25. Aprila, u Nedelju, je otvorena domaća sezona duatlon trkom na Košutnjaku…

Sveže i kišno. Staza za promenu u odnosu na prethodne godine, osim tehnički, malo i konfiguracijom zahtevna. Trčalo se na stazi stadiona Čukaričkog, kao i u parku pored stadiona – po travi, sa manjom uzbrdicom. Slobodno trčanje mogu okarakterisati kao varijaciju krosa, što je svakako trku učinilo zanimljivijom.

Ali osim toga, i na biciklu je trebalo savladati osrednje, ne tako jako, ali oko pola kilometra (ili nešto manje) dugačko brdašce. Krug je mali, samo 2.5 km, tako da se vozilo čak 8 istih. Asfalt je bio mokar, što je učinilo stazu još dodatno zahtevnijom.

Startovalo je 40ak takmičara, i to veoma oštro , adrenalin + prva trka u Srbiji.

Prvo trčanje (5 krugova) je bilo nešto duže od 4.5 km. Od početka sam pronašao prijatniji ritam i držao ga. Već krajem prvog kruga sam ostao sam. Veliku pažnju sam obratio upravo na brdašce, gde sam išao snažnije i posebno razmišljao o kadenci i ritmu. Ako na bilo kojem velikom ITU takmičenju sednete pored npr mostića kuda takmičari trče i redom izmerite frekvence trčanju svakom takmičaru na brdu, rezultatiće će vam bez greške reći sledeće: takmičar sa najvišom frekvencom će bezuslovno imati i najbrže vreme trčanja, i tako redom.

I trčanje je bilo dosta tehnički zahtevno, stoga sam dosta vremena gubio u “krivinama”, oko čunjeva i skretanjima na travi koja je bila mokra a samim tim i klizava. Poslednje što sam hteo da mi se desi je da iskrenem nogu, a u patikama za trku je šansa veća sa obzirom da su “flat”.

Zatim i glavni izazov dana. Krug na bikeu sa more krivina pod 90 i više stepeni. Vozio sam kao junior devojčica na njima, jer sam želeo da ostanem na biciklu do kraja . Video sam da su mnogi i imali blizak kontakt sa podlogom, ali na sreću ništa ozbiljno.

Ni u jednom trenutku nisam rizikovao, bukvalno sam skoro skroz stajao u krivinama, jer staza skoro da i nije potpuno ravna ni na jednom delu i ukoliko se spuštate, pa makar i manjim nagibom i očekuje vas lakat krivina po mokrom asfaltu, to može da bude opasno. Pošto sam sam vozio, to mi nije bio problem, i nije postojala nikakava šansa da mi pobegne grupa, jer sam grupa bio ja .

U svakom krugu sam čekao brdo, jer je to bio segment na kojem sam mogao da stisnem pedale do kraja bez ikakvog rizika.

Drugo trčanje je bilo 3 kruga, stoga duže svakako od 2.5 km, negde oko 2.7 – 2.8 km. Lako se i iz rezultata može uočiti da je trčanje podosta kraće, međutim uzimajući u obzir zahtevnost staze, kao i uslove, realno je dodati otprilike 1 minut i 10 sekundi na prvo, i  oko 40 sekudni na drugo trčanje.

Lepo je videti čak četiri “TK Dynamic”‘-a među prvih 10, a još lepše 3 juniora među njima. Za godinu dana će nas biti 6.

Rezultati ovde.

Slike ovde.

Ovaj blog je postavljen 29. 04. 2010. u 21:37 u kategoriji 2010, Beograd, Duatlon, STU, Trke.