Prošle subote, dan pred Uskrs otvorena je domaća sezona.

Trka se prvi put održala na Beogradskom Sajmu. Dobra strana toga je nepostojanje saobraćaja odnosno staza namenjena samo takmičarima, a loša strana je mali prostor za održavanje duatlon trke jer se vozilo čak 11 krugova što je apsurd i za olimpijski, a kamoli za sprint duatlon ili triatlon.

Ali Bože moj, svi smo srećni kada se pravi trka kod nas, stoga važi ono “daj šta daš”…

Start trke je obeležio pančevac Petar Ivačković (96-o godište), koji je vodio ceo prvi krug trčanja (6 krugova se trčalo). Svakako da je to loš taktički potez teoretski gledano ali sa obzirom da je decenija pred njim za napredovanje, po meni ovo zaslužuje sve čestitke, jer treba imati hrabrosti uraditi tako nešto.

Upravo takav stav “ne marim za ništa” ili “zašto ja ne bi mogao da vodim trku” ili “baš me briga za ostale” je taj koji je najbitniji za napredak. Sledeće godine će to biti 2 kruga, a za 3 godine možda i cela trka.

Ja sam startovao malo iza tako da mi je trebalo stotianjak metara samo da nađem put da prođem pored uzarvlog tempa takmičara željnih trkanja na otvaranju sezone. Zatim sam uhvatio Petra i prestigao ga tek na okretu prvog kruga.

Do kraja trke je to samo bio kvalitetan trening i gledajući puls file (nakon sigurno bar 4 godine sam prvi put uradio trku sa pulsmetrom) vidi se da sam svo vreme držao isti intezitet.

Trčanje je kraće sigurno jer mi je prolaz bio 15:10 mislim, što uz veoma jak vetar i 6 okreta od 180 stepeni jasno ukazuje na deficit od po meni bar 200 do 300 ili možda i 350 metara.

Zatim bike od kojeg vam se vrti u glavi, 11 krugova, sa po dva 180 stepeni okreta u svakom krugu plus 2 okreta od 90 stepeni. Znači veoma intezivno sa toliko promena, tj. nimalo lako. Kao što sam napomenuo srednju puls mi je bio konstantan tokom cele trke (prvih 5 km nešto viši nego kasnije), a kada se uzme u obzir koliko je na bikeu prosek manji u odnosu na trčanje dobijate sliku da je silno ubrzavanje i borba sa vetrom bila zahtevna.

Drugo trčanje je bilo totalno solidno, više me je zanimao osećaj nakon nove podešene pozicije na bikeu (tačnije vraćanje na staru jer sam u Japanu imao lulu od kormana koja je 2 cm duža nego što je trebala da bude) i bio je sasvim OK.

Odbranio sam titulu Državnog prvaka sa 2 – 3 minuta prednosti nad drugoplasiranim Strahinjom Trakićem dok je još minut – dva mislim iza stigao Igor Vuković.

Bike je bio 19.5 km: http://connect.garmin.com/activity/80948781

Sutra me očekuje ITU Azijski Kup u Subic Bay-u na Filipinima na koje sam juče stigao nakon podužeg puta i spavanja u Singapuru zbog propuštenog leta za Manilu jer je prethodni let za Singapur iz Frankfurta kasnio. Mađutim nisam jedini, rusi su stigli u sred noći. U ovom našem sportu ispada teže “dopreti” do trke u jednom komadu sa svim stvarima i biciklom nego odraditi Olimpijski triatlon.

Rezultati Državnog prvenstva u duatlonu 2011

STU kup nakon prve trke

Po četvrti put u Srbiji organizovano je prvenstvo države u ovoj disiplini na poznatom beogradskom kupalištu – Adi.

Trka je već dva puta ove godine trebala da se održi međutim oba puta je odložena zbog lošeg vremena. Treća sreća!

Nakon male trke, oko 30-ak tri/akvatlonaca se okušalo na distanci 1 km plivanja – 3 km trčanja. Nisam siguran zbog čega je trčanje skraćeno, ali sam siguran da je distanca na Svetskom prvenstvu u Budimpešti bila izuzezak verovatno zbog tehničkih razloga. Prava distanca akvatlona je 2.5 km trčanja – 1 km trčanja – 2.5 km trčanja, i samo u slučajevima kada se pliva u neoprenu startuje se sa plivanjem, a ne trčanjem.

Voda je bila oko 18, 19 stepeni tako da su odela bila dozvoljena… Krenuo sam opušteno i isplivao prvi krug od 500 m odmah iza Vlade da bih ga na izlazu iz vode prestigao. U drugom krugu sam ja “davao smenu”. Uz 2,3 sekunde prednosti pri izlasku i boljoj tranziciji krenuo sam na trčanje sa nekih 10-ak sekundi prednosti koja se do kraja samo povećavala.

Prvih 500 metara trčanja je bilo teže zbog hladnije vode, jer je normalna pojava da vam se malo “muti” u glavi… Ubrzo sam našao dobar ritam i otrčao jači tempo. Mislim da sam do kraja samo pojačavao. Uglavnom, bez ikakvog odmora (sem laganijih treninga u subotu) za ovu trku, osećaj je bio zadovoljavajuci. Posle podne nakon dolazka kući sam trčao 1:05 h na Fruškoj Gori, i noge su bile sasvim OK iako su sve jaka brda, tako da imam osećaj da je forma tamo gde treba da bude u ovom trenutku.

Ovo je bila poslednja trka STU kupa u 2010-oj godini i ujedno i poslednja trka sezone u Srbiji… a ako da je juče bio duatlon na Košutnjaku, istou Beogradu…

Rezultati uskoro.

Slike ovde.

STU Kup 2010 ovde.

Članak “Sportski Žurnal” 05. Oktobar ovde.

p.s. video snimke na YouTube-u možete pogledati i u HD rezoluciji.

25. Aprila, u Nedelju, je otvorena domaća sezona duatlon trkom na Košutnjaku…

Sveže i kišno. Staza za promenu u odnosu na prethodne godine, osim tehnički, malo i konfiguracijom zahtevna. Trčalo se na stazi stadiona Čukaričkog, kao i u parku pored stadiona – po travi, sa manjom uzbrdicom. Slobodno trčanje mogu okarakterisati kao varijaciju krosa, što je svakako trku učinilo zanimljivijom.

Ali osim toga, i na biciklu je trebalo savladati osrednje, ne tako jako, ali oko pola kilometra (ili nešto manje) dugačko brdašce. Krug je mali, samo 2.5 km, tako da se vozilo čak 8 istih. Asfalt je bio mokar, što je učinilo stazu još dodatno zahtevnijom.

Startovalo je 40ak takmičara, i to veoma oštro , adrenalin + prva trka u Srbiji.

Prvo trčanje (5 krugova) je bilo nešto duže od 4.5 km. Od početka sam pronašao prijatniji ritam i držao ga. Već krajem prvog kruga sam ostao sam. Veliku pažnju sam obratio upravo na brdašce, gde sam išao snažnije i posebno razmišljao o kadenci i ritmu. Ako na bilo kojem velikom ITU takmičenju sednete pored npr mostića kuda takmičari trče i redom izmerite frekvence trčanju svakom takmičaru na brdu, rezultatiće će vam bez greške reći sledeće: takmičar sa najvišom frekvencom će bezuslovno imati i najbrže vreme trčanja, i tako redom.

I trčanje je bilo dosta tehnički zahtevno, stoga sam dosta vremena gubio u “krivinama”, oko čunjeva i skretanjima na travi koja je bila mokra a samim tim i klizava. Poslednje što sam hteo da mi se desi je da iskrenem nogu, a u patikama za trku je šansa veća sa obzirom da su “flat”.

Zatim i glavni izazov dana. Krug na bikeu sa more krivina pod 90 i više stepeni. Vozio sam kao junior devojčica na njima, jer sam želeo da ostanem na biciklu do kraja . Video sam da su mnogi i imali blizak kontakt sa podlogom, ali na sreću ništa ozbiljno.

Ni u jednom trenutku nisam rizikovao, bukvalno sam skoro skroz stajao u krivinama, jer staza skoro da i nije potpuno ravna ni na jednom delu i ukoliko se spuštate, pa makar i manjim nagibom i očekuje vas lakat krivina po mokrom asfaltu, to može da bude opasno. Pošto sam sam vozio, to mi nije bio problem, i nije postojala nikakava šansa da mi pobegne grupa, jer sam grupa bio ja .

U svakom krugu sam čekao brdo, jer je to bio segment na kojem sam mogao da stisnem pedale do kraja bez ikakvog rizika.

Drugo trčanje je bilo 3 kruga, stoga duže svakako od 2.5 km, negde oko 2.7 – 2.8 km. Lako se i iz rezultata može uočiti da je trčanje podosta kraće, međutim uzimajući u obzir zahtevnost staze, kao i uslove, realno je dodati otprilike 1 minut i 10 sekundi na prvo, i  oko 40 sekudni na drugo trčanje.

Lepo je videti čak četiri “TK Dynamic”‘-a među prvih 10, a još lepše 3 juniora među njima. Za godinu dana će nas biti 6.

Rezultati ovde.

Slike ovde.

Još jedno Državno prvenstvo… Još jedna trka STU kupa… Još jedna pobeda…

Ovoga puta “akvatlon” (aquathlon) je bio u pitanju, odnosno Prvenstvo Srbije u akvatlonu.

Startovali smo u 12:00 h.

Trebalo je preplivati 1000 m (1 km) a zatim otrcati 5 km.

Tek je druga trka kod nas, tako da je posle davanja sirene za start nastala prava borba za pozicije, jer su takmicari jos uvek “svezi” i “puni” snage jer je sezona tek pocela .

Posle 150 metara “guzvanja” izborio sam se za prvu poziciju i na njoj ostao i do kraja trke.

Otplivao sam prvi krug sa Vukom, dok je u drugom Vuk zaostao i Vlada ga je “zamenio” tako da zajedno sa Vladom izlazim iz vode sa od oko 10 sekundi prednosti u odnosu na Vuka. Iza njega je bio Milos Matic.

Predstojecih 5 km sam otrcao jak tempo i stigao prvi u cilj sa oko pola minuta ispred Savica. Na trecu poziciju je stigao Vuk.

Pogledaj slike ovde. (P.S. postavljene su nove slike sa duatlona)

Rezultati ovde.

Trenutno stanje STU KUP-a ovde.

Danas je održana poslednja trka sezone u Srbiji na Adi ciganliji u Beogradu u organizaciji TK”Mihajlo Pupin”…

Održane su tri trke, mini-triatlon, sprint triatlon (1 km plivanja (duža je staza bila, treba 0.75 km) + 20 km bicikla + 5 km trčanja) i olimpijski triatlon (duplo duži nego sprint).

Ja sam učestvovao u sprint-triatlon, trci koja je bila namenjena za juniorea ali je mogao da učestvuje bilo ko…

Krenuli smo plivanje oko 12:00 h, 3 minuta posle takmičara koji su startovali olimpijski trilaton, u hladnoj vodi koja je bila oko 21-22 stepena, tako da nisu bila dozvoljena plivačka neoprenska odela.

Do okreta na pola staze plivao sam zajedno sa Jovanom Ponjevićem (TK”Vojvodina”), da bi kasnije malo pojačao tempo i odvojio se i zatim izašao 15-20 sekundi ispred njega i sam krenuo na vožnju.

Vozila su se 4 kruga po 5 km.

U toku prvog kruga na oko 1-2 minute iza mene stvorila se velika grupa (u odnosu na mene koji sam sam vozio) od 4-5 takmičara.

Ali nisu uspeli da smanje razliku, čak mislim da sam povećavao vremensku razliku tokom celog biciklističkog segmenta.

Posle toga trčanje je bilo rutinsko jer sam imao prednost preko 2 minuta, ali otrčao sam jači tempo iako sam mogao da idem sporije.

Tako da sam stigao prvi, ispred drugo-plasiranog Slovenca koji se takmiči za Hrvatski klub “Petar Zrinski” – Mateja Šporara iz Zagreba i ispred treće-plasiranog Nikole Jevtića, člana TK”Spartak” iz Beograda.

Moja sledeća trka je ETU Junior Cup u Alanyi (Turska) koja se održava 24. Oktobra, na kojoj ću pokušati da popravim trenutno stanje na Evropskoj juniorskoj rang-listi, odnosno da sa petog mesta uđem u prva tri…

Video snimak sa starta ovde…

Video snimak sa bicikla ovde…

Video snimak sa trčanja ovde…