Nakon dve nedelje van sezonskog odmora posle trke u Turskoj, opet sam krenuo sa treninzima i pripremama za narednu sezonu.

Sa obzirom da već dve nedelje treniram, treninzi idu po planu, čak sam i odmah nakon dvo-nedeljnog odmora imao dobar osećaj na treninzima i forma nije bila pala na suviše nizak nivo što me je malo iznenadilo.

Period godine u kome bi cilj trebao biti sakupiti što više kilometara, meni i najviše odgovara u ovim mesecu i mesecima što slede – Novembru, Decembru, Januaru, Februaru… zbog vremena i temperatura. Niže temeprature su me uvek više motivisale za uživanje u dugačkim vožnjama i trčanjem kroz i na Fruškoj Gori.

Odlično osveženje mi predstavlja i grupna Nedeljna vožnja jer tokom cele godine vozim sam. Nakon godinu dana, opet sam se “vratio” (pred prošlogodišnji odlazak u Australiju na AYOF  09 sam odradio 3 vožnje mislim) među bicikliste i MTB bicikliste na dužinskim treninzima.

Takođe i zbog zauzete sezone trka od proleća pa do sada i nisam mnogo puta imao duža trčanja na Fruškoj Gori, plus zbog povrede koju sam imao skoro ceo Novembar i ceo Decembar prošle godine propustio sam trčanja u najlepšem dobu godine, a to je upravo kasna jesen na Fruškoj Gori… tako da verujem da će proći još mnogo, mnogo jesenjih i zimskih LSD trčanja oko Popovice dok ne izgubim želju za “šipčenjem” kroz šumu

Plivanje k’o plivanje . Uskoro, i u Jan. i početkom Feb. će uglavnom početak treninga biti mračan, sa obzirom na svanuća od 7 h ujutru… Trebao bih još više poraditi, jer nisam zadovoljan ovosezonskim… verujem da će naredne biti bolje za klasu…

Verovatno velika greška, za koju ni trener ni ja pouzdano neznamo zašto se potkrala prošle godine je bilo izuzeće teretane. Povreda, zatim Australija su verovatno uticale da zapostavim teretanu. Takođe smo imali plan da u Medulinu u Aprilu ozbiljno odradimo ali sa obzirom da je to već zakasnelo malo, nije bilo ništa od toga. Na kraju sam osim core vežbi koje sam konstatno radio, pravu teretanu upražnjavao samo desetak dana u Julu kada sam imao povredu.

… Zato sam sada već krenuo i to sa namerom da potraje nekoliko meseci… Pogotovo zbog potpunog orijentisanja na olimpijski triatlon, teretana (rad na apsolutnoj snazi) je esencijalna.

Primetio sam ove godine da mi je dosta brzine t.j. žestine falilo na trčanju. Kraće intervale sam brže radio čak u 2008.-oj, vrlo jednostavno zbog toga što sam početkom nje išao u teretanu. Takođe, jačanje mišića, tetiva i veza za prevenciju protiv povreda možda treba da bude i glavni razlog.

Sve u svemu, odlično vreme koje je nas prati ove 2 nedelje, a trebalo bi još da se nastavi (i preko 15 stepeni uz Sunce) je samo dodatno doprinelu dobrom početku, i početku skupljanja solidne kilometraže u nogama sa obzirom na još grubo rečeno “zaukavanje” kao i obaveze na fakultetu…

Pročitajte članak o jačanju imuniteta koji sam napisao za Pansport bilten, i koji je nastao kao rezultat dugogodišnjeg iskustva i eksperimentisanja…

Imunitet ili imuni sistem predstavlja odbrambeni mehanizam našeg organizma, koji ima ulogu da zaštiti organizam od bilo kakvih stranih tela kao što su virusi, bakterije, gljivice, paraziti i svi ostali mikroorganizmi koji predstavljaju pretnju po naše zdravlje, zatim od toksina pa i od tumora koji je telo samo razvilo.

Postoje urođeni i stečeni imuni sistem. Jasno, urođeni već ima “predznanje” o mnogim bolestima, i on predstavlja “prvi red” odbrane od infekcija, dok je stečeni iskustveni, tačnije onaj koji je razvijen u kontaktu sa uzročnicima bolesti. Postoji prirodni i veštački stečeni imunitet. Npr vakcinacija spade u veštački stečeni imuni sistem. Da bi se on razvio u potpunosti potrebni su dani, ili čak i nedelje,meseci, dok god se potpuno ne izbori sa stranim telom. Urođeni i stečeni imuni sistem deluju zajedno radi bolje i efikasnije zaštite organizma.

U današnje vreme imuni sistem je izazvan više nego ikad. Pogotovo u ovom periodu kada nadolazi zima i kada prete mnogi virusi i prehlade. Moderan (čitaj nezdrav način života) svakidašnjica je ogromne većine populacije. Ljudi se nikada u istoriji nisu lošije, tj. nezdravije hranili. Stres je sveopšte i svakodnevno prisutan. To sve naravno utiče na smanjenje otpornosti organizma kod ljudi, stoga oni postaju sve više “ranjivi” i slabiji. Sve je više virusa koji vladaju na globalnom nivou, bolesti, broj alergija se povećava, osetljivost ljudi je izraženija, hronični umor se javlja kod većine. Jedini izlaz je podizanje sopstvene svesti o tome šta svako za sebe može da uradi kako bi ojačao svoj odbrambeni mehanizam.

Glavni “zagađivači” našeg tela koji direktno utiču na slabljenje odbrambenih sposobnosti organizma su duvan, alkohol, sve vrste droga, veštački dodaci namirnicama – aditivi, zaslađivači, arome, sredstva za bojenje i promenu ukusa, konzervansi, prskano voće i povrće takođe u velikoj meri povećavaju toksičnost organizma zbog pesticida kojima su prskani, obojeni i previše zaslađeni sokovi, sva gazirana pića, hronični stres, depresija, fizička neaktivnost, zagađena životna sredina, manjak noćnog sna.

A sada šta čovek mora da promeni u svakodnevnim navikama da bi živeo i fizički i psihički zdravije? Odgovor je vrlo jednostavan, i uz malo volje + svesnošću o važnosti navedenog, za kratko vreme ćete biti iznenađeni napretkom i boljim sveopštim osećajem i psihofizičkim stanjem.

Izbalansirana i pravilna ishrana i fizička aktivnost

● Pod pojmom izbalansirana treba obratiti pažnju na smanjenje jednolične “jake” hrane, bogate zasićenim mastima ili šećerima jer je upravo ona glavni uzročnik većine oboljenja krvih sudova i srca. Statistika pogotovo ne ide u prilog stanovništvu Srbije zbog učestalosti baš bolesti srca i krvnih sudova.

● Stoga jesti što raznovrsniju hranu, što prirodnijeg porekla, uz više od tri orboka dnevno raspoređenih ravnomerno i u manjim količinama uz dosta povrća i voća zbog njihovog bogatog sastava antioksidanata koji deluju protiv toksičnih materija u našem telu tj. slobodnih radikala, ujedno i zbog visokog sadržaja vlakana. Unositi i probiotike (mlečni proizvodi), ali se ograničiti na normalne dnevne količine zbog mlečne masti i laktoze.

● Integralne testenine i paste. Belo brašno, uz velike količine soli, jedan je od najvećih neprijatelja. Tako da se u potpunosti treba preorijentisati na testenine, pecivo, hleb koji su dobijeni mlevenjem celog zrna (integralne) jer je tako očuvana nutritivna vrednost. Konzumirati ih u jutarnjim i popodnevnim časovima, a izbegavati uveče zbog smanjene insulinske osetljivosti, jer je to hrana koja treba da vam obezbedi dnevne energetske potrebe. Obratiti pažnju pri kupovini istih jer je izraz “integlano” zloupotrebljen na našem tržištu, tako da uvek obratite pažnju na egzaktan sastav na poleđini proizvoda!

● Sve vrste riba zbog bogatsva ribljim uljem i nezasićenim masnim kiselinama. Tuna, skuša, haringa, losos, oslić, sardine i td. Nekoliko puta nedeljno! Ribe su i bogate fosforom – jednim od glavnog sastojka za pamćenje t.j. funkcionisanje mozga.

● Laneno i hladno ceđeno maslinovo ulje koristit sa svežim namirnicama, dok za prženje treba koristiti isključivo ulje od semena grožđa i palmino ulje jer se prženjem na masti ili drugim uljima stvaraju trans masti, ekstremni neprijatelji srca i krvnih sudova.

● Zeleni i crni čaj (i beli takođe) su takođe vrlo, vrlo bogati antioksidantima (flavonoidima) stoga su od esencijalnog značaja u početnom procesu oslobađanja toksina i slobodnih radikala, takođe zbog sadržaja teina (kofeina) povoljno će delovati na vaš centralni nervni sistem i dnevno raspoloženje.

● Crna čokolada sa visokim procentom čistog kakaa. Nisu sve čokolade loše, stoga izbaciti previše zašećerene (pogotovo belu koja ni ne sadži kakao), a ubacite one sa minimalno 50 % kakaa. Jer kakao je takođe veoma moćan antioksidant!

● Pčelinji proizvodi! Verovatno i najstariji čovekovi saveznici u borbi protiv slobodnih radikala i bolesti. Obavezno ih uključiti u “dnevni meni”!  Med – bogat antioksidantima i mineralima. Uzimati kašikicu ujutru Propolis – njega bih izdvojio pod broj 1! 10 – 20 kapi (ukoliko ste previše osetljivi na ukus, razmešati u čaši sa kašikicom meda) svako jutro treba da postane svakodneva navika! Njegovo povoljno dejstvo i neverovatnu moć u jačanju organizma možete osetiti i u roku od nekoliko dana ukoliko ga ranije niste koristili! Matični mleč – uz propolis, sastojak u prirodi sa najvećom t.j. najsnažnijom biološkom vrednošću! Najsavršeniji proizvod prirode. U rastvoru sa medom i polenom (jedini način da se sačuva njegova prava nutritivna vrednost) predstavlja “bombu” za jačanje imuniteta! Jesti iskljulivo drvenom ili plastičnom kašikicom jer u dodiru sa metalnom gubi pravu nutritivnu vrednost.

● Koštunjavo voće – bademi, lešnici, orasi. Osim što su bogati dobrim mastima (nezasićenim) sadrže velike količine antioksidanata , minerala i vitamina E (odgovoran za zdravlje kože), a takođe i cijanida u malim količinama, koji pomaže u sprečavanju razvitka svih vrsta tumora pa čak i raka. Takođe, uvesti semenje- bundeve, suncokreta, zbog bogatstva veoma važnih, neophodnih minerala, čiji manjak ozbiljno može oštetiti funkcionisanje organizma i imunitet – cinka i magnezijuma!

● Voda! U što većim količinama. Ljudi bezrazložno oskudevaju u zalihama vode, ne unoseći dnevno dovoljne količine zbog loše navike. Stoga zaista treba obratiti pažnju na ovaj faktor i popiti minimalno 2 – 2.5 l, odnsono i 4 i više litara uz bilo kakvu fizičku aktivnost. Obratiti pažnju na unošenje pre, a ne nakon obroka.

● Fizička aktivnost! Svakodnevnom primenom fizičkih aktivnosti oslobodićete se toksina, povećati respiratorne sposobnosti, sprečiti atrofiju mišića, ubrzati metabolizam, sagoreti višak kalorija koji su glavni razlog za gojaznost koja direktno smanjuje otpornost organizma. Uz bilo kakav vid svakodnevne minimalno 30-minutne fizičke aktivnosti osećaćete se bolje i zdravije!

● San! 8 h minimalno treba da vam iznosi period čistog noćnog sna. Kasnim leganjem poremećen je normalni bioritam što se dalje negativno odražava na mnoge stvari. Bitan je noćni san, ukoliko spavate i preko dana uz nedovoljan noćni san, činite “đavolju uslugu” vašem telu.

Dodaci ishrani

Oni su danas postali jedan od ključnih faktora u očuvanju zdravlja i jačanju imuniteta, zbog nesposobnosti čoveka da se 100% posveti svojoj ishrani. Stoga su osnovni dodaci ishrani u velikoj meri preporučljivi uz do sada nabrojane načine zaštite od bolesti jačanja imuniteta, sledeći:

● Kompleks multivitamina i multiminerala. Proizvodi poput Natrol-ovog TakeOne-a, Universal Nutrition-ove Daily Formula-e i Spa Pak-a, Twinlab-ovog Daily One Caps-a ili Optimum Nutritionovog OptiMen-a su odličan izbor za bilo koga.

● Iz porodice vitamina posebno treba izdvojiti anitoksidante koji uništavaju slobodne radikale i poboljšavaju oslobađanje tela od toskičnih materija (Antioxidant formula – Natrol), i vitamin C – veoma važan sastojak za jačanje imuniteta (Easy-C Time Release – Natrol, Vitamin C ili Buffered Vitamin C – 500 mg – Universal Nutrition)

● Ekstrakti lekovitih biljaka od davnina poznati po svojim sposobnostima u izlečenju i imunološkom jačanju. Gingko Biloba (Ginkgo Biloba – Universal, Ginkgo Biloba (ekstrakt 50:1) – Natrol), Ehinacea (Echinacea/Goldean Seal – Natrol) beli luk i peršun (Garlic and parsley – Scitec Essentials)

● Aloe vera i Noni (ili indijska šišarka, Now Foods) – za opšte zdravlje organizma i jačanje prirodnog imuniteta

● Omega – 3 masne kiseline (riblje ulje). Nezasićene masne kiseline (EPA i DHA) imaju više nego ogromnu ulogu u organizmu u zaštiti kardiovaskularnog sistema i regulisanju loših (zasićenih) masti i holesterola. Natrolov Omega – 3 Fish Oil svakako treba da zauzme mesto na vašoj polici.Takođe, kompleks vrsta Omega-3,6,9 masnih kiselina (Omega 3-6-9 Complex – Natrol)

● Za ljude sa povišenim holesterolom (Cholesterol Balance –Natrol), uz Omega 3 riblje ulje zagarantovano snižava vrednosti holesterola u krvi…

● Koenzim Q10. Odličan za srce (namenjen ljudima starijim od 35 godina jer se nakon toga smanjuje prirodno lučenje istog), krvne sudove i imunitet. On je sastojak svake žive ćelije. Otkriven je tek pre nešto više od 30 godina, stoga shvatanje o njegovom značaju i dalje raste.

● Bakterije korisne za sistem organa za varenje. Acidophilus Probiotic je vitalan sastojak za pravilan rad probavnog sistema. Takođe utiče na smanjenje krvnog pritiska. (Acidophilus Probiotic – Natrol)

Najvažnije je polako menjati loše navike, a ubacivati dobre. Sve prethodno nabrojano je prosto higijena tela, drugačiji vid življenja enormno opterećuje i zagađuje organizam i telo. Slušati svoje telo je od velikog značaja. Bol, loš osećaj ili neraspoloženje su samo jasan znak da se telo ne nalazi u potpuno zdravom stanju jer su to urođeni odbrambeni mehanizmi kod čoveka, kada telo sugeriše da
organizam ne funkcioniše dobro.

Pogledaj ovde.

…Poslednja trka ove turbolentne sezone…

Prijavljeno je bilo 86 takmičara, koliko nas je startovalo (možda par njih nije). Zauzeo sam 20.-u poziciju kojom mogu biti zadovoljan.

Imao sam osećaj da se nalazim u koliko – toliko doroj formi za ovaj period godine iako je trening bio zaista “osrednji” zbog predavanja na fakultetu, stoga nisam imao vremena da se 100 % posvetim treningu.  Ali kilometri i kilometri kroz celu sezonu svakako ostaju u nogama…

Inače dobar rezultat od juče je još jedan razlog više za žaljene zbog neodržane trke u Mar Menoru, gde mislim da sam zaista mogao odraditi super trku, a samim tim i zauzeti dobar plasman…

Sa obzirom da je ovo Premium kup, bodove dobija samo 20 takmičara i to više bodova nego na “običnim EK”, što znači da ću i ja dobiti dragocene bodove i polako krenuti u ozbiljniji napredak na ETU Evropskoj seniorskoj listi jer mi je ovo treći EK i treća trka na kojoj ću dobiti bodove.

Start je bio predviđen za 10:30 h, međutim kasnili smo 10-ak minuta, ili čak i 15, zbog problema sa bovom. Na kraju ga ni nisu rešili u potpunosti pa je plivanje bilo duže. Nakon starta smo plivali levo da bi zatim zaobišli bovu i zatim samo plivali napred do pristaništa (samo jedan krug se plivao, tačnije nije krug, nego u ćirilicno slovo g.  Seniorski kup u Alanyi je poznat jer se turustičkim brodom vozimo do plaže sa koje se startuje )

Moj startni broj je bio 35, tako da sam grubo rečeno negde u sredini bio. 80 i više ljudi ne može da pliva, a da pritom nema udaranja, guranja i plivanja jednih preko drugih. Kao ribe u mreži… Nisam zadovoljan plivanjem, zaista je teško bilo izboriti se za poziciju, tako da kada sam i probavao da zaobilazim ljude nije mi išlo za rukom zbog prevelike gužve. Što se osećaja tice O.K. je bio, nije mi bilo teško… ali generalno loše plivanje…

Tranziciju su malo promenili u odnosu na ranije godine tako da je bilo dosta trčanja… Nikako nisam uspevao da zakopčam kacigu, stvarno neznam u čemu je bio problem, tako da sam tek iz trećeg uspeo i tu izgubio više od 5 sekundi… veoma bitnih, grupe se formiraju na početku bike-a, a ja nikako nisam bio u zavidnoj poziciji nakon plivanja.

Čim sam krenuo da vozim primetio sam da mi nema mog dragocenog Pansport bidona ! A imao sam samo jedan veliki… Izgleda je ispao zbog kocke koja je simbol trke u Alanyi.

Već sam predviđao velike probleme samom sebi. Topao dan, olimpijski triatlon, a ja bez kapi tečnosti na 40 km bike-a… Međutim i sam sam viđao razne situacije kada jedni drugima (takmičari) daju tečnost, tako da nisam imao drugog izbora nego da pitam ljude u toku vožnje “za gutljaj” . I to tako jedno 5, 6 puta… Super sam prošao, recimo da mi je 6 njih dalo, a dvoje nije . Uglavnom, nisam dehidrirao što je i najbitnije… a sada što sam popio 6 razlicitih izotonika, voda i sl., nema veze…

Da se vratim na pocetak bike-a… Zbog tih sekudni izgubljenih zbog kacige, morao sam sam da spajam treću grupu. Vozio sam bukvalno 100%. Nakon km ili 2 sam ih uhvatio. Kraći period na početku sam vozio iza nekog, međutim tempo je bio slab tako da sam sam izašao i spajao. Nisam ni zakopčao sprinterice, niti stavio naočare, samo sam stiskao pedale što sam jače mogao. Stigao sam treću grupu, odahnuo malo, zakopčao sprinterice a zatim smo organizovano, i to za primer organizovano, svi zajedno krenuli u sustizanje druge grupe.

Nisu baš blizu bili, međutim složna grupa je u stanju sve da uradi, tako da ih sustižemo 2 ili 3 km pred kraj prvog kruga (10 km). Ubrzo sustižemo i prvu grupu, tako da postajemo jedna velika kompaktna prva grupa. Ostala tri kruga su uglavnom bila “vozikanje” sa po kojim skokom i po kojim intervalom kada smo išli jako. Uglavnom sam gledao da se vozim što bezbednije i pomalo se istegnem, vrtim sa što većom kadencom i spremim za trčanje.

Pošto nas je baš puno bilo, put je bio uzak, tako da nisam rizikovao i probijao se napred da bi ranije ušao u T2, jer bilo je njih koji su baš neoprezno vozili i zaobilazili ljude, jer baš pred kraj nas je i sustigla jedna manja grupa od iza, koja nas je dugo, tačnije skoro 3 kruga vijala. I kada su nas sustigli u istom trenutku su se probijali napre… Na kraju je i deo grupe pogrešno skrenuo jer ima put koji se račva, tako da sam iskoristio taj momenat za ubrzanje i prestizanje nekolicine, jer se grupa malo razredila i razvukla, tako da i nisam baš bukvalno medu poslednjima ušao u T2.

Trčalo se pet krugova sa po jakim usponom od nekih 250 – 300 metara, gde je recimo 100 metara i do 10 %. Krug je nešto duži od 2 km, tako da ukupno izađe najmanje 300 metara duže.

Krenuo sam 45 na trčanje, rezervisano (grubo rečeno) i pametno. Znao sam da će slabija vožnja uticati na to da svi odmah krenu nerealno jakim tempom. Strpljivo sam čekao drugih 5 km, međutim već posle prvog kruga, tempo je većini poceo da pada… Redom sam zaobilazio ljude. Koncentrisao sam se specijalno na ritam na usponu gde sam najviše ljudi i stizao. Kadenca je 80 % trcanja na brdu, verovali vi ili ne, a najviše ih upravu tu greši. Napokon se trcanje na Fruškoj Gori isplatilo . Nakon prvog kruga sam bio 39-i, drugog 30-i, treceg 23-i, četvrtog 20-i kao i na kraju.

Osećaj je bio dobar, prvi i drugi krug su možda prošli u traženju onog pravog ritma i tempa, ali u trećem i četvrtom sam zaista mogao da ubrzavam bez problema i sustižem ljude. Kada sam prestigao Ivana Vasilieva (u rezultatima je greška, piše da je Denis, koji je njegov mlađi brat… inače prošle godine na juniorskom kupu u Alanyi Denis je pobedio kada sam bio drugi) dobio sam malo samopouzdanja, jer kada je moguće da takav takmičar ima loš dan, ili je u lošoj formi, zašto ne bi i ostali… Nakon petog kilometra sam u daljini ugledao i Belaubre-a, trostrukog Evropskog prvaka, i zatim i njega poceo da stižem. I kada god sam sustizao ljude, nisam ni sekunde trčao iza njih, već sam ih odmah zaobilazio. To je zaista psihološki pogubno po njih . Tako je bilo i sa Belaubreom, a na 7 km i sa pobednikom EK u Bugarskoj kada je bilo Balkansko i drugim iz Egirdira – Dauborgom…

U poslednjem krugu nisam uspeo da stignem belgijanca, koji nije dozvloio da mu padne tempo tako da završavam kao 20-i. Nisam znao ni otprilike koji sam, znao sam da sam među 30, tako da sam svakako zadovoljan rezultatom… Trčanje 34:57 min, na nekih 10.3 km, sa jakim usponom, u Oktobru… solidno dobro!

To bi bilo to za ovu sezonu, dugačku sezonu, sezonu sa mnogo preokreta, uspona i padova, loših i dobrih momenata, poraza i pobeda, povreda… nažalost dobri su, barem meni u ovom trenutku, u senci loših… Ovo je bila sezona u kojoj sam naučio mnogo, mnogo o sebi, svom telu, svojim mogućnostima… iako za to nikako nije bila predviđena poslednja junioska, nekom logikom to bi po svemu trebala biti sledeća, prva U23 sezona, ali ispalo je nenamerno tako, da je to bila prava test sezona, test i sticanje OGROMNOG iskustva… Činjenica je da se neću pomiriti niti želim, a niti ću ikada ostaviti iza sebe neuspehe sa Evropskog i Svetskog prvenstva (pa i AYOF-a), jer sam petinu života posvetio jednom cilju, tačnije 4 godine proveo trenirajuci i razmišljajuci samo o tim dvema trkama, i žrtvujuci sve što se isprecilo na tom putu, a bilo je mnogo toga… međutim mogu da se nosim, živim i treniram dalje sa time… Jer mnoge greške su napravljene direktno i indirektno vezano za trening, oporavak… stoga mogu reći da samo nisam imao sreće za pravi rezultat za koji sam bio spreman, tačnije za koji sam mogao, trebao i morao biti spreman posmatrajuci, pa eto i samo 2008.-u godinu, a ne li trening ove zime, proleca i leta… ali to je triatlon i to je vrhunski sport…

Gledam napred i išcekujem iste ali u U23 kategoriji, za koje cu imati naredne 4 sezone, 4 nove sezone, i 4 nove godine za rezultat na najvećim i najprestižnijim takmičenjima, pre svega da bih sebi dokazao koliko mogu, i da su ovogodišnji rezultati sa njih nerealni… a optimističan sam jer mislim da mi olimpijski triatlon ne predstavlja problem. Odličan uvod je napraljen, prošle godine 2 odrađena olimpijska, a ove 6 (non draft, Xterra, 2 Evropska kupa, Svetski kup, Dextro WCS).

Verovatno ću u narednom periodu napisati kratak pregled sezone i trka u njoj…

Rezutati ovde.

Slike ovde.

Pogledajte ovde.

Juče sam vozio poslednju ovogdišnju trku iz serije biciklističkih trka dunavskog kupa. Bile su dve poluetape od 25 km, jedna od Sremske Kamenice do Koruške (Banoštor), a druga od Banoštora do Popovice…

Ovo je ruta gde provodim sigurno bar 80 % svojih biciklističkih treninga stoga sam potpuno familijaran, i što bi se reklo, znam gde se nalazi svaki kamenčić.

Prva poluetapa je uglavnom valovita sa par kraćih uspona. Cilj je bio na usponu dugačkom nekih 200 metara. Mislim da nas je startovalo oko 50 – 60 takmičara u svim kategorijama. Trka je propraćena skokovima, ali samo jedan je bio uspešan kada je jedan takmičar pobegao i bio napred nekih možda 10 km, sustigli smo ga 300 metara pred kraj. Sve vreme sam bio napred i “redom” propratio skokove. Samo mala grupica nas je izlazila na smenu dok se većina samo vozila iza.

Poslednji kilometar je počinjao usponom, zatim ide deo koji je relativno ravan t.j. blag uspon a zatim je poslednjih 200 – 300 metara brdo sa većim nagibom. Tačno sam znao da nakon tog uspona na kilometar pred kraj treba da napadnem, iz više razloga… mnogi će biti izmoreni u tom trenutku zbog tog uspona, a takođe retko ko će očekivati da ću tu napasti jer se za napade uglavnom vezuje početak uspona i slično.

… To sam i uradio, iako je bilo zaista teško jer ko god vozi zna je najteže baš u trenutku kada se popnete na uspon i kada naiđe ravan deo, međutim bez problema sam se odvojio. Pogledao sam ispod ruke i video da grupa ostaje iza, i da je samo jedan takmičar krenuo prema meni. Pošto je cilj još uvek bio na oko 300 metara, sačekao sam ga misleći da će mi biti lakše stići do cilja sa nekim. Poslednjih 200 metara na usponu sam bio iza njega što je bila greška, mislio sam da ću preći na vrhu samo jednim sprintom, ali ispalo je da me je  zaista za “dlaku” pobedio.

Grupa je stigla koji sekund iza. Dobio sam bonifikaciju 6 sekudni. Naravno, pobednik etape se računa sabiranjem vremena obe poluetape.

Start druge poluetape je bio 4 – 5 km “nazad” prema Novom Sadu na ulazu u Banoštor da bi se zatm vozilo do cilja na Popovice. Pauza je bilo ok 20 minuta između poluetapa. Uspon na Popovicu je oko 5 km što jasno daje do znaja da će najbolji brdaši odlučivati o pobedi cele etape. Bio sam dosta samouveren što se brda tiče tako da sam krenuo u sredini grupe i planirao samo da “vrtim” do početka uspona a zatim da odvezem jako do cilja.

To i nije bila najbolja ideji, jer bio sam baš u sredini okružen mnogim vozačima. Par begova je bilo teško ispratiti jer sam morao da se “probijam” napred, takođe pre svega veliki je rizik od pada na tom mestu ugrupi.

Vozio sam se tako oko 7 – 8 km da bi se kod Beočina dogodio, upravo pad! Vozač ispred mene je pao (nakon što je policajac mislim na motoru protutnjao pored grupe), i ja nikako nisam mogao da izbegnem pad jer sam imao vozače i sa leve i sa desne strane. U narednom trenutku sam se i ja našao na podu, ležeći preko mog bike-a koji je prešao preko bikea vozača koji je pao. Na meni se našao još jedan takmičar.

U sekudni sam “pojurio” i podigao bike nakon “ispetljavanjanja” iz drugog bikea u koji mi se korman, pedale i neznam šta još zaglavilo. Čini mi se da je samo par nas ostalo na “podu”… Ustao sam, skočio na bicikl i krenuo dalje. Pre toga sam naravno krajičkom oka pogledao i video ono najvažnije, da ništa nije slomljeno na bikeu. Sebe nisam ni pokušavao da “pregledam”, ustao sam, znači “motor” je ne oštećen .

Ni jednom momentu nisam pomislio na ništa drugo nego da pokušam da ih stignem, bukvalno mi je ispred očiju bila samo grupa i cilj. Ne bih sebo oprostio poraz (ma šta god to bilo) na putevima na kojim sam proveo petnaestinu života … Čim sam nastavio sa vožnjom dijagnostikovao sam da mi je korman okrenut bar 20 stepeni u desno zbog pada. Morao sam da ga držim kao da skrećen naglo desno da bih ištao pravo . Takođe, graničnik na zadnjem menjaču je otišao ispod držača menjača što je onemogućilo sajlu da menja brzine, tako da je lanac ostao na zadnjoj kaseti na brzini kojom sam vozio do tada, što je negde u sredini, tako da sam i tu imao sreće. Predni menjač je radio, tako da sam mogao da biram između dve brzine .

U narednim trenutcima u toj gužvi (grupa je uveliko otišla) našao sam se iza jednog i dva vozača koji su isto verovatno pali. Međutim jako teško mi je bilo da ih držim, a ubrzu sam i shvatio zašto, naime čeljusti od kočnica su se pomerile takođe tako da sam vozio pod otporom. Zatim je sledilo otpuštanje i pokušaj njihovog pomeranja u toku vožnje, što nije bilo ni malo jednostavno jer je teško bilo upraljati jednom rukom iskrivljenim kormanom.

Ali sredio sam nekako to i napokon koliko toliko imao funkcionalan bike. Što se tiče povreda na telu, levu nogu kod kuka sam ogrebao zupčanicima i većina mi ih se površinski zarila u kožu (izgleda kao da me je mačka, tačnije 6 mačaka ogrebalo, slika ovde.). Video sam malo krvi na levoj ruci na mala dva prsta i tek uveče sam video ogrebotinu na skočnom zglobu. Ali u tim momentima kada sam bio zagrejan, nikakav problem mi nisu predstavljale te “dečije” povrede…

Dva vozača su bila na nekih 100 metara ispred a grupa još uvek na vidiku, bar 45 sekudni ispred. Iako ni sam nisam verovano u dostizanje iste, jer nisam baš video svoje šanse protiv 50 vozača u grupi, ali nisam prestajao da stišćem pedale što jače sam mogao. Bilo je sve ili ništa. Nakon nekog vremena sustižem dvojicu, jedan je odmah otpao (Miki iz Fanatica koliko se sećam), tako da smo ostali nas dvoje u pokušaju hvatanja grupe. Mislim da je vozač iz Kikinde. Super smo radili zajedno, odlično nam je išlo i brzina nikako nije padala ispod 40 na tom blago valovitom kursu.

Grupa se nije odaljavala što mi je ulivalo nadu, ali zaista ni sam neznam kako sam uspevao da vozim tako jako sa takvim kormanom, i sa takvim prenosom koji je bio dosta težak, a navikao sam da vozim na kadencu… verovatno je adrenalin nakon pada odradio posao…

Nakon nekih 8 kilometara i odlične vožnje i mog bodrenja takmičara da možemo da ih stignemo , i uspevamo u tome! I to tačno na početku uspona na Popovicu. To jest uhvatili smo rep grupe tada jer se većina već odvojila i krenula da vozi uspon.

Sledeći problem, osim potencijalne iscprljenosti nakon te jurnjave je bio prenos, dosta težak za uspod od oko 6, 7, 8 %. Međutim noge su već postale familijarne sa mlečnom kiselinom , i posledice sam mogao samo da očekujem u narednih par sati. Takmičare sam redom počeo da stiže i prestižem. Nisam usporavao i išao koliko su noge mogle.

Grupice su se ređale i ostajale iza. Poslednji kilometar sam sustigao i prvu grupicu, dok je samo jedan takmičar iz Partizana (koji je bio drugi na brdskom hronometru u Bukovcu ove godine iza mene) bio 15ak sekudni ispred. 100 metara pred kraj sam ubrzao i ostavio ih iza i tako ušao drugi u cilj.

Ni za čim nisam žalio, čak štaviše bio sam prezadovoljan pre svega jer nisam klonuo voljom nakon pada, plus spavao sam tu noća manje od 5 sati, takođe sam i subotu imao 3 jača treninga. Volja je 80 % u sportu izdržljivosti, u to me niko ne može razuveriti, a ovo je samo jedan od milion dokaza.

Na kraju sam i ukupno bio drugi jer je prvoplasirani stigao 15, 20 sekudni ispred u toj drugoj poluetapi na Popovici.

Rezultati ovde.

P.S. Jedna zanimljivost. Slučajno pronađoh link ka svom web-sajtu na stranici jednog triatlon kluba iz Nemačke, i to sve zajedno sa linkovima Svetskih prvaka u Ironmanu Normann Stadlera i Chris McCormacka (pogledaj ovde.) … zanimljivo…

U raspisu za trku u Sivcu 2007.-e godine je bilo naznačeno da će se trka održati nezavisno od vremenskih prilika (poplave, požari, zemljotresi, vulkani…), međutim to nije važilo za Evropsku kup u Španiji…

U subotu su održane trke kvalifikacija za YOG 2010 – prve Olimpijske igre mladih koje će e se održati u Singapuru (’92 i mlađi), a takođe i ženska trka Evropskog kupa.

Program za Nedelju je bio predviđen za našu mušku seniorsku trku kao i za štafete youth…

U subotu je sve prošlo i najboljem redu sa par oblačaka, međutim ujutru u Nedelju kada sam izažao da se prošetam ujutru kada sam se probudio (nešto posle 6:00 h, mrak je uveliku do pola 8), kiša i vetar su bili nesnošljivi, pravo nevreme… Najavljivali su kišu ali to što sam tada video nije mi se ni malo svidelo…

Par sati kasnije se malo smirilo i to mi je probudilo nadu da će kurs biti suv, međutim posle 8:30 h (trka je bila predviđena za 10:00 h), vreme se pogoršalo i oluja se nastavila… nije izgledalo dobro…

… Sva ograda oko bike kursa je bila porušena, voda je samo tekla ulicama i more je bilo uzburkano. ITU delegat je nakon što smo svi već bili okupljeni u hodniku čekajući zvaničnike jer se ništa nije događalo, check – in nije počinjao, rekao da će ili biti akvatlon ili će trka biti otkazana jer je bilo jasno da je bike segment ekstremno opasan… Od ITU bodova ništa iako bude akvatlon…

Virtuelni akvatlon je pomeren za 11:00 h, međutim samo nakon 10 minuta od te odluke su konačno odlučili da će trka biti potpuno otkazana jer se nevreme samo nastavljalo još jačim intezitetom. A najave koje su dobijali od metereoloških stanica su predviđale još gore nevreme u periodu od 12:00 – 18:00 h…

Oko 50 takmičara je sa nevericom stajalo, ostavljeno “praznih ruku”, ništa od bodova, put za džabe, i što je najvaznije t.j. najtužnije trka nam je uskraćena, t.j. meni je najviše krivo zbog toga. Pred sam start vam reći da nema trke je kao uzeti lizalicu detetu… Imao sam veliko samopouzdanje, konkurencija nije bila ništa posebno, tako da sam se nadao dragocenim ITU i ETU bodovima, i mislim da je forma bila u tom trenutku bila na nivou iz kojeg bi se mogao napraviti bolji rezultat, super sam se osećao… ali šansa za sve nas je protraćena…

… Međutim četvoro nas je otišlo u vodu i plivalo malo, nismo mogli da se pomirimo sa činjenicom da se trka neće održati … takođe smo dokazali i da se barem akvatlon mogao održati…

Što je najtužnije vreme poslepodne je bilo O.K., kiša je prestala i Sunce je pomalo “izranjalo” iza oblaka, međutim nisam siguran da li je put bio poplavljen gde smo trebali da vozimo, jer su mnoge ulice u mestu bukvalno bile pod 30 cm vode…

Pogledajte slike…

Pročitajte člana Bryana Keane-a ovde.

Slike ovde.

… Akcija davanja krvi koja će biti organizovana u Beogradu i Novom Sadu. Opširnije pogledajte ovde.

Nakon što sam saznao da se trka koja je trebala biti u Srbiji prethodni vikend neće održati, odlučio sam da se prijavim (samo dva dana pred trku) za ovaj olimpijski triatlon na ostrvu Krku u Hrvatskoj jer iako je već i Septembar prošao, a ja sam imao trke u Januaru i počeo sezonu u Aprilu, Maju, još uvek imam želju za trkama (specijalno nakon neuspešnog Svetskog u Australiji)…

Učešće mi je izgledalo izazovno, sa obziron da drafting nije dozvoljen i da je biciklistički segment ekstremno zahtevan u svakom smislu. Staza je komplet brdovita (sa samo 2, 3 ravna km na početku i na kraju), i to sve u rasponu od 7 – 11 % nagiba (profil staze ovde.)!

Plivalo se u neoprenu, iako nepotrebno (voda je bila oko 22 stepena). Krenuo sam brzo i odmah izbio na čelo, da bih zatim malo usporio i “izmešao se” zajedno sa još trojicom takmičara (Casadei, Kovačić i Seme). Plivao sam sa njima do prve bove i joše jedno kraće vreme (oko 500, 600 metara) da bih mi koji sekund pobegli zatim jer nisam stigao da se zagrejem pre plivanje, pa sam malo “povukao ručnu” .

Tehnika mi se pokvarila a takođe se nisam baš osećao komforno u neoprenu jer mi je rameni pojas ekstremno ne razgiban pa mi neopren predstavlja otpor u tom delu…

Držao sam kraće rastojanje za njima potom, da bih nakon toga zaostajao sve više i više jer sam počinjao da budem zbunjen, jer se druga bova nikako nije pojavljivala, stvarno je izgledalo čudno, pomislio sam da sam pogrešio stazu jer se održavala trka u dugom triatlonu (dupli olimpijski), pa sam sumnjao da sam možda plivao po stazi ok 3 km, iako sam znao da su tri takmičara ispred takođe učesnici olimpijskog…

Ali stvarno, druga bove ni na vidiku nije bila. Plus, nameštao sam kapu dva puta, jer sam mislio da ćemo dobiti kapu za plivanje pa sam poneo samo jednu, a potrebne su mi dve da mi ne bi spadale… tako da sam stao dva puta da namesti… to je dobra stvar non draft triatlona, nemate mnogo toga da izgubite zbog ovakvih stvari…

I joše par puta sam stao i gledao okolo kao zbunjena foka, ne bi li osmotrio da li stvarno plivam dobar kurs. Video sam takmičare ispred i kajak, dok iza nikog nisam mogao da vidim jer smo napravili ogromnu razliku. Uglavnom, došla je i ta druga bova a zatim nazad do obale. Malo sam vratio tempo i otplivao solidno do T1. Preko 20 min je bilo vreme, što jasno pokazuje da najmanje 100 metara bilo duže, mada je meni izgledalo i više… I talasi su na delu oko druge bove bili jaki…

T1 ekstremno loša, jer mi se neopren zaglavio za jednu nogu. Smešno je izgledalo, čak sam se i ja smejao jer sam kampovao u tranziciji. Frustriran sam sa tranzicijama kada se pliva u neoprenu. Na trenigu mogu za 10 sekundi da ga skinem u sred noći i to bez masti oko zglobova, dok mi se na trkama uvek dešavaju neke ne predviđene stvari… Ali kao što rekoh, to je dobra stvar triatlona bez drafta, imate vremena na pretek, jer nema ko da vam pobegne .

Zatim 42 km bike-a… Prvih par km je kampovanje nastavljeno jer sam vozio sa rukama na aero baru i u isto vreme vezujući traku za broj jer se igla sa kojom je bila vezana otkinula… i to vezivanje u toku vožnje je trajalo nekih 5 min! Tu sam izgubio još koji min… Zatim su krenula brda i prestigli su me Pleše i Cigana (treći sa nedavno održanog Evropskog u dugom triatlonu). Pratio sam ih neko vreme (naravno, na razadljini od oko 10 – 20 m), da bih zatim nastavio u svom tempu.

Ne mogu se baš naterati da dajem sve od sebe u ovakvim situacijama, stoga sam ceo bike vozio u komfortabilnoj zoni i zaista uživao. Ni u jednom trenutku mi nije bilo ekstra teško. Osećao sam se lagano na uzbrdicama, takođe i zbog novog bike-a koji nema više od 7 kg. Zatim me je prestigao joše jedan biciklista iz štafete sa kojim sam vozio do kraja.

Smenjivali smo se često jer me on prestigne, ode 20 metara ispred a zatim mu tempo padne pa ga ja pređem i tako u krug. Uglavnom sam dobijao vreme na usponima, jer sa nizbrdice namerno loše vozio, jer su potrebni meseci da bi se srodili sa novim biciklom, stoga je jurnjava nizbrdo bila rizik za mene.

Kočeći je teško bilo ići sporije od 70 km/h, plus saobraćaj nije bio zatvoren, tako da je staza esktremno, ali ekstremno bila opasna, jer je kurs prepun nepreglednih krivina. 2,3 km pred okret u Staroj Baški se mogu uporediti sa Mt Ventoux-om…

Sve vreme sam se hranio i hidrirao dobro. Jedan veliki bidon mi je bio nedovoljan, na prvom okretu sam uzeo flašicu od 0.5 l da bih negde na 25 km t.j. oko 5 km pred drugi okret skoro ostao bez tečnosti u svom velikom bidonu (znaiči do tada sam popio oko 1.2 l). Malo sam štedeo i zatim u zgrabio dve flaše na okretu i u toku vožnje napunio bidon do kraja. Pojeo sam tri gela za tih 42 km.

Pametna vožnja, hidratacija i ishrana su učinili da stigne i više nego svež na trčanje. Vreme bike-a od 1:29 h dovoljno govori o zahtevnosti staze…

A zatim nezaboravnih 10 km. Mislim da se nikada nisam ovako osećao na trčanju. Odličan tempo, disanje. Visoka frekvencija od samog početka. Jednom rečju osećao sam se laganim. I što je najbitinije bez ikakvog mučenja sam trčao tako. Malo je reći da sam uživao.

Tempo je itekako bio brži od onog koji sam imao na 5 km prethodni vikend na Svetskom (kakav apsurd!). Krajnje vreme je 32:59, čak iako je staza nešto kraća (neznam tačno koliko je, možda i nije) siguran sam da je rezultat i te kako ispod 34 minuta, što nakon ovakvog bike-a, i uz činjenicu da je ovo praktično bio samo jak tempo, ništa više, predstavlja vrhunsko trčanje za mene. Takođe bilo je dosta skretanja jer se trčalo uz more po dokovima, kroz marinu i bio je kraći deo sa zemljom, peskom, tako da je to dodalo još 20ak dragocenih sekundi.

Krenuo sam 6 na trčanje da bih možda km pred kraj stigao prvoplasiranu štafetu t.j. člana te štafete. Čim sam ga “uhvatio”, čuo sam da teško diše tako da sam samo naglo ubrzo i tako ga fizički i psihički slomio . Do kraja sam otrčao u malo jačem tempo, čisto da ne uđem u cilj baš toliko neistrošen, hehe. Dobra stvar je bila (jer sam zaboravio gel da stavim u T2, a samim tim i da ga ponesem na trčanje) jer je bilo par okrepnih stanica sa bananama i narandžama…

Završavam kao peti (četvrti u kategoriji seniori 1 (zašto nije bilo kat. juniora??? )) iza dva italijana i dva slovenca. Najbolji trening, možda i trka kada se sve uzme u obzir (osećaj, uloženi napor…) ove godine.

Rezultati ovde.

Slike ovde.

U sredu, 09.-og je održano Svetsko prvenstvo u svim kategorijama (elite i age group). Učestvovao sam u elite kategoriji (seniori) i zauzeo četvrto mesto…

Prvenstveno sam zauzeo mesto na startnoj liniji sa namerom da odradim poslednji jak trening pred Svetsko prvenstvo u triatlonu koje je u Nedelju (juniori). Takođe, bilo bi šteta ne iskoristiti šansu i ne učesvovati jer se radi o planetarnom prvenstvu, a čak i veći napor ne bi trebao da predstavlja problem jer je razlika između trka 4 dana… Takođe, veliko iskustvo bi trebalo biti osetiti stazu koja će ista biti i na triatlonu narednih dana…

Pošto je konkurencija bila slabija u kategoriji seniora, rešio sam da se takmičim u ovoj kategoriji, jer dosta dobrih juniora se takođe prijavilo, međutim trkanje sa njima ostavljam za Nedelju.

Trka startuje sa 2.5 km trčanja, da bi se zatim u T1 ostavile patike, uzeli naočare i kapa za plivanje, a zatim plivalo 1 km. Nakon toga i T2 t.j. ponovnog obuvanja patika sledi finalnih 2.5 km trčanja.

Trku smo svi zajedno startovali, elite, U23 i juniori (i muškarci i žene).

Rezervisano sam krenuo, možda i previše. Poslednjih 500 m – 1 km sa razmišljao da prestignem par takmičara sa kojim sam trčao, međutim od početka je moj pristup ovoj trci bio trenažnog karaktera, iako sam imao veliku šansu čak i za medaljom…

Plivanje je bilo solidno, svakako teško nakon trčanja… Otprilike gde sam krenuo tu sam i završio u velikoj razvučenoj grupi koja se formirala nakon prvog trčanja. Nisam mogao da pronađen frekvencu, iako nisam osetio da mi je nešto previše hladno, telo sigurno jeste što je i uzrok tome što ruke “nisu htele da slušaju”…

…Nešto slabija T2 jer sam izgubio koji sekund obuvajući desnu patiku a zatim završno trčanje. Od početka je bilo teško jer je voda bila oko kritičnih 22 stepena (bila je na granici, čak i ispod, tako da je u stvari trebalo da bude 1 km plivanje u odelima pa 5 km trčanja), tako da nakon kilometra plivanja u hladnijoj vodi i nije baš prirodno odmah krenuti na jako trčanje…

Na orketu sam video da su dva brazilca vodeća u elite kategoriji, a zatim su bili nedaleko ispred i dva australijanca. Nakon okreta sam prestigao jednog i sve do kraja na oko 15 – 20 metara trčao iza drugog koji je bio trećeplasirani.

Pokušavao sam da pojačam i da ga sustignem, da bih poslednjih 200 metara krenuo u sprint i približavao mu se, međutim okrenuo se i video da ga sustižem i zatim je i on pojačao. Na oko 30 metara pred kraj mi je bilo jasno da ne mogu da ga stignem, tako da sam skoro prošetao do ciljne linije i ušao kao četvrti sa 5 sekundi zaostatka za njim…

Svakako da mi je žao bilo, ipak je u pitanju medalja sa svetskog, i to u seniorskoj kategoriji, ali imajući u vidu kako sam pristupio trci koliko sam dao od sebe, nemam pravo za žaljenje. Odličan trening odrađen.

Rezultati ovde.

Pogledajte slike ovde. (flickr) ili ITU slike ovde.

… je brend koji će od sada biti na mom dresu za trku kao i opremi. Više o ovom “custom made” brendu pogledajte ovde. Verovatno jedina firma u svetu sa kojom možete da odradite kompletan dizajn po vašoj želji, nezavisno od broja boja i vaših zahteva. Takođe prave opremu za preko 10 sportova… Što se tiče triatlona, sve više triatlonaca nosi njihov “elite tri suit”, uključujuć i i Javiera Gomez-a.

Već nedelju dana se nalazim u “Sports Super Centre“-u u Runaway Bay-u, par kilometara od Gold Coast-a, gde će se održati ITU Svetsko prvenstvo…

Iz naslova se vidi – u pitanju je svetski kamp, moj drugi (bio sam i 2007.-e ; prošle godine sam bio u Evropskom – svetski nije bio).

Kao što na ITU sajtu možete pročitati, 49 učesnika iz 24 zemlje. Zaista odlično iskustvo sa toliko triatlonaca i triatlonki, uvek, nebitno da li ste Svetski prvak ili ne, možete naučiti ponešto u ovolikoj grupi ljudi. Takođe je zadovoljstvo još veće zbog činjenice da polovinu i više učesnika poznajem i od ranije.

…Ne treba i napominjati korist trenera koji rade sa nama (po dva za svaku disciplinu), kao i teoretskih predavanja…

Vreme je sunčano i toplo u toku dana, međutim jutra i večeri su dosta prohladne sa obzirom da je “oficijelno” ovde zima.

Danas smo posetili i plivali na mestu gde će se održati trka i joše uvek je neizvesno da li će biti sa odelima ili bez (verovatno bez…).

… Ili trka iz serije Svetskog prvenstva (seniorskog naravno). Moja prva trka u seriji, i prvo startovanje među samom elitom današnjeg triatlona… Ne tako masovna, ali trka koju su startovali aktuelni Olimpijski šampion, aktuelni Svetski i Evropski prvak, bivši Svetski šampioni i osvajači Olimpijskih medalja i td…

Trka je startovala u 10:00 h. Mislim da bi svaki kasniji start bio sulud, zbog ekstremno visoke vlažnosti vazduha u Yokohami (i u Japanu uopšte verujem). Na temeperaturi od 30 C osećaj je kao da je u pitanju 40 C. Čak i posle 20 minuta laganog trčanja uveče posle 18 h ste potpuno mokri…

2 kruga (uobičajeno) u ograđenom delu, valjda luke. Naravno pošto je okean u pitanju, voda je slana… sa mnogo jegulja (mislim da su zbog toga i ogradili plivački kurs). Čak me je i dotakla jedna što sam kasnije osetio na bikeu i trčanju. Prvo sam mislio da je žulj ali sam nakon trke uočio da je reakcija na dodir sa jeguljom…

Bilo je dosta guranja, neuobičajeno mnogo za 45 startera. Solidno sam plivao, međutim ni blizu kako očekujem. Presudan trenutak za moju trku je bilo poslednjih 50ak metara, gde sam izgubio par sekudni jer me je neko povukao nazad, mislim i više puta (u toku cele trke, bar 5 puta)… Zatim i loša prva tranzicija. Ni meni nije baš najasnije zašto nisam dao više od sebe kada sam svestan da se tu gubi ili dobija trka (t.j. grupa).

Tako da je grupica ispred mene bila na početku bikea svega možda 15 metara, ali nažalost nisam uspeo da ih uhvatim jer su i oni od početka krenuli silno hvatajući grupe ispred…

Jurio sam ih sam, ali sam ubrzo shvatio da je trka, t.j. bilo kakav ozbiljniji plasman izgubljen. Sustigao sam Daniela Ungera (Svetski prvak 2007.-e) ali mi je rekao da samo prođem jer je imao alergijsku reakciju, pošto ga je valjda ožarila jegulja na zagrevanju, tako da je nakon prvog kruga bike-a i odustao…

Nakon par kilometara sam sačekao kolumbijca da bi sa njim vozio nekih 5 krugova (od 8), da bi nas tada oko 5, 6-og stigla grupa od 5,6 njih.

Zaista sam bio izgubio volju za takmičenjem u tim trenutcima jer mi je za tako malo promakla grupa, a razočarenje je bilo još veće kada sam video da je ta grupa stigla prvu grupu i to mislim već u trećem krugu! Dok smo nas dvoje sami vozili samo jedna grupa od 30 njih je bilo ispred… Tačnije poslednja 2 kruga mislim, je bio beg od njih troje…

Tako da se u tim trenutcima nas dvoje borilo sa vetrom, dok sam imao šansu da se vozim u grupi Gomezom, Frodenom, Gemmellom, Docherty-om i td (što bi bilo samo još jedno dragoceno iskustvo i motivacija)… Ali naravno, to je sasvim normalna stvar u triatlonu, svakako nauk za ubuduće, i svakako situacija koja se dešava.

Ušao sam malo ispred ostalih u T2 i zatim krenuo na 10 km trčanja, za kojih mogu reći samo da je ključno bilo unositi što više tečnosti…

Bile su 4 okrepne stanice po krugu (4 kruga) i naravno, na svakoj sam se rashlađivao i unosio vodu (koja bila hladna, stoga bi propustiti to bilo ekvivaletno propuštanju dezerta nakon ručka ) Na poečtku mi je zaista išlo loše, verovatno zbog dosta “uzaludno” potrošene energije na bike-u, međutim vremenom sam pronašao tempo t.j. ritam. Ništa spektakularno, ali “rutisnki” solidan tempo.

Do kraja je bilo O.K., i mogu reći das sam uživao u prvom nastupu na najprestižnjijoj seriji u triatlonu na svetu trenutno. Svakako ću zauvek i pamtiti trenutke kada me je na kraju mog drugog kruga (t.j. pre 5-og km-a) sustigao aktuleni pobednik iz Peking-a 2008.-e i vodeći u trci (na kraju je i pobedio) – Jan Frodeno (GER).

Tada sam iskoristio šansu o kojoj sam uvek razmišljao, a to je da na svojoj koži “osetim” tempo najbržih trkača. I uspeo sam (bez ikakvih problema, verovatno je adrenalin odradio svoje ) da ga pratim kroz celu tranziciju, nekih 250 – 300 metara… Mogao sam i dalje, ali sam rekao sebi “dosta je, ako želiš da završiš trku ”…

Takođe, zanimljivo je bilo kasnije tog poslepodneva videti, kada sam gledao trku na japanskoj televiziji, sebe kako trčim iza Frodena sa smeškom na licu dok on pravi grimase mučeći se da zadrži prednost koju je stekao begom na bike-u… Ali i ja bi se mučio da mi je neko ponudio da imam jedan krug do kraja, a ne dva, heh…

Završio sam kao 32.-i. Nikako nisam nezadovoljan, ali svakako je loš osećaj znati da nisam iskoristio potpuni potencijal t.j. ono za čega mislim da sam bio spreman…

…Ali, potpuno sam fokusiran na moje naredne dve trke koje će biti (treba da budu) i kruna moje juniorske karijere, a to je Svetsko prvenstvo u akvatlonu 9.-og Septembra i Svetsko prvenstvo u triatlonu 13.-og Septembra na “Zlatnoj Obali”! Od sutra sam u Australiji u ITU kampu, a zatim trke…

Rezultati ovde.

Slike ovde.

Video ovde.