Po četvrti put u Srbiji organizovano je prvenstvo države u ovoj disiplini na poznatom beogradskom kupalištu – Adi.

Trka je već dva puta ove godine trebala da se održi međutim oba puta je odložena zbog lošeg vremena. Treća sreća!

Nakon male trke, oko 30-ak tri/akvatlonaca se okušalo na distanci 1 km plivanja – 3 km trčanja. Nisam siguran zbog čega je trčanje skraćeno, ali sam siguran da je distanca na Svetskom prvenstvu u Budimpešti bila izuzezak verovatno zbog tehničkih razloga. Prava distanca akvatlona je 2.5 km trčanja – 1 km trčanja – 2.5 km trčanja, i samo u slučajevima kada se pliva u neoprenu startuje se sa plivanjem, a ne trčanjem.

Voda je bila oko 18, 19 stepeni tako da su odela bila dozvoljena… Krenuo sam opušteno i isplivao prvi krug od 500 m odmah iza Vlade da bih ga na izlazu iz vode prestigao. U drugom krugu sam ja “davao smenu”. Uz 2,3 sekunde prednosti pri izlasku i boljoj tranziciji krenuo sam na trčanje sa nekih 10-ak sekundi prednosti koja se do kraja samo povećavala.

Prvih 500 metara trčanja je bilo teže zbog hladnije vode, jer je normalna pojava da vam se malo “muti” u glavi… Ubrzo sam našao dobar ritam i otrčao jači tempo. Mislim da sam do kraja samo pojačavao. Uglavnom, bez ikakvog odmora (sem laganijih treninga u subotu) za ovu trku, osećaj je bio zadovoljavajuci. Posle podne nakon dolazka kući sam trčao 1:05 h na Fruškoj Gori, i noge su bile sasvim OK iako su sve jaka brda, tako da imam osećaj da je forma tamo gde treba da bude u ovom trenutku.

Ovo je bila poslednja trka STU kupa u 2010-oj godini i ujedno i poslednja trka sezone u Srbiji… a ako da je juče bio duatlon na Košutnjaku, istou Beogradu…

Rezultati uskoro.

Slike ovde.

STU Kup 2010 ovde.

Članak “Sportski Žurnal” 05. Oktobar ovde.

p.s. video snimke na YouTube-u možete pogledati i u HD rezoluciji.

U sredu, 09.-og je održano Svetsko prvenstvo u svim kategorijama (elite i age group). Učestvovao sam u elite kategoriji (seniori) i zauzeo četvrto mesto…

Prvenstveno sam zauzeo mesto na startnoj liniji sa namerom da odradim poslednji jak trening pred Svetsko prvenstvo u triatlonu koje je u Nedelju (juniori). Takođe, bilo bi šteta ne iskoristiti šansu i ne učesvovati jer se radi o planetarnom prvenstvu, a čak i veći napor ne bi trebao da predstavlja problem jer je razlika između trka 4 dana… Takođe, veliko iskustvo bi trebalo biti osetiti stazu koja će ista biti i na triatlonu narednih dana…

Pošto je konkurencija bila slabija u kategoriji seniora, rešio sam da se takmičim u ovoj kategoriji, jer dosta dobrih juniora se takođe prijavilo, međutim trkanje sa njima ostavljam za Nedelju.

Trka startuje sa 2.5 km trčanja, da bi se zatim u T1 ostavile patike, uzeli naočare i kapa za plivanje, a zatim plivalo 1 km. Nakon toga i T2 t.j. ponovnog obuvanja patika sledi finalnih 2.5 km trčanja.

Trku smo svi zajedno startovali, elite, U23 i juniori (i muškarci i žene).

Rezervisano sam krenuo, možda i previše. Poslednjih 500 m – 1 km sa razmišljao da prestignem par takmičara sa kojim sam trčao, međutim od početka je moj pristup ovoj trci bio trenažnog karaktera, iako sam imao veliku šansu čak i za medaljom…

Plivanje je bilo solidno, svakako teško nakon trčanja… Otprilike gde sam krenuo tu sam i završio u velikoj razvučenoj grupi koja se formirala nakon prvog trčanja. Nisam mogao da pronađen frekvencu, iako nisam osetio da mi je nešto previše hladno, telo sigurno jeste što je i uzrok tome što ruke “nisu htele da slušaju”…

…Nešto slabija T2 jer sam izgubio koji sekund obuvajući desnu patiku a zatim završno trčanje. Od početka je bilo teško jer je voda bila oko kritičnih 22 stepena (bila je na granici, čak i ispod, tako da je u stvari trebalo da bude 1 km plivanje u odelima pa 5 km trčanja), tako da nakon kilometra plivanja u hladnijoj vodi i nije baš prirodno odmah krenuti na jako trčanje…

Na orketu sam video da su dva brazilca vodeća u elite kategoriji, a zatim su bili nedaleko ispred i dva australijanca. Nakon okreta sam prestigao jednog i sve do kraja na oko 15 – 20 metara trčao iza drugog koji je bio trećeplasirani.

Pokušavao sam da pojačam i da ga sustignem, da bih poslednjih 200 metara krenuo u sprint i približavao mu se, međutim okrenuo se i video da ga sustižem i zatim je i on pojačao. Na oko 30 metara pred kraj mi je bilo jasno da ne mogu da ga stignem, tako da sam skoro prošetao do ciljne linije i ušao kao četvrti sa 5 sekundi zaostatka za njim…

Svakako da mi je žao bilo, ipak je u pitanju medalja sa svetskog, i to u seniorskoj kategoriji, ali imajući u vidu kako sam pristupio trci koliko sam dao od sebe, nemam pravo za žaljenje. Odličan trening odrađen.

Rezultati ovde.

…ETU Evropsko prvenstvo u duatlonu – Budimpešta i Državno prvenstvo u akvatlonu – Beograd…

U subotu sam nastupio prvi put na Evoprskom prvenstvu u duatlonu. Nikakve posebne pripreme nisam imao, ali jednostavno zbog dobrog “položaja” u kalendaru trka kao i blizine Budimpešte, svakako je moje učešće na ovoj trci u svakom pogledu dobar potez, prvenstvo jer se sledeće godine Svetsko prvenstvo u triatlonu (odnosno Dextro Energy ITU World Championship Series Grand Final) održava na istoj stazi u Budimpešti stoga je to dragoceno iskustvo koje bi svakako trebalo da posluži za verovatno najbitniju trku naredne sezone…

Zazuzeo sam 15. mesto sa kojim mogu biti zadovoljan jer je u pitanju kontinetalno prvenstvo, a takođe i sport sa čijim disciplinama nisam imao nikakav kontakt do leta 2005.-e

Trka je iz mog ugla i konrektno što se mene i mojih performansi na njoj tiče dosta menjala tok. Nakon starta su svi jako krenuli. Prvu grupu sam već posle recimo 500 m “izgubio”. Nisam se baš najbolje osećao i mogu reći da mi je bilo teško istrčati tih prvih 5 km. Razočaravujuće sam ušao u T1 – kao 25.-i. Međutim vreme od 16:17 i nije toliko loše.

Prvih par je istrčalo ispod fenomenalnih 15:30 min, ali to su uglavnom takmičari “specijalizovani” za trčanje i duatlon. Kod mene ne postoji uopšte velika razlika između 5 km na “suvo” i 5 km u triatlonu, tako da nisam zabrinut, pogotovo što je forma u uzlaznoj putanji.

Međutim, kao što sam već napomenuo, jasno mi je bilo da je većina ostalih nakon tih 5 km preforsirana i da su zaboravili da posle prvog trčanja ima još 20 km bike-a, a zatim još 2.5 km trčanja – veoma karakteristično za juniore

Iako sam i ja bio u cvenoj zoni nakon prvog trčanja, već na početku bike-a sam redom počeo da sustižem takmičare i da ih prestižem. Vozilo se četiri kruga i već do polovine prvog sam, nakon što sam uhvatio par manjih grupica i onda ih prestizao da bih hvatao grupe ispred, uhvatio drugu grupu koja se već formirala. Prva je bila na 20-30 sekudni ispred. Zaista mi taj prelaz sa plivanja a evo i sa trčanja na bike-a i sam početak bike-a odgovaraju i uglavnom uvek nadoknadim eventualni zaostatak. Primera radi u toj drugoj grupi su bili takmičari koji su istrčali prvih 5 km za manje od 15:50 min što je i više nego 20 sekundi brže nego ja…

U grupi je samo nas troje – četvoro radilo (zanimljivo da su to uglavnom prijatelji koje znam od ranije – britanac Jeremy Gilmour (učestvovao je na AYOF-u kao i ja), izraelac Ron Darmon (bili smo u kampu u Tiszy-u prošle godine), rus Kalashnikov (njega ne znam) i ja)

Zaista takve situacije nekada znaju da budu frustrirajuće. Nas preko 10 je u grupi, prva grupa ispred je na pola minute što znači da imamo ogromne šanse da ih stignemo, a samo nas par je na čelu i smenjujemo se. Nikada neću moći dopreti u njihove mozgove i shvatiti kako može da im bude značajnije da čuvaju snagu da bi se borili za 15 mesto umesto da svi zajedno složno radimo i da se onda bore za podium…

Ali u većini slučajeva je tako, stoga sam naviknut. Ali konstatno na okretima su nam bili blizu, i držali smo istu razliku iako je bilo trenutaka da niko nije hteo napred, stoga je očigledno bilo da su nam “na dohvat ruke” i da oni imaju “problema” jer sigurno ni kod njih svi nisu hteli da rade kada nisu povećavali prednost…

Jeremy je napao u poslednjem krugu, ispratili smo ga nas par, i naravno na kraju smo se svi spojili, jer su mnogi sačuvali tu “dragocenu” snagu “vrteći” pedale iza.

Da sam se bolje osećao nakon trčanja sigurno bih i ja napao, ako treba i više puta… ali ostavljam to za neki drugi i dragoceniji put.

Poslednjih 2.5 km sam se osećao bolje nego prvih 5 km, ali i dalje nisam zadovoljan, mislim da sam pogrešio što nisam odmah krenuo jače i što nisam držao jači tempo jer sam sigurno mogao… Na kraju sam uhvatio švajcarca i slovaka i sa njima istrčao poslednji km. Takođe mi je krivo što nisam odsprintao slovaka na kraju, ali zaslužio je to 14-o mesto jer se u cilju srušio i doživeo manji kolaps…

Odličan intenzivni trening, ali i trka naravno. Raduje me osećaj na bike-u jer sam malo strepeo da ću biti “slab”, jer kao što sam napomenuo ranije – imao sam samo par jačih treninga na bike-u, ali sa obzirom kako je on prošao (biciklistički segment) očigledno da trenerov sistem i program “radi”

Slike ovde.

Rezultati ovde.

Istog dana t.j. večeri sam se vratio u Novi Sad, a zatim sam u Nedelju učestvovao na Državnom prvenstvu u akvatlonu u Beogradu.

Malo za promenu, kiša je iznenadila i pljusak bukvalno nije stajao za vreme trke. Trčanje sa natopljenim patikama po asfaltu na kojem ne možete izbeći lokve… zanimljiva i lepa trka

Plivala su se dva kruga po 500 m. Pošto je izgleda prva trka kod nas u kojoj ima plivanja (bio je duatlon pre 2 ned.), start je bio dosta “oštar”. Svi su krenuli jako. Mogu reći da sam se zabrinuo kada sam na prvoj bovi bio u sred grupe, a Vuk je bio koji metar ispred.

Međutim odmah nakon toga sam samo nastavljajući da plivam svoj tempo prešao par njih koji su bili oko mene, zatim uhvatio Vuka i plivajući lagano sa njim do prve bove (na oko 250 m) prešao i njega i otplivao sam do kraja držeći tempo – jači tempo.

Lepo sam se osećao, nisam u potpunosti siguran da li je moje stanje plivanja vidno popravljeno, ali za par nedelja ću poptuno biti upoznat sa tom informacijom, nakon što odradim nekoliko jačih trka u inostranstvu…

Trčanje sam rutinski odradio uživajući na svežini Ade i kiši koja nekada zna da bude i mnogo bolja varijanta od npr. trke u 13 h po 35 stepeni, bez dobre okrepe…

Tako da je i titula Državnog seniorskog prvaka u akvatlonu “odbranjena”…

P.S. Ako se pitate zbog čega “br. 1″ u naslovu, to je zbog toga jer me najverovatnije očekuje još vikenda tokom kojih ću odraditi 2 trke. Već za dve nedelje će vikend najverovatnije izgledati: subota – ETU Junior Cup Beč (neznam zašto, ali baš sa zadovoljstvom iščekujem učešće na EK-u u Beču opet nakon dve godine ; Nedelja: Triatlon Pančevo…)

Dva dana nakon Canberre, u ponedeljak 26.-og Januara sam u ovde u Wollongongu odradio lokalni akvatlon, koji se sastojao od oko 1.2 – 1.3 km plivanja (trebalo je 900 m ali je produžena staza) i oko 7 km trčanja.

Trka mi je poslužila kao trening. Otplivao sam i otrčao rutinski…

Plivao sam u neoprenu jer je bilo dozvoljeno, pošto je temperatura okeana oko 22-23 stepena mislim, tako da je većina njih i plivala u odelu…

Masovan događaj za ovaj veliki australijski praznik.

Održana su tri akvatlona. U long distance-u u kojem sam i ja učestvovao je bilo čak 300 takmičara… A ukupno je bilo i preko 1000 mislim…

U20: Ognjen, Michael & Sam

Mogu biti zadovoljan plivanjem u neoprenu, za razliku od prošlih godina, jer sam užasno pre plivao, manje-više jer nisam imao odgovarajuće odelo. Tako da ove godine na trkama očekujemo bolje rezulate. Na Evropskom će se plivati u neoprenu, tako da će tu biti još dosta treninga u njemu…

Plivao sam sa Sam-om, već sam pisao ranije da je bio drugi na AYOF-u. On inače i trenira u Wollongongu. Pogrešio sam što nisam krenuo za par ostalih koji su bili ispred jer sam ubrzo uvideo da mi njegov tempo i nije nešto prebrz, tako da sam imao prostora za brže plivanje… ali kao što sam napisao, u pitanju je bio jači trening i uživanje u spektaklu tako da se nisam brinuo…

Što se trčanja tiče solidno sam se osećao… naravno mali umor je bio prisutan jer sam 2 dana ranije imao trku i dan pre sam plivao i vozio 2 h, tako da se nisam oporavio baš…

Cameron (desno) i Shane (levo), prvoplasirani i drugoplasirani ukupno, takođe takmičari sa kojima sam trenirao ovde u Wollongongu

Oko 3km, možda i više, se trčalo  kroz šumu t.j. park, gde je bilo i peska, korenja… zatim ukupno skoro i 2 km je bilo i trčanja po travi, sa krivudanjem… pravi cross-country

U kategoriji U20 sam stigao treći. Makar sa jednom medaljom da se vratim u Srbiju, nakon dva četvrta mesta… Posle samo par sekudni je stigao i četvrti u mojoj kategoriji, Ryan (isto trenira u Wollongongu), nisam uopšte ni obraćao pažnju pri kraju, tako da je lako moglo da se desi da me i prestigne ukoliko ga ne bih video…

Ove nedelje sam “sakupio” velik broj treninga kao i časova porvedenih na njima. U utorak se vraćam, tako da ću maksimalno iskoristiti još 2-3 dana koliko mi je ostalo, a oporavak sledi u dugotrajnom letu i prvih dana nakon povratka…

Rezultati ovde. (potrebno je kliknuti na “search”)

Slike sa akvatlona (iz trke) uskoro, kao i ostale tokom ovih nedelja treniranja u Australiji…

Još jedno Državno prvenstvo… Još jedna trka STU kupa… Još jedna pobeda…

Ovoga puta “akvatlon” (aquathlon) je bio u pitanju, odnosno Prvenstvo Srbije u akvatlonu.

Startovali smo u 12:00 h.

Trebalo je preplivati 1000 m (1 km) a zatim otrcati 5 km.

Tek je druga trka kod nas, tako da je posle davanja sirene za start nastala prava borba za pozicije, jer su takmicari jos uvek “svezi” i “puni” snage jer je sezona tek pocela .

Posle 150 metara “guzvanja” izborio sam se za prvu poziciju i na njoj ostao i do kraja trke.

Otplivao sam prvi krug sa Vukom, dok je u drugom Vuk zaostao i Vlada ga je “zamenio” tako da zajedno sa Vladom izlazim iz vode sa od oko 10 sekundi prednosti u odnosu na Vuka. Iza njega je bio Milos Matic.

Predstojecih 5 km sam otrcao jak tempo i stigao prvi u cilj sa oko pola minuta ispred Savica. Na trecu poziciju je stigao Vuk.

Pogledaj slike ovde. (P.S. postavljene su nove slike sa duatlona)

Rezultati ovde.

Trenutno stanje STU KUP-a ovde.

15. Maja je otvorena najpoznatija i najlepsa plaza na Dunavu u Novom Sadu, a verovatno i u celoj Srbiji – “Štrand”… Tako da sam danas napravio prvi trening u otvorenoj vodi (osim nekoliko treninga u Martu u Tunisu na Sredozemnom moru) ove godine…

Uvek mi prija trening u reci, jezeru, moru… posle stotine treninga provedenih u bazenu tokom jeseni i zime…

…A takodje odlicna prilika i za trening u neoprenskom odelu.

Tako da sam plivao u odelu sa obzirom da je temperatura preko 23-24 stepena tek u Junu, medjutim i vec sada, polovinom Maja voda je prilicno topla, i iznosi bar 20 stepeni.

Dodao bi jos i da se odlican trening “plivanje+izlazak iz vode” moze uraditi, jer je plaza peskovita tako da sam prosle godine (a i ove cu verovatno…) radio npr. 5 serija plivanje oko 200 metara sa izlaskom iz vode i kracim trcanjem od oko 200 metara bez pauze, odnosno otplivam, izadjem iz vode, otrcim jak tempo po plazi i zatim odmah uskocim i vodu krenem narednu seriju.

Posle samo nekoliko takvih treninga na trci vam tranzicija 1 ne predstavlja nikakav problem…

Sutra ucestvujem na Drzavnom prvenstvu u duatlonu u Pancevu, kojim se otvara nasa “domaca” duatlon-akvatlon-triatlon sezona…