Do pre 20 dana nisam bio ni siguran da li ću startovati seniorsku trku, u velikoj meri sam sa trenerom počeo da razmilšljam o tome da radim juniorsku trku zbog forme koja je bila na zaista niskom nivou zbog povrede, ali je ipak na kraju sve super ispalo što se tiče prvenstva Balkana za seniore, i solidno dobro što se tiče ETU Evropskog seniorskog kupa…

Start je bio planiran za 12 h, međutim organizatori su napravili dosta propusta, takođe jak pljusak ujutru je verovatno delom uticao na pomeranje satnice (održane su pre elitne trke i trke youth, juniora kao i rekreativna trka, stoga je start iz trenutak u trenutak odlagan da bi na kraju startovali u 14:15 h).

Triatlon je takav sport gde se morate prilagođavati ovakvim stvarima i one ne smeju da budu strane iako može da predstavlja veliki problem zbog “taping”-a doručka i zagrevanja… Stoga su svi takmičari stavljeni na iskušenje i eksperiment.

Vreme je bilo idealno, staza se osušila i temperatura je bila oko 25 – 30 stepeni, iako sam očekivao kako je bilo i najavljivano mnogo veće vrućine.

Startovalo nas je preko 50, za nas sa Balkana trka je imala dupli značaj jer su praktično bile dve trke u jednoj. Masovni start sa plaže, već nakon prvog koraka u vodu naišao sam na rupu i pao, tako da je čitava “linija” takmičara otišla ispred. Malo sam se “progurao”, pojačao tempo i izborio svoje mesto u velikoj grupi.

Prvi krug sam plivao mogu reći bolje nego druge. O.K. plivanje, dosta talasa u drugom krugu. Ipak sam za par sekundi ispustio prvu grupu na kraju… A zatim tranzicija 1 koja je bila dugačka preko 300 metara. Prvo 100 metara po plaži, zatim preko 50 stepenika a onda trčanje po betonu u centru sa nagibom i napokon tranzicija…

Zaista sam davao sve od sebe jer je grupa bila na 50 – 100 metara ispred. Vozilo se 8 krugova i za razliku od prethodnih juniorskih trka, nas 5 – 6 se organizavalo u drugoj grupi i tako da smo i stigli prvu u kojoj je bilo 10 – 15 takmičara. U trećem krugu smo ih sustigli, jer mislim da nisu baš bili složni.

Zatim smo i nastavili kao velika grupa da se uglavnom “vozikamo” sa po kojim ubrzanjem, skokom, ali i jačim okretima. Ja se nisam osećao baš najbolje sve vreme. Jednostavno, 2 nedelje je suviše kratak period treninga, pogotovo što je u pitanju olimpijski triatlon. Tako da sam praktično i znao da na trčanju nemam baš šta da tražim što se tiče recimo plasmana top 10 na Evropskom kupu…Što se tiče Balkanskog prvenstva bio sam u odličnoj poziciji jer sam bio jednini takmičar sa Balkana u prvoj grupi.

Kada smo stigli prvu grupu Jakola (POL) i još jedan poljak su pali, nakon što je neko od njih dvoje udario u moj zadnji točak. Osetio sam silu ali sam bez problema ostao na bike-u dok se iza mene čuo veliki prasak pada njih dvoje… zaista ne prijatan prizor… i prošle godine na Balkanskom sam imao sličan “susret” nakon koga je par takmičara palo. Uglavnom, nisam kriv ni za šta…

Kao što sam i očekivao, trčanje je bilo malo lošije, međutim nisam se mučio (jesam malo nakon 5-og km zbog jakog žulja). Staza trčanja je bila 10.7 km, odnosno 700 metara duža, tako da je realan rezultat ispod 36 min – 36 min, što je O.K. u ovom trenutku plus još kada se uzme u obzir da staza nije bila potpuno ravna, nego sa dva hupsera koja nikako nisu zanemarljiva… Stigao sam kao 16-i na ETU kupu, uzeo nešto bodova što će mi dosta značiti na ETU i ITU rang listama… Takođe sam i odbranio prošlogodišnju titulu Balkanskog seniorskog prvaka što je i bio cilj!

Sve u svemu, mogu biti zadovoljan jer je ovo bila trka koja predstavlja samo jak trening u uzlaznoj formi. Takođe je lepo bilo biti sa velikim srpskim timom – preko 30 takmičara u svim kategorijama koji su učestvovali na ovogodišnjem prvenstvu Balkana u Varni/Bugarskoj…

Rezultati ovde.

Slike uskoro

Ovaj blog je postavljen 28. 07. 2009. u 17:22 u kategoriji 2009, Bugarska, Bulgaria, ETU, ITU, STU, Triatlon, Trke, Varna, Vesti.