Prošlu subotu je bio „Dan D“ za naš Univerzitet Alicante triatlon tim jer smo imali Nacioanlno Univerzitetsko prvenstvo u mestu Puzol, nedaleko od Valencije.
Samo u muškoj trci startovalo je 130 takmičara i preko 30 univerziteta iz cele Španije! Kada pogledate na tu činjenicu, jasno je koliko je triatlon popularan u Španiji, i koliko veliku bazu, infrastrukturu i razvoj mogu posedovati ili već imaju…
Startovali smo sa plaže, svaki tim je imao svoju poziciju. Tim je mogao imati najviše 4 takmičara po univerzitetu.
Lud start, kao što je bilo očekivati sa toliko mnogo takmičara i uz moje ne suviše sjajno trčanje na plaži i u moru, nakon 100 metara sam bio duboko u gužvi, ali znao sam da će uzbuđenje i adrenalin manje iskusnih takmičara igrati protiv njih ubrzo, i već nakon 200 metara sam počeo da zaobilazim takmičare da bih izašao iz vode kao šesti, gde su pet takmičara bilo odmah ispred mene, a takođe i desetak ih je bilo nedaleko iza.
Sa solidnom prvom tranzicijom našao sam se među vodećima na početku bikea, radili smo ne tako dobro tako da se ubrzo složila grupa od 20-ak takmilara, među kojima su bili mnoga poznata ITU lica poput Oscara Vicentea, prvaka sveta u duatlonu, Rodriga Gonzalesa, Meksikanca koji studira u Madridu, Anton Ruanova, Miguel Fidalgo, Uxio Abuin i drugi…
Dosta sam radio na bikeu tokom trke, što je bila greška jer su svi ostali bili pozadi i čuvali energiju. Pokušao sam beg mnogo puta ali sam bio markiran. I kada god je neko drugi pokušavao da se odvoji ja sam bio prvi u hvatanju istog… dok su se ostali čuvali za 5 km trčanja. Bilo je i dosta vetrovito na ravnoj biciklističkoj stazi. Samo je jedan takmičar uspeo u begu, i u jednom trenutku smo ga ja i još jedan takmičar uhvatili ali su ubrzo svi ostali došli do nas, a potom je taj isti takmičar opet pobegao, jer niko nije reagovao, što nije slučaj kao kada sam ja pokušavao da se odvojim.
Tako da je velika grupa došla u drugu tranziciju. Pobrinuo sam se da se nađen na čelu grupe pred ulaz u tranziciju, po svaku cenu, tako da sam krenuo na trčanje među prvima. Ali uskoro je desetak takmičara proletelo pored mene… Prvi kilometar smo trčali 3 minuta ravno! Bilo je jasno da je trka postala 5 km trčanje i da te španske triatlon trke u stvari predstavljaju plivanje gde je cilj biti u prvoj grupi, vožnju na začelju i čekanje trčanja, to je sve, znači sve se rešava na veoma brzom 5 km trčanju…
Trčao sam u skladu sa svojim trenutnim mogućnostima, takođe je „put oko sveta“ sigurno ostavio traga, iako nisam to direktno osetio, ali sa 2 olimpijska triatlona u prethodne dve nedelje, u 2 različita kraja sveta, noge su sigurno zapamtile… a za tako brzo trčanje gde je potreban izuzetni „kick“ morate biti sveži.
Na sredini sam imao manju krizu ali sam je prevazišao i uhvatio jednog takmičara kao i takmičara koji je bio u begu, da bih završio kao 9-i, i kao prvi iz regiona Valencije i Murcie. Ostali koji su bili ispred mene su već posle prvog kilometra rekli „bye, bye, vidimo se na cilju“.
Ne baš očekivano, ali ne i loše. Trčao sam oko 16:15 (u rezultatima treba oduzeti oko 38 sekundi jer je staza bila 5.2 km). Oscar Vicente, pobednik je trčao 15 min ravno! Tako da možete zamisiti kako je trčanje bilo furiozno.
Ali ono najvažnije je da je naš Unvierzitet završio kao treći ukupno! I da Nuria, naša takmičarka nije imala problem sa biciklom mehaničke prirode i da nije izgubila grupu verovatno bi i pobedili. Ali za to uvek imamo sledeću godinu.
Ovo je prvi put u istoriji našeg univerziteta da je triatlon tim završio na podijumu.
Muški tim je predstavljao: Andreu Ferrairo (koji je stigao kao drugi član našeg tima iza mene), Amancio Guerrero, Esteban Garcia, i očigleno, ja, potom Mar Vicent, Nuria Perez i Ana Varela.
Timski trener Roberto Cejuela zaslužuje sve pohvale za naš uspeh zbog svega što je učinio za tim i za sve uslove koje nam je omogućio za naš trening i adekvatne pripreme. Potom, svakako velike zasluge idu nutricionisti Jose Miguel Sans-u kao i Patrici-ji, našoj maserki.
Slike sa trke