Nakon povratka kući za Katolički Božić proveo sam skoro 2 nedelje trenirajući u prazničkoj atmosferi i snegu.

Treninzi su u tom periodu, nakon 3 nedelje treninga u Rio Maioru, još uvek bili adaptacioni stoga sam uglavnom uživao, iako sam napravio solidnu kilometražu na trčanju, preko 17 h za 13 dana sa par duplih trčanja.

T.j. trening je uglavnom bio plivanje + trčanje na dnevnoj bazi sa teretanom i vežbama 4,5 puta nedeljno.

Sa obzriom da je sneg bio, mogu reći da trčanje uopšte nije bilo dosadno. Par dana je bilo komplikovanije kada je sve bilo zaleđeno pa je iritantno trčati po takvom terenu, ali 4 duža trčanja na Fruškoj Gori su svakako kompenzovali i nadoknadili tih par treninga.

U prethodnom postu ste mogli videti idilične slike sa prvo-januarskog trčanja t.j. prvog treninga u 2011-oj godini.

Za “naš” (Pravoslavni) Božić (nažalost ujutru, pre porodičnog tradicionalnog ručka…) sam se vratio u Rio Maior u kojem bih trebao ostati do sredine ili kraja Marta.

Slika govori hiljadu reči…

…Nacionalni Park Fruška Gora + sneg + Sunce… 1:50 h brdskog trčanja

Pošto me za dve nedelje očekuje Evropsko prvenstvo u kros triatlonu (odnosno i Xterra-i) na Sardiniji/Italiji, danas sam uradio test trening, t.j. odvozao sam mali MTB Fruškogorski maraton (31 km) i zatim otrčao nešto kraće od 10 km (brda naravno)…

Prijavio sam se za Evropsko u kros triatlonu čisto iz radoznalosti i želje da odradim trku takvog tipa jer mislim da mogu dobro da se snađem sa obzirom na moje česte treninge na Fruškoj gori: brda bike + brda trčanje.

Ujedno se održava i trka iz Xterra serije – Xterra Italy, tako da će to biti “dupli nastup” odnosno učestvovaću (kao i ostali učesnici) na dve trke – Xterri i Evropskom koje organizuje Evropska Triatlon Unija (ETU). Ovo je treća godina za redom da ETU pravi ovo Evropsko, t.j. da želi da popularizuje ovu vrstu triatlona, koja se naravno sastoji iz plivanja, vožnje MTB bike-a i offroad trčanja.

Nikada ranije nisam vozio MTB, stoga mi ovo predstavlja još veći izazov. Juče sam kupio MTB i već danas odradio više nego odličan trening spajanja, t.j. učestvovao sam na tradicionalnom fruškogorskom MTB maratonu i odmah nakon završetka i otrčao.

Zanimljivo je da sam stigao treći (od preko 120 učesnika) na malom maratonu (31 km) u vremenu oko 1:38 min, i mogu biti i više nego zadovoljan. Prvi put uopšte da sam i seo na MTB u šumi, a staza je naravno kao i sve ostale na Fruškoj Gori izrazito teška sa more jakih brda i spustova. Visinska razlika je oko 900 m na tih samo 31 km…

Uglavnom je trka izgledala ovako: na spustu me zaobilaze svi jer je zaista potrebna izvrsna tehnika, a ja baš ne mogu sebi da priuštim veliki rizik na početku sezone, tako da sam veoma pažljivo vozio spusteve, sa rukama na kočnicama naravno , a onda kada dođu usponi ja ih stižem i prestižem . Takođe na delovima na asfaltu sam se osećao “na svome” i pravio razliku. Odlično sam se osećao, toliko jakih uspona, a meni se ni u jednom trenutku nisu “napunile noge”. Stvarno nisam očekivao da ću tako lepo odvozati…

“Tranzicija”

Išao sam jako a nisam imao poteškoća, heh . Puls mi je bio dosta visok na usponima (u poređenju na snižen zbog utreniranosti prethodnih meseci) ali ni jednu krizu nisam imao. Dosta sam obratio pažju na hranu i piće, pojeo sam dva gela, 2 puta po pola banane i malo bonžite. Jedan veliki bidon Power Bar performance drink-a mi nije bio dovoljan, morao sam da dosipam vodu na jednoj kontrolnoj tački. Primetio sam da mnogi prave tu neverovatnu grešku, nikog nisam video ni da jede ni da pije (samo jednog kako se poliva vodom ispred mene , da bi potom bacio tu plastičnu flašu u šumu! Alergičan sam na takvu bahatost i nekulturu pogotovo kod sportista, Fruška Gora je puna kesica od gelova i flaša, ako meni nije problem da stavim u džep od dresa lepljivi gel i da ulepim dres, zašto bi drugima bio problem da eto npr vrate praznu plastičnu flašu u džep, možda im znači tih 30 g manje!?).

…Voze srednji i veliku maraton sa jednim bidonom što je užas (O.K., verovatno će dopuniti, ali opet velika greška). Mislim da je to veliki problem u Srbiji, ekstremno neznanje o važnosti ishrane i hidratacije. Zato su već posle sat vremena mnogi posustajali u tempu (u poređenju sa početkom) dok sam se ja osećao bolje.

Kao što sam rekao, završio sam nezvanično treći jer se nisam registrovao pošto sam radio trening pa sam bio lenj da se prijavljujem i uzimam broj, ali eto barem će četvrti dobiti bronzanu medalju .

Sve u svemu što se MTB-a tiče, za prvi put i više nego zadovoljan na ovako zahtevnoj stazi. Moram napomenuti da sam par puta morao da siđem sa bike-a, uglavnom na uzbrdicama jakim, prvo na jednoj od preko 12 % kada sam zbog velike rupe morao da siđem jer nisam mogao da pređem preko nje.

Nered u kolima je tako karakterističan za triatlonce… što sam tek naučio u Australiji kada sam kod Sama i Arona u kolima video sve od naočara za plivanje, preko bicikla, patika, starih majica pa sve do knjiga, cd-ova i brda smeća

A pošto naravno nemam prave sprinterice za MTB nego moje sidi T2 za triatlon sa SPD shimano paknama (ulošcima ili kako već) za pedale, to je bio užas, nisam mogao nikako sa te jake uzbrdice da krenem i izgubio sam najmanje minut tu… A na drugom brdu sam (kao i svi koji su bili u mom vidokrugu ) morao da siđem i guram nekih 100 m jer je nagib bio sigurno bar 20 %, neljudski…

Najbitnije, i ono što i čini ovaj trening (spajanje) fenomelnanim je osećaj na trčanju kasnije… kao da uopšte nisam vozio pre toga. Osećao sam se lagano, imao ritam, mogao i jako da idem, puls je bio normalan. Sve fantastično, a trčao sam dva kruga oko Popovice na stazi koja isto ima jake uspone i spustove. Nisam osećao nikakvo grčenje niti osećaj zamora u nogama (ali zato jesam prethodno na vožnji malo u rukama od silnog kočenja i stiskanja kormana).

Epilog: Odlično potrešenih 2500 Kcal danas

Na Sardiniji je MTB staza lakša rekao bih, jer ima samo dva uspona od 700 m (bike je 30 km), a takođe i trčanje je po ravnom (ali i dalje offroad), tako da još par treninga za 10ak dana pred polazak na Sardiniju bi trebalo da budu dovoljni da mi trka ne bude strana.

Nastupam u elitnoj kategoriji, t.j. seniorskoj jer nema juniorske (ima samo age-group 18-19, i ostale starosne kategorije naravno). Startna lista ovde. Xterra ovde.

Distance su 1.5 km – 30 km – 10 km, tako da je današnji trening bio prava simulacija (još i teža) predtojeće trke. Naravno oprezan sam jer će trka da traje najmanje 2.5 h…

Ali pre tog 31. Maja kada je ETU Evropsko u kros triatlonu, sledeće subote me očekuje jako bitna trka, isto Evropsko prvenstvo, ali u duatlonu. Održaće se u Budimpešti. Tako da ovog trenutka sve je usmereno ka subotnjoj trci! Startna lista ovde.

P.S. postavljene su slike sa Državnog prvenstva u duatlonu. Pogledaj ovde.

Snimio sam većinu “zanimljivih” delova jedne od staza po kojima skoro svake Nedelje trčim sa Popovice na Fruškoj Gori. Naravno, u toku trčanja sam pravio snimak, tako da je lošijeg kvaliteta.

Krug ima oko 5 km, kao i većina ostalih sa dosta uspona, jačih i slabijih, dužih i kraćih, što upravo i predstavlja draž trčanja po FG…

Snimci su od ponedeljka, 16.-og, tog jutra je bilo i sunčano, za razliku od dana pre kada sam takođe iste krugove trčao i kada je neprestano padao sneg. Ali uživao sam oba dana, jer se samo par puta, mogu reći i u dve godine dogodi da trčim u “snežnim” uslovima.

A pošto su temperature bile takve da je sneg mogao da se održi, t.j. da ne počne da se otapa, to su bili perfektni zimski uslovi.

Nadam se da ćete uspeti da vidite i čujete barem veći deo sa sledeća dva snimka: