ETU/ITU “kampanju” sam započeo ove godine u Antalyi, u kojoj se prvi put održavao Evropski kup, za razliku od Alanye, turisitčkog grada na sat i po vremena od Antalye u kojoj će ove godine biti čak 20-i po redu ETU kup.

Hotel (inače 5 zvezdica, sve pohvale organizatorima koji su omogućili da ovaj hotel za više nego prihvatljivu cenu u kojoj je kompletan boravak + transfer bude oficijelni) se nalazio preko 20 km od mesta na kojem se održavala trka. Hotel je na samom istoku Antalye, a trka na zapadu. (na slici skroz na dnu stranice mu to dođe otpirlike tačno “prekoputa”, tamo desno ispod planina koje se jedva vide )

Dan ranije smo išli na trening da vidimo bike stazu kao i plivačku stazu, i busem smo putovali preko 45 minuta. Antalya je ogromna. Pola miliona stanovnika mislim.

Moj cimer na ovoj trci, Bojan Cebin iz Slovenije, i ja smo odlučili da na dan trke ne odemo organizovanim busom do starta trke nego našim bikeovima što bi nam predstavlja malo duže zagrevanje.

Bojan se nakon oficijelnog treninga dan pred trku sam vratio do hotela, tako da sam računao da zna put. I tako smo mi u 15 do 13 h krenuli ka startu, start trke je bio u 14:30 h. Međutim, pretpostavljate, mali problemi… Malo smo se pogubili po gradu, iako uopšte nije delovalo teško stići do starta jer je samo trebalo pratiti more. Ali mnoge jednosmerne ulice, gužva u saobraćaju kao i čudniji putevi i putanje su nas usporile i obmanule, tako da smo lutali. Vreme je odmicalo, start se bližio a mi smo pod turskim Suncem lagano trošili energiju koja je bila namenjna triatlonu…

Tako da stižemo malo nakon 14 h, nakon 1:15 h vožnje i preko 25 pređenih km. Taman na vreme da se čekiramo. Nije baš prijatan osećaj kada se tako nešto dešava. Iako je to bila lagana vožnja, bio sam svestan da Sunce iscrpljuje. Ali veži problem je bio što nisam imao vremena da se zagrejem na trčanju, a na plivanju pogotovo ne, jer je trebalo ostaviti opremu u tranziciju, ali i obući neopren, sa obzriom da je more bilo 19 C stoga se plivalo u odelima. Dan ranije sam plivao bez odela i voda mi je bila prijatna, stoga se ne bih bunio ni kada bi se plivalo bez .

Tako da sam odradio samo par ubrzanja na trčanju, obukao odelo i čekao start. Nisam se opterećivao mislima oko putešestvija Antalyom, niti sam pomišljao da ono može da mi umanji performanse na trci. Opušteno sam dočekao start.

Plivanje je bilo katastrofalno. Da li zbog prethodnog pomenute duže vožnje ili jednostavno jer mi je plivačka forma katastrofa neznam, sledeće trke će pokazati. Užasna tehnika i loš osećaj. Jako loš ritam.. Dosta gužve i guranja. Talasi su bili dosta veliki što mi je dodatno kvarilo tehniku… Ove zime sam dosta povećao kilometražu na plivanju i svakako sam planirao da dignem svoje plivanje na stepenicu iznad u odnosu na prošlu godinu, i preprošlu… i tokom iste sam i imao osećaj da je napravljeno kakvo-takvo poboljšanje, prvenstveno i zbog dosta teretane… ali plivanje na ovoj trci je stvarno dno dna. Mislim da sam prvi krug otplivao O.K., ali kasnije je vodeća grupa bila sve dalja i dalja.

Međutim morao bih da poradim dosta i na pozicioniranju kao i startu trke. Velik procenat gubim upravo na ove dve stavke. Jedva čekam sledeći triatlon, a pogotovo plivanje.

Tranzicija loša. Sve je išlo O.K., dok mi desna noga nije otala u neoprane. Neznam zašto. Tako da na skidanje gubim dragocene sekunde… Kada sam izlazio iz tranzicije okrenuo sam se iza i video… NIKOG! To je bio konačan dokaz katastrofalnog plivanja. Naravno bilo je takmičara iza, ali oni još nisu došli do tranzicije.

Samo sam skočio na bike, gurnuo odmah stopala u sprinterice, spustio ruke na aero-bar i stiskao pedale što sam jače mogao. Vrlo jednostavno, i bez ikakvog izbora jedina opcija u tom trenutku. Trebao sam da spojim grupu. Nakon već kilometra, možda i manje sam ih uvatio, ali sam morao da se pomučim. Tada smo bili treća grupa, ako ne računamo trojicu prvih koji su bili ispred prve grupe.

U početku smo loše i neorganizovano vozili. Prvi krug (5 km) moram priznati sam i ja uglavnom bio pozadi sa obzriom da sam se oporavljao od time-trialinga na početku bikea. Zatim sam uglavnom većinu vremena proveo napred. Organizovali smo napokon i ubrzo stigli drugu grupu. Bilo je potrebno dosta vremena dok se nismo organizovali sa obzriom da mnogi neće da rade. Ali čim je većina nas “ušla” u brze kružne smene, brzinom svetlosti smo stigli takmičare ispred.

Tako da su bile dve kompakte veće grupe. Bili su najmanje minut ispred nas (prva). Bile su jedna ili dve manje grupe iza nas. Nakon spajanja organizacija je opet postala problem. Bilo je dosta skokova, od kojih sam i u par ja učestvovao. Par takmičara ode napred, ja ih stignem i opet ne možemo da radimo kako valja. Oni jednostavno stanu. Ne razumem tu taktiku, ali nema veze. Mnogo puta sam samo ja, uz možda još par takmičara spajao grupu kad je par takmičara išlo napred. Zaista sebična vožnja mnogih. Napisao sam dosta puta, ali ponoviću još jednom, ne razumem kako može da im bude cilj da se bore za 20-o mesto t.j. da čuvaju noge za borbu za 20 mesto, a ne dostizanje prve grupe i možda i uz slabije trčanje zauzimanje 10-og mesta…

2 kruga pred kraj i u poslednjem sam se par puta našao ispred grupe sa još par njih, ali opet je organizacija bila problem. Tako da kao celina ulazimo u T2. Solidno sam se pozicionirano i krenuo na trčanje sa većom grupicom. Malo sam popustio (pojačao u odnosu na neke), jer uvek mi je potrebno neko vreme da uhvatim pravi ritam.

A zatim nakon par kilometara sam samo počeo da sustižem takmičare i obilazim. Iako samo po par njih, dragoceno. Osećao sam se odlično. Obratio sam pažnju na hidrataciju, uzeto sam gelove na 2.5 km kao i na 6.125 km, jer su elektroliti bili esencijalni, jer u to vreme oko 16 h Sunce bilo zaista jako. Nakon 5 km sam još pojačao i uhvatio i prestigao još pokojeg takmičara.

Znao sam da sam oko 20 og mesta i da će svaka pozicija biti i više nego dragocena sa obzirom da se prvih 20 uzima bodove. U poslednjem krugu sam stigao španca koji je tog dana meni pružio najveći otpor Teško je distao iza mene, ali nije puštao. Pojačavao sam par puta, da bi tek nakon par minuta na pravio razliku. Do kraja nisam uspeo da sustignem ukrajinca koji je bio sledeći ispred.

Bilo je zaista lepo videti kasnije da sam 20-i i da sam uzeo dragocene bodove Kao da sam znao da je dostizanje španca u poslednjem krugu od velikog, velikog značaja .

Sve u svemu, zadovoljan sam. Trčanje od 33:40 min na prvoj trci olimpijskog, u Aprilu je odličan znak. Iako nezahvalno, činjenica je da sam mogao i nešto brže trčati, što je lepo znati i imati u vidu gledajući napred ka ostalim trkama koje me očekuju.

Rezultati ovde.

Slike ukoro (ukoliko ih pronađem, sa obzitom da nemam ni jednu svoju konkretno sa trke)

P.S. Dotični Eyjafjallajökull je prouzorkovao mnogo, mnogo glavobolje širom Evrope, pogotovo na severu, tako da nekolicina takmičara uopšte nije uspela ni da stigne u Tursku, Danci npr, britanci… Imao sam sreće tako da sam otišao u petak kada se oblak nije spustio, dok je u ponedeljak kada sam se vratio aerodrum u Beogradu radio normalno, dok je u sub. – Ned. bio zatvoren. Tako da dosta sreće za mene. Znam da su nemci, ali mislim i mnogi drugi ostali u Antalyi jer je kompletna Nemačka bila zatvorena. Mislim da je i Bojan ostao, jer se vraćao preko Minhena.

P.P.S. U isto vreme je održan i Tour Of Turkey, i baš u subotu je bio cilj u Antalyi, dok su u Nedelju vozili od Antalye do Alanye. Imao sam veliku želju da vidim cilj u subotu, ali nažalost zbog udaljenosti hotela kao i oficijelnog briefinga u to vreme, nije bilo šanse ta tim. Ako ništa, na šalteru u Antalyi na aerodrumu sam stajao pored Andre Greipela koji je od 8 etapa pobedio čak 5 njih u Turskoj. Takoše do Istanbula sam išao istim letom sa ISD Neri, Skil Shimano, nekolicinom vozača Xacobeo Galicie… dosta mi raspušteno deluju Ipak je oko njih čitav tim, njihovo je samo da voze, što je totalna suprotnost na nas triatlonce, koji velik, velik deo pažnje moramo da odvojimo na logistiku. Ali možda je tako bolje, lakše će nam biti u životu za mnoge druge stvari jer smo naučenu da rešavamo i borimo se sa more “problema” u istom trenutku…

Ovaj blog je postavljen 22. 04. 2010. u 21:49 u kategoriji 2010, Antalya, ETU, ETU European Cup, ETU Evropski Kup, Evropski kup, Turkey, Turska.