpunosti zainteresovani. Uglavnom se sve svodilo na skok pa stajanje, pomalo čudno.
Dosta vremena sam proveo napred sa još par biciklista. Nas 5,6,7 smo i jedini koji smo izlazili. U trećem i četvrtom krugu sam delimično i ispunio cilj – napunio noge :), nakon što sam lovio par begova i bukvalno sprintao po par stotina metara.
Na kraju se pobednik odlučio sprintom. Ušao sam oko 7,8 mesta mislim i prvi u kategoriji 20-29 godina. Momci koji su čekali sprint svo vreme su jednostavno bili u velikoj prednosti sa gotovo ne istrošenim nogama. Međutim za mene savršena trka, odličan trening. Pokušao sam da pobegnem, vukao dosta, a nakon trke i spojio sam 30 min trčanja (na kojem sam izgubio medalju, i sada nemam dokaz da sam amaterski prvak države, možda i bolje :D), stoga je vredelo „žrtvovati“ planirani subotnji, verovatno duži trening za ovaj intenzivniji. Saznao sam u petak za ovu trku, i imao prilično „ne povoljne“ treninge za tu trku prethodnih dana, kao i veoma zauzetu i napornu nedelju na fakultetu tako da su noge odlično reagovale na zahteve mozga :) uprkos i plivanju tog jutra od 4.5 km.
U nedelju je bio hronometar na 13 km, ali to bi već bio luksuz za mene, „umesto“ njega sam odradio moj klasični Nedeljni trening – 1.5 h brdskog trčanja kao i 2:40 h bikea (brda), što bi bilo teško odraditi ukoliko bi učestvovao na trci.
Zbog otkazanog akvatlona u Beogradu, na moju sreću imao sam kompletnu nedelju i vikend za trening i za sakupljanje dragocenih kilometara koji će morati da se smanje narednih nedelja jer u narednom periodu opet imam važne trke. Stoga nedelja bez trke ima esencijalni značaj za treninge namenjene predstojećim trkama.
Rezultati ovde. (kada se pojave :))
Slike ovde. (slike iz trke © by Igor Bovdiš)