News

Nakon sletanja u Cartagenu u utorak bilo mi je jasno da će ovo biti veoma, veoma topla trka.

Nisam trenirao u 2011-oj praktično uopšte u uslovima 35+ C, čak štaviše pre dve nedelje sam radio trening po snegu, stoga je bilo značajno doći 5 dana ranije radi aklimatizacije, što je pomoglo svakako, kao i to da sam ciljano uradio par treninga na najačem Suncu…

Zaboravio sam da ponesem uloške za pedale jer sam par dana pred trku (napokon) dobio nove DMT triatlon sprinterice, tako da kada sam pakovao stvari u bike kofer zaboravio sam da ih ubacim jer ih prethodno nisam zavrnuo na sprinterice…

…Stoga je prvi dan cilj bio pronaći uloške za Look KEO sistem, u Cartageni, mestu u kojem verovatno ne postoji ni jedan drumski bicikl. Nakon 35 minuta trčanja od malog turističkog poluostrva gde je smeštena većina hotela (pa i moj) do kvarta u kome je neverovatna gužva u saobraćuju, gde higijena baš i nije objektiv i gde buja klasičan latino američki život i gde iz svake druge kuće/dvorišta/kafane svira vesela latino muzika, našao sam jednu od par bike prodavnica koje se nalaze u celoj Cartageni. Međutim imaju samo stari look sistem koji je so 90′s…

Nakon toga sam stvarno mislio da ću do dan pred trku morati da vozim u patikama (nadajući se da ću ih dan pred trku pronaći nekako kada svi takmičari dođu i kada bude manji expo). Nakon ispijenog Gatorade-a u sekundi kojeg sam kupio prekoputa i koji je bio život ili smrt nakon trčanja na skoro 40 C, zaustavio sam taxi motor.

Nikako mi ta varijanta nije izgledala bezbedno ali mislim da bi mi kolima trebalo 45 minuta minimum zbog ogromnih gužvi u saobraćuju po putevima koji su razrušeni i koji se renoviraju. Plus, rashladiću se na motoru. Tako da mi je amigo dao ogromnu kacigu (mogu misliti kako sam izgledao u trkačkom šorcu, majici bez rukava i toj kacigi… iza kolumbijskog motoriste. ovako nekako… tačnije upravo tako), i uputišmo se ka hotelu.

Nakon 30 metara slučajno sam okrenuo glavu na desno i video nešto što liči u isto vreme na bircuz i bike shop. Zaustavili smo se, i ne verujući unutra su bila 3 para Look KEO uložaka! Bingo!

…Za manje od 15-ak minuta me je dostavio živog i zdravog u hotel i sprinterice su bile ubrzo spremne za poslepodnevnu voćnju… koja je bila noćna vožnja, jer se rano smrkava. Ali bulevar pored mora je odlično osvetljen stoga ni prvi ni poslednji put.

To je anegdota pred ovu trku. One su praktično uvek uvod za ITU trke širom sveta. Priroda triatlon sporta.

Nisam baš osećao da sam previše odmoran u danima pred trku, više sam očekivao pravo tempiranje za trku ove nedelje, stoga sam pokušavao što više da se relaksiram ali jedan trening, drugi trening, tamo, vamo, prođe dan. Uglavnom najviše pažnje sam obraćao na hidriranje i unos elktrolita, što je esencijalno za trke po ekstremnoj vrućini. Praktično je to pola trke, koliko god banalno izgledalo.

Trka je bila u 11:30 h! Što je značilo da ćemo trčati oko 13 h na 40-ak stepeni. Prognoza je bila da će osećaj (“real temperature feal“) oko 45 C!

Takođe zagrevanje u takvim situacijama je dodatno iscrpljivanje, stoga sam otrčao 300 m, i za plivanje se zagrejao sa strechcordzom. Voda je isto dosta topla, bar 27 ili 28 C. Loše sam krenuo, dosta guranja i tuče (gle čuda!). Moram nekako da objasnim mozgu da prvih 100 metara moram bukvalno da sprintam. Nadam se da će ta informacija doći do sivih ćelija.

Međutim nakon par stotina metara našao sam se komforno draftujući se iza nekog. Smatrao sam da ne treba dodatno da trošim energiju za obilaženje, tako da sam “sedeo” na nečijim nogama plivajući bez ikakvog grča. More je u to vreme već bilo nemirno sa talasima, a takvi uslovi mi odgovaraju, i obično isplivam dobro u moru kada su veći i jači talasi.

Prvi krug sam isplivao oko 10 do 12 mesta, pomalo iznenađen, imao sam osećaj da je više takmičara ispred. Potom je na oko 1 km usledio ključni momenat kada sam ubrzao i stigao jednog takmičara desno, dok je grupica plivala levo. Kilometri i kilometri plivanja disući ispred (vežba triatlon respiracija, Sergio dosta praktikuje i ispočetka sam očajno plivao, svaki put gledajuči ispred sam praktično kočio. sada sam više familijaran sa tim veoma značajnim segmentom u triatlon plivanju) su napokon urodili plodom jer sam video da grupica levo praktično ide dužim putem jer je bova više desno tako da smo nas dvoje praktično otišli grupici, stoga sam isplivao oko 7 ili 8-og mesta što je savim soldino još imajući u vidu loš start i to da sam zaista komforno plivao.

Nakon T1 odmah sam krenuo da hvatam prvu manju grupu ispred. Uspeo sam nakon par kilometara dok par ostalih nije baš radilo i oni su ostali iza. Kada sam ih stigao oni su okretali pedale kao da nema života u njima, praktično su čekali veliku grupu iza. Tako da smo ubrzo postali velika grupa od oko 30 ak takmičara, možda i više.

Odnosno i oni koji su isplivali i više od 30 sekundi iza mene su sada vozili u istoj grupi, a znam koliko sam puta propustio grupu zbog samo par sekundi, a sada kada isplivam dobro niko neće da radi, stoga osim prethodnog plana da pokušam nešto na biciklu tada mi je bilo defitivno jasno da nikako neću ući u T2 sa velikom grupom koliki god rizik bega bio i koliko god dodatne energije to zahtevalo.

Ispred je bio kubanac Michel koji je isplivao prvi i koji je sam vozio! Michel jer izvrstan plivač i dosta je jak na bikeu, prošle godine smo zajedno bili u ITU timu na Svetskom kupu u Huatulcu.

Samo na 5 je radilo svo vreme napred, tako da smo u trećem ili četvrtom krugu (od 7) zaista ozbiljno pokušali sa begovima, par skokova je bilo i sve sam pratio ali na kraju ništa. 2 amerikanca, brazilac Carvalho, drugi kubanac i ja smo praktično davali smene. Tako da sam znao da treba malo sačekati pre novog pokušaja. U 6-om krugu sam pitao Carvalha (bike mu je najači segment) da li hoće beg međutim već je izgubio veru i rekao mi da idem sam misleći da verovatno neću ništa pokušavati međutim u istom trenutku sam samo stisnuo jače pedale i već nakon par sekundi sam se odvojio. Ubrzo mi se pridružio kubanac i lagano smo stvarali prednost vozeći složno. Ostalo je samo još jedan krug od 5.6 km stoga odlična prilika.

Vetar je bio jak, logično sa obzirom na more.

Radili smo valjano i ušli nekih 30ak sekundi ispred 2 amerikanca koji su takođe kasnije pobegli od grupe i nekih do minut prednosti nad velikom grupom.

Hidraranje na bikeu je svakako bilo ključno. Uvek preko noći ostavim termo bidone u zamrzivač kada znam da će biti toplo. Stoga ujutru kada ih izvadim i stavim na bike, u T2 se led taman otopi i na bikeu imam hladnu vodu tj. izotonik. U jedan bidon sam dodatno dodao elektrolite kao i malo obične kuhinjske soli. Imao sam i dva gela, a pojeo sam 1.5 i sačuvao pola za trčanje. U T2 me je čekao još jedan gel, kao i CEP vizor svakako koji će koliko toliko štiti od Sunca, a takođe i kada se polijem vodom smanjiti temperaturu usijane glave…

Michel je bio nekih 100-injak metara ispred (drugog kubanca sa kojim sam bio u begu sam odmah zaobišao), i prilično sam bio uveren da ću stići kad tad. Od početa sam rekao sebi “tranquilo“, jer nakon 1.5 h trke u takvim uslovima, 10 km trčanja na 40 C je nadljudski napor za organizam (tačnije, Garmin na početku bikea je pokazao 45 C nakon stajanja na Suncu u T1), i iz iskustva (Holten, Huatulco) znam šta da će 50% takmičara “pući”. Stoga sam od početka do kraja držao isti tempo, uzimao tečnost na svakoj okreponoj stanici (oko 5 u jednom 2.5 km krugu).

Imajte u vidu da ako nemate gel ili elektrolite u ovakvoj prilici, da ne treba piti previše vode jer će se onda još više tečnosti gubiti. Stoga kombinacija gel ili elektroliti sa običnom vodom je poželjna, nikakako sam dosta vode, to je isto ubitačno kao i ne pijenje uopšte. Chris Mc Cormack je to odlično objasnio u dugačkom članku nakon naprvljene greške 2009-e na Ironamu na Hawaiima. Koga zanima moće lako izguglati, ja sam to davno čitao. Inače vraća se u ITU familiju sada na Dextru u Kitzbuehelu! Zaista sam radoznao šta će uraditi iako ne očekujem ništa spektakularno.

U drugom krugu sam zaobičao Michela i prešao u vođstvo. Nisam bio siguran da ću tu završiti jer par takmičara iza nije posustajalo i u početku su smanjili moju prednost ali je kasnije do kraja ostala na istom. Naravno, nisam ni u jednom trenutku gubio veru i teško bih podneo takvu propuštenu prilkiku.

Prva medalja u elite kategoriji, čak štaviše zlatna. Od početka sezone ne da sam verovato, ubeđen sam bio da će se ovakva šansa ukazati i da sam itekako sposoban da se takmičim na ovom nivou (kontinetalni kupovi) sa najboljima, samo je pitanje trenutka i malo sreće, koja npr nije bila na mojoj strani na dve trke u Čileu. ITU medalja sa kontinetalnog kupa je jedan od 2 ili 3 cilja koje sam zapisao na početku sezone. Najbitnije od svega je 200 poena koje je donela ova pobeda.

Iako se tri kontinentalna kupa boduju u celoj sezoni a ja ih već imam četiri, svakako da želim da dva 20-a mesta zamenim sa mnogo više bodova…

Drugi i treći koji su završili iza mene su odmah prebačeni u bolnicu nakon što su kolapsirali u cilju, stoga sam na postolju nažalost bio sam…

Preko 20 takmičara nije završilo trku. Zaobišao sam par takmičara koji su hodali…

Oko 1.5 h nakon trke smo (5 devojaka i 5 muškaraca) davali urin za antidoping test i nakon tih 1.5 h gde sam u međuvremenu popio litre i litre izotonika i vode, trebao mi je još pun sat (i još oko 1.5 – 2 l tečnosti) da “napunim” samo 100 ml što je minimum! 4 puta sam pokušavao ali tek nakon četvrtog puta sam došao do stotke… To je bilo teže nego sama trka! Horor. Zaista je bila smešna situacija, svi sedimo u istoj sobi i molimo Boga da nam se “ide u wc”. Bukvalno niko nije mogao i bukvalno nakon sat vremena sedenja i pijenja čileanac koji je bio na infuziji, jedna ili dve devojke i ja smo uspeli (ali devojke su imale trku 2.5 h pre nas, ne znam kako njih ranije nisu testirali, u svakom slučaju čekali su na nas i ne verujem da su i jednom do tada išli u toalet). Amerikanac koji je bio drugi je ostao još par sati…

Uveče sam rastračao 20 – 25 minuta i noge su bile sjajne. Mislim da je bilo nemoguće ići previše jako (mislim na mišićni zamor) po toj vrućini. Nas par je trčalo 35 minuta svi ostali sporije, to dovoljno govori… Ne znam da li je bilo nešto više od 10 km, ali brže od 35 minuta nikako nije bilo…

Danas (ponedeljak) sam doputovao u Guatape, mestu drugog Pan Američkog kupa i prvenstva Kariba ovog vikenda. Morska klima i ekstremne vrućine su zamenje planinskom klimom (ali i dalje dosta vruće, međutim podnošljivo) i nadmorskom visinom. 1800 m n.v., isto kao Font Romeu!

Rezultati na ITU