Završio sam sezonu svojim 11 olimpijskim triatlonom ove godine.

Loša trka jer sam nakon osrednjeg plivanja (prvi krug 1000 m sam isplivao par sekundi iza ali sam ih stigao u drugom kraćem krugu na prvoj bovi) izašao na repu grupe i u dugačkoooj tranziciji nisam išao kako bi trebalo sa obzirom da jedna sekunda u T1 vredi 1 minut na kraju, ali valjda ću se naučiti do sledeće sezone da “stisnem” kada je najpotrebnije.

Međutim početak bikea me je najviše koštao jer sam izabrao pogrešan točak nakon što sam uhvatio par takmičara, jer kada sam par sekundi “seo” iza Jakolke ili Ivanova mislim jedan od njih je pustio i nije išao dovoljno jako tako da je prva grupa otišla u tim trenutcima spajanja… ali to je samo moja krivica jer sam nisam spajao kao što to obično radim, hteo sam da se “odmorim” malo… tako da sam se i odmorio na kraju baš lepo, a zauzvrat sam platio to sa 2.5 minute vremena na bikeu .

Posle toga je trka bila gotova. Malo takmičara, u grupi niko ne želi da radi. Na 500 m brdu, sa jedno 7,8 % nagiba (7 krugova) je neko pao iz čista mira tako da sam ja sam otišao i naredni ceo krug vozio sam između prve i druge grupe. Nakon toga sam ih sačekao jer nije imalo smisla. Nismo bili organizovani, 2,3 nas je samo radilo…

Negde na pola 3 njih iz naše grupe su otišli skroz bezveze na brdu. Nisam ih držao jer sam od pozadi krenuo uspon misleći da ćemo ih stići nizbrdo međutim ništa od toga. Totalo bezveze sam propustio priliku… Na brdu sam se fenomenalno osećao što sam i očekivao jer su treninzi bikea bili super što se brda tiče… Bukvalno sam iz sedišta pratio ostale dok su stojeći “umirali”…

Trčanje rutinski, skoro kao jači trening, jednostavno nije imalo smisla a i već na početku bikea mi je bilo jasna da je pravi rezultat “pobegao”… 18i sam završio, i na kraju je ispalo da sam i mogao uzeti bodove da sam se malo više potrudio, jer mi je 5 % od prvog bilo na nekih 30 sekundi…

Tako da Eilat i nije bio srećno mesto za mene za razliku od 2007-e kada sam pobedio svoj prvi Evropski juniorski kup ovde.

Holiday time now!

Rezultati ovde.

Slike (ITU) ovde.

Članak koji je objavljen na sajtu trčanje.rs u okviru prezentacije Suunto specijalizovanih proizvoda na srpskom tržištu distributera Beosport:

Prošlo je već nekoliko meseci od kada koristim Suunto t6c (red arrow – tiratlonsko “izdanje” napredne t6 serije) pulsmetar – merni instument namenjen za sportove izdržljivosti, stoga više nego dovoljno vremena da bih bio potpuno upoznat sa njegovim funkcijama, mogućnostima i prednostima.

Počeću sa funkcijama koje ovaj puslmetar poseduje, i koje se vrlo jednsotavno mogu očitati u softveru nakon prebacivanja trening file-a na računar.

interface Suunto softvera:

Kao i kod većine pulsmetara, tu su frekvenca srca (puls) sa trening zonama sportiste i potrošnja energije (Kcal/KJ), zatim naprednije funkcije poput temperature i nadmorske visine, i one najvažnije – jedinstvene za Suunto proizvode: EPOC, VO2, ventilacija i respiratorni koeficijent.

Puls i potrošnju energije ne treba detaljno objašnjavati. Oni su bitni početnicima i već nakon kraćeg vremena upozavanja sa svojim srcem i organizmom nije potrebno obraćati veliku pažnju na puls jer je zavisi od mnogo, mnogo spoljnih faktora i teško je praviti precizna poređenja. Nadmorska visina, nivo umora, hrana, piće, spoljna temperatura i td itd su samo neki od faktora koji menjaju frekvencu srca…

Nadmorska visina i temperatura mogu biti korisni svakako, pogotovo nadmorska visina kada se voze ili trče brda.

puls, nadmorska visina i temperatura:

A sada ću se osvrnuti na napredne funkcije:

Vo2 max-a – sposobnost potrošnje kiseonika. Što veći Vo2 to je sportista “spremniji” tačnije ima veći kapacitet potrošnje kiseonika i rada pri anaerobnim uslovima.

puls, EPOC, ventilacija, VO2, nadmorska visina i temperatura (u svakom trenutku može da se bira broj parametara koje će se prikazivati):

Suunto indirektno (direktna metoda podrazumeva aparat koji meri potrošnju O2 i izdisanje Co2) izračunava potrošnju kiseonika posredstvom više faktora, i mene je zapanjilo sa kojom tačnošću radi. Indirektne metode, poput Conconi testa mogu da budu zaista ne precizne, ali na jakim treninzima koje i simuliraju veliku potrošnju kiseonika, Suunto se pokazato više nego odličan u krajnjem rezultatu – tačnije brojci. Imam dosta iskustva iza sebe i nekoliko direktnih merenja Vo2 max-ča u laboratoriji stoga otpirlike znam svoje vrednosti, tako da sam siguran da je t6c zaista precizno odredio Vo2 max određenog treninga.

Stoga je ova opcija zaista vredna. Kada god radite kvalitetan trening svakako pogledajte svoju vrednost i vrlo lako ćete moći da indetifikujete svoju trenutnu pripremljenost.

nedeljni prikaz t.j. grafika treninga:

Druga ekstra vredna funkcija je EPOC ili excess post-exercise oxygen consumption koja podrazumeva potrošnju kiseonika u periodu oporavka nakon treninga. To je brojka, koja isto kao i kod Vo2 srazmerno označava efekat treninga. Što je EPOC veći, veća će potrošnja kiseonika nakon treninga uslediti.

Ja bih okarakterisao EPOC kao funkciju broj 1 kod Suunto puslemtara, jer je bez ikakvog dvoumljenja ta brojka vam prikazuje pod kakvim intezitetom je odrađen trening…. i koliko dugo će još biti povećana potrošnja kiseonika kao i kalorija t.j. koliko dugo će organizmu biti potrebno da se oporavi. Zaista se mora uraditi određeni broj treninga da bi se shvatila prednost EPOC-a. Nekada, nakon i 3 h aerobnog bikea EPOC zna da bude 19 ml/kg.

dugačak aerobni trening:

…dok na jakom intervalnom treningu, iako npr samo 10×300 m sa 1 minut pauze EPOC zna da bude čak 116 ml/kg, znači čak 6 puta veća potrošnja kiseonika.

kratak intervalni trening:

A Vo2 max na tom istom treningu (3 h bike) je 53 ml/kg/min a na intervalnom trkačkom 73 ml/kg/min, stoga ni približno velika razlika (ikao značajna za Vo2 max, što je sasvim normalno jer je različit tip treninga u pitanju) kao EPOC.

Stoga imati ove dve vrste informacija uz još venitlaciju koja predstavlja potošnju količine kiseonika po minutu u datom trentuku je imati laboratorijske vrednosti svakog treninga, što itekako može poslužiti u praćenju i još važnije kreiranju novih treninga…

Povezivanje sa računarom je jednostavo uz kabal – štipaljku koja je samo poveže sa sastom koji na poleđini ima kontakt sa istom.

Više informacija kao i paletu različitih modela možete pogledati na oficijelnom Suunto sajtu ovde.

Suunto možete poručiti i on-line u Srbiji sa Beosport internet prodavnice (naravno možete kupiti i u Beosport shopivima). Link internet prodavnice ovde.

Moj drugi ITU Svetski kup u sezoni (kao član ITU Sport Development tima sa još 7 takmičara i takmičarki. Lep članak sa ITU-a pročitajte ovde), 10-i olimpijski triatlon u 2010-oj. Sa Holtenom verovatno najteža trka sezone.

U Mexico sam došao znajući da će mi najveći protivnik biti ekstremna vrućina. Davno bejaše pretopli Jul, a realnost poslednjih par nedelja je između ostalog bila i vožnja sa zimskom kapom i rukavicama. Moja priprema za vrućina se svela na jedan trening na tredmilu u teretani .

Međutim par dana adaptacije je sasvim OK, jer je činjenica da svi moraju biti spremni da pate u pravom smislu te reči. Trka nam je startovala u 10:45, što je značilo da ćemo trčati tačno u podne. Ne znam tačnu temperaturu ali znam da je jedini način da ostanemo živi bio to što su okrepne stanice bile na svakih 400 m sa hladnom, hladnom vodom.

Na skoro svakoj sam uzimao vodu, polivao se i pio… Holten, Yokohama Dextro prošle godine i sada Huatulco su verovatno jedine trke na kojima sam izgubio bar 3 l vode iako sam u toku popio isto toliko…

Solidno plivanje. Izgledalo mi je katastrofalno dok nisam izašao nakon 1000 metara iz vode i uskočio u Pacifik za finalnih 500 m. Tada sam video da nisu toliko odmakli i da sam u velikoj grupi. Međutim nije bi bilo teško uopšte ali nemam to pravo plivanje i ne mogu da se izborim za mesto u grupi na ovako velikim trkama…

T1 i prva dva kruga bikea (10 km). Pure suffering… Par puta mi je prošlo kroz misli da jednosavno parkiram bike pored bankine i sednem na istu i zapitam se čemu ovo . Ali u tim trenutcima se “lomi” trka. Vijali smo (nas 5,6,7, par njih smo i uhvatili) prvu veliku grupu. Tempo je bio furiozan, nisam ni hteo da gledam na ciklomaster nakon što sam u jednom trenutku video 50 i nešto km/h na ravnom sa bočnim vetrom.

Ali uspeli smo. Istog trenutka olakšanje za sve nas, bukvalno odmah kao da sam seo na klupu. Toliko razlika u vijanju grupe i trenutka kada sustignete grupu i odmorite malo na začelju. Prbio sam se odmah u sredinu i uglavnom tu i bio do poslednjeg kruga kada sam bio napred da bih izborio dobar ulaz u T2. Ali na brdu (kratko brdo, jače, po dva puta u svakom od osam krugova) su mnogi ubrzali  i kao i uvek sve se svodi na “makljažu” pred ulazak u tranziciju.

Desio se uspešan beg njih 5,6 koji su do kraja bike-a napravili minut mislim. Moj plan je bio da ako se nalazim u dobrom trenutku na pravom mestu da idem u beg, ali pošto mi je trebalo dugo da se oporavim od vijanja grupe nisam ispratio beg, mada nisam bio dobro ni pozicioniran… next time!

U T2 su se nekim čudom moje patike našle sa leve strane a ne sa desne, tako da kada sam “parkirao” bike morao sam da predjem sa suprotne strane, premestim patike i onda ih obuvam. Naravno, za to vreme sam izgubio dragocenih 20 pozicija pri izlasku, iako sam ušao kao 7,8 od veeelike grupe u drugu tranziciju.

Trčanje poredim sa Holtenom. Preživaljavanje od T2 do 10-og kilometra t.j. finiša. Sa još istim kratkim brdom sa bike-a. Nema šanse za bilo kakvim pravim ritmom. Sve se svodi na čekanje naredne okrepne stanice. Pojeo sam dva gela na bikeu, popio pun hladan bidon izotonika i još jedan skoro pun vode, dok sam na trčanje poneo 2 gela.

Obnavljanje soli je sve ili ništa u takvim uslovima. Krenuo sam rezervisanije, jer sam znao da če mnooogo njih popustiti i čak odustati, što se naravno obistinilo, jer je bilo baš pakleno vruće. Pošto sam krenuo sa začelja grupe uglavnom sam ja prestizao, dok je i par takmičara mene stiglo i prestiglo. U poslednja dva kruga (5 km) sam stigao lep broj njih. Mada nisam se osećao dobro, nevezano za vrućinu…

Uglavom ušao sam u cilj kao 30-i što je sasvim dobar plasman. Ove godine je u Huatulcu bila najača konkurencija ikad, tako da novi ITU i Olimpijski bodovi su više nego dobrodošli…

20 ljudi nije završilo trku. Startovalo nas je skoro 70.

Ako je iko uslikao recovery zonu u finišu mislim da mu je zabranjeno da distribuira sliku zbog ugleda ITU trka . Gomila ležaljki sa “izvrnutim” sportistima prekrivenim belim peškirima koji su pokvašeni ledenom vodom. Ali svima isto, i svi se takmičimo i uživamo ma kakvi uslovi bili.

Ovaj put je baš jako malo falilo da budem na podijumu! Španac koji je vozio pored mene pobedi, švajcarac koji je isplivao pored mene bio drugi a “gringo” koji je isto vozio pored mene bio treći… a i “tico” koji je spavao u mojoj sobi bio treći jedno vreme i završio 7-i…

Rezulati ovde.

Slike (ITU) ovde.

Video snimak (ITU) ovde.

Članak “Sportski Žurnal” 12.10.2010. ovde.

Po četvrti put u Srbiji organizovano je prvenstvo države u ovoj disiplini na poznatom beogradskom kupalištu – Adi.

Trka je već dva puta ove godine trebala da se održi međutim oba puta je odložena zbog lošeg vremena. Treća sreća!

Nakon male trke, oko 30-ak tri/akvatlonaca se okušalo na distanci 1 km plivanja – 3 km trčanja. Nisam siguran zbog čega je trčanje skraćeno, ali sam siguran da je distanca na Svetskom prvenstvu u Budimpešti bila izuzezak verovatno zbog tehničkih razloga. Prava distanca akvatlona je 2.5 km trčanja – 1 km trčanja – 2.5 km trčanja, i samo u slučajevima kada se pliva u neoprenu startuje se sa plivanjem, a ne trčanjem.

Voda je bila oko 18, 19 stepeni tako da su odela bila dozvoljena… Krenuo sam opušteno i isplivao prvi krug od 500 m odmah iza Vlade da bih ga na izlazu iz vode prestigao. U drugom krugu sam ja “davao smenu”. Uz 2,3 sekunde prednosti pri izlasku i boljoj tranziciji krenuo sam na trčanje sa nekih 10-ak sekundi prednosti koja se do kraja samo povećavala.

Prvih 500 metara trčanja je bilo teže zbog hladnije vode, jer je normalna pojava da vam se malo “muti” u glavi… Ubrzo sam našao dobar ritam i otrčao jači tempo. Mislim da sam do kraja samo pojačavao. Uglavnom, bez ikakvog odmora (sem laganijih treninga u subotu) za ovu trku, osećaj je bio zadovoljavajuci. Posle podne nakon dolazka kući sam trčao 1:05 h na Fruškoj Gori, i noge su bile sasvim OK iako su sve jaka brda, tako da imam osećaj da je forma tamo gde treba da bude u ovom trenutku.

Ovo je bila poslednja trka STU kupa u 2010-oj godini i ujedno i poslednja trka sezone u Srbiji… a ako da je juče bio duatlon na Košutnjaku, istou Beogradu…

Rezultati uskoro.

Slike ovde.

STU Kup 2010 ovde.

Članak “Sportski Žurnal” 05. Oktobar ovde.

p.s. video snimke na YouTube-u možete pogledati i u HD rezoluciji.

U Nedelju je po petnaesti put održan triatlon na Novosadskom kupalištu Štrand. Za razliku od ranijih godina ovaj put je trka održana u Jesen, u nešto hladniji vodi, ali po sunčanom danu.

Kurs je takođe izmenjen. Tranzicija je bila ispod mosta Slobode. Biciklistička staza je takože malo izmenjena, ruta je bila ista kao prošle godine bez jednog dela jer je staza morala biti skraćena zbog tehničkih uslova tako da se vozilo čak 8 krugova od po 2.5 km.

Loše sam se osećao na plivanju (neopren?) i izašao zajedno sa Vladom nakon samo 6 i po minuta plivanja jer je očigledno isto bilo kraće…

…Kroz dužu T1 sam napravio prednost i izašao sam na vožnju međutim nakon kilometra me je stigao Vlada.Video sam da super vozi t.j. da me juri, a nisam se osećao najsjanije da nastavim sam. Nisam odmarao za trku nakon Grčke, stoga sam i očekivao da se nećuo sećati najbolje u toku trke.

Do sedmog kruga smo rutinski vozili i bilo mi je lagano. U istom sam napravio skok, čisto da vidim kako se noge osećaju i da razbijem monotonost trke. Opet sam pobegao međutim opet je stigao Vlada nakon otprilike kilometra. Nakon okreta u osmi krug je duvao vetar u prsa tako da sam rešio da napravim još jedno ubrzanje. Ovaj put sam otišao i odvozao sam osmi krug i ušao u T2 sa nekih 30ak sekudni prednosti.

Uz brzu tranziciju na trčanje sam krenuo solidno. Na kraju sam i dobro otrčao sa obzriom da sam očekivao lošije trčanje. Zvanično vreme 15:58 min po jačem bočnom vetru jeste dobar rezultat. Ukoliko je staza kraća radi se od maksimalno 15ak sekduni, mada upoređujući druge rezultate sasvim je moguće da nije ni metra kraća.

Raditi triatlon kod kuće… je skoro manje komplikovano od običnog treninga

Rezultati ovde.

Slike ovde.

Članci Sportski Žurnal ; Nacionalni Građanski

Prošlo je več više od nedelju dana od kada sam se vratio iz Budimpešte u kojoj sam učestvovao na Svetskom prvenstvu u akvatlonu u elite kategoriji (seniori) i na triatlonu u svojoj U23 kategoriji.

Kompletno, Budimpešta je za mene bila loše iskustvo. Trke sam loše odradio, zbog lošeg plivanja sam ispaštao u obe trke, a i sreća me nije baš pratila.

Akvatlon je bio u sredu 08-og. Plivalo se 1000 m i trčalo 2.5 km. Kada ne može da se održi normalan format akvatlona što podrazumeva 2.5 km trčanje – 1 km plivanje i – 2.5 km trčanje zbog hladne vode, onda se prvo pliva u neoprenu 1 km i zatim trči 5 km, ali je iz nepoznatih razloga distanca trčanje skraćena na 2.5 km što mi ne odgovara, ne samo jer nisam ekstra plivač nego jer nisam spreman za trke takvog formata koje podrazumevaju veliku eksplozivnost i spremnost na kraćim distancama i ekstremnu brzinsku izdržljivost.

Imao sam startni broj 1 jer sam prošle godine bio 4 na Svetskom prvenstvu u elite katetgoriji, stoga sam svakako u trku ušao bez ikakvog fokusa na glavnu trku koju sam imao u subotu u U23 kategoriji, odnosno nisam ni pomišljao da se “štedim”.

…Ali nakon lošeg plivanja u hladnoj vodi Dunava (16 stepeni) i još očajnije T1 jer sam se mučio da obujem patike zbog slabog osećaja prstiju i stopala, bilo mi je jasno da nemam nikakve šanse za ozbiljniji plasman makar trčao kao da mi je to poslednje. Stoga sam otrčao jači tempo i odradio jak trening što je dobra priprema za subotu. Međutim nisam se ni osećao najbolje, jednostavno nije bio moj dan, tako da i ne mislim da sam mogao nešto ekstra brže, međutim odradio sam trku rutinski kada se sve sabere.

Zauzeo sam 9-o mesto, što je relano dobar rezultat ali sa obzriom da nas je bilo samo 20-ak trku karakterišem kao velik poraz. Nisam gubio motivaciju i verovao sam da u subotu mogu da napravim dobar rezultat, jer je praktično to glavna trke sezone za mene.

I u U23 trci sam imao odličan startni broj (16, od 80 takmičara) što mi je davalo još više nade za dobar plasman, ali kao i u sredu, svojim sada još katastrofalnijim plivanjem sam zapečatio svoj takmičarski dan (mislim da sam izgubio ekstra sekunde zbog novog odela koje se mi je veliko, iako je u prvi mah izgledalo idealno, ali moja greška što menjam odelo pred trku). Inače kišan, tmuran i prohladan dan. Isplivao sam daleko, daleko iza vodećih, iako u “grupi” to je bio sam njen izduženi rep.

Uz solidnu T1, vozio sam solidno jako na početku i stizao takmičare zajedno sa prošlogodišnjim prvakom sveta u juniorskoj konkurenciji i 5-im sa Dextro-a iz Londonda – Mario Mola-om. Stigli smo dosta ljudi i spojili par manjih grupica i oformili 3-ću grupu. Kasnije su se prva i druga spojila i nastala je jedna ogromna grupa ali nismo imali šanse da ih sustignemo jer nismo bili složni, najviše je Mola radio.

Da trka bude još gora pobrinuo se mehanički problem sa donjim malim točkićem sa kojeg je spadao lanac tako da sam na intervale vozio sa otporom, zbog kojeg sam par puta mogao i da izgubim grupu i zbog kojeg se se moje noge punile više nego što bi trebale. Tako da sam morao da vodim dosta računa, osim na veoma tehnički zahtevnu mokru stazu, oštre zavoje i krivine, i na svoj kvar. Prebacivao sam lanac sa velike na malu šajbnu jer je to jedini način da mi se bar na kratko lanac vrati na točkić. Posledni krug sam vozio skroz na maloj šajbni.

Uglavnom srećan sam što sam uopšte i završio bike. U T2 ulazim kao prvi međutim izgubio sam par sekundi u istoj i krećem na trčanje sa grupicom. Od početka sam pomislio da ću super trčati, jer obično samo ubrzavam i osećam se bolje ali ubrzo sam osetio da su mi noge punije zbog kvara na bikeu, a i motivacija je bila zaista nisko jer sam trčao za 50 mesto, što je zaista loš rezultat za mene…

Na kraju sam završio među prva 3 iz svoje grupe mislim, i zauzeo 51-o mesto. Dosta ljudi nije završilo trku, ali jedini rezultat sa kojim bi bio zadovoljan je da sam završio bike sa vodećom grupom i otrčao najbrže što mogu.

Ali tu je sledeća godina, kao i naredne 2 nakon toga, stoga je za mene to samo bio loš dan i loša trk/e.

Rezultati akvatlon ovde.

Rezultati triatlon ovde.

Nakon Evropskog prvenstva u Portugalu sam sleteo u Budimpeštu i zatim se direkt uputio za Tiszaujvaros gde sam zajedno sa još 20-ak triatlonaca i triatlonki boravio u kampu koji je u sastavu ITU Sport Developmenta bio pripremna baza za predstojeće Svetsko prvenstvo t.j. Dextro Grand Final u Budimpešti.

Suvišno je ponavljati da su ovakvi kampovi sjajni, jer smo praktično svi skoro iz različitih zemalja, sa različitih kontinenata. Ove godine je kamp imao ozbiljniji pristup i pozvani su samo određeni sportisti (većina sa impozantnim rezultatima iza sebe), nije postojala prilika da se aplicira za isti stoga je svakako čast biti deo ekipe koju je Libby Burrell, direktor ITU Sport Developmenta izabrala.

Plus, svi smo odseli u Garden Panzio apartmanima, t.j. velikoj kući, u kojoj sam već dva puta boravio i čiji je vlasnik Judith Markus koja nam je svakodnevno sa neverovatnom energijom i ljubalju za triatlon na raspolaganju. Njen muž Gabor je predsednik (mislim!) mađarske unije i začetnik poznatog triatlon kluba TVK Mali iz Tiszaujvarosa.

Njihov sin je ITU delegat Markus koji je ujedno i ETU sekretar i glavni sudija na svim velikim trkama, kao i na Olimpijskim igrama u Atini i Pekingu. Imali su i drugog sina koji je bio uspešan triatlonac međutim poginuo je nažalost pre 10-godina kada su ga nesrećom udarila kola dok je vozio bicikl…

…Stoga se u Garden-u stvarno osećam kao kod kuće. Tiszaujvaros je od prošle godine i ITU (prvi) akreditovani trening centar, i ima 50 m otvoreni bazen, 25 m zatvoreni, stazu u tom istom kompleksu, prostorije klub sa trenažerima i tredmilom, ice bath-om, saunom… zatim su tu i termalni bazeni i td. Više nego odlični uslovi na jednom mestu, stoga je organizovati trening više nego jednostavno.

I treneri su već “tradicionalno” odabrani – Bobby Mc Gee iz Amerike, “mag” za trčanje, Mick Delamote iz Australije, “domaći” Tibor Lehmann i Željko Bijuk koji je i novoizabrani SD kordinator za Evropu!

U kampu nas je bilo iz čak 12 zemalja, sa trenerima iz 14 (Jordan, Egypt, Ecuador, Costa Rica, Croatia, Guatemala, Israel, Mauritius, Mexico, Namibia, Serbia, United States of America).

Članci sa ITU ovde. i ovde.

Slike ovde.

Zadovoljio sam minimum – nisam bio lošiji nego moj startni broj (startni broj 27 [dobijamo ih po ITU rankingu], 27-o mesto na kraju).

Trka je bila prilično kasno, u 17 h, dok su devojke startovale u 14 h.

One su plivale bez neoprena jer je temperatura pred njihov start izmerena 21.5 stepen mislim, a 1 h pred našu trku je bila 18.5 stepeni :/. Barem su oni tako merili, iako zvuči neverovatno jer je razlika samo par h, a dan je bio topao. Mnogo je toplo-hladnih struja u reci Duro, tačnije samom ulivanje reke u Atlanski Okean, i voda je dosta hladnija na dubini od par destina cm, tako da je ishod merenja mogao biti i drugačiji siguran sam… uglavnom startovali smo sa odelima.

Zakasnio sam koji trenutak jer nisam čuo “on your marks”, i već na prvih par zaveslaja me je neko zakačio za naočare i ništa nisam video na levom oku. Tek na prvoj bovi sam našao sekund u toj gužvi i iskoristio ga da izbacim vodu iz levog dela naočara. Plivao sam solidno, ništa posebno niti kako bi trebalo, ali ne i loše sa obzirom da mi ne leži baš plivanje u odelu.

Ispalivao sam u velikoj grupi, negde bliže nazad, i uz solidnu T1 i solidno brzo skidanje odela na početku bikea sam se našao među par takmičara. Kao i uvek, samo gurnem stopala u sprinterice i pritiskam pedale koliko noge dozvoljavaju. Zatezanje sprinterica kao i stavljanje naočara i pijenje izotonika/vode sledi tek kada se nađem u grupi.

Formirala se brzo manja grupa od nas par, par njih sam uhvatio, i na početku brda od oko 500 metara, dosta jakog, blizu je bila i grupa ispred, međutim u tim trenutcima sam mislio da ćemo ih stići, i to je bila greška, trebao sam dati sve od sebe i sam krenuti da ih hvatam dok su još blizu, jer se ispostavilo da ih nikada nismo ni uhvatili, iako su bili blizu neko vreme i do kraja su bila stalno na oko 45 sekudni da bi bike završili na oko minut.

Tehnički dosta zahtevna staza sa dva jaka uspona u svakom krugu (8 krugova). Osećao sam se OK i lako pratio i davao smene u svojoj grupi, ali sam nekako pospan bio, da li zbog kasnog starta ili nečeg drugo ne znam, uglavnon jako loš osećaj “smorenosti”…

…Ali ništa posebno mi to nije smetalo, ušao sam u T2 kao drugi jer sam dobro pozicinoirao pri kraju bikea (inače, bilo na je 7, 8 u grupi) i uz brzu tranziciju odmah od početka pobegao svojoj grupi i do kraja me niko od njih nije ni stigao. Očekivao sam da će Ritchie Nichols, Evropski U23 prvak iz 2007-e trčati brže i da ću imati koga da pratim, međutim ništa nije bilo od toga.

ITU je ove godine jako strog i uvedena su nova pravila oko penala od 15 sekudni, naočare, odelo, kapa, kaciga – sve to mora da bude u korpi koja stoji u tranziciji. Ako slučajno bacite kapu pored korpe, očekuje vas 15 sekudni stajanja na trčanju… Tako da svakako obraćam dosta pažnje na to, i sve je bilo OK kada sam na tabli na kojoj sudije napiše startne brojeve onih koji moraju na trčanju da odsluže svoje kaznu od 15 sekundi, video da nema mog startnog broja, ali sam bio više nego iznenađen kada sam u drugom krugu video 27 na tabli.

Nisam imao predstavu zašto, uglavnom odlučuo sam da u trećem krugu odslužim “kaznu”. Inače može da se bira krug u kojem će se “stajati i gledati ostali takmičari” kako prolaze pored dok sudija broji sekunde koje traju čitavu večnost… ako se ne stanr u penalty box do cilja, sledi diskvalifikacija…

Ali ni uz tih 15 sekundi stajanja me i dalje niko nije prešao. Do kraja sam uhvatio još par takmičara iz druge grupe i skoro u finišu prestigao još jednog mađara. Sve u svemu, solidno trčanje sa obzirom da sam trčao sam i da je bilo dosta vetra, a takođe nisam familijaran sa solo trčanjem i uvek mogu dosta više da “dam” kada ima neko da me “vuče”, tako da svo vreme držao jak ali koliko se to može nazvati, prijatan tempo.

Trku u Portu (Gaia-i) je startovalo oko 60 takmičara.

Rezultati ovde.

Slike ovde. (ITU) flickr ovde. (nisu sa trke)

Prvi put u istoriji ITU-a održano je Svetsko prvenstvo (ELITE) u sprint triatlonu u Olimpijskom gradu Lausanne-i na jezeru Geneve (Ženeva) u Švajcarskoj.

Nisam u potpunosti tempirao formu za ovu trku (zbog U23 Evropskog prvenstva u Vila Nova de Gaia-i 28-og Augusta) i nakon Sivca sam imao 3 jake i obimne nedelje treninga kao i jednu srednje (prošlu) jaku uz samo 2-3 dana lakšeg treninga pred trku, stoga nisam očekivao super rezultat, ali sam svakako bio spreman da dam sve od sebe, jer ni manje ni više to je Svetsko prvenstvo i to u elite (seniorskoj) konkurenciji.

Međutim zbog lošijeg plivanja, i mnogo guranja i udaranja u vodi  (70 takmičara, sprint triatlon), nisam se “stavio” u situaciji za dobru grupu na bikeu, tako da nisam uspeo da uhvatim veliku vodeću grupu, iako sam prvih par km vozio sa Brynanom (IRL) i Bennettom (AUS- USA) koji su uhvatili prvu grupu na kraju jakog brda, koje nas je “čekalo” u svakom od četiri kruga, 10.5 % srednji nagib, dužina preko 500 metara.

Pratio sam nakon tranzicije do uspona, ali su jednostavno bili jači i imali svežije noge a i ne samo to, ko imalo poznaje triatlon zna da je Bennettom jedan od najačih biciklista među triatloncima (OI Atina 2004 – 4 mesto), a i Bryan se profesionalno bavio biciklizmom i čak i učestvovao na trci kroz Srbiju pre nekoliko godina , tako da se nakon uspona formirala manja druga grupa od nas 5,6…

Vozili smo solidno ali za mene je trka bila završena t.j. trka za bolji plasman, jer su vodeći polako ali sigurno povećavali razliku, a bilo je ih je bar 45-50 u prvoj grupi…

…Stoga sam stvarno bio pomalo frustiran, ali sam solidnim trčanjem sa ne previše napora koji se očekuje za sprint distancu i trku tako velikog značaja došao do 53-eg mesta. Nije katastrofa, kada se uzme u obzir da je stvarno svetska elita bila na startu i da mi je prva godina u seniorskoj (U23) kategoriji, ali opet me je samo par sekundi na plivanju dovelo u situaciju da čak i sa takvim solidnim trčanjem (mada bi ono bilo brže da sam bio u prvoj grupi, to je sigurno) budem u top 30, čak i top 25 što je razuman i vredan rezultat…

Rezultati ovde. p.s rezultat plivanja nije dobar. plivao sam preko 9:40, ne 9:25 min

Slike ovde. (ITU, moje iz Lozane i sa priprema iz Radovljica slede na flickru…)

Video snimak ovde.

Od prošlog ponedeljka sam u Radovljici, mestu u Sloveniji poznatom po osvajačima olimpijskih medalja u plivanju poput Sare Isakovič, Anje Klinar (medalja sa EP) i td…

Ovde već neko vreme boravi ceo elite tim Južne Afrike i ovo im je baza u Evropi do Svetskog prvenstva u Budimpešti. Ukupno 10 takmičara, trener i menadžer.

Takodje, Bojan Cebin sa kojim sam u Feb. par dana i u Umagu bio, zatim i Vid Pucelj, a i Uroš Seme uglavnom trenira sa nama sa obzirom da je iz Kranja koji je blizu Radovljice.

Sa obzirom da je ovo ključni period za mene pred glavni deo sezone, svakako da mi trening u grupi znači mnogo i da je lakše odraditi jače treninge. Potom i promena sredine i čist vazduh prelepih dolina, gora i planina u ovom delu Slovenije…

…I naravno uvek se i naučiti ponešto novo, nebitno da li ste sa svetsim prvakom, ili 50-im juniorom u svetu, a takođe mnogo znači i “iskorišćavanje” pojedinaca za poboljšanje (ili jače treniranje) po disciplinama. Henri Schoeman je junior – ekstra brz plivač, prošle godine u Turskoj na Evropskom juniorskom kupu je isplivao čitav minut ispred nas na 750 m! Mislim da ima vreme oko 16:15 min u velikom bazenu, a nije višlji od 1.70 m .

Zatim Richard Murray koji je dvostruki svetski juniorski prvak u duatlonu i koji trči kao mašina… zatim i iskusniji stariji takmičari poput Claude Eksteena koji je prošle godine uvek bio Top 20 na svim Dextro trkama koje je odradio, i ovog vikenda je bio 27i u Kitzbuehelu… i mnogi drugi, poput i starih prijatelja Wikusa, Carolyn i Theo-a sa kojima sam bio u ITU Sport Development kampovima.

50 metarski bazen je odličan jer ga noću prekrivaju a mislim da ga i greju tako da je voda uvek odlična nevezano da li je dan hladniji, za razliku od otvorenog bazena na Sajmištu u Novom Sadu, gde nakon 2 svežija dana voda padne na 23 C.

I bazen i staza stara 2 nedelje su nam na 500 m od apartamana t.j. velike kuće u kojoj smo svi smešteni. Bledsko jezero je na 7 km, stoga stvarno više nego odlični uslovi za dobro i usput idilično treniranje.

U četvrtak putujem za Lozanu zajedno sa afrikancima na prvo ITU Svetsko prvenstvo u sprint triatlonu!

Još nekoliko živopisnih slika možete pronaći na mojoj flickr stranici.

Slike su manjkale jer sam ostavio aparat u avionu kada sam sleteo u Beograd, a nisam prebacio prethondo slike sa kartice (!?#$/@). Na sreću Željko je prebacio nekoliko slika iz trke koje sam i stavio u članak…

Međutim dobio sam još super slika od Harry-a, muža Tanje iz Holtena koja živi tamo i koja je srpkinja. Ako se sećate, prethodne godine nakon Evropskog prvenstva mi je poklonila ružu kada je videla da sam učesnik iz njene matične zemlje .

A Harry mislim da se i bavi fotografijom tako su slike stvarno odlične. I veći deo slika koje sam postavio na flickr su od Elizabeth Bravo (takmičarka iz Ekvadora) koja je isto bila u sastavu ITU Development tima, jer smatram da itekako vredi prikazati prelepe pejzaže Holadnije, Holtena i okoline.

Ljudi koji žive tamo zaista znaju da uživaju, i inače sever Evrope je neverovatno prijatan za život zbog prirodnih lepota, ali i samog načina života i mentaliteta ljudi… Kopenhagen i Hamburg, zatim i Oudenaarde u Belgiji su sve neverovatna mesta u kojima sam imao trke i idelna mesta za miran i prijatan život.

Letnji “seoski” turizam je ekstra popularan, i kompleksi u tom delu Evrope su nezamislivo uređeni i prijatni za boravak u prirodi. Twenhaarsveld je bukvalno “grad” pored Holtena koji ima mislim preko 200 bungalova (u stvari pravih kuća sa kuhinjom, kupatilom, dnevnim boravkom). Svi su smešteni u parku u kojem trotoarima hodaju patke, pretrčavaju zečevi, prolaze ježevi. Prava idila. Tu je i nekoliko bazena, igralište za decu i td. Čovek dok se jednom ne nađe i ne boravi na takvom mestu, ne krene da posmatra na primer letnji odmor kao takvo iskustvo, a ne ono ustaljeno letovanje na moru.

Slike pogledajte na flickr-u.

Kao po pravilu i ovo Nedeljno jutro (dan trke) je osvanulo prohladno i kišno, kao i na svim ostalim trkama u Srbiji ove godine sem triatlona u Pančevu koji je bio totalna suprotnost.

Trka (inače triatlon nazvan “Tri or Die”) je predstavljala Državno prvenstvo u olimpijskom triatlonu, uz to i trku iz Centralno Evropskog Triatlon Tour-a, stoga ju je to svkako okarakterisalo kao najveću domaću ove godine. Održana je i trka sprint triatlona kao i štafete i super sprint nakon naše trke (olimpijskog).

Kiša je padala u toku sprinta međutim vreme se poboljšalo pred početak glavne trke, i asflat se velikim delom i prosušio, stoga su uslovi bili skoro idelani, uz toplu vodu u kanalu. Možda je samo temperatura vazduha koji stepen bila ispod “idealnog”.

U 13:08 h (pitajte Vitomira zašto tih :08 h) smo startovali. Od početka sam krenuo svoj tempo, čitaj ne jako. Zaista sam se dobro osećao i u potpunosti samo razmišljao o tempu i tehnici. Nakon 200 metara smo malo pojačali čisto zbog manjeg gurkanja oko pozicije. Do prve bove i odmah nakon sam se izborio za drugu, odnosno idealnu poziciju i do kraja plivačkog segmenta bez ikakvih poteškoća pratio ritam Vegvarija.

U T1 izlazim odmah iza njega, par sekundi iza i ostala dva gosta iz Mađarske, inače meni poznati takmičari, svo troje. Ove godine smo učestvovali zajedno na triatlonu u Budimpešti (svo troje), Senecu (Vegvari i Bajai) kao i u Holtenu (Bajai) i kada sam video da su na startnoj listi zaista sam se obradovao jer sam znao da će doprineti zanimljivosti trke, a takođe i neizvesnosti. Svakako da sam i velikim delom imao i viziju ko koliko i u kojem delu može…

Da se vratim na T1… Savic i Bajai i Borsany izlaze odmah potom i svih 40 km vozimo kao kompaktna petorka. Potpuno “glatko”, bez ikakve priče, kalkulisanja i skokova. Svi smo apsolutno podjednako radili i davali smene i SVO vreme držali pristojan tempo. “Echelon” je bio surov, i tokom cele vožnje smo itekako osetili nanose tog bočnog vetra koji itekako izvlači energiju iz vas i kada ste u grupi.

Međutim vozili smo kružne smene kao iskusna grupa i rotirali se uvek preko “zaštićene” strane, t.j. menjali smo pravac rotacije kada smo vozili prema Sivcu i od Sivca. Verovatno zvuči logično, ali nije baš čest slučaj da se grupa lepo složi, u triatlonu često sami sebi otežavamo rad u grupi zbog različitih razloga, stoga uopšte nije morao biti slučaj da smo davali smene rotirajući se sa “prave” strane .

Pred kraj sam manjim ubrzanjem obezbedio sebi dobru poziciju i ušao u T2 kao prvi i iz nje izašao sa par sekundi, veoma značajne prednosti, jer oni su mene “jurili” dok sam pronalazio pravi ritam.

Nakon par stotina metara me sustiže Bajai. Po disanju sam bio uveren da ne može da istrči bolje od mene, ali sam držao primeren tempo dovoljan da držimo ostala dva mađara na distanci. Iza je bio Vlada na petoj poziciji i trčao svoju trku.

U četvrtom – petom krugu nas sustiže i Borsany. Pojačao je i spojio ne tako veliku razliku između nas. Ja sam se i dalje osećao dobro i imao veliko samopouzdanje u svoje trenutne mogućnosti. Iznenadio me je Bajai kada je pokušao da se odvoji u trečem – četvrtom krugu, ali naravno držao sam ga prilikom tih ubrzanja, jer kao što sam napomenu i u članku sa trke u Bačkoj Palanci, promene ritma i ubrzanja mi zaista ne predstavljaju problem trenutno.

U osmom krugu sam izašao na čelo kada smo trčali prema okretu uz čeoni vetar i polako pojačao tempo da bi nakon okreta još više ubrzao i držao ga do kraja kruga gde je napokon Bajai pustio i trka se svela na mene i omalenog Borsanyia.

Nakon prolaska kroz traniziciju sam bio na čelu i kada smo izašli na pravac sa čeonim vetrom Borsanyi je izašao ispred, da bih ja ubrzo skoro sprintom krenuo u desno da mi ne bi uhvatio zavetrinu i tako pokušao da se odvojim. Pružao je opopr par sekudni, zatim sam “sprintao” levo, pa opet desno, praktično cik cak, da bi ga napokon “slomio”.

Malo sam zabacio glavu i video sam da posustaje. Samo sam nastavio jakim tempom. Na okretu sam već imao 5,6 sekundi i do kraja sam otrčao solidno jakim tempom uz malo hodanja poslednjih 20-ak metara, i tako došao i do titule Državnog prvaka u olimpijskom triatlonu i druge pobede na Centralno Evropskom kupu.

Svakako da sam zadovoljan, pre svega uzimajući u obrzir uloženi trud  na ovoj trci, jer plivanje i bike su bili poptuno rutinski, praktično i veći deo trčanja, mada imao sam formu i za jaču trku. Završen mi je i drugi deo sezone (od recimo 4 gde je četvrti “mini). Par dana odmora uz lakši trening i onda sledi veliki blok priprema za kraj Augusta i Septembar za koji ću se potruditi da dostignem vrhunac ovogodišnje forme u tom periodu.

Rezultati ovde.

Slike ovde.

10-og Jula (subota) sam odradio svoj drugi ITU Svetski kup u Holtenu u Holandiji, mestu u kome sam 2008-e učestvovao na ETU Evropskom juniorskom kupu i 2009-e na ETU Evropskom juniorskom prvenstvu.

U Holandiji sam boravio kao član ITU tima (3 muškarca, 3 žene), koji se određuje za 3 – 4 ITU Svetska kupa godišnje. Zaista ogromno iskustvo i prednost za nas koji smo uglavnom sami na većini trka, jer smo bili smešteni zajedno kao tim, zajedno trenirali, imali mehaničara i maserku koji su doputavali čak iz USA i bili nam na raspolaganju 24 h dnevno, kao i koordinatora (komšija Željko Bijuk ).

Startovalo nas je tačno 74. Mnoga velika imena su učestvovala. Ove godine ko god se nađe na startnoj listi (što je izrazito teško zbog ITU rankinga, mnogi ostanu na wait listi) je takmičar koji je vredan pažnje…

Start trke je bio u 13:45, stoga smo svi bili svesni da će uslovi biti nemilosrdni jer je temepratura bila preko 35 stepeni i Sunce je konstano “pržilo”. Zaista neverovatno toplo za Holandiju t.j. sever Evrope. Temperatura vode je bila 25 stepeni što znači da se plivalo na moju radost bez neoprena.

Pre dve godine se oba puta u istom jezeru plivalo u neoprenu, isto u Julu, (2008-e krajem Juna) tako da samim tim što je i jezero dosta toplije dovoljno govori o temperaturama u poslednje vreme u Holtenu…

Nisam najsjanije krenuo, t.j. nisam se izborio za dobro mesto, što je delom posledica ne baš najsajnijeg mesta na pontonu pošto po startnim brojevima biramo mesto (a moj startni broj je bio 70). Međutim uhvatio sam solidan ritam i plivao u grupi sve vreme. Oko bova je bilo dosta guranja, ali na pravcima je grupa lepo išla. Plivanje je duže bilo, što se vidi porezultatima, a i na “oko” se moglo videti kada se pogleda udaljenost bova.

Par puta sam morao dosta da se potrudim da spojim manje razlike, jer se išlo zaista jako, ali sve u svemu nakon T1 sam se našao u grupi od 5,6 takmičara. Ipsred je bila još jedna takva grupa koju smo brzo uhvatili. Napred, ali na nekih 200 metara je bila velika prva grupa.

Prvo se vozi 7 km do Holtena a zatim 5 krugova po nešto više od 6 km sa jakim (10%) usponom od nekih 300, 400 metara, i sa delovima sa velikom kockom! U Holtenu kroz mesto kada se vozi postoji dosta delova sa popločanim putem, ali ne toliko strašno koliko na tom jednom delu od nekih 100 metara… Bike je itekako bio tehnički zahtevan.

Radili smo solidno, i negde na 25 km smo uhvatili prvu grupu. Nisam bio uveren da ćemo to uraditi, govorili su nam pored staze da je razlika uvek oko 10-15 sekundi, međutim pošto nismo ništa preterano jako išli, mislio sam da ćemo imati zaostatak.

Tako da kada smo se spojili, pokušao sam da se probijem što više napred da zauzmem dobru poziciju u slučaju begova i ne daj Bože padova.

Međutim mnogi takmičari ne obraćaju previše pažnje i zaobilaze nesigurno, tako da sam do kraja uglavnom vozio u prednjem delu grupe ali ne skroz napred. Pred T2 (inače T1 i T2 su odvojeni, T1 je pored veštačkpg jezera na 7 – 8 km od Holtena a T2 je u centru Holtena gde je i cilj) sam pokušao da se probijem još, ali nisam previše rizikovao tako da negde oko 15 mesta ulazim.

Tranizicija 2 u Holtenu je traidicionalo haos kada je velika grupa u pitanju. Jedva sam ostavio bicikl od gužve. Prošle godine sam slomio ram upravo u drugoj tranziciji… Nakon što sam obuo patike, stavio vizor i uzeo gel, tek tada je nastala ludnica jer je još teže bilo izaći pošto su konstano stizali takmičari i ostavljali svoje biciklove, tako da sam naletao na njih i bukvalno morao da stanem u jednom trenutku (slika ispod, skroz levo sam iza takmičara sa biciklom koji me je zagradio).

Zatim 10.5 km trčanja. Preživljvanje. Za sve takmičare. Nikako nisam mogao da uhvatim tempo i ritam zbog prevelike vrućine i sparine. Sunce je bilo nemilosrdno… Svi su se mučili. Mnogi su krenuli jače pa sam ih kasnije zaobišao. A mnogi su i odustali. Stvarno trka koja se može okarakterisasti kao pravi, pravi triatlon. Sunce, plivanje bez odela u jezeru, brdo na biciklu i prženje na trčanju – triatlon, letnji sport .

Uglavom sam prestizao po kojeg takmičara do kraja, dok me je samo par njih mene prešlo… Zaista jedna od najtežih trka na trčanju. Na kraju 28-o mesto, što je sasvim solidan rezultat u ovakvoj konkurenciji.

Bar još sat vremena nisam došao potpuno sebi nakon trke zbog “pregrejavanja motora” . Iako sam popio oba puna bidona izotonika i vode i uzeo 2 gela na biciklu, i na svakoj okrepnoj stanici pio vodu i pojeo 2 gela u toku trčanja, to je nedovoljno jer se nikako ne može nadoknaditi izgubljena voda tokom trke. Sreća je bilajer nije komplet trkački kurs “pod” Suncem jer postoji delova sa hladom.

Najbitnije mi je da sam uzeo bodove (prvih 50 uzima, ako uđu u 5% vremena od prvog). Tako da sam praktično sada na simulaciji liste za Olimpijske igre 46-i, što znači da kada bi se sada napravio presek, učestvovao bih na Olimpijskim Igrama u Londonu . Ali za tako nešto u 2012-oj treba sakupiti još mnogo poena i takmičiti se uspešno na još mnogo ITU Svetskih kupova i ITU Dextro Energy serijama ove, sledeće i pola 2012-e godine, i treba imati mnogo sreće, tačnije malo nesreće…

Rezultati ovde. (vreme koje piše za bike je vreme ulaska u T2)

Slike uskoro. (većinu slika sam izgubio jer mi je ostao aparat u avionu, a prethodno ih nisam snimio u lap top…)

Ostvarenja je saradnja između ovog svestki poznatog i toliko eksponiranog brenda u triatlonu u poslednje dve godine, i mene kao elitnog triatlonca. Firma Beosport koja se bavi prodajom fashion, casual i sportske garderobe poznatih svetskih brendova: O’Neill, Pepe Jeans, Andy Warhol by Pepe Jeans, Desigual, Quiksilver i Roxy, kao i sportske opreme: Wilson, Atomic, Salomon, Smith, Carrera, itd. je i genralni distibuter za Srbiju za brend Suunto koji ne samo da u svom asortimanu ima pulsmetre, tačnije satove i uređaje za analizu treninga u sportovima izdržljivosti, već i specijazovane satove i merne instrumente za jedrenje, ronjenje, planinarenje i još mnogo sportova.

Tako da od prošle nedelje kada je potpisan ugovor, i od kada je moj novi saveznik na treningu model t6c Red Arrow, sam zvanično “ambasador” Suunta. Najpoznatiji ambasodori su niko drugi do Jan Frodena, Javier Gomeza, Emme Snowsill, Helen Jenkins… Hvala firmi Beopsort kao i Ivanu Mićeviću koji je zadužen za rad za Suuntom.

Nakon par nedelja sledi detaljan članak o mogućnostima ovog sjajnog modela, kao i Suunto managera – programa za analizu na računaru. EPOC (količina kiseonika koja je potrebna telu neposredno nakon treninga. mislim da je u sportskoj medicini EPOC poznat kao kiseonični dug), indireknto izračunavanje VO2 max, ventilacija, nadmorska visina i temperatura u svakom trenuntku su samo neke od naprednijih funkcija. Iako na ovom nivou i posle ovoliko godina u sportu nimalo ne zavisim (t.j. moj trening i program treninga) od brda informacija koje sat pruža , sa vremena na vreme je neophodno narpraviti kontrolu/test i videti šta parametri pokazuju, da bi sportista bio siguran da ide u pravom pravcu. Za početnike u sportovima izdržljivosti je pulsmetar sa još par dodatnih funkcija od esencijalne važnosti ne samo za napredak, već i opšte zdravlje.