Triathlon Tour ’10 Budapest
03. 05. 2010. | Autor: Ognjen
U subotu, na 1. Maj se u Budimpešti, gradu u kojem se u Septembru održava Dextro Energy Series Grand Final i Svetska juniorska i U23 prvenstva, održala prva trka ovogodišnjeg mađarskog “triathlon tour“-a koji je na svake dve godine mislim.
2006.-e sam učestvovao na jednoj trci iz triathlon tour-a u Fadd-Dombori-ju. Ove trke su ekstra konkurentne i brze. Organizuje se dosta trka u svim kategorijamai uvek ima puno takmičara.
Tada sam naravno učestvovao u juniorskoj, i sećam se kao da je juče bilo, da sam pao jer mi je ispala sprinterica iz pedale kada sam pio iz bidona. I baš sam se oderao (kao i tadašnji novi bike 
), po levom ramenu, laktu, kuku i nozi.. Ali završio sam trku. Uspeo sam da usten i uhvatiom sledeću grupu. Ekstra bolno je bilo, nakon par minuta, a pogotovo na trčanju su me baš pekle rane… Nakon toga su i bile pripreme u Lepenskom Viru, znam da nisam mogao da spavam na toj strani .
Da se vratim 2010.-oj… Trke je bila 2/3 sprinta. Suviše kratko. Ali ekstra brzo . 500 metara plivanja, 12 km bicikla i 3 km trčanja.
Plivalo se u bazenu u stazama. Isto 2006.-e sam učestvovao na nekoj drugoj trci u Mađarskoj kada se plivalo u bazenu. I isti takmičar kao i na ovoj je odneo pobedu…
Dogovorio sam se da krenem četvrti u stazi od nas četvoro, t.j. oni su mi rekli ja nisam imao ništa protiv, ako su spori lako ću ih zaobići, štaviše to radim svaki dan na treningu sa obzirom da pola treninga plivam u stazi širokoj pola metra sa još 10 rekreativaca, tako da sam pripremljen za takve situacije .
Ispostavilo se da su plivali O.K. Naša staza je bila najbrža i već nakon 300 metara sam ja kao četvrti u mojoj stazi bio ispred svih vodećih u ostalim stazama. Za divno čudo bilo je baš lako da plivam i da ih pratim. Praktično sam išao ruka ruku čeka većinom. Sada dali su oni plivali lagano neznam. Ne verujem jer ne bi ostali zaostali… Tako da sam zadovoljan plivanjem, koje sam kao što sam napisao u članku nakon Turske jedva čekao. Sad još samo da “proverim” plivanje u otovrenoj vodi na sledećoj trci i biću mirniji jer sam nakon Antalye bio zabrinut…
Nakon veoma brze i dugačke tranzicije, “spuštanja” nogu u sprinterice, krenuli smo u juriš. Nakon 200, 300 metara sam bio sa Faldum Gaborom. Radili smo zajedno dok su se iza grupice još stvarale. Međutim u jednom trenutku je prestao, tako da se spajamo sa grupom iza.
Svi dosta taktički voze i čuvaju se. Imaju iskustva na ovakvim trkama. Ja sam konstatno bio napred, vukao grupa, bio u par potencijalnih begova dok su mnogi mirno sedeli nazad i čuval ise za brzo trčanje. Ja stvarno nisam želeo da rizikujem i ni jednog trenutka nisam otišao nazad.
Krivo mi je što se odvojio jedan takmičar, a da ga nizam zapazio t.j. da nisam krenuo za njim jer se isostavilo da mu je beg uspeo. Pokušao sam par puta još sa ponekim ali ništa od toga. Tako da je taj jedan takmičar ušao jedno pola minute pre nas.
Na oko 3-4 km pred kraj sam baš “odvalio” rupu, jer put nije najsanjiji bio, a vožnja je bila brza i u grupi je teško kontrolisati pravac i ako niste skroz napred rupe se ni ne vide, a i kada ih vidite može biti kasno jer se u grupi ne mogu praviti nagli pokreti…
Međutim ništa bitno mi se nije dogodilo, iako sam udarac osetio sve do kacige . Na kraju trke sam video da je čeljust od kočnice priljubljena uz točak, tako da je savim moguće da sam vozio sa otporom tih nekoliko kilometara :/ .
Negde na 300 metara pred kraj, bio je segment od oko 50 metara po kocki kojoj bi i ona sa Arenberg-a zavidela. Slatko sam se nasmejao (u sred trke!) kada je jedan od takmičara iz grupe u tim trenutcima uzviknuo “ku*va” sa mađarskim akcentom 
, očigledno kao i svi ostali u neverici kakav je put, jer je to bilo pravo odskakivanje sa zemlje.
Nisam bio suviše optimističan pred trčanje jer sam znao da sam se istrošio dosta više nego ostali, iako sam se osećao dobro pred ulazak u T2… ali za 3 km trčanja, morate biti baš sveži i svaki ekstra napor na bikeu može da košta.
Kao i T1, ekstra brza i druga tranzicija i ekstra brz start. Znači prvih par stotina metar smo išli 3 min/km bez sumnje. Za mene je ta distanca kratka, to sam znao. Nisam utreniran za tako kratkotrajne i baš intenzivne napore. Jer samo par sekudni slabiji tempo bih mogao mnogo duže da držim.
Tako da je otišlo dosta takmičara ispred, koji su očigledno spremni isključivo za ovaj i sprint format trka, i koji su iskusno dočekali trčanje skrivajući se na bikeu . Nakon 800 metara sam malo uhvatio ritam i prestigao jednog i to je bilo to. 7 na kraju. Jednostavno nisam mogao da trčim brže a nisam se ekstra patio. Onaj bzvz osećaj. Ipak su noge bile teže nego što bi trebale i osetio se efekat sa bicikla. Mada svi smo tu na 10 ak sekudni sem prvog koje je trčao kao navijen (Faldum Gabor). Kao što sam napisao on je pobedio i 2006.-e trku u HUN kada sam ja bio treći. Vozili smo zajedno tada i na trčanju je otišao kao od šale. Čini mi se da je 2007.e bio 10 na Evropskom.
Dobar trening. Zadovoljan sam plivanjem kao i biciklističkom formom. Stvarno se na biciklu osećam ekstra komforno i snažno. To je najbitnije.
Sada sledi kraći period bez trka. Sledeći vikend bez triatlona ili duatlona. Malo da se vratim u klasičan trening i povećam obim sa pravim dužim trenzimima koje nisam odrađivao mesec dana jer sam četiri vikenda imao trke. Verovatno i malo teretane… Takođe mislim da mi je trener rekao da ću sledeći vikend imati trening trku planinskog trčanja, Državno prvenstvo. Biće zanimljivo okušati se i odmeriti snage sa takmičarima kojima je to specijalnost. Šteta što nije na domaćem terenu, ali nema veze .
Zaželeo sam se bio “pravih treninga” i spajanja na Fruškoj Gori, tako da je juče odrađeno 1.5 h brdskog trčanja kao i 2 h brdskog bikea 
. Nekako osećam da mi trebaju takvi treninzi nakon određenog period u kojem preovlađuju trke i specifični treninzi za trku. Imam osećaj da mi takvi treninzi dižu formu. tj. održavaju je. Nakon dužeg Nedeljnog trčanja na Fruškoj Goru uvek odradim dobru trku što se tiče trčanja sledeće nedelje…
Rezultati ovde.
Slike ovde.
