Triatlon Bilje (Osijek) 2010
16. 05. 2010. | Autor: Ognjen
Juče je održana prva trka kupa Hrvatske u triatlonu u Bilju nadomak Osijeka “3. Biljski triatlon Večernjeg lista”.
Nemanja Korać, Nikola Tošić i ja smo došli u petak predveče u Belišće, još jedno mesto u blizini gde nas je ugostio organizator Boris Nago. Dejan Patrčević je takođe bio gost.
Trka je počinjala u pola 10 stoga se trebalo dići malo ranije. Pošto je vreme bilo tmurno i hladnije odlučili smo da što kasnije krenemo ka mestu gde se trka održavala jer nije baš imalo smisla npr stojati i kisnuti dok je u toku organizacija.
Međutim potrebno je nekih 40 minuta do tog mesta, a plus smo promašili malo put i izbubili još 10ak minuta, tako da smo stigli knap. Ne volim to, nikako.
Na brzinu sam morao kratko i nedovoljno da se zagrejem, ostavim opremu u traniziciju, obučem, neoprem u poslednjem minutu pred start… Inače voda je bila oko 20ak stepeni pa su dozvolili neopren. Plivalo se u lepom jezercetu.
Na plivanju se nisam ni zagrejao, nisam znao gde se vozi, ni gde se trči, ništa nisam znao 
(kako profesionalno i ozbiljno). Ali takav splet okolnosti je bio, u triatlonu će vam se često desiti ovakve stvari ne planirano i upravo onaj ko može da se izbori sa time najbolje prolazi.
Kišica je padala, mokar put je bio, ali trka nije kasnila ni minut, dok obilčno u takvim situacijama trke uvek kasne …
Krenuli smo, osećao sam se solidno. Ne katastrofalno kao u Turskoj sa obzriom da se u odelu plivalo ali ne ni ništa posebno. Da sam se zagrejao i rasplivao malo mislim da bi bolje bilo. Lukina, zatim Kovačić, Milovan i ja. Takav redosled je bio nakon plivanja. U par sekundi smo izašli sva četvorica.
Solidna prva tranzicija i nalazimo se kao kompaktna grupa. Lukina je radio štafetu stoga je biciklista nastavio njihovu štafetu. Lepo smo radili, uglavnom Milovan, Kovačić i ja dok je biciklista samo kratko davao par smena…
Patrčević i Papišta su bili na nekih minut iza nas. U početku verovatno manje ali je prednosta porasla mislim i na minut i po.
Put je bio mokar i teško je bilo voziti direktno na točku jer je sva voda i prljavština išla direktno u facu. Vetar je takođe igrao veliku ulogu. Ulgavnom, dobro sam se osećao na biciklu.
Tranzicija 2, i Kovačić i Milovan izlaze kao iz topa ispaljeni . Pratim ih i posle kraćeg vremena Matia polako plaća danak brzom startu dok Jaro drži sasvim lep tempo. Planirao sam da ga pratim do kraja i svoju priliku ugrabim u spirnt finišu jer dan nakon toga (danas) treba da radim Državno prvenstvo u sprint duatlonu, stoga svaka ušteda energije mi može dobro doći.
Iako ni jednog trenutka nisam želeo da žrtvujem tu trku zarad sutrašnje, jer samim tim što sam odlučio da radim obe u dva dana znači da dajem sve na obema, ali svakako ako se može uštedeti energije za isti plasman, što da ne.
Do kraja smo trčali sasvim dobar tempo (vreme trčanja od 16:13 min potvrđuje to). Video sam da Jari ide po frekvenci i disanju, ali i dalje sam bio pouzdan u sprint finiš – nešto što mi je nebrojeno puta koristilo u dosadašnjoj triatlon karijeri.
…Ali problem je bio što ja nisam znao gde je finiš. Očekivao sam slavoluk (veliki finiš) u blizini tranzicije ali ispostavilo se da je finiš linija obeležena sprejom na polu šljunku – polu betonu. Video sam nekolicinu publike koje je stojala tu, i tu je takođe bio neki kombi stoga mi je još čudnije bilo zamisliti da je to finiš.
Ubrzao sam malo, čisto da vidim kako će reagovati… i Jaro je ubrzao… i nakon par trenutaka publika je počela da navija, i nekako sam u u treptaju sekunde skontao da je tu negde finiš kod njih, i da se radi o lini koju treba da pređemo… ali nažalost kasno. Krenuo sam u sprint, ali ta zbunjenost me je koštala, kao i naravno loš tajming…
U cilju muk… zanemeo sam i nisam znao šta me je snašlo. Potpuna zbunjenost, gorčina i neverica… Zaista neki loš unutrašnji osećaj, kao da sam dete i da su mi ukrali lizalicu… ali to je sport, to je triatlon, zato je i poseban sport. Naravno, u pitanju je moja greška i moja neiformisanost igrom slučaja. Sve čestitke Jari, zaslužena pobeda. Iako je u pitanju bilo samo 3 cm t.j. 12.5 stotinki .
…Toliko puta na trenizizima – jakim trkačkim intervalima, ubrzanjima i sprintevima pred trke vizualiziram sprint finiš u tim trenutcima kada je najteže i kada dajem sve od sebe, i uvek se time nateram da još malo ubrzam… ali sada nije upalilo, jer jednostavno moj mozak od zbunjenosti nije bio prisutan tu, a sprint finiš je upravo psiha i nešto iznutra, što bi Frodeno rekao “lavlje srce”. Nema veze sa fizičkom pripremljenošću ni 5 %, bukvalno je sve u glavi…
Lepa trka, lepa organizacija, sve pohvale i zahvalnice Borisu na gostoprimstvu i strpljenju. Nažalost uslovi su bili možda i ne tradicinlano triatlonski, ali nikakvih problema nisam imao sa tim. Ionako sam prošle nedelje pokisao na bikeu par puta .
Rezultati ovde.
Slike ovde.
P.S. Izveštaj sa rezultatima i slika iz Pančeva sledi narednih dana
