Triatlon sezona 2008
02. 11. 2008. | Autor: Ognjen
Ukratko ću opisati proteklu sezonu, od priprema pa do trka koje sam odradio, kako sam na njima prošao, kako sam se osećao na treninzima u određenom periodu i koji su mi bili ciljevi…
Sredina Decembra 2007.-e – početak Marta:
Bazne pripreme sam započeo, može se reći kasnije nego što je uobičajeno – tek sredinom Decembra, jer sam 02. Decembra imao trku ETU Jun. kupa u Izraelu.
Nekoliko dana pred kalendarski početak nove godine odlazim u Medulin u Hrvatsku na glavne zimske pripreme. Tamo sam proveo malo više od 3 nedelje.
Pripreme su dobro prošle, međutim povredio sam levo stopalo (lakša stresna fraktura) što me je dosta koštalo, mesec dana t.j. i malo više vremena nisam uopšte mogao da trčim, a u tom periodu sam trebao da uradim ključne trkačke treninge.
Možda ovo zvuči malo čudno, ali plan i program treninga mog trenera što se tiče trčanja u zimskom periodu i nije uobičajen u triatlonu (više je za trkače).
Dok uglavnom svi trče samo lagane dužine i fartleke, ja (osim takvog treninga) imam i intervale i to od samog početka pripremnog perioda.
Naravno da su ti intervali duži i sa više ponavljanja od onih leti i da je intezitet slabiji, ali to su mi jedni od najtežih treninga.
Takmičarsku sezonu sam započeo veoma rano, 08. Marta. Tada sam učestvovao na Prvenstvu Afrike u Tunisu i zauzeo 4. mesto izgubivši bronzu u sprint-finišu.
Uzimajući u obzir da je to bila trening-trka na koju sam otišao iz polu-baznog perioda i to da nisam trčao od početka godine pa do Februara, mogu biti zadovoljan.
Mart – sredina Maja
Ovaj period je bio podređen Evropskom prvenstvu.
12. Maja završavam 34. na E.P. u Portugalu. Dosta skromno za moja očekivanja i mogućnosti. Veoma teška trka sa lošim plivanjem i trčanjem. Nadam se da ću sledeće godine prekinuti tradiciju loše urađenih E.P.-a, i to ekstremno!
Sredina Maja – početak Juna
Period u kome “dolazim sebi”. Kao da sam tada počeo da ulazim u pravu formu, iz trke u trku…
Za 3 nedelje postajem Državni prvak u duatlonu, akvatlonu i triatlonu (sprint).
Osećaj da sam spreman mi je dao samopuzdanje za predstojeći period.
Početak Juna – Jul:
05. Jun – Svetsko prvenstvo u Kanadi. 27. mesto. Ekstremna hladnoća i pljusak su možda malo poremetili realni poredak, ali sve u svemu mogu biti zadovoljan.
Dobar plasman, i što je najbitnije – iskustvo koje će mi sledeće godine mnogo pomoći na Svetkom prvenstvu koje uz Evropsko treba da bude vrhunac sezone.
21. Jun – moj prvi olimpijski triatlon u Zagrebu, 4 mesto ukupno.
Odlična trka, zaista mi je ostala u lepom sećanju pre svega zbog lakoće sa kojom sam je odradio. Uz malo sreće moglo je biti i mnogo bolje, ali tu je naučena nova lekcija – da 10 sekundi na plivanju može da vredi 210 na bikeu!
Nedelju dana kasnije meni prva trka ETU Jun. kupa u Holandiji. Mogu reći odlično plivanje i bike, ali i loše trčanje… 6 mesto.
Jul – kraj Augusta
Zatim sledi E.K. u Belgiji. Loše plivanje, ali uz dobar bike i odlično trčanje, 3. mesto.
Mislim da od te trke moje trčanje prelazi na jedan nivo “iznad”.
Zatim pripreme u Lepenskom viru. Samo 5-6 dana za mene jer je kamp počeo kada sam bio u Belgiji, ali odličan mini-ciklus dugačkih treninga.
Kišan period i nešto hladnije i svežije vreme su mi odlično došli, pogotovu u planinama istočne Srbije, zbog do tad pretoplog perioda leta.
Od trke u Belgiji do početka Augusta trening je bio podređen Evropskom seniorskom kupu u Turskoj. Ali pošto sam zakasnio na avion, trka mi propada (ali naravno ne i trening!) i odrađujem trku u Apatinu (1. mesto).
Zatim sledi oko dve nedelje treninga na kojem mi je nebrojeno puta pukla guma (na 3 različita točka), par puta sam morao i da prekinem trening jer nisam imao 2 rezervne gume ili čak i nijednu. Uvrnuto! Ali tu sam “dobio” malo pozitivnog besa koje se uvek može dobro iskoristi, što na treninzima to i na trkama. Inat je čudo!
Sredinom Augusta trka na Boračkom jezeru i treće mesto ukupno. Uz dobro plivanje i odličan osećaj na bikeu, trčanje je bilo blagi užas.
U Augustu sam imao puno treninga spajanja (bike + trčanje). Čak i do pet puta nedeljno!
Nedelja posle Boračkog jezera je bila “udarna”, mogu reći i cele takmičarske sezone. To je za mene bio mini Tour De France.
Početak Septembra – 20. Septembar
Trka E.K.-a u Španiji. Prvo mesto.
Ali ono najvažnije, ako je u Belgiji moje trčanje na višem nivou, mogu reći da je od ove pobede, verovatno i najveće u mojoj dosadašnjoj karijeri, psiha na višem nivou! Trka je bila pravi psihički test.
Još jedna bitna činjenica je da sam dobio ogromnu količinu samopouzdanja i video da mogu da se nosim sa svim juniorskim takmičarima. Ovo iskustvo će mi neograničeno pomoći sledeće godine na Evropskom i Svetskom prvenstvu.
Potom ITU kamp u Mađarskom Tiszaujvarosu. Uspeo sam (uprkos planu koji je bio sastavljen za sve učesnike kampa) da odradim pripremni trening za Balkansko prvenstvu i prvi seniorski Evropski kup.
Tih nedelju dana sam potpuno isključio mozak, kao da je kraj sezone, i tako i ušao u samu trku u Kladovu (t.j. prvenstvo Balkana i sen. E.K.) – ispostavilo se da nisam pogrešio.
Prvo mesto na Balkanu, seniroska konkurencija, i 8. mesto na trci Evropskog sen. kupa. Loše plivanje, ali odlični bike i trčanje, kada se uračuna surovost vetra koji je obeležio trku.
20. Septembar – kraj Oktobra:
Posle trke u Kladovu usledilo je par dana odmora, a zatim je trening bio usredsređen na poslednji ovogodišnji nastup – E.K. u Turskoj.
Prva nedelja i nije prošla najbolje. Nisam se osećao najbolje na treninzima, plus, bilo je jako hladno i kišno u tom periodu.
Zatim sve dolazi na svoje, i trening ide svojim normalnim tokom.
Cilj mi je bio jednostavan – medalja. U mojoj glavi nije bilo ništa drugo. Bio sam ubeđen u osvajanje nekog od prva tri mesta… Tako je i bilo – srebro.
U konačnom poretku ETU Evropskog juniorskog kupa za 2008.-u godinu zauzimam drugo mesto.
Poredak ovde.
samo gazi
