Ognjen Stojanović » Blog Archive » Utisci sa trke, ATU Prvenstvo, Tunis

Utisci sa trke, ATU Prvenstvo, Tunis

08. 03. 2008. | Autor: Ognjen

Danas, pre podne, je odrzano juniorsko Otvoreno Prvenstvo Afrike…Preko 20 juniora se okusalo na ovom kontinetalnom prvenstvu.

Start je bio u 10:10 h, u hladnom Sredozemnom moru (16.5 stepeni), tako da ni neoprensko odelo nije mnogo pomagalo, ali naravno, nismo imali izbora.

Posto je check-in kasnio, a vreme starta nisu pomerali, zaista je bilo gusto stici na vreme na start.

Ja sam obukao neoprensko odelo bukvalno minut pre starta, tako da se nisam ni malo zagrejao u vodi…

Krenuo sam lepo, medju vodecima. Bilo nas je otprilike malo manje od 10. Medjutim posle pola plivacke distance ja sam se odvojio u desnu stranu od svih ostalih, jer sam mislio da treba da plivamo oko jedne zute bove.

Naravno, kada sam video da niko ne skrece i da ih sudije iz camca ne upozoravaju, jasno mi je bilo da sam pogresno razumeo, jer u celoj zurbi pre starta nisam ni slusao sta je sudija pricao.

Argh, vec sam bio 50 metara od njih sa strane, tako da sam zaista morao da ubrzam da bi ih stigao. Upseo sam pri kraju da ih sustignem i isplivam negde sedmi, osmi, ali sam sigurno preplivao preko 800 metara (umesto 750!)…

Tako da sam pomalo iznerviran morao da odradim odlicno prvu tranziciju ukoliko sam zeleo da budem sa njima u grupi. Tako je i bilo, nisam odlicno, nego sam super odradio, i cak izasao drugi iz prve tranzicije iako sam usao 7,8…

Na pocetku bicikistickog segmenta dvomio sam se da li stizem takmicara iz RSA (Wikus Weber), i ipak sam odlucio da ga ne stignem iako mi je bio blizu jer sam racunao da ce nakon sto ja sacekam jos par njih koji su bili blizu iza mene, on sacekati i nas, i da cemo kompaktno voziti.

Medjutim ispostavilo se da je to moja najveca greska danas, on je otisao sam, a ja sam vozio sa jos dvojicom takmicara.

Lepo i slozno smo vozili u pocetku ali kasnije sam morao da pojacavam tempo I vozim na celu jer je tempo opadao a takmicar u begu je i dalje bio bar pola minuta ispred nas.

Cak nas u poslednjem, trecem krugu, stize jos jedan takmicara iz RSA (Loy De Jager).

Taj poslednji krug na biciklu smo takodje pokusavali da ga stignemo (Loy i Ja smo vodili grupu), ali nismo uspeli u tome.

Inace, sve vreme je iza nas bila grupa u kojoj se nalazio aktuelni Svetski Prvak u duatlonu, tako da sam naslucivao da ce nas verovatno stici na trcanju.

Ispostavilo se da sam u pravu (nazalost).

Wikus je i dalje vodio trku, i sasvim lepo je trcao, tako da nije bilo sanse da ga bilo ko stigne.

Moja grupa (nas troje) je bila kompaktna (cetvrti takmicar, Valery sa Mauricijusa, inace bio je samnom u ITU kampu u Tiszaujvarosu proslog leta, je odmah na pocetku trcanja otpao), ali dosta promenljivog tempa i sa kalkulacijama smo trcali.

Posle prvog kruga (od ukupno dva) nas sustize i vec pomenuti Svetski duatlonski Prvak - Richard Murray.

Prosao je pored nas kao da stojimo J, ali ipak je dokazao da je i on od krvi i mesa, jer nakon sto nas je prestigao za 50 m, nije mogao vise da pojacava tempo, pa smo do kraja trke trcali na istom rastojanju iza njega.

U cilj prvi stize Wikus Weber (RSA), drugi Richard Murray (RSA) a Loy De Jager i Ja smo sprintali za trece mesto, i ipak je on uspeo da me, bukvalno u poslednjih 5 metara sustigne i prestigne, i ako je ta borba (sprint) trajala i vise od 200 metara.

Inace, on je jedini takmicar koji me je pobedio u sprint finisu od kada treniram triatlon …

Cetvrto mesto za mene, ali nisam razocaran, jel sam se odlicno osecao tokom cele trke, i sa obzirom da nisam ni blizu top forme sasvim sam zadovoljan voznjom (27:30, bilo je malo krace) i trcanjem od 17:30 (kao sto sam vec napomenuo sa dosta kalkulacija, tako da je realno vreme jos dosta bolje).