Ekstremno jak vetar i veoma tehnicki zahtevna staza sa mnogo krivina i zavoja obelezili su ovo Evropsko prvenstvo…
Kasnjenje organizatora od 15-20 min sa sredjivanjem tranzicije (zenska seniorska trka je bila pre nase muske juniorske) prouzrokovalo je to da odmah nakon ostavljanja opreme u tranziciju obucemo neopren i zagrejemo se u vodi samo 2-3 minuta, odnosno check-in je kasnio a trka je startovala po planiranom vremenu…
Tako da se skoro niko od nas juniora nije zagrejao na trcanju, nego smo bukvalno usli i rasplivali 50-100 metara…
Zatim zvuk sirene i start.. Silovito sam krenuo jer znam da skoro 80 ljudi na startu nikako nisu nezni u vodi, tako da je dragoceno izboriti se za sto bolju poziciju na plivanju… Do jedno 200 metara bio sam medju prvima u liniji, medjutim posto se nisam ni priblizno zagrejao kao sto sam navikao pre svake trke, poceo sam da gubim snagu zaveslaja i tehnika mi se pokvarila tako da je do kraja moje plivanje bilo samo jaci tempo u grupi sa ostalima…Izlazak iz vode i prvi problemi u T1 ili prvoj traniziciji… nikako nisam mogao da otkopcam odelo (neopren), i samo sam “trckarao” pokusavajuci da ga otkpcam dok su me ostali zaobilazili…Uspeo sam nekako da ga otkpcam ali zatim je sledilo gubljenje jos dragocenih sekundi na stavljanje kacige!?Bicikl sam morao odmah jako da krenem, ne jako, nego skoro max… Krenuo sam sa sustizanjem takmicara dok smo svi u prvom krugu bili razbacani… bar tri puta sam morao da spajam grupu jer jednostavno neki takmicari koji su na u sredini grupe ispred mene posustanu i ne mogu da drze tempo tako da ukoliko ne bih napravio skok do vodecih u grupu samo bi se “preselio” u grupu iza…
Moja grupa od nas par krenula je kao 5 grupa a onda smo sustigli jos dve do kraja drugog kruga i tako “postali” treca i velika grupa takmicara, dok je njih troje bilo u begu (Luis (FRA), koji je stigao prvi, Silva (POR) koji je zauzeo drugo mesto i Vasiliev (RUS) koji je stigao deveti na kraju) i izmedju moje grupe i njih troje je bila jos jedna grupa od njih mozda 8.Taj treci i cetvrti krug i voznja u grupi su zaista bili vozikanje u odnosu na napore koje sam preziveo u prva dva kruga, mislim da su tih 10-15 minuta bili najtezih u mom zivotu, bukvalno, ali pocuen iskustvom od prosle godine sa Evrospkog iz Kopenhagena (Danska) bio sam svestan da nikako nisam smeo da pustam da se grupa razvuce a da ja pri tome ostanem nazad, tako da sam morao da spajam, odnosno da kada se napravi “elastik” sam sustizem njih 10…Da nikad ne zaboravim ovaj pakleni bicikl pobrinula se i sreca koju sam imao, mislim na kraju drugog ili treceg kruga, ne mogu tacno da se setim, kada se jedan takmicar sudario samnom u krivini sa leve strane pri brzini od preko 45 km/h, tada je moj bicikl zajedno samnom odskocio od zemlje na na levu stranu prema bankini, ali sam se nagnuo desno i uspeo nekako da ispravim bike i tako ne padnem… u tom trenutku sam bio ubedjen da cu se naci na zemlji, ali ipak sam “preziveo”.
Moram napomenuti da sam iznenadjen koliko takmicara vozi nesigurno i opasno po druge u grupi, sto jasno pokazuju i cinjenice jer sam najmanje trojicu video kako su pali…Zatim poslednje skretanje ka velikoj i glamuroznoj dvorani (Pavilhao Atlantico) i ulazak u T2, obuvanje patika i poslednih 5k trcanja…Dosta izmoren na biciklu pokusao sam da pronadjem pravi tempo, medjutim nisam zadovoljan otrcanim rezultatom kao ni brojem takmicara iz grupe koji su stigli pre mene…Na kraju 34 mesto od 73 takmicara koliko nas je startovalo, i direktan plasman na Svetsko prvenstvo u Vankuveru koje je za manje od 4 nedelje. Kao sto mozete videsti na poslednjem video-snimku svaki sekund je bio dragocen jer smo ulazili u cilj bukvalno jedan za drugim sto samo dokazuje jacinu i kvalitet svih takmicara…P.S. Da bi vam docarao koliko je trka bila teska, postavio sam par slika posle trke na kojim mozete videti koliko su se takmicari (ukljucujuci i mene) iscrpljenim osecali… :)
Rezultati ovde
Slike ovde.