Prošle subote, dan pred Uskrs otvorena je domaća sezona.

Trka se prvi put održala na Beogradskom Sajmu. Dobra strana toga je nepostojanje saobraćaja odnosno staza namenjena samo takmičarima, a loša strana je mali prostor za održavanje duatlon trke jer se vozilo čak 11 krugova što je apsurd i za olimpijski, a kamoli za sprint duatlon ili triatlon.

Ali Bože moj, svi smo srećni kada se pravi trka kod nas, stoga važi ono “daj šta daš”…

Start trke je obeležio pančevac Petar Ivačković (96-o godište), koji je vodio ceo prvi krug trčanja (6 krugova se trčalo). Svakako da je to loš taktički potez teoretski gledano ali sa obzirom da je decenija pred njim za napredovanje, po meni ovo zaslužuje sve čestitke, jer treba imati hrabrosti uraditi tako nešto.

Upravo takav stav “ne marim za ništa” ili “zašto ja ne bi mogao da vodim trku” ili “baš me briga za ostale” je taj koji je najbitniji za napredak. Sledeće godine će to biti 2 kruga, a za 3 godine možda i cela trka.

Ja sam startovao malo iza tako da mi je trebalo stotianjak metara samo da nađem put da prođem pored uzarvlog tempa takmičara željnih trkanja na otvaranju sezone. Zatim sam uhvatio Petra i prestigao ga tek na okretu prvog kruga.

Do kraja trke je to samo bio kvalitetan trening i gledajući puls file (nakon sigurno bar 4 godine sam prvi put uradio trku sa pulsmetrom) vidi se da sam svo vreme držao isti intezitet.

Trčanje je kraće sigurno jer mi je prolaz bio 15:10 mislim, što uz veoma jak vetar i 6 okreta od 180 stepeni jasno ukazuje na deficit od po meni bar 200 do 300 ili možda i 350 metara.

Zatim bike od kojeg vam se vrti u glavi, 11 krugova, sa po dva 180 stepeni okreta u svakom krugu plus 2 okreta od 90 stepeni. Znači veoma intezivno sa toliko promena, tj. nimalo lako. Kao što sam napomenuo srednju puls mi je bio konstantan tokom cele trke (prvih 5 km nešto viši nego kasnije), a kada se uzme u obzir koliko je na bikeu prosek manji u odnosu na trčanje dobijate sliku da je silno ubrzavanje i borba sa vetrom bila zahtevna.

Drugo trčanje je bilo totalno solidno, više me je zanimao osećaj nakon nove podešene pozicije na bikeu (tačnije vraćanje na staru jer sam u Japanu imao lulu od kormana koja je 2 cm duža nego što je trebala da bude) i bio je sasvim OK.

Odbranio sam titulu Državnog prvaka sa 2 – 3 minuta prednosti nad drugoplasiranim Strahinjom Trakićem dok je još minut – dva mislim iza stigao Igor Vuković.

Bike je bio 19.5 km: http://connect.garmin.com/activity/80948781

Sutra me očekuje ITU Azijski Kup u Subic Bay-u na Filipinima na koje sam juče stigao nakon podužeg puta i spavanja u Singapuru zbog propuštenog leta za Manilu jer je prethodni let za Singapur iz Frankfurta kasnio. Mađutim nisam jedini, rusi su stigli u sred noći. U ovom našem sportu ispada teže “dopreti” do trke u jednom komadu sa svim stvarima i biciklom nego odraditi Olimpijski triatlon.

Rezultati Državnog prvenstva u duatlonu 2011

STU kup nakon prve trke

U Nedelju je održano državno prvenstvo. Poslednji duatlon kod nas (i drugi u isto vreme ), a i lično meni ove seozone, barem zasada stoji tako…

U subotu sam se lepo oporavio nakon trke u Bilju. Tačnije nakon trke sam osećao sasvim dobro i nikakve “posledice” nisam osećao u nogama. Rastrčao sam posle trke, razvozao tačnije razvrtio poslepodne kada sam došao kući u Novi Sad i ujutru u Nedelju su noge bile spremne za trkanje.

Prohladan dan, nešto preko 10 stepeni, jak vetar ali sreća pa bez kiše…

Verujem da je tmurniji dan smanjio posećenost, kako i publike tako i takmičara.

Trčala su se 4 kruga na prvih 5 km. Posle prvog sam već imao prednost u odnosu na drugo i trećeplasirane…

Prednost se polako povećavalo, osećao sam se dobro. Teže je bilo pronaći pravi ritam u smeru kada je vetar u prsa jer je zaista bio jak (što možete uočiti po kosi na slikama , kao i položaju tela…).

Na biciklu sam takođe imao dobre noge i lepo sam odvozao. Trudio sam se da mi ne pada tempo uz vetar, jer sam se i srodio sa njim pošto je ove zime zaista bilo malo treninga na kojima se nisam borio sa istim…

Drugo trčanje je takođe bilo “rutinski”. Uglavnom, najveći protivnik mi je bio vetar, kao i većini verujem …

Treći put za redom sam pobedio ovu trku, tako da čestitam mi .

Drugi Savić, treći Trakić, četvrti Korać…

Rezultati ovde.

Slike ovde.

25. Aprila, u Nedelju, je otvorena domaća sezona duatlon trkom na Košutnjaku…

Sveže i kišno. Staza za promenu u odnosu na prethodne godine, osim tehnički, malo i konfiguracijom zahtevna. Trčalo se na stazi stadiona Čukaričkog, kao i u parku pored stadiona – po travi, sa manjom uzbrdicom. Slobodno trčanje mogu okarakterisati kao varijaciju krosa, što je svakako trku učinilo zanimljivijom.

Ali osim toga, i na biciklu je trebalo savladati osrednje, ne tako jako, ali oko pola kilometra (ili nešto manje) dugačko brdašce. Krug je mali, samo 2.5 km, tako da se vozilo čak 8 istih. Asfalt je bio mokar, što je učinilo stazu još dodatno zahtevnijom.

Startovalo je 40ak takmičara, i to veoma oštro , adrenalin + prva trka u Srbiji.

Prvo trčanje (5 krugova) je bilo nešto duže od 4.5 km. Od početka sam pronašao prijatniji ritam i držao ga. Već krajem prvog kruga sam ostao sam. Veliku pažnju sam obratio upravo na brdašce, gde sam išao snažnije i posebno razmišljao o kadenci i ritmu. Ako na bilo kojem velikom ITU takmičenju sednete pored npr mostića kuda takmičari trče i redom izmerite frekvence trčanju svakom takmičaru na brdu, rezultatiće će vam bez greške reći sledeće: takmičar sa najvišom frekvencom će bezuslovno imati i najbrže vreme trčanja, i tako redom.

I trčanje je bilo dosta tehnički zahtevno, stoga sam dosta vremena gubio u “krivinama”, oko čunjeva i skretanjima na travi koja je bila mokra a samim tim i klizava. Poslednje što sam hteo da mi se desi je da iskrenem nogu, a u patikama za trku je šansa veća sa obzirom da su “flat”.

Zatim i glavni izazov dana. Krug na bikeu sa more krivina pod 90 i više stepeni. Vozio sam kao junior devojčica na njima, jer sam želeo da ostanem na biciklu do kraja . Video sam da su mnogi i imali blizak kontakt sa podlogom, ali na sreću ništa ozbiljno.

Ni u jednom trenutku nisam rizikovao, bukvalno sam skoro skroz stajao u krivinama, jer staza skoro da i nije potpuno ravna ni na jednom delu i ukoliko se spuštate, pa makar i manjim nagibom i očekuje vas lakat krivina po mokrom asfaltu, to može da bude opasno. Pošto sam sam vozio, to mi nije bio problem, i nije postojala nikakava šansa da mi pobegne grupa, jer sam grupa bio ja .

U svakom krugu sam čekao brdo, jer je to bio segment na kojem sam mogao da stisnem pedale do kraja bez ikakvog rizika.

Drugo trčanje je bilo 3 kruga, stoga duže svakako od 2.5 km, negde oko 2.7 – 2.8 km. Lako se i iz rezultata može uočiti da je trčanje podosta kraće, međutim uzimajući u obzir zahtevnost staze, kao i uslove, realno je dodati otprilike 1 minut i 10 sekundi na prvo, i  oko 40 sekudni na drugo trčanje.

Lepo je videti čak četiri “TK Dynamic”‘-a među prvih 10, a još lepše 3 juniora među njima. Za godinu dana će nas biti 6.

Rezultati ovde.

Slike ovde.

Nakon mesec i po dana sam se vratio Umag, ali ovaj put ne zbog priprema nego zbog trke, duatlona…

Umag je potpuno drugačiji, proleće mu je dalo totalno novu dimenziju, iako se već u Februaru osećalo da zima više nije prisutna. Nekako je atmosfera bila više jesenja zbog kišnih dana… Takođe je življe, u odnosu na prošli period kada sam imao osećaj da je grad t.j. turističko naselje poptuno napušteno…

Gledanjem startne liste se bez dvoumljenja moglo uočiti da će to biti najača duatlon trka na ovim prostorima u ovoj dekadi. Zaista veliki uspeh sa obzirom da se radi o održavanju prvog sprint triatlona u Umagu. Mada uglavnom je to tako što se tiče organizovanja prvih trka u nekim mestima, uvek odaziv bude veliki. Sada je izazov održati kvalitet i kvantitet i narednih godina…

Opuštena atmosfera, pomalo čudno sa obzriom da je svima bila prva trka sezone. Međutim nakon davanja starta nastao je pravi stampedo. Par takmičara koji iz Švajcarske i još po neki su probali da obore Boltov rekord na 100 i 200 m, uz korišćenje borilačkih veština …

Međutim već nakon minut se iskristalisalo čije noge su najsprenije dočekale početak sezone. Bojan Cebin (Ribnica, SLO), Vid Pucelj (Ribnica, SLO), Gordan Petković (Zrinski Novatec, CRO) i ja (nastupao sam za Zrinski Novatec) smo se izdvojili. Sasvim očekivano, sa moje strane, uz možda nedostatak još po nekog. Noge su bile odlične, imao sam pravi trkački osećaj. Na 1.5 – 2 km su Bojan i Vid planski napali i odvojili se.

Očekivao sam to, ali nisam odreagovao (kao ni Gordan) jer sam svestan da su bolji trkači od mene. Tako da smo Gogo i ja držali naš tempo dok su njih dvoje bili ne više od 10 ak metara ispred. Zatim su napravili grešku, produžili su napred, međutim u momentu im je Gordan sportski viknuo da se vrate, tako da smo opet bili zajedno, prošli kao grupa prvih 2.5 km da bi se njih dvoje opet odvojili i krenuli kao dvojac u drugi krug…

U tranziciju su ušli 15 sekudni ispred nas. Nisam znao vreme tih 5k ali sam nio uveren da nikada nisam trčao brže. Doduše moja najbolja vremena su uvek bila u triatlonima jer nikada nisam išao max na stazi i slično. 15:50 zvanično vreme. Staza je skroz tačna, a ima i manjih uspona, faktor vetra je takođe bio prisutan… tako da sam i više nego zadovoljan. Prva je trka, April mesec, forma naravno ni približno (ili jeste približno ) nije bila tempirana za ovu trku tako da pretrčani kilometri ove zime kreću da se isplaćuju…

Nakon tranzicije, pri naskoku na bike umalo da padnem, ni sam neznam tačno zbog čega. Da li zbog naleta vetra ili sam se spetljao nešto, nisam rasvetlio … Uglavnom sve je prošlo O.K. i nakon brda koje je odmah pri izlazu iz T1, i čistog mučenja svih mišića na istom , krenuli smo na 3 kruga bicikla.

Vetar je bio nemilosrdan, jednom rečju. Nismo baš po svaku cenu pokušavali da ih stignemo, ali smo Gogo i ja vozili sasvim lepo… Bili su nam stalno na istoj razdaljani. Previše krivina, mali krug, vetar… nekako nas je to omelo da uhvatimo pravi chasing ritam i stignemo ih. Plus, Gogina loša vožnja u krivinama nas je koštala, bar 20 sekundi na kraju .

Na poslednjem brdu pred skretanje u drugu tranziciju se odjednom pojavio švajcarac pored nas. Gogo je rekao “u je*ote” i skočio za njim, ja sam ispratio odmah naravno i u toj zbrci sam se najbolje snašao, ubrzao malo i ušao prvi u tranziciju (nakon Cebina i Pucelja).

Istračao sam, iza mene odmah Gogo i Matej. Malo sam zbunjen bio kada sam čuo da se par njih iz publike oglasilo sa “ajde Matej”, jer sam uveren bio da je neki, prethodno spomenuti švajcarac stigao. Međutim radilo se o tome da nas je grupa od njih 4 stigla, švajcarac, Matej, Vištica i Uroš Seme. Ali ja to nisam znao u tim trenutcima.

Gordan i ja smo opet otišli ispred odmah na početku i između nas se odlučivalo treće i četvrto mesto. Video sam ispred da se Pucelj poprilično muči. Međutim obezbedio je dovoljnu razliku da i sa ne baš najsajnijim trčanje dođe do srebra. Bojan je u potpunosti kontrolisao trku rekao bih.

Na oko km pred kraj na brdu od jedno 80 metara sam planirao da napadnem Gordana, osećao sam se super, koliko je to moguće u tim trenutcima, dok mi on nije delovao najsajnije. Međutim odlučio sam da ipak sačekam finiš, što je bila velika greška. Nakon par minuta mi se “nije dalo” držati njegov tempo tako da se polako odvojio i otrčao do trećeg mesta. U cilju sam izgubio par sekundi jer sam stao pre cilja, neka linija me je zbunila koja je bila pre druge linije koja je označavala cilj. Inače, 100 metara pred kraj sam iskrenuo desnu nogu, ništa strašno ali radi se o tome da sam je iskrenuo ni manje ni više nego pred cilj… Danas malo više osećam bol, mada ništa novo. Desni zglob sam iskrenuo mnogo puta u prošlosti tako da je to normalna pojava kod istog . Mislim da sam naleteo na šaht ili na udubljenje na trotoaru, a u trkačkim tankim patikama sa lasticima koji nisu previše stegnuti to je bilo neizbežno…

“CEP” army

Poslednjih 2.5 km je bile duže, što se lako može i zaključiti iz rezultata. Jer je trebalo još nekih 200 metara pretrčati do cilja. Tih, recimo 2700 metara smo takođe otrčali u zadovoljavajućem tempu koji ništa značajno sporiji nije bio nego što je bio na prvih 5 km.

Da sumiram: odlična trka, odličan trening. Pre svega lep i zdrav osećaj u nogama i formi. Kada se uzme u obzir da je Bojan Cebin dvostruki Svetski prvak u U23 kategoriji u duatlonu, da je prošle godine bio 4 na U23 Svetskom, da je Vid Pucelj prošle godine bio 4 na Svetskom juniorskom u duatlonu i da je Gordan Petković bio 5 na Svetskom U23 pre dve godine, onda sama činjenica da sam se ja izmešao sa njima govori da nesmem biti nezadovoljan, a i petoplasirani Matej Šporar je duatlonac – 8 sa Evropskog U23 prošle godine. A plus i ne gajim preveliku ljubav prema duatlonima .

Trka je bila glavni test pred ETU Evropski kup u Antalya-i sledećeg vikenda.

Rezultati ovde.

Slike ovde.

…ETU Evropsko prvenstvo u duatlonu – Budimpešta i Državno prvenstvo u akvatlonu – Beograd…

U subotu sam nastupio prvi put na Evoprskom prvenstvu u duatlonu. Nikakve posebne pripreme nisam imao, ali jednostavno zbog dobrog “položaja” u kalendaru trka kao i blizine Budimpešte, svakako je moje učešće na ovoj trci u svakom pogledu dobar potez, prvenstvo jer se sledeće godine Svetsko prvenstvo u triatlonu (odnosno Dextro Energy ITU World Championship Series Grand Final) održava na istoj stazi u Budimpešti stoga je to dragoceno iskustvo koje bi svakako trebalo da posluži za verovatno najbitniju trku naredne sezone…

Zazuzeo sam 15. mesto sa kojim mogu biti zadovoljan jer je u pitanju kontinetalno prvenstvo, a takođe i sport sa čijim disciplinama nisam imao nikakav kontakt do leta 2005.-e

Trka je iz mog ugla i konrektno što se mene i mojih performansi na njoj tiče dosta menjala tok. Nakon starta su svi jako krenuli. Prvu grupu sam već posle recimo 500 m “izgubio”. Nisam se baš najbolje osećao i mogu reći da mi je bilo teško istrčati tih prvih 5 km. Razočaravujuće sam ušao u T1 – kao 25.-i. Međutim vreme od 16:17 i nije toliko loše.

Prvih par je istrčalo ispod fenomenalnih 15:30 min, ali to su uglavnom takmičari “specijalizovani” za trčanje i duatlon. Kod mene ne postoji uopšte velika razlika između 5 km na “suvo” i 5 km u triatlonu, tako da nisam zabrinut, pogotovo što je forma u uzlaznoj putanji.

Međutim, kao što sam već napomenuo, jasno mi je bilo da je većina ostalih nakon tih 5 km preforsirana i da su zaboravili da posle prvog trčanja ima još 20 km bike-a, a zatim još 2.5 km trčanja – veoma karakteristično za juniore

Iako sam i ja bio u cvenoj zoni nakon prvog trčanja, već na početku bike-a sam redom počeo da sustižem takmičare i da ih prestižem. Vozilo se četiri kruga i već do polovine prvog sam, nakon što sam uhvatio par manjih grupica i onda ih prestizao da bih hvatao grupe ispred, uhvatio drugu grupu koja se već formirala. Prva je bila na 20-30 sekudni ispred. Zaista mi taj prelaz sa plivanja a evo i sa trčanja na bike-a i sam početak bike-a odgovaraju i uglavnom uvek nadoknadim eventualni zaostatak. Primera radi u toj drugoj grupi su bili takmičari koji su istrčali prvih 5 km za manje od 15:50 min što je i više nego 20 sekundi brže nego ja…

U grupi je samo nas troje – četvoro radilo (zanimljivo da su to uglavnom prijatelji koje znam od ranije – britanac Jeremy Gilmour (učestvovao je na AYOF-u kao i ja), izraelac Ron Darmon (bili smo u kampu u Tiszy-u prošle godine), rus Kalashnikov (njega ne znam) i ja)

Zaista takve situacije nekada znaju da budu frustrirajuće. Nas preko 10 je u grupi, prva grupa ispred je na pola minute što znači da imamo ogromne šanse da ih stignemo, a samo nas par je na čelu i smenjujemo se. Nikada neću moći dopreti u njihove mozgove i shvatiti kako može da im bude značajnije da čuvaju snagu da bi se borili za 15 mesto umesto da svi zajedno složno radimo i da se onda bore za podium…

Ali u većini slučajeva je tako, stoga sam naviknut. Ali konstatno na okretima su nam bili blizu, i držali smo istu razliku iako je bilo trenutaka da niko nije hteo napred, stoga je očigledno bilo da su nam “na dohvat ruke” i da oni imaju “problema” jer sigurno ni kod njih svi nisu hteli da rade kada nisu povećavali prednost…

Jeremy je napao u poslednjem krugu, ispratili smo ga nas par, i naravno na kraju smo se svi spojili, jer su mnogi sačuvali tu “dragocenu” snagu “vrteći” pedale iza.

Da sam se bolje osećao nakon trčanja sigurno bih i ja napao, ako treba i više puta… ali ostavljam to za neki drugi i dragoceniji put.

Poslednjih 2.5 km sam se osećao bolje nego prvih 5 km, ali i dalje nisam zadovoljan, mislim da sam pogrešio što nisam odmah krenuo jače i što nisam držao jači tempo jer sam sigurno mogao… Na kraju sam uhvatio švajcarca i slovaka i sa njima istrčao poslednji km. Takođe mi je krivo što nisam odsprintao slovaka na kraju, ali zaslužio je to 14-o mesto jer se u cilju srušio i doživeo manji kolaps…

Odličan intenzivni trening, ali i trka naravno. Raduje me osećaj na bike-u jer sam malo strepeo da ću biti “slab”, jer kao što sam napomenuo ranije – imao sam samo par jačih treninga na bike-u, ali sa obzirom kako je on prošao (biciklistički segment) očigledno da trenerov sistem i program “radi”

Slike ovde.

Rezultati ovde.

Istog dana t.j. večeri sam se vratio u Novi Sad, a zatim sam u Nedelju učestvovao na Državnom prvenstvu u akvatlonu u Beogradu.

Malo za promenu, kiša je iznenadila i pljusak bukvalno nije stajao za vreme trke. Trčanje sa natopljenim patikama po asfaltu na kojem ne možete izbeći lokve… zanimljiva i lepa trka

Plivala su se dva kruga po 500 m. Pošto je izgleda prva trka kod nas u kojoj ima plivanja (bio je duatlon pre 2 ned.), start je bio dosta “oštar”. Svi su krenuli jako. Mogu reći da sam se zabrinuo kada sam na prvoj bovi bio u sred grupe, a Vuk je bio koji metar ispred.

Međutim odmah nakon toga sam samo nastavljajući da plivam svoj tempo prešao par njih koji su bili oko mene, zatim uhvatio Vuka i plivajući lagano sa njim do prve bove (na oko 250 m) prešao i njega i otplivao sam do kraja držeći tempo – jači tempo.

Lepo sam se osećao, nisam u potpunosti siguran da li je moje stanje plivanja vidno popravljeno, ali za par nedelja ću poptuno biti upoznat sa tom informacijom, nakon što odradim nekoliko jačih trka u inostranstvu…

Trčanje sam rutinski odradio uživajući na svežini Ade i kiši koja nekada zna da bude i mnogo bolja varijanta od npr. trke u 13 h po 35 stepeni, bez dobre okrepe…

Tako da je i titula Državnog seniorskog prvaka u akvatlonu “odbranjena”…

P.S. Ako se pitate zbog čega “br. 1″ u naslovu, to je zbog toga jer me najverovatnije očekuje još vikenda tokom kojih ću odraditi 2 trke. Već za dve nedelje će vikend najverovatnije izgledati: subota – ETU Junior Cup Beč (neznam zašto, ali baš sa zadovoljstvom iščekujem učešće na EK-u u Beču opet nakon dve godine ; Nedelja: Triatlon Pančevo…)

U Nedelju je održana prva ovosezonska trka kod nas, koja je ujedno i meni označila početak sezone 2009.

U dogovoru sa trenerom zadatak mi je bio istrčati prvih 5 km ništa više od malo jačeg tempa, a zatim 20 km bicikla i poslednjih 2.5 km trčanja ići oštrije.

Trčala su se prbo 4 kruga po pančevačkom keju. Negde do pred kraj drugog bio sam u nekoj grupici od par nas, trčeći iza nekog čoveka koji je i stao u tom drugom krugu. Nakon toga sam samo održao tempo (možda malo pojačao ) i već u trećem krugu sam ostao sam na čelu jer jedini je i Savić ostao iza pošto me je u trećem krugu jedino on pratio tih recimo 500 m.

U T1 sam ušao oko 30 – 45 sekudni ispred Savića i ostalih i krenuo na bike. Pošto je to sve za mene bio jači trening i tih prvih 5 km sam otrčao rutinski nekako nisam mogao da se “prebacim” ni približno “crvenoj zoni” na bike-u, odnosno da se pomučim malo… Tako da su mi se Vlada i Aleksandar, koji su zajedno vozil, približavali iz kruga u krug.

Jasno sam to uočavao ali jednostavno nije mi se “dalo” da pojačavam. Zanimljivo je da su me i stagli na okretu u sedmom (poslednjem) krugu, međutim kilometar pred kraj je skočio Aleksandar i ja sam ga ispratio, dok Vlada nije mogao. Pri kraju bike-a sam otišao malo ispred i ušao prvi u T2.

Finalnih 2.5 km trčanja je bilo malo teže nego prvih 5 naravno, jer pre svega verovali ili ne imama 2 jaka treninga bike-a u poslednjim mesecima (ako se pitato zašto – tajna , u narednom periodu me očekuju jači treninzi t.j. intervali). A takođe zaboravio sam da uradim nešto jako bitno, da se istegnem kao što to uvek radin pri kraju biciklističkog segmenta (listove prvenstveno), to mi mnogo znači jer ako se ne istegnem osećam malo zatezanje u njima (listovima).

Držao sam jači tempo i ušao kao prvi u cilj sa oko minutu prednosti nad drugoplasiranim Savićem i trećeplasiranim Plećašom, obojica iz TK “Tamiš”.

Prvi manje bitan ovosezonski cilj je ispunjen – odbrana titule seniorskog prvaka Srbije u duatlonu.

Slike ovde.

Rezultati ovde.

Tranzicija I:………………………………………Bicikl I:

Bicikl II:……………………………………………Bicikl III:

Tranzicija II:……………………………………..Trčanje (drugo) I:

Trčanje (drugo) II:……………………………..Finiš:

Zvanicno je otvorena domaca dua-akva-triatlon scena… Odrzano je prvenstvo Srbije u duatlonu, odnosno prva trka STU Kup-a…

Prvo je odrzana skolsko-rekreatvna trka, a zatim i sprint duatlon trka, u kome je startovalo zaista zavidan broj takmicara za nase uslove.

Prvih 5 km trcanja sam otrcao “rutinski”, samo sam pratio tempo grupe, s’ tim da sam ubrzao poslednjih 300 metara i odvojio se od grupe nekih 30 metara cisto da bih usao prvi u tranziciju posto sam trcao u patikama a vozio u sprintericama pa sam unapred znao da ce mi tranzicija biti malo sporija.

Imali smo i “zeca” na prva dva kruga trcanja (prvih 2.5 km), medjutim odmah nam je napravio prednost od oko 30-40 metara i tako je i ostalo do kraja. Ja nisam znao da je on “zec” ali sam bio ubedjen da bih ga kad-tad stigli… iznenadio sam se kada sam video da je stao posle 2.5 km i izgledao je prilicno iscrpljen.

U prvoj grupi smo bili Vladimir Savic, Vuk Vuckovic kao i jos jedan atleticar-veteran koji je samo istrcao 5k, i jedno vreme su sa nama u grupi bili i Bojan Maric, Milos Matic i Nikola Tosic.

Na biciklu se formirala grupa u sastavu: Vlada, Vuk i Ja. Vlada je pokusao jedan beg na 3 krugu (vozilo se 7 krugova) medjutim isratili smo to… tu je bilo jos par neuspelih njegovih pokusaja, da bi na 5 krugu nakon sto smo prestigli veliku grupu za krug i vozili pola kruga sa njima, skocili Vlada i Ja i odvojili se od grupe a samim tim i od Vuka.

Na poslednjih 500 netara sam skocio i napravio prednost Vladi ne vecu od 10 sekundi.

Iz tranzicije izlazim prvi i takodje i na poslednjih 2.5. km se osecam dobro i samo drzim jaci tempo, tako da sam zauzao prvo mesto u apsolutnoj konkurenciji (samim tim i u juniorskoj) sa oko pola minuta ispred Savica i oko 2 minuta ispred Vuka.

Konacno vreme 58:56 min (16:34 – 33:58 [+T1+T2] – 8:24) i odlicna trka za mene.

Posle trke su prvoplasirani i drugoplasirani u obe kategorije (i muskarci i zene) morali da obave doping kontrolu koju je sprovela “Anti Doping Agencije Srbije – ADAS” koja je clan “Medjunarodne Anti Doping Agencije – WADA“.

Prvi put sam radio doping kontrolu i mogu reci da sam se malo “smorio” jer proces relativno dugo traje. Pohvalno je sto su od prosle godine poceli da se obavljaju testovi na svim vecim sportskim manifestacijama u Srbiji, odnosni svi sportisti saveznog i medjunarodnog ranga su, ili ce biti testirani.

Slike ovde.

Rezultati ovde.

15. Maja je otvorena najpoznatija i najlepsa plaza na Dunavu u Novom Sadu, a verovatno i u celoj Srbiji – “Štrand”… Tako da sam danas napravio prvi trening u otvorenoj vodi (osim nekoliko treninga u Martu u Tunisu na Sredozemnom moru) ove godine…

Uvek mi prija trening u reci, jezeru, moru… posle stotine treninga provedenih u bazenu tokom jeseni i zime…

…A takodje odlicna prilika i za trening u neoprenskom odelu.

Tako da sam plivao u odelu sa obzirom da je temperatura preko 23-24 stepena tek u Junu, medjutim i vec sada, polovinom Maja voda je prilicno topla, i iznosi bar 20 stepeni.

Dodao bi jos i da se odlican trening “plivanje+izlazak iz vode” moze uraditi, jer je plaza peskovita tako da sam prosle godine (a i ove cu verovatno…) radio npr. 5 serija plivanje oko 200 metara sa izlaskom iz vode i kracim trcanjem od oko 200 metara bez pauze, odnosno otplivam, izadjem iz vode, otrcim jak tempo po plazi i zatim odmah uskocim i vodu krenem narednu seriju.

Posle samo nekoliko takvih treninga na trci vam tranzicija 1 ne predstavlja nikakav problem…

Sutra ucestvujem na Drzavnom prvenstvu u duatlonu u Pancevu, kojim se otvara nasa “domaca” duatlon-akvatlon-triatlon sezona…