ITU Asian Cup Burabay (KAZ) 2010

U Nedelju sam nastupio na svom prvom azijskom kupu.

Cilj su naravno bili bodovi, zbog slabije konkurencije u odnosu na Evropske kupove koji su isti, ako ne i jači od Svetskih kupova.

Po 80 ljudi je konstatno na wait-listama ove sezone. Dextro Energy serije su bile pravi pogodak ITU-a od proše godine jer je standard i kvalitet takmičara podignut na viši nivo što je očigledno ove sezone.

Triatlon dobija zaista nove razmere i na trci , nebitno da li je to ETU, ITU ili Dextro, u svakom trenutku možete očekivati od minimum 20 ljudi da pobede, dok još 30 njih mogu da budu top 5. To daje dodatnu draž takmičenjima, ali je u isto vreme i mnogo teže doći do bodova…

Burabay je 250 km udaljen od Astane stoga je putovanje zaista “kompleksno”. Jer na 2 t.j. 3 leta treba dodati još minmum 3 h “klackanja” u busu/kombiju po prostranstvima Kazakhstana.

Inače zemlja slična našoj pomalo, ali ipak zaostaju generalno gledajući :), međutim velike razlike postoje u standardu ljudi. Centar Astane je više nego velelepan, sređen i obiluje sa pregršt ekstra ogromnih, sređenih građevinskih i arhitektonskih dostignuća koje su zaiste vredne gledanja.

U petak ujutru po Kaz. vremenu sam stigao (+ 4h). Prilagodio sam se brzo bez većih problema. Samo sam u subotu prespavao alarm :). Ipak se nedostatak sna (zbog letova) “provuče” na naredni dan.

Trka je startovala u Nedelju u 13 h. Oko 30 takmičara, uglavnom iz Kazakhstana, Rusije, Ukrajine, Uzbekistana, sa još par nas iz Mađarske, Hong Konga, Sirije i Srbije. Inače Dmitry Gaag, Svetski prvak iz ’99 i 4-i sa OI iz Sidneja 2000 se vratio nakon 2 godine pauze zbog doping kazne koju je dobio u 2008 pred Peking jer mu je pronađen EPO.

U odelima se plivalo, iako je voda bila min 24 stepena, ali valjda su merili na dubini od 1 m i izmerili ispod 20 C, mada i to mi je čudno. Plivao sam u petak i subotu u jezeru “Burabay” u kojem smo plivali i na trci, i voda je sasvim O.K., daleko, daleko od 20 C…

Plivanje je bilo kraće, međutim popodne se uzburka jezero i talasi su bili ne tako veliki ali veoma snažni, stoga je to zahtevalo mnogo dodatne energije, i veoma teško mi je bilo da mislim na tehniku i teško je bilo naći ritam.

Krenuo sam super, među prvima, izborio sam poziciju, ali nakon prve bove su vodeći napravi manju prednost. I dalje sam plivao sa još par takmičara.

Nakon izlaska iz vode t.j. prvog kruga sam nakon par stotina metara malo izgubio priključak ali sam se vratio do pred kraj. Ubrzao sam i uspeo da ih sustignem opet. Izašao sam na repu grupe. Kroz T1 koja mi je tradicinalno slabija, i skidanja odela (ovaj put, hvala Bogu, bez pehova) sam na početku bikea uspeo uhvatiti mađara i rusa koji su bili blizu ali su Parienko (RUS) i Gaag (KAZ) bili na 5,6 sekundi ispred i nikako nisam uspeo da spojim.

Zaista mi je teško bilo na početku bikea i nisam se osećao najbolje. Pomalo stran osećaj, obično uvek na početku imam snage da vozim zaista jako. Tako da je Parienko vukao Gaaga (inače Parienko je jednostavno mašina na bikeu) i spojili su do prvih četvoro koji su ih čekali. Rusko-Kaz-Ukrajinski dogovor :).

Vozili smo na super trasi t.j. putu pored Burabaya kroz ogromna prostranstva šuma. Zaista prelep pejzaž. Nisam siguran da li je u pitanju Nacionalni Park.

Ubrzo je Vanek (HUN) otpao i našao se u drugoj grupi sa nama trojicom. Do pola bikea mi je bilo teško. Brdovita staza, t.j. valovito-brdovito, nema pravih brda. Treniram brda konstatno tokom godine ali nisam imao prave noge tada… Ali došao sam malo sebi i druga polovina je bila rutinski. Ali gubili smo konstanto vreme za vodećima.

Super T2 (za razliku od T1, u poslednje vreme na svim trkama imam najbolja vremena u drugoj tranziji) i već na početku trčanja imam podosta prednosti. Mađari su odmah zaostali i nije bilo šanse da mi ugroze plasman, iako sam očekivao od Vaneka bolju trku je je prošle godine u Tiszaujvarosu bio 18-i na Svetskom kupu. Međutim Rus je skratio koji metar stazu, i na mestu gde je trebalo zaobići postavljene čunjeve u krivini na izlazsku iz tranzicije (jer smo prvo trčali na jednu stranu pa se vraćali na drugu oko tranzicije), mi je pobegao zbog tog skraćivanja.

Da sam ga samo tada uhvatio, t.j. da sam krenuo iza njega držao bih ga, barem sam imao takav osećaj, bez problema. Kada je otišao nastavio sam svoj tempo, podosta razočaran, jer mi je još jedna trka “propala” zobg samo par sekundi pri izlasku iz T1, međutim samo moja “krivica”. Tako da sam otrčao solidnih 34:30 min bez većeg napora, nažalost, ipak to nije trka u komšiluku.

Nažalost bez bodova, jer nisam ušao u 5% od prvog. Zaostak na bikeu me je mnogo koštao. Ali takođe i trčanje. Nisam imao utisak da su veodeći trčali minut i dve brže. Delovali su mi sporije. Verovatno me je “propuštanje” rusa koji mi je pobegao koštao bodova, a i njega jer je njemu falilo par sekundi mislim, meni preko minut.

Tako da samo zajedno trčali verovatno i to njegovo vreme bilo bolje, t.j. ubeđen sam, jer bi se borili za 6-u poziciju. Tako da bi dobio više nego značajnih 125-140 poena… Još jedno iskustvo koje će značiti za ubuduće. Trku nikako ne mogu okarketrisati kao lošu ili kao propalu. Ali mnogo stvari mora da se “poklopi” za dobar “performans”.

7-i na kraju. Prvo troje rusi, odlični Turbaevskiy, Parienko i mladji Polyanskiy – često moj “protivnik” na nekoliko Evropskih jun. kupova u prošlosti, koji je imao super tkru i zauzeo treće mesto.

Treba pomenuti da smo nakon trke uveče imali zajedničku večeru u organizaciji Kazakhstanske unije, koja je bila u stilu “dvorska večera iz srednjeg veka” :), znači ekstra bogata trpeza, ambijent i usluga. Nešto slično sam samo “doživeo” u Kopenhagenu 2007-e i Yokohami prošle godine. I Alanya se može svrstati u takve manifestacije :).

Rezultati ovde.

Slike ovde. (zasad ih sa trke nemam)