Moje poslednje Evropsko juniorsko prvenstvo… i nažalost (očekivano) ispod zacrtanih planova na početku sezone…

…Ali to je sve triatlon, i nikada ne znate sta vas može sprečiti ka ostvarenju cilja.

Naravno, ovde je u pitanju povreda, koja egzistira već mesec dana. Praktično zanemarljiva, ali iritirajuća, čudna i dovoljna za udaljivanje od treninga… Stoga ceo jun sam proveo trenirajući samo u bazenu (+ vežbe, malo teretana), sa samo par treninga bike-a i trčanja…

Iz toga se jasno zaključuje da sam morao da očekujem da forma bude na prilično niskom nivou…

Čak preko 70 takmičara na startnoj liniji. Za raliku od prošle godine (Evropski jun. kup), plivalo se bez neoprena t.j. odela. Voda je bila topla, a takođe je i vreme bilo “pravo letnje” jer u Holandiji u ovom periodu zaista klima koja nije baš karakteristična za njih. Sve vode u zemlji su dosta toplije od proseka…

Loše mi je krenulo. Kao da sam osetio malu rampu na 200 – 300 metara, ali i ostali su dosta jako krenuli. Kasnije hvatam željeni tempo i ritam i prestižem nekolicinu takmičara do kraja, jer su mnogo popuštali tempo… Izašao sam u prvoj polovini grupe, i ne mogu reći da sam zadovoljan sa obzirom da je plivanje i jedina disciplina koju sam trenirao, ali je činjenica da u izostanku vožnje i trčanja i plivačka forma ne može biti na najvišem nivou jer se radi o specifično triatlonskom plivanju.

Solidna tranzicija i onda stiskanje do daske. Krenuo sam kao neka 3,4 ili čak i peta grupa, ne mogu da se setim tačno. Međutim nekoliko nas je zaista jako radilo, preko 50 km/h smo držali i samo hvatali takmičare ispred.

Vozilo se do Holtena od jezera u kojem smo plivali a zatim još dva kruga oko Holtena sa brdom u svako krugu. Već do Holtena (7.5 km) smo se svi “složili” i “pohvatali” tako da smo činili jednu veliku grupu koja je bila i prva grupa.

Mislim da nas je oko 40 bilo. Konstatno se išlo jako. Teška staza, dosta kocke kroz mesto, takođe i dosta tehnički zahtevna. Mogu reći da mi je dosta teško bilo, a pogotovo na brdu… to je izgledalo jadno, ali plaćen je danak zbog forme u kojoj se nalazim…

Na usponu od nekih 300 metara sam samo “tonuo” nazad i jedva uspeo i da zadržim vodeću grupu u prvom krugu. U drugom krugu sam već znao šta me očekuje, tako da sam se pozicionirao napred, tako da kada sam očekivano “potonuo” nazad, i dalje sam bio među vodećina …

Frustrirajuće, oduvek sam smatrao da će mi to biti prednost i mesecima razmišljao o specijalnom spremanju upravo za taj uspon, ali jednostavno nisam mogao da biram. Zaista sam osećao onu pravu slabost na brdu koja proističe samo zbog odsustva sa treninga…

Tranzcija dva, zbrka, more takmičara… Sudario sam se sa jednim takmičarem tako da mi je bike čak i ispao tako da sam se par metara i vraćao po njega… U tom trenutku sam video da mi je ispao držač sa bidonom zajedno sa bidonom. Mislio sam da je pukao, ali nakon trke me je dočekalo neprijatno iznenađenje kada sam video da je držač izbijen kompletno sa šrafovima i da je ram napukao… Zaista je neverovatna gužva i zbrka bila u tranziciji, nikakav red…

Trčanje užasno. T.j. odlično uz sve okolnosti, ali rezultat od 17:20 min, i posle jakog bike-a je smešan… 30 mesto ukupno, od 73 koliko ih je startovalo. Ali činjenica je da su juniori totalno haotični i siguran sam da je trka bila sutradan da bi rezultati u velikoj meri bili izokrenuti… Primer je Rus koji je bio treći na ovom Evropskom, a u Alanyi u Oktobru prošle godine završio je trku kao 10, dok sam ja bio 2… Uvek sam Evropska odrađivao ispod očekivanja, iako je ovo specijalna okolonost.

Prvih 40 se kvalifikuje za Svetsko tako da barem nisam zabrljao što se toga tiče. Upravo to takmičenje je sledeći cilj. Ukoliko povredu potpuno saniram u skorijem periodu, svakako da neću ni sekundu gubiti da se vratim treningu, svojoj pravoj formi i pripremama isključivo za poslednju veliku trku u svojoj juniorskoj karijeri.

Učestvovali su još i Savić i Zivlak u age-group-ama, i barem je Vlada uspeo da odbrani čast našeg tima osvojivši prvo mesto!

P.S. Na zvaničnom sajtu takmičenja je izašao članak o našem (srpski tim) susretu sa meštanima Holtena koji su poreklom Srbi i koji su nas čak i ugostili “na kafi” , i jedna od te dve žene mi je čak poklonila ružu nakon trke jer je u startnoj listi videla da sam iz Srbije i planski me našla nakon trke… uvek je lepo doživati ovakva iskustva. Prošle godine sam takođe sreo jednu ženu srpkinju u Holtenu, međutim ona je iz nekod drugog dela Holadnije. Pročitajte članak.

Rezultati ovde.

Slike ovde. ; ovde. i ovde.

Ovaj blog je postavljen 08. 07. 2009. u 17:24 u kategoriji 2009, Evropsko prvenstvo, Holandija, Holten, Triatlon, Trke, Vesti.