Font Romeu visinske pripreme

Već više od dve nedelje se nalazim na Francuskim, tačnije Katalonskim Pirinejima u poznatom mestu Font Romeu na 30-ak kilometara od Španije, koje još od 60-ih služi vrhunskim sportistima u svrhe visinskih priprema.

Nalazim se u sportskom centru, koji je napravljen pomenutih 60-ih radi priprema francuskih olimpijaca za OI 1968 u Meksiko City-u koji je na preko 2000 m nadmorske visine! Stoga je razlog tj. cilj projekta jasan.

Objekat je naravno “full” sa trakom/stazom (tartan) za trčanje, bazenima od 50 i 25 m, a naravno i dobrim putevima za vožnju, brdovitim, ali kvalitetnim. Svakako da se tu nalazi još gomila terena, pista za rolere, spa (sauna, jacuzzi), fiziterapeutski centar i td… Sve što jedan normalan trening centar i treba ima na jednom mestu.

Ali itekako je očigledno da mu je skoro 50-ak godina. U julu će da bude poptuno renoviran. Nalazim se sam u sobi koja je max 4 kvadrata :). Kada se uzme u obzir da mi je lap top ispao (od silne nošnje jer u sobama wi fi nije radio) i da mi ekran ne radi već skoro od 3-eg dana, onda do danas pripreme mogu nazvati pravim karantinom, jer da stvar bude još gora nisam sigao ni jednu knjigu da ponesem jer sam se na brzinu pakovao i to sam prevideo! Stoga jedina stvar nakon treninga ili obroka je spavnje ili gledanje kroz prozor (ne bunim se sa obzirom da su ove slike napravljene sa prozorčeta!) ili gledanje u beo zid ili plafon!

Danas sam se snašao za monitor, stoga sam back in cyber world. Ali prijao je odmor od njega i te kako. Međutim nemoguće je funkcionisati bez interneta na dnevnoj bazi u ovom sportu zbog administracije i administracije i administracije, na koji verujem svaki elitni triatlonac potroši bar 30 min, pa sve do nekoliko sati dnevno, ukoliko nema nekog ko to obavlja za njega…

Centar je na preko 1850 m nadmorske visine što je dovoljno za efekat povećanja koncentracije crvenih krvnih zrnaca (hematokrita), kao i mioglobina koji je povezan sa hemoglobinom koji je nosilac crvenih krvnih zrnaca i gvožđa. Zbog manjeg atmosferskog pritiska na visini dolazi do saturacije hemoglobina tako da je to prosto objašnjene fiziološkog procesa.

Međutim manje je kiseonika, logično. Stoga je trening itekako drugačiji i više iscrpljujući nego na nivou mora. Prvih par dana se itekako mora voditi računa i stalno biti pod “ručnom”, jer ako se na početku organizam izmori praktično je nemoguće oporaviti se kvalitetno u kratkom periodu. Ostajem 3 nedelje što je uobičajeni period boravka, ostali “tajming” može biti čak kontraproduktivan.

Treninzi idu po planu. Prva nedelja, i nakon par veoma, veoma laganih dana je bila teška, pravo mučenje. Ovde ne treba gledati na sat jer su vremena i na stazi u bazenu sporija za bar 5%. Sada je već bolja situacija ali prvih par jačih treninga su bili smešni.

Npr na stazi što duže to katastrofalnije, naravno zbog manjka kiseonika. Stoga 400-ke danas, 500-ke prošle nedelje su bile solidne, ali 800-ke prošle nedelje, a posebno 1000-rke u utorak… pa sam sebi bi se smejao tipa u 2007-oj godini sa tim vremenima :). Ali to je sasvim normalno i kada se grubo napravi ekvivalent, “dole” bi to bila ok vremena.

Ali kratke distance su brže jer je razređen vazduh tj. manji je otpor stoga je ovo meka za sprinteve. Međutim sve preko 200 m je silazna putanja.

Pivanje je bilo mučenje prvih pa i 10ak dana jer jednostavno sam imao potrebu za više disanja. Mislim da je ovde ne moguće raditi normalan podvodni. Sada je već ok, rekao bih da ni ne osetim razliku.

Bike kao što sam napisao, sama brda, logično, uz neverovatne scene vrhova, pašnjaka, životinja, šuma i oblaka… Pravo uživanje. Prve nedelje je bilo prohladno, na jednoj vožnji i 3 stepena, a ja sam bio u kratkim biciklističkim! Brrr.

Ove nedelje je ekstra vreme, i do 25 C, tek je juče padala kiša nakon prvih par kišovitijih dana.

Srednja brzina na bikeu je veća po mom osećaju (zbog pomenute razređenosti vazduha). Teško mi je da napravim pravu paralelu zbog silne vožnje nizbrdo i uzbrdo, ali ako sa 1000 m vertikalnog uspona na oko 2 h treninga srednja bude skoro 30 onda mislim da je bar za 1 do 2 km/h veća nego uobičajeno.

Uglavnom zanimljiva uočavanja za nekog ko je prvi put na visinskim pripremama.

Sa spavanjem se može imati problema, jer je teško zaspati, ali na sreću mene je to zaobišlo u većoj meri, par noći sam se samo malo mučio. Takođe, apetit se može porediti sa životinjskim (naravno, upravo grickam i “umačem” krokante u puter od oraha)…

Sada je već preko 10 dana veoma kvalitetnog treninga bez ijednog pravog dana oporavka, i čak se osećam bolje nego na početku, tek pronalazim “pravu brzinu” stoga ne mogu, a da ne budem zadovoljan. Udarni jun će biti kontrolni za rad koji je ovde napravljen!

Dosta sportista trenira ovde. Najviše atletičara (dosta dugoprugaša crnaca) i plivača (osim “domaćih”, bili su španski rekao bih A glavni tim ali tu su i open water plivači iz Slovenije i Izralea sa slovenskim trenerom stoga dobra stvar za ne zaboravljanje matičnog jezika!).

Centar je inače i osnovna i sredja škola za đake iz Font Romea (centar je na 2 km od mesta, na brdu) i oni svi svakodnevno dolaze busevima i pohađaju nastavu. Plivački tim je sastvaljen od mnogih koji ovde idu u školu.

Od triatlonaca su bili rusi (iz naše trening grupe) koji su otišli pre par dana zbog njihovog državnog prvenstva. Ali su ranije i došli, Turbaevskiy i Artem su nakon Filipina došli u Francusku dok sam ja tu nedelju trenirao kod kuće.

Ostali smo Yuliya i ja, a tu su i Mehdi iz Maroka (leti na plivanju) koji je ove godine u ITU scolarship timu (bilo smo 2009-e zajedno na Gold Coastu na pripremama), David Hauss (bronza sa Svetskog u sprintu prošle godine, bronza sa Evropskog. leti na trčanju, ali takođe i spava u hiperbaričnom šatoru/krevetu u aprtmanu ovde čime se još dodatno povećava efekat), zatim i Frederic Belaubre koji je ove godine pronašao starog sebe (možda je razlog trčanje sa crncima :), danas smo zajedno bili na stazi dok su oni trčali 300-ke a ja 400-ke, naravno crnci su nastavili još jednu seriju 300-ki nakon što je Fred bio na samrti, a jedan ako poslednju 300-ku koja je jedno bar 15a ili 18a po redu nije istrčao za manjeod 45 s onda ne znam, a to je bar 42 ili 43 sekunde realno).

Ja sam nakon 4-e 400-ke, sa vremenom koje bi u februaru bilo komforno bolno (ništa više od toga!) imao osećaj kao da sam istračo 10-u! Ali odradio sam trening do kraja bez oscilacija, iako nisam baš bio uveren da ću u tome uspeti kako je počelo. Međutim trebalo mi je dobrih 15 minuta rastrčavanja za poptuni oporavak i sniženje pulsa na normalu.

Tu si i 2 kanađanke među kojima trenutno No.1 triatlonka u svetu Paula Findlay i dva kanađana. Svi osim Mehdija, Yuliye i mene su u aprtamanima van centra. Rusi su takođe imali apartman jer je i Ivanova žena i ćerka bila ovde.

Paula Radclife, trenutna svetska rekorderka u maratonu (pročitah baš njenu autobigrafiju “My Story So Far” nedavno) je takođe u “regionu”, viđena je u šumi oko jezera gde uglavnom vozimo i gde sam jednom trčao sa Mehdijem, Davidom i Melanie, devojkom od Davida koja je u švajcarskoj reprezentaciji. Znam da ona (Paula) ima kuću ovde u Font Romeu i da mesece provodi boraveći ovde, jer joj je ovo jedno od omiljenih mesta za trening.

Prekjuče sam sreo Quick Step biciklistički tim u Font Romeu. Prvo sam video njihov kombi pun točkova, a onda kada sam prošao bikeom pored restorana u kojem su vozači jeli začuđeno su gledali u mene rasuđujući ko sam, nakon što sam i ja njih ugledao. Normalna reakcija među biciklističkim i triatlonskim svetom. Zatim smo i popričali, nisam siguran sa kim sam pričao, verujem sa jednim od sportskih direktora, a kratko i jednim od mojih omiljenih vozača, Sylvainom Chavanelom koji se šalio da ličim na Andy Schleka. Oni su na pripremama (reconnaissance ako ćemo biciklističkim jezikom) za Tour de France. Ako je Slyvain prošle godine pobedio dve etape, mora da ima nešto posebno u treningu ovde…