Održana je prva triatlon trka sezone. Odnosno dve, rekreativna i sprint-triatlon trka u organizaciji TK”Tamiš”.

Trka je za mene bila savršena, ne zbog toga što sam bio prvi, nego pre svega zbog toga što me noga nije bolela, iako sam došao u Pančevo sa stavom da će me sigurno boleti, jer već duže vreme nije htela da se sanira, čak i poreded odmaranja i ne-trčanja, tako da bi izostajanje sa trke bio čist promašaj.

Još jedan razlog je svakako osećaj da posle dugih 8 meseci, učestvujete na nekoj triatlonskoj trci, a naravno i nezaboravna atmosfera koja je vladala tokom trke.

Što se mene tiče najzanimljivija trka u kojoj sam učestvovao, a takođe i za publiku veoma zanimljiva. Treba spomenuti i živahnog komentatora – Koču, koji je pričao bez prestanka tri sata (što je super naravno) i ima velik potencijal da postane kao Franja Fratrić, odnosno da bez problema može da komentariše triple-Ironman : ) .

Super je što postoji sportski rivalitet između TK Dynamic i TK Tamiš, to još dodatno čini trku zanimljivijom.

Prepričaću trku iz moga ugla:

Plivanje je krenulo uobičajeno, krenuo sam iza Savića, Vuka, Nenada i Matića, ali već posle jedno 200 m, Vlada i Vuk su počeli da se odvajaju, tako da sam zaobišao Nenada i Matketa i priključio se vodećima.

Do kraja plivanja smo održali taj tempo i sve vreme smo pravili razliku pomenutoj dvojici, tako da smo izašli sa nekih pola minute prednosti.

Na bajk smo krenuli svo troje, ali posle drugog ili trećeg kruga Vuk nije uspeo da nas zadrži, tako da smo Vlada i Ja do kraja odvozali sami.

To jest ne baš sami, Gile iz Zaječara se pobrinuo za naše društvo, priljučio nam se dva-tri kruga pred kraj, kada smo prestizali neku grupu za krug. Zanimljivo je da je jedino on uspeo da vozi sa nama…

Čak je i, kada smo završavali sedmi, poslednji krug, rekao da će nas vući još taj zadnji okret, odnosno oko trećinu kruga.

To je meni delovalo jako smešno, neznam zašto, valjda zato što je stalno bio iza nas i onda je tad hteo da daje smenu, uglavnom malo je falilo da ne počnem da se smejem na pulsu 190, jer je rekao nešto tipa: “Sada ću vas ja vući do kraja, da se odmorite za trčanje : ) ” .

I tako, posle Giletovog odmaranja na bajku, izlazim svež iz tranzicije, da istrcim 5k za 15:50… Šalim se naravno.

Na trčanje je krenuo Savić prvi pa odmah ja iza njega. Krenuli smo zaista neki solidan tempo, nije mi bio problem uospšte da ga pratim, iako sam mislio da ću taj dan trčati jedva ispod 20 min. zbog toga što nisam odradio ni jedan trkački normalan trening bukvalno od 1. Maja.

Trčali smo stalno isti tempo, da bi nas negde na trećem kilometru stigao Nenad i malo ubrzao. Zajedno smo svi istrčali i četvrti kilometar, i 100 metara posle okreta na 4 km, Neša je naglo ubrzao, video sam da Vlada ne može da ga isprati, što me je baš začudilo, jer sam sve vreme čekao da ubrza, misleći da se štedi.

Krenuo sam za Nenadom. Na 300-400 metara pred kraj, još jednom je ubrzao, ali to što uopšte nisam osetio bol u nozi, dalo mi je samopouzdanja da ga ispratim do kraja.

I napokon sam dočekao da pobedim nekog u sprint-finišu, jer sam znao da ma koliko bio umoran, uvek na kraju mogu da ubrzam. To sam milion puta uradio dok sam trenirao plivanje a takođe i mnogo puta na ligi trčanja što organizuje naš klub.

Pogledaj rezultate ovde…

Pogledajte trenutno stanje u STU Cup-u ovde…

Ovaj blog je postavljen 12. 06. 2007. u 12:46 u kategoriji 2007, Pančevo, STU Kup, TK"Dynamic", TK"Tamiš", Triatlon, Trke, Uncategorized.