Deveto mesto na juniorskom evropskom kupu u Beču, dobro je, ali moglo je i bolje…

Mislim da mi taj 16. Jun i nije baš bio naklonjen.

Evo zašto:

1. Na zagrevanju sam se posekao na kamen u vodi!

2. Par minuta pred start, nakon što sam se zagrejao u vodi, sasvim slučajno sam primetio čip kod jednog takmičara i shvatio da sam zaboravio da ga stavim!

Veliki problem je bio što sam ga sat vremena pred trku ostavio u torbu koja je bila dosta udaljena od pontona gde smo startovali, a i morao sam se penjati jedno 30 stepenika da bi došao do nje, tako da sam posle planiranog zagrevanja: trčanja i plivanja odradio još jedno ne-planirano zagrevanje, i to deonice, 300 metara brdo jako + 300 metara niz-brdo isto jako…

3. Odmah posle starta, nakon što sam uskočio u vodu, triko mi se skroz otkopčao (toliko o orci), to mi se dešavalo i prošle sezone kada ne stavim kanap koji drži cibzar skroz unutar odela, a pošto se ja naravno nisam toga setio, desilo se šta se desilo.

Neznam da li me je to usporilo, ali znam da mi je voda ulazila sve vreme i da sam se namučio u toku plivanja…

4. Iako sam isplivao sa još 5-6 prvih takmičara oni su mi pobegli (jer nisam odradio tranziciju kako treba jer sam se štedeo, t.j. nisam trčao dovoljno brzo a tranzicija je bila dugačka sa puno stepenica) odmah po početku biciklističkog segmenta, pokušao sam da ih jurim minut-dva ali kada sam video da ne mogu sam da stignem njih 5 koji zajedno rade, odustao sam, tako da su me pokupila još dvojica takmičara.

I sa njima sam pokušao da ih stignem, ali ništa od toga, jer sam naleteo na ne baš inteligentan dvojac, tako da im nisam mogao objasniti da treba zajedno radimo i jako da vozimo da bi ih stigli, i onda smo svo troje sačekali grupu od petnaestak takmičara.

Pošto smo dosta ne složno radili sa dosta skokova i dosta “vozanja” jer niko nije hteo da daje smene, petorica vodećih nam je još dodatno napravila razliku.

U tim trenutcima sam mislio da će trka biti prava propast, jer sam već sebe video kako ulazim u cilj dvadeseti ili gore…
Ali na kraju je ispalo dobro, jer sam se tokom trčanja sve bolje i bolje osećao, i samo trojica su stigla pre mene iz te naše grupe sa kojima sam vozio, dvojica su me pobedila u zadnjih 200 metara, i to bih možda stavio pod 5. : ).

Raduje me činjenica da je prvi trčao 20 sekundi brže od mene (što smatram da nije puno), znam da se nije štedeo jer se njih troje borilo do samog kraja za pobedu.
Zaista mi je krivo što nisam dao sve od sebe u finišu (ista pojava kao i u prvoj tranziciji), što sam i video na pulsmetru, ali nisam mogao da se nateram da sprintam u cilj, nikad neću saznati zašto mi se to desilo posle plivanja i u finišu… Uglavnom ostali su samo popadali u cilju dok sam ja najnormalnije stojao na nogama.

Zvanični rezultati ovde…

Ne zaboravite da je u Nedelju 12. Novosadski triatlon!

Ovaj blog je postavljen 18. 06. 2007. u 12:47 u kategoriji 2007, Beč, ETU, ETU Junior Cup, Triatlon, Trke, Vienna.