Danas sam imao (kišoviti) trening na stazi (stadionu)…Otišao sam posle plivanja da istrčim 10×400 m negde oko 16:00 h.

Kada sam se zagrevao video sam tmurne oblake koji nadolaze, tako da sam uskoro mogao da očekujem kišu.

Tako je i bilo, čim sam se zagrejao kiša je počela. Malo je reći kiša, pljusak.

Ali nisam hteo da odustanem jer sam znao da neće brzo proći a i zagrejao sam se a takođe mi je trening veoma važan jer je poslednji jači na trčanju pre Beogradskog triatlona koji je u subotu (22. Septembar) t.j. za 4 dana.

Tako da sam otrčao samo 6 puta (da se ne bi razboleo) po najvećem pljusku i mogu reći da mi je bilo lepo i čudno iako sam trčao više puta po kiši, i jedini sam bio na stazi, svi atletičari koji su imali trening u to vreme su stojali ispod nastrešnica pored i gledali verovatno misleći da sam lud…

Zanimljivo je bilo trčati pošto je vetar bio jak, tako da se jedna polovina kruga otrči bar 5 sekundi brže nego druga, što je ogromna razlika u vremenu, sve zbog vetra u leđa…

Prvu sam išao 1:11, ostale 1:07 osim poslednje koja je bila 1:05.

Mislim da je važno nekad izgurati ovako trening, pogotovo u triatlonu, jer ukoliko bi svaki trening zavisio od vremena i temperature, ne bi ni približno mogao da se odradi zacrtani plan.

Ovaj blog je postavljen 18. 09. 2007. u 3:49 p09 u kategoriji Loše vreme, Kiša, Trčanje, Trening, 2007.