Moj prvi Evropski seniorski kup, kao i prvo Balkansko prvenstvo u seniorskoj konkurenciji… Na prvenstvu Balkana sam zauzeo 1. mesto, dok sam na Evropskom kupu stigao 8.-i (trka je ujedno bila i Državno prvenstvo u olimpijskom triatlonu, gde sam takođe prvi).

Prvo bih napomenuo VETAR, odnosno uragan. Kladovo ima specifičan geografski položaj, nalazi se na Dunavu (na širokom delu), dok su okolo na nekoliko kilometara niža brda, tako da je JAK vetar karakterističan za ovaj deo. Prošle godine smo u Augustu bili na pripremama u Kladovu, i tada je duvao dosta jako, ali ne može da se poredi sa jačinom koja nas je zadesila u toku trke i koja je generalno ovih dana tamo…

Start trke je bio u 15:00 h, na malo jezeru, koje je bilo oko 15-16 stepeni, tako da se (na moju žalost) moralo plivati u neoprenu…

Plivanjem i nisam nešto zadovoljan, plivao sam (opet) sa par litara vode u odelu, tako da uopšte nisam imao plovnost koja ja karakteristična za plivanje u neoprenu t.j. odelima.

Izašao sam u sredini druge grupe. Prvu grupu su činila 3 triatlonca.

Vozilo se čak 9 krugova po izuzetno tehničkoj stazi, sa oko 10 okreta po krugu, i kada se na to doda još prejak vetar, bike nikako ne može da bude lak…

Prvi krug smo išli dosta jako, zaista mi je teško bilo. Dok smo već posle prvog drastično smanjili tempo jer je grupa bila krajnje ne efikasna, 90 % smena smo davali samo Poljak i ja i to sve do 5-6 kruga, kada su nas stigli Vlada i još jedan Poljak.

Međutim tada je većina takmičara davala smene, ali ne dovoljno jake, što je prouzrokovalo da nam prva grupa daje i po 20 sekudni zaostatka po krugu… Kasnije nas sustiže i Slovenac Pleše (bio drugi u Zagrebu).

Znam da je on izvrstan vozač tako da sam odmah krenuo iza njega međutim to se dešavalo sve u krivini, i pri izlasku iz krivine on i takmičar iz Turske (kojeg smo za krug prestigli pa nam se “zakačio”) su se sudarili sa strane jer su zajedno ušli u krivinu, a takođe i zbog prejakog vetra nisu mogli da iskontrolišu situaciju, i dešava se to da takmičar iz Turske pada, a zatim i jedan Mađar, i to baš ispred mene!

U tom trenutku ja sam samo pregazio nečiji bicikl od njih dvojice, bukvalno sam prešao preko celog bicikla… ali sam ostao na svom, nisam pao! Ni sam neznam kako! Zaista i sada kada se prisećam tog trenutka nije mi sve najjasnije, jer pri brzini od oko 40 km/h preći preko bicikla, SA SVOJIM BICIKLOM, i ostati na njemu je zaista magija …

… Mislim da sam video kako mi se točkovi uvijaju i zatim odmah vraćaju u normalan položaj. Tako da moram napomenuti koliko su Mavic Ksyrium (bilo koji model) odlični točkovi… perfektni su za sve uslove vožnje. Ubeđen sam da sam imao neke druge točkove da bih pao!

Da se vratim “trci”… Pleše nam je, posle pada u grupi, odmah i pobegao, jer je jedino on u tom trenutku bio ispred takmičara koji su pali, a ja nisam uspeo da ga stignem u tom trenutku jer sam dosta usporio nakon prelaska preko tog bicikla, a takođe mi je i svest bila malo poljuljanja zbog te novonastale situacije… zaista me je viša sila spasila od pada…

Ulazim u T2 prvi iy grupe i nakon dobro odrađene tranzicije i krećem kao prvi na trčanje, odnosno ukupno kao peti (jednom takmičaru od prve trojice koji su isplivali je pukla guma, tako da su pre mene u T2 ušla ostala dvojica od njih troje, Belgijanac koji je sve vreme sam vozio i Pleše).

Ja nisam imao predstavu koji sam u tom trenutku… A nisam mnogo ni razmišljao o tome…

Takođe, i na trčanju je trebalo preći 9 krugova… U trenutku mog izlaska iz T2 i prvoplasirani i drugoplasirani takmičari sa Novog Zelanda i iz Mađarske su taman završavali prvi prvi krug i kretali u drugi tako da zajedno krećemo…

Tu nam se priključuje Poljak, Čeh i drugi Mađar iz moje grupe. Već u tom prvom ili drugom krugu prvoplasirana dvojica otpadaju od nas (ali su i dalje krug ispred ). Do kraja trke bilo je dosta manjih promena. Čeh i poljak su nas ostavili nakon par kilometara. Zatim sam ja stigao Poljaka, pa je mene kasnije stigao drugi takmičar sa Novog Zelanda (koji je 95 % bike-a bio nazad i nije davao smene!)…

Trčao sam dosta dobro, odmah sam krenuo jači tempo, za razliku od Zagreba kada sam se štedeo prvih 5 km, ali prvi put mi je bio da radim olimpijski, tako da se ne kajem ni malo.

… I uspeo sam da ga održim do kraja trčanja, samo sam na oko 3 kruga pred kraj imao manju krizu od recimo 500 metara kada sam malo usporio ali je brzo prošla. Za osmo mesto sam u sprint finišu pobedio tog Novozelanđanina koji me je sustigao par krugova pred kraj. Trčanje mi je oko 35:20 min mislim, ali sa obzirom na jak vetar, realan rezultat je, 100% sam ubeđen 34 nisko, jer sam prilično jači tempo imao nego u Zagrebu kada sam trčao 34:47 min.

Od Balkanskih takmičara zauzimam prvo mesto, što je odličan rezultat. Junior sam i naredne godine a već ove sam postao najbolji senior na Balkanu… Drugo mesto je Vlada Savić, treće Vuk Vučković… Vlada Stojsavljević je bio prvi u juniorskoj konkurenciji, a Svetlana Blažević druga u seniorskoj ženskoj. Srbija je pokazala superiornost u odnosi na ostale države na Balkanskom poluostrvu

Opet, najvažnija stvar koji bih izdvojio je fenomenalan osećaj po završetku i u toku trke. Zaista mi nije bio problem da odradim olimpijski triatlon, i što je još važnije, na 10 km trčanja, sem male krize, sam se osećao kao da trčim 5 K!

… To mi daje zaista puno samopuzdanja za budućnost, koja mi je svakako na olimpijskom triatlonu u seniorskoj konkurenciji…

Slike ovde.

Rezultati ovde. (T1 spada u bike a T2 u trčanje!)

Ovaj blog je postavljen 21. 09. 2008. u 20:07 u kategoriji 2008, Balkan champs, Balkansko prvenstvo, ETU, Evropski kup, ITU, ITU European Cup, Kladovo, Serbia, Srbija, Triatlon, Trke, Vesti.