Moj treći Evropski juniorski kup ove godine, jedna od retkih trka na kojima ste 99% zadovoljni učinjenim. Jednostavno je bio moj dan… ali do samog početka trke sve je izgledalo kao da sam “ustao na levu nogu”.

Naime, prvo sam dobio žuti karton od sudija jer kada sam se zagrevao pretrčao sam put na kojem su za to vreme trčale juniorke. Iako sam dobro pogledao i video da niko nije nailazio u tom momentu…

Sledeća stvar je ta da uopšte nisam ušao u vodu pre trke, t.j. nisam se zagrejao na plivanju jer su čak 15 minuta pred start zabranili zagrevanje iako smo zatim 10 minuta stajali bezveze da bi nas prozvali i da bi zatim startovali.

Ja nisam obratio pažnju na to, verovatno je pisalo u satnici, tako da nisam planirao da moram se zagrejem u moru skoro pola sata pred trku…

Zatim pred sam start, kada smo birali pozicije na dugačkom tepihu (nezavisno od startnog broja), stao sam skroz levo jer je to mesto najblize prvoj bovi jer čitav tepih nije postavljen u liniji sa bovom.

Međutim takmičar iz Mađarske je stao zajedno samnom, i kada su sudije to videle rekle su da jedan mora da se pomeri jer je jedno mesto samo za jednog takmičara, bez izuzetaka.

Ja sam rekao da sam prvi stao, kao i što jesam, međutim pošto on nije hteo da se pomeri, sudija je pogledao da je on startni broj 2, a ja 4 pa mi je rekao da imam 5 sekudni da se pomerim ili ću dobiti žuti karton jer je on ispred mene u kupu za ovu godinu!!!

…A pošto sam već imao jedan u “kolekciji” nisam imao izbora… (a da stvar bude još gora, u stvari sam ja trebao da budem broj 2 jer mi nisu sabrali bodove iz Holtena/Holandije jer još nisu izašli zvanični rezulati…)

…I za to vreme dok sam “mlatio praznu slamu” pokušavajući da objasnim sudijama da sam prvi došao i da startni broj nema veze sa mestom gde stojimo (to su oni sami rekli na briefing-u dan pre trke!) svi ostali takmičari su zauzeli redom sve pozicije prema desno…

…Tako da mi je samo ostalo da stanem skroooz desno, na najudaljenije mesto od bove do koje smo prvo trebali da doplivamo…

Zaista sam se osećao “oštećeno” i bio sam ljut i jednostavno sam u inat (neznam kome), valjda od stresa, kroz celu trku video samo ciljnu liniju, i ništa me drugo nije zanimalo osim da ih jednostavno pobedim sve.

Krenuo sam odmah skoro max. Talasi su bili ogromni, i trebalo je privh 30 metara trčati kroz vodu. Super mi je krenulo plivanje, samo sam ih zaobilazio plivajući više levo nego napred da bi došao do vodećih takmičara koji su plivali u liniji sa bovom.

Izlazim dosta dobro iz vode, sa obzirom da sam plivao preko 800 metara, par sekundi iza repa vodeće grupe.

Dosta jako sam morao da trčim kroz prvu tranziciju koju je bila i dosta dugačka da ne bih izgubio priključak. Kada sam krenuo da vozim bili su mi na manje oko 50 metara, tako da sam jednostavno stiskao pedale što sam jače mogao jer znam da je ta grupa ispred u stvari cela moja trka…

I uspeo sam da ih stignem… Ali ispred su bila još tri takmičara, i pošto ostatak grupe nije bio baš raspoložen, a ja sam se super osećao, otišao sam napred, ponovio isto sa početka bike-e i stigli (stigao) smo ih…

Kasnije se ispostavilo da bi dobro prošao i da nisam na početku uspeo da uhvatim grupu jer je nas stigla poveća grupa iza, jer je kod nas bilo dosta taktiziranja pošto je došlo dosta reprezentacija sa 5 i više takmičara, a samo je mislim 4-5 Rusa bila samnom u grupi…

U T2 ulazimo kao grupa od možda i preko 15 takmičara. Super je odrađujem jer sam bio skoro skroz napred pri ulasku u T2 (kao i ceo bike) i zajedno sa Rasmusem (DEN) [inače on je pobedio u Oudernaade-u] krećem prvi na trčanje.

Ubrzo se tu pojavio i onaj isti takmičar zbog kojeg sam plivao 50 metara više, Mađar… I on je isto pobedio ove godine Evropski kup u Tiszaujvarošu…

Na 2 km ostajemo samo ja i on jer Rasmus nije mogao da nas drži.

Ostatak grupe je prilično zaostajao sve vreme… tako da mi je jasno bilo da će najverovatnije sprint finiš odlučivati pobednika, ukoliko uspem da ga držim za vreme dok pokuša da ubrza, a znao sam da hoće… jer iz iskustva sa ranijih trka znam da to uvek pokušavaju… da me ostave iza seben na 1 km ili 500 metara pred kraj, ali kada već dođem do te “tačke” u trci, to je za njih nemoguća misija :).

Naravno, tako je i bilo, i uspeo sam da ga ispratim. Zatim sam ja, 100 metara pred cilj, krenuo max i odmah sam video da je ostao iza… zaista ne bih oprostio sebi da mi je “pred nosom” uzeo zlato takmičar zbog kojeg mi je cela trka mogla propasti…

Tako da je ipak sve ispalo super. Kao što sam napisao na početku, sve je išlo kako sam zamišljao, zaista nemam zamerki ni za jedan segment trke. Imao sam šesto vreme bicikla, drugo vreme trčanja, četvrto vreme T1 i najbržu drugu tranziciju…

Da sve bude još dramatičnije juče, pred proglašenje je isti onaj sudija koji mi je dao žuti karton prišao i beskrajno mi se izvinjavao, ali ne što mi je dao karton (logično), nego zato jer sam morao da proverim da li je himna koju su imali u kompjuteru Srpska, pošto su trebali da je puste na mom proglašenju, a pošto je to verovatno prvi put u istoriji ITU-a da je puštaju i uz činjenicu da je mi sami menjamo svakih par godina, nisu bili sigurni, ali su ipak potrefili, iz prvog su mi pustili “Bože pravde” :)…

Rezultati ovde.

Slike ovde.

Ovaj blog je postavljen 08. 09. 2008. u 3:49 p09 u kategoriji ETU European Cup, Španija, Pulpi, Spain, ETU Evropski Kup, 2008, Trke, ETU, Vesti, Triatlon.