Boravio sam u Santiagu do četvrtka sa Christoperom kojeg sam pomenuo već, da bih u četvrtak sa drugim drugom – Gasparom otputovao u 1.5 h udaljen Valparaiso na okeanu i boravio u kući njegovog brata u poznatom mestu koje je spojeno sa Valparaisom, Vina del Mar. Sa Gasparom sam se takođe upoznao pre nekoliko godina u ITU kampu. ITU Spot Development kampovi su zaista sjajna program vođen entuzijastičnom Libby Burrell uz pomoć sjajnih trenera iz celog sveta. I u njima se uvek pojavi sjajan mix triatlonaca i triatlonki sa svih kontinenata, koji uvek postanu velika familija gde je svaki član spreman da pomognem drugom članu, bez izuzetata.

Odradio sam lepu nedelju treninga i imao odličan oporavak, jer pre svega nisam dao 100% na prethodnoj trci! Sve je išlo po planu, da sumiram. U sredu na poslednjem intervalnom treninga pred krake intervale na brdu odlučio sam da podesim visinu sedišta i tom prilikom se navoj „zjb“. Odradio sam intervale i vratio se „kući“ „stojeći“ jer je šticna bila skroz spuštena… 30-40 min u tom položaju nije ni malo lako ni prijatno. Ruke su pre svega bile trome nakon treninga.

Sredili smo bike sutradan u bike shopu i momci su napravili veći navoj i stavili šraf sa većim dijametrom tako da je problem bio rešen. Isprobao sam bike na treningu u petak na kursu trke i nije bilo nikakvih problema.

Već naslućujete šta će da se desi… u toku trke :).

Bio sam spreman na startnoj liniji, i željan trkanja. Plivanje u neoprenu u uzburkanom okeanu je bilo dosta teško. Zbog talasa se nisu videle bove, tako da sam prateći grupu nekoliko puta zajedno sa njima skrenuo sa kursa, samo su dvojica ispred plivali rekao bih „najkraču distancu“ dok smo plivali nešto više. Sve u svemu nisam zadovoljan sa plivanjem, lošiji start, loša navigacija, i zbog velikih talasa nisam mogao da pronađem pravi tempo/ritam. Isplivao sam na repu grupe od 5, 6. To je bilo prva grupa, stim da su dvojica isplivala 10 ili 15 sekundi ispred. Izabrao sam lošu poziciju na startu, levo umesto desno na startnim markiranim pozicijama, iako sam znao da voda „nosi“ ulevo. Ne znam zbog čega nekada pratim šta ostali rade umesto da slušam svoju intuiciji. Uglavnom još jedna lekcija naučena!

Imao sam jako lošu prvu tranziciju, koja mi se često dešava sa neoprenom. Iako mi na treningu treba 5 sekundi da ga skinem, ponekad u toku trke jednostavno ostane „zaglavjen“ na zglobovima iako stavim ulje ili vazelin. Tako da mi je grupa otišla ali sam ubrzo stiskao pedale što sam jače mogao u akciji sustizanja. Na delu sa kockom se pojavio prvi problem, kada je šticna popustila i krenula da se spušta. „U problemu si Ogy“, pomislih. I to je bilo nažalost tačno. Spuštala se sve više i više i mogao sam da zaboavim na sustizanje grupe. Vozio sam krug i po tako. Prilikom prolazka kroz tranziciju viknuo sam da mi trebaju ključevi za sic i Christoper me je čuo i u narednom prolasku nakon spuštanja sa brda dobio sa ključ, tako da sam stao i podesio sic. Ali imao sam samo 20-ak sekundi za ceo proces jer je druga grupa (ne računajući dvojicu koji su nakon plivanja sve vreme vozili sami) bili nedaleko iza tako da sam morao da obavim to da bi ih uhvatio. Pri toj žurbi sam otprilike odradio posao i zategnuo šticnu malo niže nego što bi trebalo (to sam kasnije video nakon trke) međutim sic je bio dosta udesno, ali nisam imao probleme sa tim. Taman kada sam skočio na bike grupa je proletela tako da sam uz malo vijanja uspeo da ih stignem i do kraja odvozam sa njima.

Tempo je bio lak za mene i iako sam pokušao da organizujem grupu, momci jednostavni nisu bili dovoljno jaki a i grupa ispred i vodeći dvojac su imali par minuta nedostižne prednosti.

Na poslednjem brdu sam napao čisto da omogućim sebi mirniju T2 i početak trčanja. Na trčanju sam se osećao sasvim dobro kada se sve uzme u obzir. Mnogo bolji osećaj nego samo vikend pre trke. Jači trening i par ostalih trening u toku nedelje su sigurno doprineli da se moja forma podigne, iako zvuči smešno. Jer bolje je 2 nedelje trčanja, nego 6 nedelja bez trčanja.

Uhvatio sam trojicu ili četvroricu i završio kao 7-i… Vreme tj dužina staze nije tačna siguran sam, 32 minuta na brdovitoj stazi sa jakim vetrom jednostavno nije realno. Kada bi se transliralo vreme na ravnih 10 km bez vetra po osećaju cenim da bi vreme bilo nekih 33 i po do 34 minuta, što je prihvatljivo uzimajući činjenice mog trkačkog treninga u obzir. Moje najduže trčanje za 2 meseca je bilo 45 minuta…

Po drugi put zaredom Valparaiso se pokazuje kao loša sreća sa mehaničkim problemima. Sledeći put sigurno neću raditi trku ovde! Mada nikad se ne znam, organizatori planiraju Svetski kup u 2013-oj!

Zaista mi je krivo što nisam završio na podiumu jer smatram da su ruke i noge u trenutnoj formi mogle dovesti do istog. Drugoplasirani Felipe, čileanac je završio kao treći prošle godine u Cartageni kada sam ja pobedio, i pritom je završio u bolnici na infuziji zbog iscrpljenosti i dehidratacije. To naravno ništa ne znači, ali ističem činjenicu da bih dočarao da na ITU trci uvek 10 triatlonaca ili triatlonki ima veoma slične šanse za Top 3. I najviše od svega mi je krivo zbog lošeg rezultata zbog obećanja i Dese, ali siguran sam da će neke od narednih trka biti posvećene njoj, tj. podium ili pobeda, jer je to jedini način da joj se oda počast.

Nakon trke i ručka poslepodne odradio sam sjajnih 1:50 h vožnje uz okeansku obalu da bih „očistio glavu“ i mogu reći da je efekat itekako učinkovit zahvaljujući neverovatnim prizorima i prirodi. Čile je zaista sjajna zemlja, a verujem da su Nacinalni parkovi, jezera i rezervati na jugu tek nešto posebno…

Rezultati na ITU stranici

Slike na flickru

Uživajte u prolećnom treningu, Ogy

Forma na plivanju je bila solidna, barem je to bila moja percepcija. Dobar osećaj za vodu, snažan zaveslaj. Sve što se „računa“ za triatlonsko plivanje. Kao i nekoliko zaista dobrih treninga po „štoperici“. U svakom slučaju bio sam uveren da je plivanje na nivou za prvu grupu.

Na biciklu sam se nakon par obimnijih nedelja osećao zaista snažno. Jednostavno, na biciklu je jednostavna računica, kilometri ne lažu, što ni malo nije slučaj sa plivanjem ili trčanjem. Intervalni i aerobni treninzi su mi dali samopuzdanje da ću i kada sezona krene biti sasvim familijaran sa tempom trke.

Možda je to bio problem. Pristupio sam trci suviše relaxiran ili samouveren za ove dve discipline.

Startna lista je bila manja, sa nekoliko boljih triatlonaca gde svakako treba uračunati pobednika Pan Američkih Igara pre par meseci, brazilca Coluccija.

Nakon sirene startovao sam solidno ali nakon 50 metara sam „naišao“ na gužvu, i uz dosta guranja i borbe loše sam prošao, jer se nisam izborio za poziciju. Zbog toga sam tonuo nekoliko pozicija da bi na kraju prvog kruga video da se grupa razdvojila i u tim momentima sam pokušao da spojim ali brazilac mi nije dozvolio da uđem u liniju i tako pokušam da stignem poslednjeg plivača iz prve grupe pošto je prethondo on zaostao tj prekinuo „lanac“. Ta situacija me je psihički oborila. Jednostavno sam psihički pukao. Toliko sam bio siguran da ću lako plivati da je ovo bio „bum“ za mozak. Trka se tu završila za mene što je greška koja se iz aviona može primetiti. Nakon odvajanja plivao sam kao drugi tempom zagrevanja na treningu. To jednostavno govori koliko sam bio neodgovoran.

Nakon lošije prve tranizicije (jednostavno fali intezitet na trčanju) na početku bikea sam se našao iza cele druge grupe jer sam izgubio i par sekundi pošto mi se dres zakačio za sic i pocepao malo na jednom delu. Zbog toga sam morao max da vozim 2 minuta što me je zaista slomilo. Došao sam do grupe polu mrtav i zakišeljen što je uticalo i da se loše osećam i tokom cele vožnje zbog prethodnog anaerbnog napora.

Da stvar bude još gora trojica su otišla iz moje grupe i ja nisam odgovorio na napad, a mogao sam (kako to samo loše zvuči!). I oni su stigli prvu grupu… Dok smo nas četvoro iza kao vozili i došli sa minut i po zakašnjena za vodećima. Trkao sam se bez srca i mozga. A to je situacija u kojoj ne možete očekivati rezultat.

Jednostavno nije bio moj dan, a jedini krivac za to sam ja. Sve je počelo sa greškama na plivanju.

Trčanje je bilo kao i očekivano. Loše sam startovao tj sporo što me je koštalo poena na kraju jer sam zbog 20 sekundi propustio cut off vreme. Ogromna i važna životna lekcija. Izgleda da ja učim samo na greškama, što je ponekad velik nezaslužen luksuz.

Trenutno sam kod druga Christopera Ponsa koji me je ugostio ove nedelje u njegovoj kući u mirnom brdovitom kraju pored Santiaga do sledeće trke na čemu sam mu neizmerno zahvalan. Znamo se iz ITU kampa iz Australije pre dve i po godine kada smo trenirali zajedno. ITU familija je unikatna u svetu i ako steknete prijatelje triatlonce budite sigurni da ma na kojem kraju sveta oni živeli, sa osmehom na licu će biti spremni da vam pomognu kako god mogu. ITU je nešto mnogo više od sporta.

Slike su na mom flickru

Rezultati na itu web sajtu (molim vas, ne gledajte ih)

Drugi deo januara, i ceo februar su bili period sa mnogo „padova“. Toliko neželjenih stvari, direktno povezanih sa pripremnim periodom, se desilo da sam se u momentima smejao kada sam trebao da plačem. Mnogo doktora, traumatologa, terapeuta i masera/ki, ali i odmora na periode. Međutim nakon rešavanja jednog problema drugi se pojavljivao. Mnogo puta ste me mogli naći ujutru kako krećem na trening sa verom da ću trčati 30 minuta bez boli, i nakon 5 minuta me možete naći kako sedim na bankini držeći se za koleno ili stoplao zamišljeno gledajući gore. I te situacije su bile uobičajeno nakon par dana odmora kada bi povreda trebala da je bolje… Tako da nije bilo poente ležati u krevetu. Odmah nakon tih momenata kada me je realnost teško pogađala, vraćao sam se u sobu, presvukao se, stavio nešto u usta i nastavio sa 3 h bicikla. Poslepodne bi obično plivao 5 ili 6 km i radio teretanu. To su bili dugački dani, ne dugački trenažni dani, jednostavno dugački dani. Ali ni u jednom trenutku nisam prestao da treniram i skupljam zimske kilometre. To (odmor) je bilo samo par puta po par dana, kada sam verovao da će to uticati na smanjenje inflamacije. Zbog svega toga itekako ću se pobrinuti da za vikend niko ne pobedi lako. Prošao sam težak i dugačak period tako da je prevelik luksuz još jedna loša trka.

Moja motivacija za vikend će biti, osim prethodnog pasusa, ova loša trka u Santiagu, loša sreća prošle godine u Valparaisu kada mi je tabular spao pre druge tranzicije dok sam bio na čelu grupe i najvažnije trku ću posvetiti našoj dragoj Desi koja je preminula od raka pluća u Januaru. Svi znamo njen uticaj na naš klub i na koji način nam je godinama pomagala na tim dugim Nedeljnim trčanjima koji su bili moji omiljeni treninzi i velik razlog za nastavak i motivaciju sa triatlonom u počecima. Uvek je bila tu za nas nakon sat, sat i po ili i dva sata mizernog trčanja po hladnoći, snegu ili magli čekajući nas sa toplim čajem u skromnom toplom domu koji je uvek bio mesto na kome su se svi samo smejali. Poslednji put sam je video u novembru, bila je nasmejana i šalila se samnom kao i uvek. Možete biti sigurni da ću ostaviti srce na teškoj stazi u Valparaisu, makar mi to bilo poslednje.

Hvala vam svima na podršci i tokom loši vremena, Ognjen