Prošli vikend je bio veliki triatlon show u Madridu, kao što znate. Kraj Olimpijskog ciklusa. Poslednja trka koje se boduje za London 2012. Nažalost ja nisam startovao trku serije Svetskog Prvenstva pošto sam bio drugi na wait listi. Znači „zamalo“, ali pravila su jasna, maksimum 65 takmičara. Doputovao sam u Madrid u četvrtak i prisustvoao obaveznom brifingu gde svi takmičari moraju da se potpišu. Međutim samo jedan takmičar se nije pojavio, a pošto su dva takmičara sa wait liste bili ispred mene, jedan je „upao“ a nas dvoje smo ostali sa malom šansom ukoliko se nešto ne predviđeno desi do trke u Nedelju.
Tako da sa veoma malom šansom za start, u petak sam odradio nacionalnu trku olimpijskog triatlona koja je ujedno služila i kao kvalifikacije za prvenstvo Španije (prvih 15 dobija pravo na start). Ja već imam izboreno mesto 6-im mestom na trci u Gandiji.
Na kraju niko nije imao nepredviđene situacije i svih 65 takmičara su startovali u Nedelju, tako da bi mi zaista bilo krivo da sam napustio Madrid bez ikakvog trkanja.
Oko 65 takmičara nas je startovalo u petak u 16 h. 15 ranije su startovale devojke i zbog toga nismo mogli da se zagrejemo u vodi. Takođe je kasnio start 15 min tako da smo oko 20 do 25 minuta čekali pred start i sedeli ne radeći ništa. Znao sam da će mi plivanje biti lutrija bez zagrevanja jer mi je telo naučeno da se zagreje. Pred trku sam dobio novo odelo za trke koji nisu organizovane od strane ITU-a, znači bez striktnih pravila za odela, od Trek bike shopa iz San Vicentea (gde živim), koji su uvek velika podrška, tako da sam jedva čekao da se takmičim u njemu.
Startovao sam veoma dobro prvih par stotina metara ali su ubrzo laktati odradili svoj prljavi posao i izgubio sam formu/tehniku. Izašao sam kao peti ili šesti iz vode, ali jedan takmičar i ja smo imali do 10 sekudni zaostatka za vodećom četvrokom, i kroz lošu t1 je definitvno otišla šansa za prvom grupom. Takođe, početak bikea nije bio dobar za mene. Nisam se osećao najbolje. Bike je bio 6 krugova kroz park Case de Campo, brdovita staza. Ubrzo nas je uhvatila velika druga grupa, ali po „ps“-u nismo radili složno i prvih četvoro je na kraju došlo 2 do 2.5 minuta do druge tranzicije pre nas.
Tako da je to bila trka za peto mesto. Odmah nakon T2 sam izbio na čelo, sa dobrim osećajem. Ali Anton Ruanova i ja smo pogrešili jednu krivinu i tu sam izgubio 10 sekudni dok sam se okrenuo i sprintao nazad do grupe i opet izbio na čelo. Na okretu u prvom krugu sam bio sam ali ubrzo mi se pridružio Lopez. A potom u drugom krugu takmičar iz Baskije, koji je ubrzao naglo i pošto sam imao krizu oko 5 km otišao je. U trećem krugu kad sam se osećao dosta bolje napravio sam grešku što ga nisam sustigao već čekao četvrti i poslednji krug kada je već bilo kasno. Ubrzao sam dosta i Lopez je otpao i smanjivao sam razliku ali on je ubrzao i na kraju nisam mogao da ga stignem, tako da 6 mesto za mene. Imao sam treće vreme trčanja sa 10 sekundi zaostatka za prvim što je u stvari vreme koje sam izgubio greškom. Tako da malo nezadovoljstvo što nisam jače plivao tj što se nisam više potrudio i stavio sebe u poziciju da budem u prvoj grupi.
Ali iskren da budem ni ne zaslužujem to, jer su mi misli bile ka trci u Nedelju jer još uvek nisam 100% bio siguran da neću startovati. Tako da je to više bio jači trening za mene, nego trke, jer npr negde na pola plivanja „uhvatio“ sam sebe kako opušteno „pevam“ u sebi neku nebitnu pesmu…. toliko o ozbiljnosti :) Ali kao i uvek bitno je uživati, i ja uživam u trkanju… A tamo u septembru i oktobru ću da pritisnem „push button“ od samom starta i jedine misli koje će mi se vrteti u glavi će biti da stignem živ na cilj.
Takođe sam zadovoljan što sam pobedio neke od takmičara koje su me pobedili na prethodnoj ili prethodne 2 trke na sprint triatlonu kada je sve bio odlučeno na 5 km trčanja… Naravno, ne može se 10 km „samo otrčati“ i to nakon brdovitog bikea. Tako da čisto se iskristališu neku stvari ko je kompletan takmičar a ko trkač. Ali svakako tu je još mnogo trka na nacionalnom nivou koje možda budem radio, i koje mi se zaista sviđaju jer su dosta brze, jake i daju mi dosta brzine za one važne trke, a takođe nisu ni daleko.
Svakako veliko hvala drugu Luisu, Roberto treneru i Valensijskoj triatlon federaciji, jer sam prvu noć spavao u apartmanu kod Luisove robine u mestu pored Madrida, drugu noć u hostelu sa mladim triatloncima Valensijske federacije a treću noć kod Robertove sestre u apartmanu. Preferiram „kućnu“ varijantu pre nego hotel, jer sam boravio u stotine istih, i uvek je zanimljivije i komotnije kada ste kod poznanika…
Rezultati „Clasificatorio de Distancia Olímpica Madrid“ ovde
(opet je trkačka distanca bila duža, ovaj put za 500 m ili više)
Pogledajte slike sa World Series trke koje sam uslikao (samo drugi deo jer kada sam dobio potvrdu pred start da ne radim trku, trčao sam 1 h u predivnom brdovitom parku Casa de Campo za vreme kad je bilo plivanje i prvi deo bikea)
Pozdrav, Ogy