Sa obzriom da je Goran ekstra oduševljen ovim compression čarapama, izrazio je zadovoljstvo da prenese svoja iskustva…

Nova moć u nogama…

Možda nisam prava osoba koja moze dati specifičnu ocenu o učinku CEP čarapa jer nemam tu mogućnost kao strucnjaci u sportskim zavodima, ali mogu dati ocenu kratkog korišćenja CEP čarapa na trčanju u poslednjih par nedelja.

Naime, ta vrsta čapara (compression) me intrigira već duže vreme. Na svim ozbiljnim iron ili half ironman trkama i maratonima srećem se sa tom vrstom čarapa. U početku mi se činilo da je to čista modna sportska ludost… sve dok ih i sam nisam probao…

Kao prvo, jako su čvrste… i teško ih je navući na noge. posebno ako se ima visoki ris na stopalu (moj slučaj). Međutim, sve je stvar navike. Malo se pomučite i primetiće te razliku. Prvo sam ih obuo dok sam bio na poslu u kancelariji jer sam ih dobio kao isporuku baš na poslu.

Nisam ih skidao do kuže. Prvi utisak je da imaju strašnu kompresiju, ali jako dobru, koliko god to glupavo zvučalo .

Nakon prvih kratkih trčanja nisam mogao primetiti značajniju razliku u stilu zamora nogu… ali tek posle prave jače dužine od 1 h 30min otkrio sam čari i beneficije tih čarapa.

Triatlonom se bavim već 19 sezonu i uvek posle takvih jačih i dužih trčanja imam bolove i grčeve u listovima, što je naravno od napora tj. od skupljanja mlečne keseline u listovima. Ali sada mogu reći da toga nema više… naravno oseća se umor od treninga… ali listovi su mi kao novi… kao u “devojčice”t.j. kao da nisam trčao dužinu.

Obično mi posle takvih dužina jako prija da se isplivam sutradan, ali sada mi to nije bilo potrebno. Noge su mi “zdrave” bile več sutradan. Nisam hteo da skidam te čarape ceo dan… i još jedan bitan osećaj… ono što sebi ne mogu da priuštim u vidu masaže listova, to su mi ove čarape nadoknadile.

Imao sam utisak da mi neko blago masira listove dok nosim CEP čarape… kao da imam “podršku” na listovima… neki novi osećaj koji nisam znao da postoji.

Moje impresije su pretežno vezane za osećaj lakoće u listovima jer su listovi najviše i stradali na tim trčanjima.

Cela CEP carapa je jako inteligento smišljenja jer pruža dodatnu zastitu i sa samo stopalo i za ahilovu tetivu što se ne postiže sa drugim čarapama.

Nema više osećaja da će mi se čarapa zarozati i napraviti žulj. Moje jedino žaljenje ostaje što nemam više pari čarapa za 24 h korišćenje…

Od 04.-og do 22.-og Februara sam trenirao u Istri u Umagu u sastavu zimskih priprema.

Prethodne dve godine (preprošle zime, i prošlog proleća) sam isto trenirao u Istri ali u Medulinu nadomak Pule. Ove godine sam odlučio malo promeniti sredinu, i nisam se pokajao jer i Umag može biti fenomenalno mesto za treniranje, i na putevima se može sresti pozamašan, za uslove u Srbiji neverovatan, broj triatlonaca i biciklista.

Podatak da sam na jednoj vožnji slučajno sreo triatlonca Jaroslava Kovačića iz Slovenije i još par triatlonaca, na drugoj video triatlonku Mateju Šimić, a par dana pred odlazak u hotel je došao i Bojan Cebin (slučajno sam ga sreo ispred hotela), dovoljno govori …

Kao da se radi o Ex Yu trening centru … Samo 10ak km od slovenske granice je, stoga su trase vožnje Slo – Cro i obrnuto, svakodnevnica biciklistima i triatloncima… a sa obzirom da nama iz Srbije više ne trebaju vize, jedan dan sam vozio trening do Kopera u Sloveniji i nazad.

To je zaista odlično osveženje, voziti po mnogo raznih puteva, promeniti dosta trasa… jednostavno vam nikada ne može biti dosadno… jer ipak kod kuće smo svi manje – više osuđeni voziti na dobro nam poznatim putevima. A zimski dugački treninzi zaista trebaju puno kilometara različitih puteva da ne bi došlo do psihičkog zasićenja .

…A takođe, meni je uvek izazov otkrivati nove puteve a da pri tom neznam u potpunosti šta me čeka, ni kakav profil, ni kakva mesta, a ni koliko tačno će trening da bude dugačak… Istra može da pruži to…

Odlična za biciklističke treninge, što i svedoče desetine timova koje sam sretao. Svakako i profesionalni, slovenci, italijani… U hotelu su boravili i biciklisti iz nekog austrijskog tima… Jedan dan sam vozio sa juniorima i U23 ekipom Perutnine Ptuj.

Inače, preko 10 dana sam proveo trenirajući sa Dariom i Matejom iz kluba TK”Zrinski” iz Zagreba, za koji se nadam da ću odraditi koju trku ove sezone. Svakako da su njih dvoje učinili podizanje mojih priprema na viši nivo, ne može sde porediti solo i grupni trening…

Bazen i teretana su sastavni deo luksuznog hotela sa 4 zvezdice, stoga i par kišnih dana ne može da vam poremeti raspored. Prilikom dolaska je bilo 2-3 kišna dana, i 2 dana pred odlazak, međutim sve ukupno sam zadovoljan vremenom i iskorišćenjem morskog svežeg vazduha za trening…

Manji problem je topla hotelska voda u bazenu, ali i na to se bez problema može prilagoditi. Problem zna da bude pospanost nakon doručka koji je nakon plivanja, jer topla voda dosta iscrpi, ali možda i bolje tako jedan period sa obzriom da u Novom Sadu zimi često zna da bude dosta hladna voda…

Teretana je isto pristojna. Falilo mi je možda samo par sprava u realizaciji treninga, ali sve u svemu odlično odrađen period teretane, mislim da sam imao 11 treninga iste od 18 dana koliko sam bio u Umagu.

U gradu se nalazi i staza za trčanje / stadion… šljaka je u pitanju. Za ovaj period godine odlična, jer tartan i nije toliko neophodan. Na njoj sam/smo odradili nekoliko treninga jačih trčanja…

Ostalih trail staza i nema, kao ni brda za trčanje, ali izdržao sam naravno bez njih. Nije to dug vremenski period pa da nedostatak istih može da škodi. Sa druge strane trčati uz more, iako je većinom asfalt, i nije tako loše… da postoje trail staze i npr šumske brdske staze, komotno bih mogao okarakterisati uslove za treniranje triatlona u Umagu kao perfektne…

Skupio sam pozamašan broj časova i kilometara, u sve tri discipline, takođe sam krenuo malo i u intenzivnije trkačke treninge, stoga nema razloga da budem nezadovljan, čak šta više pripreme su uspešno odrađene.

Sa zadovoljstvom iščekujem April kada bi trebale da se održe nove pripreme od 01. – 10. u organizaciji hrvatskog triatlon saveza. Takođe, 11. Aprila će se održati duatlon u Umagu, sa ciljem i startem ispred hotela u kojem smo boravili… mislim da ćemo imati veliku prednost

Olimpijske Igre u Vankuveru (za moj ukus, prvenstveno biatlon) su bile tu da upotpune slobodno vreme, kojeg baš i nije bilo mnogo. Ali svakako da će eto one da me asociraju na ove pripreme…

Naravno, slike će vam preneti mnogo više o iskustvima… Pogledajte ovde.

Od nedavno sarađujem sa ovim, ako ne i vodećim svetskim brendom compression čarapa preko firme CEP nogavice iz Slovenije.

…I imam samo reči hvale. Na leto će dve godine od kada koristim compression čarape u svrhu oporavka, poboljšanja performansi kao i u borbi protiv DVT sindroma (protiv spustanja previše limfe u noge tokom avionskog leta). DVT je prvenstveno i uticao na to da ih prvi put kupim, nakon što sam 2008.-e sleteo u Vancouver sa nabubrenim nogama, ličile su mi na noge patke .

A kasnije sam spoznao i pregršt ostalih prednosti…

Nako svakog jačeg treninga prvo što uradim nakon istezanja je da navučem čarape i uživam dok mi one omogućavaju povećanje cirkulacije, a samim tim i mnogo brže odstranjivanje mlečne kiseline zbog povećanje prokrvljenosti.

Međutim koristiti ih i u toku treninga je takođe fenomenalna stvar. Smanjuju vibraciju mišića čime se povećava njihova efikasnost. Često ih nosim prilikom rastrčavanja t.j. treninga oporavka na trčanju i nakon njega je osećaj fenomenalan.

Ranije sam koristio druge, takođe dobre brendove i bio zadovoljan, ali prvi put kada sam navukao CEP O2 running čarape osetio sam razliku, jer je jača kompresija i drugačiji je materijal, ne preovlađuje lycra kao kod npr 2XU-a ili Skinsa.

Radio sam i VO2 max testiranje pre pripreme u njima i odlično su se pokazale, nikakav neprijatan osećaj u listovima nakon, a sa obzirom da sam test radio na traci pod nagibom za očekivati je bilo možda zbog veće angažovanosti listova pri trčanju “uzbrdo”, takođe nikakvu toplinu nisam osetio. To je velika prednost, opet zbog materijala. Trčanje ili vožnja leti ne može pretstavljati problem…

Manji problem ova dva je bio dugotrajnost, jer nakon nekoliko pranja kao da izgube jačinu kompresiju. Sa CEP-om nemam taj problem ni približno.

Tu su i “calves” odnosno one koje ne idu preko stopala nego samo preko listova, i idealne su za triatlon…

“Dokolenice” odnosno O2 running su odlične u svrhu zaštite od žuljeva jer poput specijalno pravljenih čarapa za trčanje imaju ojačanja na svim bitnim delovima u svrhu sprečavanja od žuljeva. Idealne za polumaratone i maratone, ironmane…

Pogledajte:

http://www.nogavice-cep.si/tek.html

http://www.cepsocks.com/cep-compression-running-socks.html

Svetska klasa triatlonaca (prvi na pamet mi pada Andy Potts, Matt Reed, Timo Bracht i td…), trkača, sportista iz zimskih sportova svedoči o kvalitetu činjenicom da se u njima takmiče…

Ukoliko je neko zainteresovan da naruči neka me kontaktira na ogy3athlete@yahoo.com ili triogy@gmail.com.

Veličine možete pogledati ovde.

Iako ne planirano, prošle sezone sam promenio čak 4 bicikla. Naravno, nikom ne preporučujem slične “ludorije” jer sam ja bio prinuđen na to raznim okolnostima…

Stoga se smatram kompetetnim da ocenjujem iste.

Od 2005. ovo mi je šesti bicikl, od kojih su poslednjih pet imali potpuno karbonske ramove, tako da se može reći da sam probao, osetio, i ispitivao razne ramove, raznih proizvođača; točkove: aluminijumske, karbonske, clincher, tabulare; pa zatim razne grupe Shimana, SRAM-a i sl.

Svaki bicikl i svaki deo je na svoj način karakterističan i svojstven. Laiku verovatno svi profesionalni biciklovi pretstavljaju jednu te istu stvar čak i kada bi ih provozao, ali bilo kome ko je ozbiljnije u triatlonu ili biciklizmu i najmanja razlika pravi osetne varijaciju u osećaju vožnje, sigurnosti, ugodnosti t.j. udobnosti kao i lakoći iste.

Bicikl Trigon RQC PRO SL-1 sa SRAM Force 2010 grupom, Trigon lulom i kormanom, TRP kočnicama i Trigon CWT38 karbonskim tabular točkovima sam vozio puna 4 meseca (stim da sada treniram sa Novatec X-Treme J333 karbonskim clincher točkovima).

Tako da sam ga na mnoge načine, na mnogim terenima u toku treninga, kao i na par trka testirao. Skupio sam negde oko 4 ili više hiljada kilometara na njemu. Sada sam potpuno familijaran kada sednem na njega, pa se verujem i da poznajem kompletno sve njegove karakteristike.

Čim sam prvi put seo na njega i odvozao trening, prvo što sam zapazio je promena u težini. Sa tačno 7 kg sa Trigon CWT38 točkovima i full opremom, bicikl je ekstra lagan, tako da sam vozeći brda zaista osetio razliku.

Druga veoma bitna stvar je svakako krutoća koja je od esencijalne važnosti. A ovaj ram i viljuška je poseduje svakako u velikim razmerama. Smanjenjem težine nije se ni malo žrtvovala krutoća i udobnost. Prilikom ustajanja na brdima, krivinama, spustovima, ja kao vozač sam se osećao potpuno pouzdano i bike u mojim rukama je delovao poptpuno kontrolisano. Prilikom svakog ustajanja, ili sprinta na ravnom, nisam imao osećaj ni da se delić energije “rasipa” okolo, odnosno moj osećaj je da se 99 % energije i snage koje prenesem na pedale prenosi samo na kretanje bike-a ka napred. Nikakvo uvijanje, bike jednostavno svakom promenom snage i jačim pritiskom pedala ide samo napred.

Pošto prvi put imam karbonsku lulu i volan, i tu sam osetio mnoge prednosti. Osim što je plus svakako dobijen na težini (smanjena težina), oseća se krutoća i te kako, i čak šta više siguran sam da je prenos vibracija i apsorpcija utoliko bolja da je prijatniji osećaj za ruke i zglobove šaka kada se vozi po neravnijem terenu ili lošijem putu. Mislim da se kompletna celina bike-a, ukoliko je svaka komponenta karbonska, ponaša drugačije u pozitivnijem smislu. Oseća je takav da je bike bukvalno jedna celina, da ne postoje posebni delovi i komponente…

Točkovi su posebna priča za sebe sa svojih samo 1250 g! Ekstra, ekstra lagani, sa 38 mm u profilu, predstavljaju ništa drugo nego svetlu tačku za brdsku vožnju, bez ikakvog kompromisa za ravan teren. Do uvijanja nakon ubrzanja na brdu ne dolazi, jer su čvrsti i nisu široko profilisani. Ista promena osećaja sa prelaska karbonskih clincher 48 mm točkova na njih se osetila i kada sam sa njih opet prešao na karbonske clincher 38 mm. Prvi trening nakon zamene, specijalno na brdu je delovao kao da je malo opala forma, ili da sam se previše najeo pre treninga  J.

SRAM Froce za ovu godinu je jednom rečju fenomenalan. Predlažem da pročitate opšitan izveštaj sa cyclingnews-a ovde.

Itekako se može porediti sa najvišom grupom –  “Red”, i ne samo da se može porediti nego razlike  i nema praktično, a ukoliko se uzme u obzir da sam krem PRO TOUR karavana vozi SRAM Red, ne treba se previše zadržavati prenoseći utiske sa vožnje. Ono što je najvažnije vozaču je funkcionalnost i preciznost, a upravo su to glavne odlike Force-a. Eventualni problem prve nedelje nakon prelaska sa Shimana ili Campagnola može biti privikavanje ne samo na drugačiji sistem menjanja brzina (po meni najefikasniji), nego i na oblik t.j. veličinu šamaraljki t.j. glave šamarljke gde se drže ruke. Ali kao što napisah, nakon nedelju dana imaćete osećaj da ste rođeni na SRAM-u. Opcija da se bira boja gume od šamaraljki je fenomenalna… Crne, bele, žute, crvene, roze J…

TRP kočnice nisu samo lepe, već i pouzdane kao i lagane sa obzirom da su kombinacija karbona i titanijuma… Team CSC je vozio i testirao a u cikokros svetu važe kao vodeći brend. Uz Swiss Stop pakne koje idu uz njih, ne možete tragati za boljim…

…Sve u svemu kombinacija visoko kontrolisane vožnje, čak i po lošijim putevima, uz istovremeno uživanje zbog geometrije i krutoće rama kao i težina celog bike-a pretstavljaju ono što ovaj bicikl sa prethodno navedenim vrhunskim komponentama i kompozitnim materijalima čini odličnim.

Slika govori hiljadu reči…

…Nacionalni Park Fruška Gora + sneg + Sunce… 1:50 h brdskog trčanja

… je na zadovoljavajućem nivou. Solidna kilometraža se nalazi u mojim nogama (kupacem, patikama, tockovima ).

Duže vreme je sajt (blog )prazan, ali i nije bilo što god zanimljivog napisati…

…Zima na svoj način zna da pruži posebnu draž u treningu. Časovi, kilometri, pričanje sam sa sobom ovih par meseci zna da prija nakon (i pre) intezivne sezone. Jednostavno treninzima treba opušteno pristupiti i izvući što viče kilometara je moguće.

Sistem treninga mi je promenjen u odnosu na prošle godine, nadam se u smislu koji će se bolje odraziti na moju formu tokom leta…

Naravno, duži su, ali i manje intezivni. Ranijih godina sam i preko zime održavao neki minimalan intezitet. Dok prethodnih nedelja (od početka Novembra, t.j. nakon off season pauze) su oni svi bili daleko u light i aerobnoj zoni. Jedino na plivanju mora postojati neki intezitet, ali i tu sam se skoncentrisao na malo veće dužine u odnosu na pre, i na malo specifičnije stvari.

Teretana je svakako bitan faktor u mom sadašnjem treningu. Već sam napomenuo da prošlogodišnji izuzetak nje smatram najvećim minus 2009.-e. Zato je sada posećujem (i više od samog posećivanja) 3 puta nedeljno, konstatno. Verujem sve do Marta.

Sve u svemu zadovoljan sam dosadašnjim sveokupnim treningom. Mogu biti optimističan sa odrađenim pripremama/treninzima do sada. Pogotovo zbog niskih temperatura, pa nedelje koja je kompletno bila u jeku snega… Zatim i prošla nedelja koja je konstatno bila kišna… Međutim odrađivao sam sve, i gledao da kada god mogu iskoristim put, a što manje trenažer.

Prošle godine sam u ovo vreme bio u Australiji i mislim da uprkos tome sada imam više časova treninga. Jeste da se nisam u potpunosti skoncentrisao prošle godine na kilometražu jer sam imao par trka pa nisam ni smeo, ali hoću da kažem da se sportista može prilagoditi svojoj okolini, a Novi Sad i uprkos niskim temperaturama može da pruži dovoljno za ovo doba godine. Ali svakako da mi itetkako fali Sunca iako sam uživao i ovde.

Zbog manje povrede, tačnije manjih bolova u desnom stopalu nisam trčao nedelju dana, ali već ove sam polako radio fartleke sa tempo trčanjem i zadovoljan sam. Vikendom sam skupio i dosta dužina na uzbrdicama (Fruška Gora), uglavnom od 1:20 – 2:00 h, sigurno od početka Novembra svakim vikendom sa jednim izuzetkom, a takođe se i u toku nedelje nađe 1 do 2 treninga koji su 1 h…

U Februaru planiram pripreme, međutim više detalja neznam jer moram da uskladim prema ispitnom roku…

Nakon dve nedelje van sezonskog odmora posle trke u Turskoj, opet sam krenuo sa treninzima i pripremama za narednu sezonu.

Sa obzirom da već dve nedelje treniram, treninzi idu po planu, čak sam i odmah nakon dvo-nedeljnog odmora imao dobar osećaj na treninzima i forma nije bila pala na suviše nizak nivo što me je malo iznenadilo.

Period godine u kome bi cilj trebao biti sakupiti što više kilometara, meni i najviše odgovara u ovim mesecu i mesecima što slede – Novembru, Decembru, Januaru, Februaru… zbog vremena i temperatura. Niže temeprature su me uvek više motivisale za uživanje u dugačkim vožnjama i trčanjem kroz i na Fruškoj Gori.

Odlično osveženje mi predstavlja i grupna Nedeljna vožnja jer tokom cele godine vozim sam. Nakon godinu dana, opet sam se “vratio” (pred prošlogodišnji odlazak u Australiju na AYOF  09 sam odradio 3 vožnje mislim) među bicikliste i MTB bicikliste na dužinskim treninzima.

Takođe i zbog zauzete sezone trka od proleća pa do sada i nisam mnogo puta imao duža trčanja na Fruškoj Gori, plus zbog povrede koju sam imao skoro ceo Novembar i ceo Decembar prošle godine propustio sam trčanja u najlepšem dobu godine, a to je upravo kasna jesen na Fruškoj Gori… tako da verujem da će proći još mnogo, mnogo jesenjih i zimskih LSD trčanja oko Popovice dok ne izgubim želju za “šipčenjem” kroz šumu

Plivanje k’o plivanje . Uskoro, i u Jan. i početkom Feb. će uglavnom početak treninga biti mračan, sa obzirom na svanuća od 7 h ujutru… Trebao bih još više poraditi, jer nisam zadovoljan ovosezonskim… verujem da će naredne biti bolje za klasu…

Verovatno velika greška, za koju ni trener ni ja pouzdano neznamo zašto se potkrala prošle godine je bilo izuzeće teretane. Povreda, zatim Australija su verovatno uticale da zapostavim teretanu. Takođe smo imali plan da u Medulinu u Aprilu ozbiljno odradimo ali sa obzirom da je to već zakasnelo malo, nije bilo ništa od toga. Na kraju sam osim core vežbi koje sam konstatno radio, pravu teretanu upražnjavao samo desetak dana u Julu kada sam imao povredu.

… Zato sam sada već krenuo i to sa namerom da potraje nekoliko meseci… Pogotovo zbog potpunog orijentisanja na olimpijski triatlon, teretana (rad na apsolutnoj snazi) je esencijalna.

Primetio sam ove godine da mi je dosta brzine t.j. žestine falilo na trčanju. Kraće intervale sam brže radio čak u 2008.-oj, vrlo jednostavno zbog toga što sam početkom nje išao u teretanu. Takođe, jačanje mišića, tetiva i veza za prevenciju protiv povreda možda treba da bude i glavni razlog.

Sve u svemu, odlično vreme koje je nas prati ove 2 nedelje, a trebalo bi još da se nastavi (i preko 15 stepeni uz Sunce) je samo dodatno doprinelu dobrom početku, i početku skupljanja solidne kilometraže u nogama sa obzirom na još grubo rečeno “zaukavanje” kao i obaveze na fakultetu…

Pročitajte članak o jačanju imuniteta koji sam napisao za Pansport bilten, i koji je nastao kao rezultat dugogodišnjeg iskustva i eksperimentisanja…

Imunitet ili imuni sistem predstavlja odbrambeni mehanizam našeg organizma, koji ima ulogu da zaštiti organizam od bilo kakvih stranih tela kao što su virusi, bakterije, gljivice, paraziti i svi ostali mikroorganizmi koji predstavljaju pretnju po naše zdravlje, zatim od toksina pa i od tumora koji je telo samo razvilo.

Postoje urođeni i stečeni imuni sistem. Jasno, urođeni već ima “predznanje” o mnogim bolestima, i on predstavlja “prvi red” odbrane od infekcija, dok je stečeni iskustveni, tačnije onaj koji je razvijen u kontaktu sa uzročnicima bolesti. Postoji prirodni i veštački stečeni imunitet. Npr vakcinacija spade u veštački stečeni imuni sistem. Da bi se on razvio u potpunosti potrebni su dani, ili čak i nedelje,meseci, dok god se potpuno ne izbori sa stranim telom. Urođeni i stečeni imuni sistem deluju zajedno radi bolje i efikasnije zaštite organizma.

U današnje vreme imuni sistem je izazvan više nego ikad. Pogotovo u ovom periodu kada nadolazi zima i kada prete mnogi virusi i prehlade. Moderan (čitaj nezdrav način života) svakidašnjica je ogromne većine populacije. Ljudi se nikada u istoriji nisu lošije, tj. nezdravije hranili. Stres je sveopšte i svakodnevno prisutan. To sve naravno utiče na smanjenje otpornosti organizma kod ljudi, stoga oni postaju sve više “ranjivi” i slabiji. Sve je više virusa koji vladaju na globalnom nivou, bolesti, broj alergija se povećava, osetljivost ljudi je izraženija, hronični umor se javlja kod većine. Jedini izlaz je podizanje sopstvene svesti o tome šta svako za sebe može da uradi kako bi ojačao svoj odbrambeni mehanizam.

Glavni “zagađivači” našeg tela koji direktno utiču na slabljenje odbrambenih sposobnosti organizma su duvan, alkohol, sve vrste droga, veštački dodaci namirnicama – aditivi, zaslađivači, arome, sredstva za bojenje i promenu ukusa, konzervansi, prskano voće i povrće takođe u velikoj meri povećavaju toksičnost organizma zbog pesticida kojima su prskani, obojeni i previše zaslađeni sokovi, sva gazirana pića, hronični stres, depresija, fizička neaktivnost, zagađena životna sredina, manjak noćnog sna.

A sada šta čovek mora da promeni u svakodnevnim navikama da bi živeo i fizički i psihički zdravije? Odgovor je vrlo jednostavan, i uz malo volje + svesnošću o važnosti navedenog, za kratko vreme ćete biti iznenađeni napretkom i boljim sveopštim osećajem i psihofizičkim stanjem.

Izbalansirana i pravilna ishrana i fizička aktivnost

● Pod pojmom izbalansirana treba obratiti pažnju na smanjenje jednolične “jake” hrane, bogate zasićenim mastima ili šećerima jer je upravo ona glavni uzročnik većine oboljenja krvih sudova i srca. Statistika pogotovo ne ide u prilog stanovništvu Srbije zbog učestalosti baš bolesti srca i krvnih sudova.

● Stoga jesti što raznovrsniju hranu, što prirodnijeg porekla, uz više od tri orboka dnevno raspoređenih ravnomerno i u manjim količinama uz dosta povrća i voća zbog njihovog bogatog sastava antioksidanata koji deluju protiv toksičnih materija u našem telu tj. slobodnih radikala, ujedno i zbog visokog sadržaja vlakana. Unositi i probiotike (mlečni proizvodi), ali se ograničiti na normalne dnevne količine zbog mlečne masti i laktoze.

● Integralne testenine i paste. Belo brašno, uz velike količine soli, jedan je od najvećih neprijatelja. Tako da se u potpunosti treba preorijentisati na testenine, pecivo, hleb koji su dobijeni mlevenjem celog zrna (integralne) jer je tako očuvana nutritivna vrednost. Konzumirati ih u jutarnjim i popodnevnim časovima, a izbegavati uveče zbog smanjene insulinske osetljivosti, jer je to hrana koja treba da vam obezbedi dnevne energetske potrebe. Obratiti pažnju pri kupovini istih jer je izraz “integlano” zloupotrebljen na našem tržištu, tako da uvek obratite pažnju na egzaktan sastav na poleđini proizvoda!

● Sve vrste riba zbog bogatsva ribljim uljem i nezasićenim masnim kiselinama. Tuna, skuša, haringa, losos, oslić, sardine i td. Nekoliko puta nedeljno! Ribe su i bogate fosforom – jednim od glavnog sastojka za pamćenje t.j. funkcionisanje mozga.

● Laneno i hladno ceđeno maslinovo ulje koristit sa svežim namirnicama, dok za prženje treba koristiti isključivo ulje od semena grožđa i palmino ulje jer se prženjem na masti ili drugim uljima stvaraju trans masti, ekstremni neprijatelji srca i krvnih sudova.

● Zeleni i crni čaj (i beli takođe) su takođe vrlo, vrlo bogati antioksidantima (flavonoidima) stoga su od esencijalnog značaja u početnom procesu oslobađanja toksina i slobodnih radikala, takođe zbog sadržaja teina (kofeina) povoljno će delovati na vaš centralni nervni sistem i dnevno raspoloženje.

● Crna čokolada sa visokim procentom čistog kakaa. Nisu sve čokolade loše, stoga izbaciti previše zašećerene (pogotovo belu koja ni ne sadži kakao), a ubacite one sa minimalno 50 % kakaa. Jer kakao je takođe veoma moćan antioksidant!

● Pčelinji proizvodi! Verovatno i najstariji čovekovi saveznici u borbi protiv slobodnih radikala i bolesti. Obavezno ih uključiti u “dnevni meni”!  Med – bogat antioksidantima i mineralima. Uzimati kašikicu ujutru Propolis – njega bih izdvojio pod broj 1! 10 – 20 kapi (ukoliko ste previše osetljivi na ukus, razmešati u čaši sa kašikicom meda) svako jutro treba da postane svakodneva navika! Njegovo povoljno dejstvo i neverovatnu moć u jačanju organizma možete osetiti i u roku od nekoliko dana ukoliko ga ranije niste koristili! Matični mleč – uz propolis, sastojak u prirodi sa najvećom t.j. najsnažnijom biološkom vrednošću! Najsavršeniji proizvod prirode. U rastvoru sa medom i polenom (jedini način da se sačuva njegova prava nutritivna vrednost) predstavlja “bombu” za jačanje imuniteta! Jesti iskljulivo drvenom ili plastičnom kašikicom jer u dodiru sa metalnom gubi pravu nutritivnu vrednost.

● Koštunjavo voće – bademi, lešnici, orasi. Osim što su bogati dobrim mastima (nezasićenim) sadrže velike količine antioksidanata , minerala i vitamina E (odgovoran za zdravlje kože), a takođe i cijanida u malim količinama, koji pomaže u sprečavanju razvitka svih vrsta tumora pa čak i raka. Takođe, uvesti semenje- bundeve, suncokreta, zbog bogatstva veoma važnih, neophodnih minerala, čiji manjak ozbiljno može oštetiti funkcionisanje organizma i imunitet – cinka i magnezijuma!

● Voda! U što većim količinama. Ljudi bezrazložno oskudevaju u zalihama vode, ne unoseći dnevno dovoljne količine zbog loše navike. Stoga zaista treba obratiti pažnju na ovaj faktor i popiti minimalno 2 – 2.5 l, odnsono i 4 i više litara uz bilo kakvu fizičku aktivnost. Obratiti pažnju na unošenje pre, a ne nakon obroka.

● Fizička aktivnost! Svakodnevnom primenom fizičkih aktivnosti oslobodićete se toksina, povećati respiratorne sposobnosti, sprečiti atrofiju mišića, ubrzati metabolizam, sagoreti višak kalorija koji su glavni razlog za gojaznost koja direktno smanjuje otpornost organizma. Uz bilo kakav vid svakodnevne minimalno 30-minutne fizičke aktivnosti osećaćete se bolje i zdravije!

● San! 8 h minimalno treba da vam iznosi period čistog noćnog sna. Kasnim leganjem poremećen je normalni bioritam što se dalje negativno odražava na mnoge stvari. Bitan je noćni san, ukoliko spavate i preko dana uz nedovoljan noćni san, činite “đavolju uslugu” vašem telu.

Dodaci ishrani

Oni su danas postali jedan od ključnih faktora u očuvanju zdravlja i jačanju imuniteta, zbog nesposobnosti čoveka da se 100% posveti svojoj ishrani. Stoga su osnovni dodaci ishrani u velikoj meri preporučljivi uz do sada nabrojane načine zaštite od bolesti jačanja imuniteta, sledeći:

● Kompleks multivitamina i multiminerala. Proizvodi poput Natrol-ovog TakeOne-a, Universal Nutrition-ove Daily Formula-e i Spa Pak-a, Twinlab-ovog Daily One Caps-a ili Optimum Nutritionovog OptiMen-a su odličan izbor za bilo koga.

● Iz porodice vitamina posebno treba izdvojiti anitoksidante koji uništavaju slobodne radikale i poboljšavaju oslobađanje tela od toskičnih materija (Antioxidant formula – Natrol), i vitamin C – veoma važan sastojak za jačanje imuniteta (Easy-C Time Release – Natrol, Vitamin C ili Buffered Vitamin C – 500 mg – Universal Nutrition)

● Ekstrakti lekovitih biljaka od davnina poznati po svojim sposobnostima u izlečenju i imunološkom jačanju. Gingko Biloba (Ginkgo Biloba – Universal, Ginkgo Biloba (ekstrakt 50:1) – Natrol), Ehinacea (Echinacea/Goldean Seal – Natrol) beli luk i peršun (Garlic and parsley – Scitec Essentials)

● Aloe vera i Noni (ili indijska šišarka, Now Foods) – za opšte zdravlje organizma i jačanje prirodnog imuniteta

● Omega – 3 masne kiseline (riblje ulje). Nezasićene masne kiseline (EPA i DHA) imaju više nego ogromnu ulogu u organizmu u zaštiti kardiovaskularnog sistema i regulisanju loših (zasićenih) masti i holesterola. Natrolov Omega – 3 Fish Oil svakako treba da zauzme mesto na vašoj polici.Takođe, kompleks vrsta Omega-3,6,9 masnih kiselina (Omega 3-6-9 Complex – Natrol)

● Za ljude sa povišenim holesterolom (Cholesterol Balance –Natrol), uz Omega 3 riblje ulje zagarantovano snižava vrednosti holesterola u krvi…

● Koenzim Q10. Odličan za srce (namenjen ljudima starijim od 35 godina jer se nakon toga smanjuje prirodno lučenje istog), krvne sudove i imunitet. On je sastojak svake žive ćelije. Otkriven je tek pre nešto više od 30 godina, stoga shvatanje o njegovom značaju i dalje raste.

● Bakterije korisne za sistem organa za varenje. Acidophilus Probiotic je vitalan sastojak za pravilan rad probavnog sistema. Takođe utiče na smanjenje krvnog pritiska. (Acidophilus Probiotic – Natrol)

Najvažnije je polako menjati loše navike, a ubacivati dobre. Sve prethodno nabrojano je prosto higijena tela, drugačiji vid življenja enormno opterećuje i zagađuje organizam i telo. Slušati svoje telo je od velikog značaja. Bol, loš osećaj ili neraspoloženje su samo jasan znak da se telo ne nalazi u potpuno zdravom stanju jer su to urođeni odbrambeni mehanizmi kod čoveka, kada telo sugeriše da
organizam ne funkcioniše dobro.

Pogledaj ovde.

…Poslednja trka ove turbolentne sezone…

Prijavljeno je bilo 86 takmičara, koliko nas je startovalo (možda par njih nije). Zauzeo sam 20.-u poziciju kojom mogu biti zadovoljan.

Imao sam osećaj da se nalazim u koliko – toliko doroj formi za ovaj period godine iako je trening bio zaista “osrednji” zbog predavanja na fakultetu, stoga nisam imao vremena da se 100 % posvetim treningu.  Ali kilometri i kilometri kroz celu sezonu svakako ostaju u nogama…

Inače dobar rezultat od juče je još jedan razlog više za žaljene zbog neodržane trke u Mar Menoru, gde mislim da sam zaista mogao odraditi super trku, a samim tim i zauzeti dobar plasman…

Sa obzirom da je ovo Premium kup, bodove dobija samo 20 takmičara i to više bodova nego na “običnim EK”, što znači da ću i ja dobiti dragocene bodove i polako krenuti u ozbiljniji napredak na ETU Evropskoj seniorskoj listi jer mi je ovo treći EK i treća trka na kojoj ću dobiti bodove.

Start je bio predviđen za 10:30 h, međutim kasnili smo 10-ak minuta, ili čak i 15, zbog problema sa bovom. Na kraju ga ni nisu rešili u potpunosti pa je plivanje bilo duže. Nakon starta smo plivali levo da bi zatim zaobišli bovu i zatim samo plivali napred do pristaništa (samo jedan krug se plivao, tačnije nije krug, nego u ćirilicno slovo g.  Seniorski kup u Alanyi je poznat jer se turustičkim brodom vozimo do plaže sa koje se startuje )

Moj startni broj je bio 35, tako da sam grubo rečeno negde u sredini bio. 80 i više ljudi ne može da pliva, a da pritom nema udaranja, guranja i plivanja jednih preko drugih. Kao ribe u mreži… Nisam zadovoljan plivanjem, zaista je teško bilo izboriti se za poziciju, tako da kada sam i probavao da zaobilazim ljude nije mi išlo za rukom zbog prevelike gužve. Što se osećaja tice O.K. je bio, nije mi bilo teško… ali generalno loše plivanje…

Tranziciju su malo promenili u odnosu na ranije godine tako da je bilo dosta trčanja… Nikako nisam uspevao da zakopčam kacigu, stvarno neznam u čemu je bio problem, tako da sam tek iz trećeg uspeo i tu izgubio više od 5 sekundi… veoma bitnih, grupe se formiraju na početku bike-a, a ja nikako nisam bio u zavidnoj poziciji nakon plivanja.

Čim sam krenuo da vozim primetio sam da mi nema mog dragocenog Pansport bidona ! A imao sam samo jedan veliki… Izgleda je ispao zbog kocke koja je simbol trke u Alanyi.

Već sam predviđao velike probleme samom sebi. Topao dan, olimpijski triatlon, a ja bez kapi tečnosti na 40 km bike-a… Međutim i sam sam viđao razne situacije kada jedni drugima (takmičari) daju tečnost, tako da nisam imao drugog izbora nego da pitam ljude u toku vožnje “za gutljaj” . I to tako jedno 5, 6 puta… Super sam prošao, recimo da mi je 6 njih dalo, a dvoje nije . Uglavnom, nisam dehidrirao što je i najbitnije… a sada što sam popio 6 razlicitih izotonika, voda i sl., nema veze…

Da se vratim na pocetak bike-a… Zbog tih sekudni izgubljenih zbog kacige, morao sam sam da spajam treću grupu. Vozio sam bukvalno 100%. Nakon km ili 2 sam ih uhvatio. Kraći period na početku sam vozio iza nekog, međutim tempo je bio slab tako da sam sam izašao i spajao. Nisam ni zakopčao sprinterice, niti stavio naočare, samo sam stiskao pedale što sam jače mogao. Stigao sam treću grupu, odahnuo malo, zakopčao sprinterice a zatim smo organizovano, i to za primer organizovano, svi zajedno krenuli u sustizanje druge grupe.

Nisu baš blizu bili, međutim složna grupa je u stanju sve da uradi, tako da ih sustižemo 2 ili 3 km pred kraj prvog kruga (10 km). Ubrzo sustižemo i prvu grupu, tako da postajemo jedna velika kompaktna prva grupa. Ostala tri kruga su uglavnom bila “vozikanje” sa po kojim skokom i po kojim intervalom kada smo išli jako. Uglavnom sam gledao da se vozim što bezbednije i pomalo se istegnem, vrtim sa što većom kadencom i spremim za trčanje.

Pošto nas je baš puno bilo, put je bio uzak, tako da nisam rizikovao i probijao se napred da bi ranije ušao u T2, jer bilo je njih koji su baš neoprezno vozili i zaobilazili ljude, jer baš pred kraj nas je i sustigla jedna manja grupa od iza, koja nas je dugo, tačnije skoro 3 kruga vijala. I kada su nas sustigli u istom trenutku su se probijali napre… Na kraju je i deo grupe pogrešno skrenuo jer ima put koji se račva, tako da sam iskoristio taj momenat za ubrzanje i prestizanje nekolicine, jer se grupa malo razredila i razvukla, tako da i nisam baš bukvalno medu poslednjima ušao u T2.

Trčalo se pet krugova sa po jakim usponom od nekih 250 – 300 metara, gde je recimo 100 metara i do 10 %. Krug je nešto duži od 2 km, tako da ukupno izađe najmanje 300 metara duže.

Krenuo sam 45 na trčanje, rezervisano (grubo rečeno) i pametno. Znao sam da će slabija vožnja uticati na to da svi odmah krenu nerealno jakim tempom. Strpljivo sam čekao drugih 5 km, međutim već posle prvog kruga, tempo je većini poceo da pada… Redom sam zaobilazio ljude. Koncentrisao sam se specijalno na ritam na usponu gde sam najviše ljudi i stizao. Kadenca je 80 % trcanja na brdu, verovali vi ili ne, a najviše ih upravu tu greši. Napokon se trcanje na Fruškoj Gori isplatilo . Nakon prvog kruga sam bio 39-i, drugog 30-i, treceg 23-i, četvrtog 20-i kao i na kraju.

Osećaj je bio dobar, prvi i drugi krug su možda prošli u traženju onog pravog ritma i tempa, ali u trećem i četvrtom sam zaista mogao da ubrzavam bez problema i sustižem ljude. Kada sam prestigao Ivana Vasilieva (u rezultatima je greška, piše da je Denis, koji je njegov mlađi brat… inače prošle godine na juniorskom kupu u Alanyi Denis je pobedio kada sam bio drugi) dobio sam malo samopouzdanja, jer kada je moguće da takav takmičar ima loš dan, ili je u lošoj formi, zašto ne bi i ostali… Nakon petog kilometra sam u daljini ugledao i Belaubre-a, trostrukog Evropskog prvaka, i zatim i njega poceo da stižem. I kada god sam sustizao ljude, nisam ni sekunde trčao iza njih, već sam ih odmah zaobilazio. To je zaista psihološki pogubno po njih . Tako je bilo i sa Belaubreom, a na 7 km i sa pobednikom EK u Bugarskoj kada je bilo Balkansko i drugim iz Egirdira – Dauborgom…

U poslednjem krugu nisam uspeo da stignem belgijanca, koji nije dozvloio da mu padne tempo tako da završavam kao 20-i. Nisam znao ni otprilike koji sam, znao sam da sam među 30, tako da sam svakako zadovoljan rezultatom… Trčanje 34:57 min, na nekih 10.3 km, sa jakim usponom, u Oktobru… solidno dobro!

To bi bilo to za ovu sezonu, dugačku sezonu, sezonu sa mnogo preokreta, uspona i padova, loših i dobrih momenata, poraza i pobeda, povreda… nažalost dobri su, barem meni u ovom trenutku, u senci loših… Ovo je bila sezona u kojoj sam naučio mnogo, mnogo o sebi, svom telu, svojim mogućnostima… iako za to nikako nije bila predviđena poslednja junioska, nekom logikom to bi po svemu trebala biti sledeća, prva U23 sezona, ali ispalo je nenamerno tako, da je to bila prava test sezona, test i sticanje OGROMNOG iskustva… Činjenica je da se neću pomiriti niti želim, a niti ću ikada ostaviti iza sebe neuspehe sa Evropskog i Svetskog prvenstva (pa i AYOF-a), jer sam petinu života posvetio jednom cilju, tačnije 4 godine proveo trenirajuci i razmišljajuci samo o tim dvema trkama, i žrtvujuci sve što se isprecilo na tom putu, a bilo je mnogo toga… međutim mogu da se nosim, živim i treniram dalje sa time… Jer mnoge greške su napravljene direktno i indirektno vezano za trening, oporavak… stoga mogu reći da samo nisam imao sreće za pravi rezultat za koji sam bio spreman, tačnije za koji sam mogao, trebao i morao biti spreman posmatrajuci, pa eto i samo 2008.-u godinu, a ne li trening ove zime, proleca i leta… ali to je triatlon i to je vrhunski sport…

Gledam napred i išcekujem iste ali u U23 kategoriji, za koje cu imati naredne 4 sezone, 4 nove sezone, i 4 nove godine za rezultat na najvećim i najprestižnijim takmičenjima, pre svega da bih sebi dokazao koliko mogu, i da su ovogodišnji rezultati sa njih nerealni… a optimističan sam jer mislim da mi olimpijski triatlon ne predstavlja problem. Odličan uvod je napraljen, prošle godine 2 odrađena olimpijska, a ove 6 (non draft, Xterra, 2 Evropska kupa, Svetski kup, Dextro WCS).

Verovatno ću u narednom periodu napisati kratak pregled sezone i trka u njoj…

Rezutati ovde.

Slike ovde.

Pogledajte ovde.

XVII-i tradicionalni Novosadski maraton, uz sve propratne trke dece, osnovno i srednjoškolaca je održan po Nedeljnom kišnom danu…

Od ove godine je uvedena i trka “frtalj maratona” odnosno četvrtina maratona na distanci od 10.548 km.

… T.j. trebala je da bude 10.548 km, međutim prava distanca je dosta duža… Ništa novo!

Start je bio u 15 do 12 h (maratonci su startovali u 10:00 h). Učestvovalo je preko 100 ljudi…

Cilj mi je bio da otrčim jače i da mi bude pravi test na 10 km t.j. 10.5, ali sam na kraju uvideo da je staza netačna.

Super sam se osećao, jednom rečju opisano. Vreme je bilo O.K. za brzo trčanje, nije bilo sparno, a kiša je prethodno padala, tako da je u toku trke bila slabog inteziteta, većinu mislim i da nije padala. Jedini problemčić je bio mokar asfalt.

Krenuo sam odmah jači tempo i od početka sam se osećao fenomenalno. Uglavnom sam i držao taj ritam, puls je bio visok a nisam se osećao loše. Na kraju sam zauzeo prvo mesto par minuta ispred drugoplasiranog trkača iz “Hermes”-a iz Zrenjanina. Treći je bio Boško Stupar (“Fruška Gora”), dok je četvrti bio takođe član TK”Dynamic”-a Luka Vujičić. Peto mesto je zauzeo Jovan Ponjević.

Vreme mi je bilo oko 38 min, ali pitanje je za koju distancu… Siguran sam da je tempo za 10 K bio ispod 33 min. Nadam se da ću u narednom periodu izmeriti stazu biciklom, tako da ću saznati tačnu distancu a samim tim i trčani tempo, prolaze i rezultat.

Rezultati ovde.

P.S. Da ne ispadne da je sve išlo super, moram napomenuti da mi je ipsao gel (poluprazan, uzeo sam pola ranije) oko 24, 25-eg minuta

Juče sam vozio poslednju ovogdišnju trku iz serije biciklističkih trka dunavskog kupa. Bile su dve poluetape od 25 km, jedna od Sremske Kamenice do Koruške (Banoštor), a druga od Banoštora do Popovice…

Ovo je ruta gde provodim sigurno bar 80 % svojih biciklističkih treninga stoga sam potpuno familijaran, i što bi se reklo, znam gde se nalazi svaki kamenčić.

Prva poluetapa je uglavnom valovita sa par kraćih uspona. Cilj je bio na usponu dugačkom nekih 200 metara. Mislim da nas je startovalo oko 50 – 60 takmičara u svim kategorijama. Trka je propraćena skokovima, ali samo jedan je bio uspešan kada je jedan takmičar pobegao i bio napred nekih možda 10 km, sustigli smo ga 300 metara pred kraj. Sve vreme sam bio napred i “redom” propratio skokove. Samo mala grupica nas je izlazila na smenu dok se većina samo vozila iza.

Poslednji kilometar je počinjao usponom, zatim ide deo koji je relativno ravan t.j. blag uspon a zatim je poslednjih 200 – 300 metara brdo sa većim nagibom. Tačno sam znao da nakon tog uspona na kilometar pred kraj treba da napadnem, iz više razloga… mnogi će biti izmoreni u tom trenutku zbog tog uspona, a takođe retko ko će očekivati da ću tu napasti jer se za napade uglavnom vezuje početak uspona i slično.

… To sam i uradio, iako je bilo zaista teško jer ko god vozi zna je najteže baš u trenutku kada se popnete na uspon i kada naiđe ravan deo, međutim bez problema sam se odvojio. Pogledao sam ispod ruke i video da grupa ostaje iza, i da je samo jedan takmičar krenuo prema meni. Pošto je cilj još uvek bio na oko 300 metara, sačekao sam ga misleći da će mi biti lakše stići do cilja sa nekim. Poslednjih 200 metara na usponu sam bio iza njega što je bila greška, mislio sam da ću preći na vrhu samo jednim sprintom, ali ispalo je da me je  zaista za “dlaku” pobedio.

Grupa je stigla koji sekund iza. Dobio sam bonifikaciju 6 sekudni. Naravno, pobednik etape se računa sabiranjem vremena obe poluetape.

Start druge poluetape je bio 4 – 5 km “nazad” prema Novom Sadu na ulazu u Banoštor da bi se zatm vozilo do cilja na Popovice. Pauza je bilo ok 20 minuta između poluetapa. Uspon na Popovicu je oko 5 km što jasno daje do znaja da će najbolji brdaši odlučivati o pobedi cele etape. Bio sam dosta samouveren što se brda tiče tako da sam krenuo u sredini grupe i planirao samo da “vrtim” do početka uspona a zatim da odvezem jako do cilja.

To i nije bila najbolja ideji, jer bio sam baš u sredini okružen mnogim vozačima. Par begova je bilo teško ispratiti jer sam morao da se “probijam” napred, takođe pre svega veliki je rizik od pada na tom mestu ugrupi.

Vozio sam se tako oko 7 – 8 km da bi se kod Beočina dogodio, upravo pad! Vozač ispred mene je pao (nakon što je policajac mislim na motoru protutnjao pored grupe), i ja nikako nisam mogao da izbegnem pad jer sam imao vozače i sa leve i sa desne strane. U narednom trenutku sam se i ja našao na podu, ležeći preko mog bike-a koji je prešao preko bikea vozača koji je pao. Na meni se našao još jedan takmičar.

U sekudni sam “pojurio” i podigao bike nakon “ispetljavanjanja” iz drugog bikea u koji mi se korman, pedale i neznam šta još zaglavilo. Čini mi se da je samo par nas ostalo na “podu”… Ustao sam, skočio na bicikl i krenuo dalje. Pre toga sam naravno krajičkom oka pogledao i video ono najvažnije, da ništa nije slomljeno na bikeu. Sebe nisam ni pokušavao da “pregledam”, ustao sam, znači “motor” je ne oštećen .

Ni jednom momentu nisam pomislio na ništa drugo nego da pokušam da ih stignem, bukvalno mi je ispred očiju bila samo grupa i cilj. Ne bih sebo oprostio poraz (ma šta god to bilo) na putevima na kojim sam proveo petnaestinu života … Čim sam nastavio sa vožnjom dijagnostikovao sam da mi je korman okrenut bar 20 stepeni u desno zbog pada. Morao sam da ga držim kao da skrećen naglo desno da bih ištao pravo . Takođe, graničnik na zadnjem menjaču je otišao ispod držača menjača što je onemogućilo sajlu da menja brzine, tako da je lanac ostao na zadnjoj kaseti na brzini kojom sam vozio do tada, što je negde u sredini, tako da sam i tu imao sreće. Predni menjač je radio, tako da sam mogao da biram između dve brzine .

U narednim trenutcima u toj gužvi (grupa je uveliko otišla) našao sam se iza jednog i dva vozača koji su isto verovatno pali. Međutim jako teško mi je bilo da ih držim, a ubrzu sam i shvatio zašto, naime čeljusti od kočnica su se pomerile takođe tako da sam vozio pod otporom. Zatim je sledilo otpuštanje i pokušaj njihovog pomeranja u toku vožnje, što nije bilo ni malo jednostavno jer je teško bilo upraljati jednom rukom iskrivljenim kormanom.

Ali sredio sam nekako to i napokon koliko toliko imao funkcionalan bike. Što se tiče povreda na telu, levu nogu kod kuka sam ogrebao zupčanicima i većina mi ih se površinski zarila u kožu (izgleda kao da me je mačka, tačnije 6 mačaka ogrebalo, slika ovde.). Video sam malo krvi na levoj ruci na mala dva prsta i tek uveče sam video ogrebotinu na skočnom zglobu. Ali u tim momentima kada sam bio zagrejan, nikakav problem mi nisu predstavljale te “dečije” povrede…

Dva vozača su bila na nekih 100 metara ispred a grupa još uvek na vidiku, bar 45 sekudni ispred. Iako ni sam nisam verovano u dostizanje iste, jer nisam baš video svoje šanse protiv 50 vozača u grupi, ali nisam prestajao da stišćem pedale što jače sam mogao. Bilo je sve ili ništa. Nakon nekog vremena sustižem dvojicu, jedan je odmah otpao (Miki iz Fanatica koliko se sećam), tako da smo ostali nas dvoje u pokušaju hvatanja grupe. Mislim da je vozač iz Kikinde. Super smo radili zajedno, odlično nam je išlo i brzina nikako nije padala ispod 40 na tom blago valovitom kursu.

Grupa se nije odaljavala što mi je ulivalo nadu, ali zaista ni sam neznam kako sam uspevao da vozim tako jako sa takvim kormanom, i sa takvim prenosom koji je bio dosta težak, a navikao sam da vozim na kadencu… verovatno je adrenalin nakon pada odradio posao…

Nakon nekih 8 kilometara i odlične vožnje i mog bodrenja takmičara da možemo da ih stignemo , i uspevamo u tome! I to tačno na početku uspona na Popovicu. To jest uhvatili smo rep grupe tada jer se većina već odvojila i krenula da vozi uspon.

Sledeći problem, osim potencijalne iscprljenosti nakon te jurnjave je bio prenos, dosta težak za uspod od oko 6, 7, 8 %. Međutim noge su već postale familijarne sa mlečnom kiselinom , i posledice sam mogao samo da očekujem u narednih par sati. Takmičare sam redom počeo da stiže i prestižem. Nisam usporavao i išao koliko su noge mogle.

Grupice su se ređale i ostajale iza. Poslednji kilometar sam sustigao i prvu grupicu, dok je samo jedan takmičar iz Partizana (koji je bio drugi na brdskom hronometru u Bukovcu ove godine iza mene) bio 15ak sekudni ispred. 100 metara pred kraj sam ubrzao i ostavio ih iza i tako ušao drugi u cilj.

Ni za čim nisam žalio, čak štaviše bio sam prezadovoljan pre svega jer nisam klonuo voljom nakon pada, plus spavao sam tu noća manje od 5 sati, takođe sam i subotu imao 3 jača treninga. Volja je 80 % u sportu izdržljivosti, u to me niko ne može razuveriti, a ovo je samo jedan od milion dokaza.

Na kraju sam i ukupno bio drugi jer je prvoplasirani stigao 15, 20 sekudni ispred u toj drugoj poluetapi na Popovici.

Rezultati ovde.

P.S. Jedna zanimljivost. Slučajno pronađoh link ka svom web-sajtu na stranici jednog triatlon kluba iz Nemačke, i to sve zajedno sa linkovima Svetskih prvaka u Ironmanu Normann Stadlera i Chris McCormacka (pogledaj ovde.) … zanimljivo…