Nakon (neuspele) trke u Banyolesu nastavio se neki čudan period nizbrdo.
Narednu nedelju 12-og maja sam imao Univerzitetsko prvenstvo i završio kao drugi. Veoma slab rezultat uzimajući u obzir da nisam ni pomišljao da mogu da završim slabije od prvog mesta. Iako sam imao veliku nedelju i trenirao dosta, i došao na trku pomalo umoran, glavni razlog što nisam pobedio je bio psihičke prirode.
…Isplivao sam sa Emiliom koji me je na kraju pobedio i Estebanom koji je u mom Univerzitetskom timu (Alicante), i nastavio sam bike segment sa Emiliom jer je Esteban odmah otpao. Vozili smo sasvim solidno i povećavali našu razliku nad grupom iza od 3 takmičara sa mog Univerziteta (Emilio je Univerzitet Valencia). Da bi ja na poslednjem kružnom toku napravio grešku i otišao u pogrešnom smeru, oko kružnog toka (velikog). Saobraćaj se odvijao, bile su barikade, morao sam skroz da stanem, da se provučem i prođem pored policije… Užas. Sve je loše bilo obeleženo i motorista nije išao ispred nas već iza, i nije najavio da treba direkt levo da idemo, stoga sam napravio početničku grešku.
Tu sam psihički „pukao“ jer nisam mogao da verujem da mi se takva glupost desila, jer sam pre svega planirao da odradim veoma brzu T2 i odmah „rešim“ trku. Nastavio sam ubrzavajući, i pošto je T2 bila na 1 km odatle, Emilio je odigrao potpun fer plej i nije vozio jako već me je čekao vozikajući se, tako da smo zajedno ušli u T2. To je triatlon i to je sasvim normalan postupak koji bi i ja uradio ukoliko bi se našao u istoj situaciji!
Odmah sam krenuo jako kao prvi ali na moje iznanađenje on me je stigao, što je bio još jedan psihički „udarac“. Jednostavno nisam glavom bio prisutan na trci zbog svega prethodnog što se izdešavalo od Banyolesa, sa padom pa nadalje. Jer Emilio iako je solidno dobar triatlonac, dobar plivač i jak na biciklu, trčanje mu nije najača strana.
Zatim je on u jednom trenutku je pojačao ali sam pratio iako je tempo bio 3 min/km ili i brže, zaista me je iznenadio, jer npr u Fuente Alamu gde smo zajedno radili trku pobedio ga sam više od 30 ili 40 sekundi iako sam trčao ne previše jako… i kada ja usporio videvši da ne može da se odvoji trebao sam ja da napadnem ali sam čekao, ne znam ni ja šta. Godoa verovatno. Drugi krug, i dalje nisam napadao, iako je disao ne baš komotno. I tako je Ogy čekao, i čekao… da Emilio napadne opet pred kraj i pobedi me na kraju, dok sam ja gledao kako odlazi do finiša. Samo sam se sam sebi smejao, ništa više nisam ni mogao da uradim.
Šta mi se vrzmalo po glavi i zašto nisam odreagovao i zbog čega sam čekao, ostaje nebesko pitanje. Zaključak je da mi je trebao jedan period da se diskonektujem i očistim misli. Iskljulen facebook nalog, web sajt, bez twittera, socijalnih medija, par dužih vožnji i treninga u brdima su najbolji recept. Već tog poslepodneva nakon trke sam započeo proces „restart“ sa 3 h vožnje, dok je ceo tim bio na žurci jer su slavili pobedu, pošto smo kao Univerzitet Alicante osvojili prvenstvo. Još jedna solo vožnja narednog dana (ponedeljak) ujutru i već sam se osećao bolje u glavi.
Rezultati Univerzitetsko prvenstvo Alicante (bike i trčanje očigledno kraći)
Nije ništa neuobičajeno da ponekad naiđe i ovakav period, ali dobro je da sam brzo skontao problem i radio na njemu i sve u svemu sada je glava (noge su bile, ali sada i više) spremna za nove trke. Prošle nedelje je odrađen zaista veliki i težak blok trening koji se nadovezao na tu nedelju pred triatlon. Pred Alicante sam imao 400 km bikea a prošle nedelje oko 350 km, što nije ništa previše ali je bilo dosta trčanja i inteziteta na svim disciplinama.
Kulminacija je bila u Nedelju kada sam toliko bio umoran da nisam mogao da dremnem posle podne. 9 trčanja, u utorak trčanje pre podne i jako trčanje poslepodne (12×400), četvrtak isto duplirano trčanje uz trku na milju, više info ispod, subota 20.5 km trčanje sa 4×10 min jako off road i potom u Nedelju 2:40 h bikea sa 26 km full gas, uz veoma jak vetar, koje smo nas troje smenjujući se odradili za 36 minuta tj prosek mislim da je bio preko 43 km/h, što je realno 45 ili 46 da nije bilo vetra. Plus ima i par kraćih rampi i dosta kružnih tokova. Nakon te vožnje spajanje sa 10 km trčanja sa intervalima 2 x 2 km + 1 km, i potom još 10 km bikea da se vratim kući. Muerto.
Čisto da potvrdim titulu „Mr. No. 2″ u četvrtak sam trčao Univerzitetsku trku po imenu „Milla Universitaria“, tj Univerzitetska Milja, i završio kao drugi iza jednog orijentirca koji je pravi zec. To je bio klasičan trening, i svakako da nakon intervalnog treninga 400-ki 2 dana pre toga, i jutranjeg trčanja istog tog dana (trke je startovala u 12:30 h, a ja sam i pre doručka odradio trčanje), kao i kratkog i lošeg zagrevanja nisam ni mogao očekivati više. Staza je prilično dosadna i loša jer se trči 3 kruga u kampusu sa ukupno 6 okreta. Patike su mi neverovatno klizale i zamalo sam pao na prvom okretu, stoga sam dosta vremena gubio na obilaženju čunjeva. Vreme 4:50 min, ako je verovati distanci (može biti samo nešto duža), i još kada se uzme u obzir da smo bar 20 ili i do 30 sekundi izgubili na okrete, dobije se neki prosek od recimo 2:50 min/km ili koji sekund brže na distanci od oko 1.6 km.
Rezultati Milla Universitaria
U Nedeju učestvujem na trci Copa del Rey sa svojim klubom Fasttriatlon gde se radi o ekipnom triatlonu, 6 članova istog tima startuju zajedno i zajedno rade na bikeu i 4 takmičara se u cilju se računaju za plasman. Svaki tim startuje posebno. Znači hronometarski tip takmičenja, i veoma bitna trka za klubove u Španiji. Dozvoljeno je sa hronometarskim bikeovima učestvovati, a sa obzirom da ja imam moj Blue Triad, jasno je da me ček dosta rada napred.
Ceo trenažni period je predodređen jednoj trci, Promaster Madrid, drugog juna, par sati pred World Series Madrid na istoj stazi. Trećeg juna se vraćam kući u Srbiju, i učestvujem zajedno sa članovima TK Triogy Racing-a na Državnom prvenstvu u Pančevu.
Nadam se da vam se sviđa novi look sajta.
pozdravi, Ogy
Comments (0)