Pogledajte slike ovde. U narednom periodu ću dodati još slika, a takođe ću se potruditi da kompletno sredim flickr…

Do pre 20 dana nisam bio ni siguran da li ću startovati seniorsku trku, u velikoj meri sam sa trenerom počeo da razmilšljam o tome da radim juniorsku trku zbog forme koja je bila na zaista niskom nivou zbog povrede, ali je ipak na kraju sve super ispalo što se tiče prvenstva Balkana za seniore, i solidno dobro što se tiče ETU Evropskog seniorskog kupa…

Start je bio planiran za 12 h, međutim organizatori su napravili dosta propusta, takođe jak pljusak ujutru je verovatno delom uticao na pomeranje satnice (održane su pre elitne trke i trke youth, juniora kao i rekreativna trka, stoga je start iz trenutak u trenutak odlagan da bi na kraju startovali u 14:15 h).

Triatlon je takav sport gde se morate prilagođavati ovakvim stvarima i one ne smeju da budu strane iako može da predstavlja veliki problem zbog “taping”-a doručka i zagrevanja… Stoga su svi takmičari stavljeni na iskušenje i eksperiment.

Vreme je bilo idealno, staza se osušila i temperatura je bila oko 25 – 30 stepeni, iako sam očekivao kako je bilo i najavljivano mnogo veće vrućine.

Startovalo nas je preko 50, za nas sa Balkana trka je imala dupli značaj jer su praktično bile dve trke u jednoj. Masovni start sa plaže, već nakon prvog koraka u vodu naišao sam na rupu i pao, tako da je čitava “linija” takmičara otišla ispred. Malo sam se “progurao”, pojačao tempo i izborio svoje mesto u velikoj grupi.

Prvi krug sam plivao mogu reći bolje nego druge. O.K. plivanje, dosta talasa u drugom krugu. Ipak sam za par sekundi ispustio prvu grupu na kraju… A zatim tranzicija 1 koja je bila dugačka preko 300 metara. Prvo 100 metara po plaži, zatim preko 50 stepenika a onda trčanje po betonu u centru sa nagibom i napokon tranzicija…

Zaista sam davao sve od sebe jer je grupa bila na 50 – 100 metara ispred. Vozilo se 8 krugova i za razliku od prethodnih juniorskih trka, nas 5 – 6 se organizavalo u drugoj grupi i tako da smo i stigli prvu u kojoj je bilo 10 – 15 takmičara. U trećem krugu smo ih sustigli, jer mislim da nisu baš bili složni.

Zatim smo i nastavili kao velika grupa da se uglavnom “vozikamo” sa po kojim ubrzanjem, skokom, ali i jačim okretima. Ja se nisam osećao baš najbolje sve vreme. Jednostavno, 2 nedelje je suviše kratak period treninga, pogotovo što je u pitanju olimpijski triatlon. Tako da sam praktično i znao da na trčanju nemam baš šta da tražim što se tiče recimo plasmana top 10 na Evropskom kupu…Što se tiče Balkanskog prvenstva bio sam u odličnoj poziciji jer sam bio jednini takmičar sa Balkana u prvoj grupi.

Kada smo stigli prvu grupu Jakola (POL) i još jedan poljak su pali, nakon što je neko od njih dvoje udario u moj zadnji točak. Osetio sam silu ali sam bez problema ostao na bike-u dok se iza mene čuo veliki prasak pada njih dvoje… zaista ne prijatan prizor… i prošle godine na Balkanskom sam imao sličan “susret” nakon koga je par takmičara palo. Uglavnom, nisam kriv ni za šta…

Kao što sam i očekivao, trčanje je bilo malo lošije, međutim nisam se mučio (jesam malo nakon 5-og km zbog jakog žulja). Staza trčanja je bila 10.7 km, odnosno 700 metara duža, tako da je realan rezultat ispod 36 min – 36 min, što je O.K. u ovom trenutku plus još kada se uzme u obzir da staza nije bila potpuno ravna, nego sa dva hupsera koja nikako nisu zanemarljiva… Stigao sam kao 16-i na ETU kupu, uzeo nešto bodova što će mi dosta značiti na ETU i ITU rang listama… Takođe sam i odbranio prošlogodišnju titulu Balkanskog seniorskog prvaka što je i bio cilj!

Sve u svemu, mogu biti zadovoljan jer je ovo bila trka koja predstavlja samo jak trening u uzlaznoj formi. Takođe je lepo bilo biti sa velikim srpskim timom – preko 30 takmičara u svim kategorijama koji su učestvovali na ovogodišnjem prvenstvu Balkana u Varni/Bugarskoj…

Rezultati ovde.

Slike uskoro

Iza mene su dve nedelje, nikako lake, u kojima sam odradio treninge sa kojima zaista mogu biti zadovoljan…

Naravno kada se uzme u obzir prethodna pauza, mogu ih okarakterisati i kao odlične.

Kao što sam napomenuo “nimalo lakih”, iz dva razloga: forma sa kojima sam ušao u mikrociklus, a takođe i visoke temperature koje kao da su “opet” došle sa oporavkom moje noge, jer u periodu kada sam bio poverđen, danima t.j. nedeljama je samo kišno bilo…

Sa obzirom da ujutru plivam, praktično mi ne preostaje deo dana kojima mogu da “prigradbim” a da napolju nije jako Sunce i da nisu visoke temperature. Za vikend je bilo malo svežije što mi je zaista prijalo, a ostalih dana su temperature išle i do 38 C, sa prosekom otrpilike oko 33 C.

Naravno najbitnija stvar na takvim treninzima je pravilna hidratacija. Problem predstavlja to što se tečnost u bidonima vrlo brzo ugreje, tako da i ne možete naći baš potpuno zadovoljstvo u njenom ispijanju, ali je od presudnog značaja privići organizam na takve uslove.

Ni u jednom trenutku nisam pomislio da skratim trening, niti da pravim bilo kakve promene što se tiče termina izvođenja treninga, jer Balkansko prvenstvo koje me očekuje u Nedelju će i verovatno biti u sličnim uslovima, sa obzirom da je  Varna pravo morsko letovalište, a trka startuje u 12 h!

Uvek treba naći priliku i dopuniti bidone ukoliko za to postoji šansa na ruti na kojoj vozite (trčite), kao npr. na izvorima na Fruškoj Gori ili izabrati ukoliko je to moguće lokacije, t.j. stadion, stazu za trčanje na kojoj ima česma…

Naredne trke su mi potpuno ravne tako da sam dosta vozio izvan šuma na Fruškoj Gori, odnosno pop utevima na kojim praktično nema hlada, tako da me je Sunce u svakom trenutku “pratilo”.

Hidratacija vodom i izotonicima (naravno zbog mineralnih soli koje su najbitnije komponenta koja se gubi na treningu) je samo jedan deo, jer onaj najbitniji dolazi nakon treninga. Lično, odmah nakon ovakvih treninga već određeno vreme uvek unosim dodatno morsku so (posolim parče limuna), jer kao što sam i napomenuo, ukoliko to ne uradite, sutradan možete da sanjate o kvalitetnom treningu.

Često je to osećaj koji ne možete da objasnite, nije pravi mišićni niti plućni umor nego nešto slično malaksalosti. Tako da ukoliko ste se našli u sličnoj situaciji, u pitanju su mineralne soli sa kojima je vaš organizam u deficitu.

Nisam za varijantu ponovnog uzimanja izotonika (u kojima isto ima soli) nakon treninga, jer onda praktično unosite višak kalorija jer se podrazumeva da ćete nakon treninga imati i pravi obrok (podrazumeva se da ste se pravilno “hranili” i u toku treninga).

Mnogi misle da taj višak kalorija ne može naškoditi jer su konstatno aktivni, ali vrlo je jednostavno, višak kalorija nema gde druge da ode nego u masti t.j. u salo, a jasno je da ukoliko želite “lagano da trčite”, ono mora biti na minimumu…

Prošla nedelja je bila dosta obimna, preko 17 h bike-a i trčanja (uz 6 treninga plivanja i 2 treninga vežbi). Međutim upravo tako nešto mi je i trebalo “da dođem sebi” nakon pauze, jer verujem i da svi koji su aktivniji znaju da je nešto najgore biti prisiljen na mirovanje…

Današnjim treninzima sam praktično završio ovaj mini taping za trku u Nedelju t.j. intenzivnije i duže treninge, i uz lagane treninge sa malo ubrzanja da se ne bi izgubio tonus mišića naredna dva dana, videću kako će sve ispasti. Mislim da nisam bolje mogao da iskorsitim ovaj prethodni period…

Odličan program za vikend: u subotu etapa na Mt Ventoux, a u Nedelju ITU Europen Cup and Balkan Championships Varna (BUL)