Podrška trenera…

Otvoreno prvenstvo Hrvatske, 12. Zagreb Open: Zauzeo sam 4 mesto ukupno iza Zvonka Čubrića, Davida Plešea i Dejana Patrčevića, i prvo mesto u juniorima (inače bio sam i jedini junior u celoj trci…). Sa obzirom da je ovo moje prvo iskustvo sa olimpijskim triatlonom, prezadovoljan sam, međutim sitnice su odlučivale da ne bude i mnogo bolje…

U 11 h je startovala trka, čak preko 100 takmičara! Odmah sam krenuo iza Zvonka Čubrića kao i Slovoneca Semea jer znam da su oni i više nego dobri plivači.

Bez problema sam ih pratio do okreta (bove) u prvom krugu a onda sam se loše okrenuo oko dve bove i tu sam izgubio priključak, mada sam i dalje bio na par metara iza.

E sad, najveća greška mi je što nisam ubrzao i stigao ih, nego plivao na toj razdaljini iza, stvarno neznam gde mi je bio mozak tad. To će me kasnije i te kako koštati.

Plivala su se dva kruga sa velikim izlaskom iz vode, i na tih prvih 750 metara sam bio ne više od 5 sekundi iza njih.

Međutim u drugom krugu sam polako gubio dragocene sekunde, jer kao što sam rekao, trebao sam da im se “zabijem u noge”, a ne da plivam 3 metra iza.

Tako da izlazim oko 20 sekundi iza i pokušavam kroz tranziciju i na prva 2 kilometra bicikla da ih stignem, ali nisam imao nikakve šanse.

Ali najgore je to što je grupa iza bila na minut i po zaostatka, tako da pošto mi nije vredelo da skoro 36 km vozim sam (ceo bicikl je oko 38.5 km) ostalo mi je samo da ih sačekam.

Minut i po! Bukvalno sam “bacio” minut i po… (nisam baš “bacio”, vozikao sam se 25 km/h po Jarunu i mahao kamerama koje su snimale iz helikoptera , mozda budem danas na HTV ). Zatim sam sačekao drugu grupu u kojoj su bili Patrčević, Savić, i Vučković.

Radili smo slozno međutim nismo se baš puno trudili da stignemo vodeći dvojac. Iza nas je na oko minut bila još jedna grupa. (nama su se priključili još 5 takmičara koje smo prestigli za krug, ali su se samo vozilo iza)

U tranziciju ulazim prvi, tako da i na trčanje krećem kao prvi iz grupe ali i drugi ukupno, jer je Uroš Seme odustao već na početku trčanja.

Posle 400 metara me prestize Patrčević, a na oko 2 km i Pleše koji je stigao sa trećom grupom. On je imao i najbolje trčanje dana – 33:22 min.

Odlično sam se osećao na trčanju, rezervisano sam trčao prvih 5 km, tako da mislim da mi je drugih 5 čak bilo i brze. (na 3 km mi je ispao gel, tako da sam stao i vratio se po njega, kada sam već bacio 90 sekundi, šta mi je još 5 )…

Na kraju stizem kao četvrti i to za mene sa odličnim rezultatom ispod 1:50:00 h, samo 20 sekundi lošije od rekorda staze Patrčevića iz 2005. Ali najvaznije od svega, odlično sam podneo celu trku, mogu se pohvaliti da sam u cilju izgledao daleko svezije od svih takmičara, što mi je u ovom trenutku veoma vazno jer je to odličan znak za budućnost koja je meni naravno u olimpijskom triatlonu.

Novi rekord je postavio Zvonko sa 1:46:15 h. Svaka čast! Plus, mislim da je Zvonko poslednja dva kruga (od 6) vozio potpuno sam, a verujem da je i prva 4 kruga većinu vukao…

E sad, šta bi bilo kad bi bilo : Naime, da sam odvozao sa Zvonkom (t.j. da sam plivao 15 sekundi brze) i otrčao isti rezultat od 34:48 min, bio bih drugi i to sa rezultatom ispod 1:47:00 h!

Medjutim, već sledeće godine imam novu šansu…

Rezultati ovde.