Kao po pravilu i ovo Nedeljno jutro (dan trke) je osvanulo prohladno i kišno, kao i na svim ostalim trkama u Srbiji ove godine sem triatlona u Pančevu koji je bio totalna suprotnost.

Trka (inače triatlon nazvan “Tri or Die”) je predstavljala Državno prvenstvo u olimpijskom triatlonu, uz to i trku iz Centralno Evropskog Triatlon Tour-a, stoga ju je to svkako okarakterisalo kao najveću domaću ove godine. Održana je i trka sprint triatlona kao i štafete i super sprint nakon naše trke (olimpijskog).

Kiša je padala u toku sprinta međutim vreme se poboljšalo pred početak glavne trke, i asflat se velikim delom i prosušio, stoga su uslovi bili skoro idelani, uz toplu vodu u kanalu. Možda je samo temperatura vazduha koji stepen bila ispod “idealnog”.

U 13:08 h (pitajte Vitomira zašto tih :08 h) smo startovali. Od početka sam krenuo svoj tempo, čitaj ne jako. Zaista sam se dobro osećao i u potpunosti samo razmišljao o tempu i tehnici. Nakon 200 metara smo malo pojačali čisto zbog manjeg gurkanja oko pozicije. Do prve bove i odmah nakon sam se izborio za drugu, odnosno idealnu poziciju i do kraja plivačkog segmenta bez ikakvih poteškoća pratio ritam Vegvarija.

U T1 izlazim odmah iza njega, par sekundi iza i ostala dva gosta iz Mađarske, inače meni poznati takmičari, svo troje. Ove godine smo učestvovali zajedno na triatlonu u Budimpešti (svo troje), Senecu (Vegvari i Bajai) kao i u Holtenu (Bajai) i kada sam video da su na startnoj listi zaista sam se obradovao jer sam znao da će doprineti zanimljivosti trke, a takođe i neizvesnosti. Svakako da sam i velikim delom imao i viziju ko koliko i u kojem delu može…

Da se vratim na T1… Savic i Bajai i Borsany izlaze odmah potom i svih 40 km vozimo kao kompaktna petorka. Potpuno “glatko”, bez ikakve priče, kalkulisanja i skokova. Svi smo apsolutno podjednako radili i davali smene i SVO vreme držali pristojan tempo. “Echelon” je bio surov, i tokom cele vožnje smo itekako osetili nanose tog bočnog vetra koji itekako izvlači energiju iz vas i kada ste u grupi.

Međutim vozili smo kružne smene kao iskusna grupa i rotirali se uvek preko “zaštićene” strane, t.j. menjali smo pravac rotacije kada smo vozili prema Sivcu i od Sivca. Verovatno zvuči logično, ali nije baš čest slučaj da se grupa lepo složi, u triatlonu često sami sebi otežavamo rad u grupi zbog različitih razloga, stoga uopšte nije morao biti slučaj da smo davali smene rotirajući se sa “prave” strane .

Pred kraj sam manjim ubrzanjem obezbedio sebi dobru poziciju i ušao u T2 kao prvi i iz nje izašao sa par sekundi, veoma značajne prednosti, jer oni su mene “jurili” dok sam pronalazio pravi ritam.

Nakon par stotina metara me sustiže Bajai. Po disanju sam bio uveren da ne može da istrči bolje od mene, ali sam držao primeren tempo dovoljan da držimo ostala dva mađara na distanci. Iza je bio Vlada na petoj poziciji i trčao svoju trku.

U četvrtom – petom krugu nas sustiže i Borsany. Pojačao je i spojio ne tako veliku razliku između nas. Ja sam se i dalje osećao dobro i imao veliko samopouzdanje u svoje trenutne mogućnosti. Iznenadio me je Bajai kada je pokušao da se odvoji u trečem – četvrtom krugu, ali naravno držao sam ga prilikom tih ubrzanja, jer kao što sam napomenu i u članku sa trke u Bačkoj Palanci, promene ritma i ubrzanja mi zaista ne predstavljaju problem trenutno.

U osmom krugu sam izašao na čelo kada smo trčali prema okretu uz čeoni vetar i polako pojačao tempo da bi nakon okreta još više ubrzao i držao ga do kraja kruga gde je napokon Bajai pustio i trka se svela na mene i omalenog Borsanyia.

Nakon prolaska kroz traniziciju sam bio na čelu i kada smo izašli na pravac sa čeonim vetrom Borsanyi je izašao ispred, da bih ja ubrzo skoro sprintom krenuo u desno da mi ne bi uhvatio zavetrinu i tako pokušao da se odvojim. Pružao je opopr par sekudni, zatim sam “sprintao” levo, pa opet desno, praktično cik cak, da bi ga napokon “slomio”.

Malo sam zabacio glavu i video sam da posustaje. Samo sam nastavio jakim tempom. Na okretu sam već imao 5,6 sekundi i do kraja sam otrčao solidno jakim tempom uz malo hodanja poslednjih 20-ak metara, i tako došao i do titule Državnog prvaka u olimpijskom triatlonu i druge pobede na Centralno Evropskom kupu.

Svakako da sam zadovoljan, pre svega uzimajući u obrzir uloženi trud  na ovoj trci, jer plivanje i bike su bili poptuno rutinski, praktično i veći deo trčanja, mada imao sam formu i za jaču trku. Završen mi je i drugi deo sezone (od recimo 4 gde je četvrti “mini). Par dana odmora uz lakši trening i onda sledi veliki blok priprema za kraj Augusta i Septembar za koji ću se potruditi da dostignem vrhunac ovogodišnje forme u tom periodu.

Rezultati ovde.

Slike ovde.

Ovaj blog je postavljen 26. 07. 2010. u 22:33 u kategoriji 2010, Centralno Evropski Kup, CETT, flickr, Sivac, Tri or Die, Trke, YouTube.