Jedna drugačija trka…
17. 08. 2008. | Autor: Ognjen
U subotu je odrzan “V međunarodni triatlon kup, Kulin Ban” na Boračkom jezeru u BiH…
Završio sam trku kao treći iza Zvonka Čubrića koji je pobedio i Dejana Patrčevića koji je stigao drugi.
Opis moje trke u par reči: u potpunosti sam zadovoljan plivanjem i biciklom, ali trčanje je bilo katastrofalno…
Plivalo se, naravno, u prelepom jezeru koje je prilično toplo, sa jedne obale na drugu. Isplivao sam prvi t.j. odmah pored Zvonka, dok je par sekundi iza nas isplivao Vuk Vučković i iza njega Dejan. Uhvatio sam tempo i samo “otplivao”, zaista rutinski.
Dejan nas je (mene i Zvonka) posle mozda kilometar već stigao (Vuk je preforsirao plivanje jer je plivao za opkladu :), pa je loše uradio traniziciju i nije mogao ni Dejana da drzi na početku bike-a), jer Zvonko nije hteo da vozi jako pošto je čekao klupskog kolegu Gordana Petkovića, a meni je bilo svejedno…
Staza je (napokon! odavno nisam radio pravu brdsku trku) kompletno brdska sa usponima od 3 i od 4 km (oko 8 % mislim), a ostalo je valovito.
Retko kada se desi da je na trci ovako zahtevna staza za bicikl, čak ni na većim internacionalnim takmilčenja. A sa obzirom da volim da vozim brda i da mi ne predstavljaju problem, sa nestrpljenjem sa isčekivao ovu trku…
Fenomenalno sam se osećao i vozio sa Zvonkom i Dejanom bez problema. Ni u jednom trenutku nisam osetio bol u nogama… ipak cele godine vozim brda :), tako bi bilo i čudno da mi je bilo teško…
Uglavnom je Dejan bio na čelu, jer napomenuo sam da je Zvonko čekao Gordana, ali pošto je on loše isplivao, ništa nije bilo od toga., a ja sam samo izalazio na smenu kada se Dejan sklonio u stranu. Nije mi bio problem da dajem stalno smene ali kada već Zvonko nije stalno (t.j. nas dvoje smo sa vremena na vreme davali), nisam imao neku posebnu zelju…
Ali dosta staze smo svo troje vozili jedno pored drugog jer je sve brdo, tako da ne treba tome davati toliko značaja.
Čak sam razmišljao o begu na poslednjem brdu ali pošto sam se odlično osećao ipak sam odlučio da se “provozam” do T2 i otrčim odlično.
…Međutim čim sa sišao, i odlično uradio T2 i krenuo prvi, nešto nije bilo O.K. Osećao sam se malo zategnuto u listovima, jer zaboravio sam malo da se istegnem, što obično uradim na završetku bike-a. A pošto se na brdu specifično (više nego npr na ravnoj stazi) iskorišćavaju listovi, izgleda me je to koštalo.
Ali i osim toga nisam uopšte mogao da pronađem ritam, kao ni da uskladim disanje… jednostavno nije išlo…
Trčali smo po izrazito lošem terenu, kamenje, zemlja… pravi kros sa par jakih kraćih uzbrdica.
Krenuo sam jače, zajedno sa Zvonkom, ali već posle par minuta sam odustao od tog tempa i drzao određeno vreme drugu poziciju ispred Dejana. Ali na jednom delu staze je trebala da se obiće nekakva koliba pored koje su stojali gledaoci i trabunjali nešto, jedan govori “desno!”, drugi “levo!”. Tu sam bukvalno stao jer nisam znao gde treba…
Tu me je Dejan stigao i prestigao, i već na tom mestu sam shvatio da završavam treći verovatno… Pratio sam ga mozda pola kilometra i zatim i njega pustio. Imao sam osećaj kao da sam vozio 3 h pre tog trčanja… Ili mi je preteško ili trčim običan tempo…
Ali zadovoljan sam napravljenim odličnim treningom. Takođe velika pohvala za sada već tradicinalno gostoprimstvo domaćina…
