Moj drugi ITU Svetski kup u sezoni (kao član ITU Sport Development tima sa još 7 takmičara i takmičarki. Lep članak sa ITU-a pročitajte ovde), 10-i olimpijski triatlon u 2010-oj. Sa Holtenom verovatno najteža trka sezone.

U Mexico sam došao znajući da će mi najveći protivnik biti ekstremna vrućina. Davno bejaše pretopli Jul, a realnost poslednjih par nedelja je između ostalog bila i vožnja sa zimskom kapom i rukavicama. Moja priprema za vrućina se svela na jedan trening na tredmilu u teretani .

Međutim par dana adaptacije je sasvim OK, jer je činjenica da svi moraju biti spremni da pate u pravom smislu te reči. Trka nam je startovala u 10:45, što je značilo da ćemo trčati tačno u podne. Ne znam tačnu temperaturu ali znam da je jedini način da ostanemo živi bio to što su okrepne stanice bile na svakih 400 m sa hladnom, hladnom vodom.

Na skoro svakoj sam uzimao vodu, polivao se i pio… Holten, Yokohama Dextro prošle godine i sada Huatulco su verovatno jedine trke na kojima sam izgubio bar 3 l vode iako sam u toku popio isto toliko…

Solidno plivanje. Izgledalo mi je katastrofalno dok nisam izašao nakon 1000 metara iz vode i uskočio u Pacifik za finalnih 500 m. Tada sam video da nisu toliko odmakli i da sam u velikoj grupi. Međutim nije bi bilo teško uopšte ali nemam to pravo plivanje i ne mogu da se izborim za mesto u grupi na ovako velikim trkama…

T1 i prva dva kruga bikea (10 km). Pure suffering… Par puta mi je prošlo kroz misli da jednosavno parkiram bike pored bankine i sednem na istu i zapitam se čemu ovo . Ali u tim trenutcima se “lomi” trka. Vijali smo (nas 5,6,7, par njih smo i uhvatili) prvu veliku grupu. Tempo je bio furiozan, nisam ni hteo da gledam na ciklomaster nakon što sam u jednom trenutku video 50 i nešto km/h na ravnom sa bočnim vetrom.

Ali uspeli smo. Istog trenutka olakšanje za sve nas, bukvalno odmah kao da sam seo na klupu. Toliko razlika u vijanju grupe i trenutka kada sustignete grupu i odmorite malo na začelju. Prbio sam se odmah u sredinu i uglavnom tu i bio do poslednjeg kruga kada sam bio napred da bih izborio dobar ulaz u T2. Ali na brdu (kratko brdo, jače, po dva puta u svakom od osam krugova) su mnogi ubrzali  i kao i uvek sve se svodi na “makljažu” pred ulazak u tranziciju.

Desio se uspešan beg njih 5,6 koji su do kraja bike-a napravili minut mislim. Moj plan je bio da ako se nalazim u dobrom trenutku na pravom mestu da idem u beg, ali pošto mi je trebalo dugo da se oporavim od vijanja grupe nisam ispratio beg, mada nisam bio dobro ni pozicioniran… next time!

U T2 su se nekim čudom moje patike našle sa leve strane a ne sa desne, tako da kada sam “parkirao” bike morao sam da predjem sa suprotne strane, premestim patike i onda ih obuvam. Naravno, za to vreme sam izgubio dragocenih 20 pozicija pri izlasku, iako sam ušao kao 7,8 od veeelike grupe u drugu tranziciju.

Trčanje poredim sa Holtenom. Preživaljavanje od T2 do 10-og kilometra t.j. finiša. Sa još istim kratkim brdom sa bike-a. Nema šanse za bilo kakvim pravim ritmom. Sve se svodi na čekanje naredne okrepne stanice. Pojeo sam dva gela na bikeu, popio pun hladan bidon izotonika i još jedan skoro pun vode, dok sam na trčanje poneo 2 gela.

Obnavljanje soli je sve ili ništa u takvim uslovima. Krenuo sam rezervisanije, jer sam znao da če mnooogo njih popustiti i čak odustati, što se naravno obistinilo, jer je bilo baš pakleno vruće. Pošto sam krenuo sa začelja grupe uglavnom sam ja prestizao, dok je i par takmičara mene stiglo i prestiglo. U poslednja dva kruga (5 km) sam stigao lep broj njih. Mada nisam se osećao dobro, nevezano za vrućinu…

Uglavom ušao sam u cilj kao 30-i što je sasvim dobar plasman. Ove godine je u Huatulcu bila najača konkurencija ikad, tako da novi ITU i Olimpijski bodovi su više nego dobrodošli…

20 ljudi nije završilo trku. Startovalo nas je skoro 70.

Ako je iko uslikao recovery zonu u finišu mislim da mu je zabranjeno da distribuira sliku zbog ugleda ITU trka . Gomila ležaljki sa “izvrnutim” sportistima prekrivenim belim peškirima koji su pokvašeni ledenom vodom. Ali svima isto, i svi se takmičimo i uživamo ma kakvi uslovi bili.

Ovaj put je baš jako malo falilo da budem na podijumu! Španac koji je vozio pored mene pobedi, švajcarac koji je isplivao pored mene bio drugi a “gringo” koji je isto vozio pored mene bio treći… a i “tico” koji je spavao u mojoj sobi bio treći jedno vreme i završio 7-i…

Rezulati ovde.

Slike (ITU) ovde.

Video snimak (ITU) ovde.

Članak “Sportski Žurnal” 12.10.2010. ovde.

Slike su manjkale jer sam ostavio aparat u avionu kada sam sleteo u Beograd, a nisam prebacio prethondo slike sa kartice (!?#$/@). Na sreću Željko je prebacio nekoliko slika iz trke koje sam i stavio u članak…

Međutim dobio sam još super slika od Harry-a, muža Tanje iz Holtena koja živi tamo i koja je srpkinja. Ako se sećate, prethodne godine nakon Evropskog prvenstva mi je poklonila ružu kada je videla da sam učesnik iz njene matične zemlje .

A Harry mislim da se i bavi fotografijom tako su slike stvarno odlične. I veći deo slika koje sam postavio na flickr su od Elizabeth Bravo (takmičarka iz Ekvadora) koja je isto bila u sastavu ITU Development tima, jer smatram da itekako vredi prikazati prelepe pejzaže Holadnije, Holtena i okoline.

Ljudi koji žive tamo zaista znaju da uživaju, i inače sever Evrope je neverovatno prijatan za život zbog prirodnih lepota, ali i samog načina života i mentaliteta ljudi… Kopenhagen i Hamburg, zatim i Oudenaarde u Belgiji su sve neverovatna mesta u kojima sam imao trke i idelna mesta za miran i prijatan život.

Letnji “seoski” turizam je ekstra popularan, i kompleksi u tom delu Evrope su nezamislivo uređeni i prijatni za boravak u prirodi. Twenhaarsveld je bukvalno “grad” pored Holtena koji ima mislim preko 200 bungalova (u stvari pravih kuća sa kuhinjom, kupatilom, dnevnim boravkom). Svi su smešteni u parku u kojem trotoarima hodaju patke, pretrčavaju zečevi, prolaze ježevi. Prava idila. Tu je i nekoliko bazena, igralište za decu i td. Čovek dok se jednom ne nađe i ne boravi na takvom mestu, ne krene da posmatra na primer letnji odmor kao takvo iskustvo, a ne ono ustaljeno letovanje na moru.

Slike pogledajte na flickr-u.

10-og Jula (subota) sam odradio svoj drugi ITU Svetski kup u Holtenu u Holandiji, mestu u kome sam 2008-e učestvovao na ETU Evropskom juniorskom kupu i 2009-e na ETU Evropskom juniorskom prvenstvu.

U Holandiji sam boravio kao član ITU tima (3 muškarca, 3 žene), koji se određuje za 3 – 4 ITU Svetska kupa godišnje. Zaista ogromno iskustvo i prednost za nas koji smo uglavnom sami na većini trka, jer smo bili smešteni zajedno kao tim, zajedno trenirali, imali mehaničara i maserku koji su doputavali čak iz USA i bili nam na raspolaganju 24 h dnevno, kao i koordinatora (komšija Željko Bijuk ).

Startovalo nas je tačno 74. Mnoga velika imena su učestvovala. Ove godine ko god se nađe na startnoj listi (što je izrazito teško zbog ITU rankinga, mnogi ostanu na wait listi) je takmičar koji je vredan pažnje…

Start trke je bio u 13:45, stoga smo svi bili svesni da će uslovi biti nemilosrdni jer je temepratura bila preko 35 stepeni i Sunce je konstano “pržilo”. Zaista neverovatno toplo za Holandiju t.j. sever Evrope. Temperatura vode je bila 25 stepeni što znači da se plivalo na moju radost bez neoprena.

Pre dve godine se oba puta u istom jezeru plivalo u neoprenu, isto u Julu, (2008-e krajem Juna) tako da samim tim što je i jezero dosta toplije dovoljno govori o temperaturama u poslednje vreme u Holtenu…

Nisam najsjanije krenuo, t.j. nisam se izborio za dobro mesto, što je delom posledica ne baš najsajnijeg mesta na pontonu pošto po startnim brojevima biramo mesto (a moj startni broj je bio 70). Međutim uhvatio sam solidan ritam i plivao u grupi sve vreme. Oko bova je bilo dosta guranja, ali na pravcima je grupa lepo išla. Plivanje je duže bilo, što se vidi porezultatima, a i na “oko” se moglo videti kada se pogleda udaljenost bova.

Par puta sam morao dosta da se potrudim da spojim manje razlike, jer se išlo zaista jako, ali sve u svemu nakon T1 sam se našao u grupi od 5,6 takmičara. Ipsred je bila još jedna takva grupa koju smo brzo uhvatili. Napred, ali na nekih 200 metara je bila velika prva grupa.

Prvo se vozi 7 km do Holtena a zatim 5 krugova po nešto više od 6 km sa jakim (10%) usponom od nekih 300, 400 metara, i sa delovima sa velikom kockom! U Holtenu kroz mesto kada se vozi postoji dosta delova sa popločanim putem, ali ne toliko strašno koliko na tom jednom delu od nekih 100 metara… Bike je itekako bio tehnički zahtevan.

Radili smo solidno, i negde na 25 km smo uhvatili prvu grupu. Nisam bio uveren da ćemo to uraditi, govorili su nam pored staze da je razlika uvek oko 10-15 sekundi, međutim pošto nismo ništa preterano jako išli, mislio sam da ćemo imati zaostatak.

Tako da kada smo se spojili, pokušao sam da se probijem što više napred da zauzmem dobru poziciju u slučaju begova i ne daj Bože padova.

Međutim mnogi takmičari ne obraćaju previše pažnje i zaobilaze nesigurno, tako da sam do kraja uglavnom vozio u prednjem delu grupe ali ne skroz napred. Pred T2 (inače T1 i T2 su odvojeni, T1 je pored veštačkpg jezera na 7 – 8 km od Holtena a T2 je u centru Holtena gde je i cilj) sam pokušao da se probijem još, ali nisam previše rizikovao tako da negde oko 15 mesta ulazim.

Tranizicija 2 u Holtenu je traidicionalo haos kada je velika grupa u pitanju. Jedva sam ostavio bicikl od gužve. Prošle godine sam slomio ram upravo u drugoj tranziciji… Nakon što sam obuo patike, stavio vizor i uzeo gel, tek tada je nastala ludnica jer je još teže bilo izaći pošto su konstano stizali takmičari i ostavljali svoje biciklove, tako da sam naletao na njih i bukvalno morao da stanem u jednom trenutku (slika ispod, skroz levo sam iza takmičara sa biciklom koji me je zagradio).

Zatim 10.5 km trčanja. Preživljvanje. Za sve takmičare. Nikako nisam mogao da uhvatim tempo i ritam zbog prevelike vrućine i sparine. Sunce je bilo nemilosrdno… Svi su se mučili. Mnogi su krenuli jače pa sam ih kasnije zaobišao. A mnogi su i odustali. Stvarno trka koja se može okarakterisasti kao pravi, pravi triatlon. Sunce, plivanje bez odela u jezeru, brdo na biciklu i prženje na trčanju – triatlon, letnji sport .

Uglavom sam prestizao po kojeg takmičara do kraja, dok me je samo par njih mene prešlo… Zaista jedna od najtežih trka na trčanju. Na kraju 28-o mesto, što je sasvim solidan rezultat u ovakvoj konkurenciji.

Bar još sat vremena nisam došao potpuno sebi nakon trke zbog “pregrejavanja motora” . Iako sam popio oba puna bidona izotonika i vode i uzeo 2 gela na biciklu, i na svakoj okrepnoj stanici pio vodu i pojeo 2 gela u toku trčanja, to je nedovoljno jer se nikako ne može nadoknaditi izgubljena voda tokom trke. Sreća je bilajer nije komplet trkački kurs “pod” Suncem jer postoji delova sa hladom.

Najbitnije mi je da sam uzeo bodove (prvih 50 uzima, ako uđu u 5% vremena od prvog). Tako da sam praktično sada na simulaciji liste za Olimpijske igre 46-i, što znači da kada bi se sada napravio presek, učestvovao bih na Olimpijskim Igrama u Londonu . Ali za tako nešto u 2012-oj treba sakupiti još mnogo poena i takmičiti se uspešno na još mnogo ITU Svetskih kupova i ITU Dextro Energy serijama ove, sledeće i pola 2012-e godine, i treba imati mnogo sreće, tačnije malo nesreće…

Rezultati ovde. (vreme koje piše za bike je vreme ulaska u T2)

Slike uskoro. (većinu slika sam izgubio jer mi je ostao aparat u avionu, a prethodno ih nisam snimio u lap top…)

… Moj prvi ITU Svetski kup…

U petak posle podne sam doputovao u širom sveta poznato triatlon mesto Tiszaujvaros, još uvek neznajući u potpunosti da li ću u subotu startovati ETU Evropski juniorski kup ili u Nedelju ITU Svetski kup jer sam se nalazio na waiting listi za Svetski kup. Iako sam pre nekoliko nedelja bio na startnoj listi za njega, skinut sam zbog ne pojavljivanja na ETU Evropskom kupu u Irskoj (Athlone),  zbog povrede i problema sa bike-om nakon Evropskog prvenstva u Holandiji…

Ali nakon briefoing-a, ostala su dva slobodna mesta jer se dva takmičara nisu pojavila na njemu, tako da sam se našao na startnoj listi, zajedno sa još jednim austrijancem, i mislim kasnije sa još par mađara, jer izgleda da i više od dva takmičara nisu došla na trku a bili su prethodno prijavljeni…

Start trke je bio predviđen za 13:30 h. Dan nije bio previše topao stoga to nije predstavljalo problem. Svetski kup u Tiszaujvarosu je poznato po tome jer već godinama, godinama ima dve tranzicije. Plivanje se odvija na malo jezeri na 8 km od mesta gde se nalazi i prvi tranzicija, da bi se zatim vozilo do mesta i u njemu 7 krugova, a zatim trčalo 4 kruga oko centra Tiszaujvarosa gde se i nalazi druga tranzicija i finiš.

Znao sam da neću imati baš najsjajnije plivanje i tako je i bilo. Jednostavno osetim da “to nije to”. Iako smo svi bili zajedno, bukvalno i po više nas jedno pored drugih, nisam zadovoljan činjenicom da sam bio u drugom delu grupe pozadi. Pošto nas je čak 80 startovalo, prvih 300 metara je zaista bila prava borba u vodi… a zatim i na prvoj bovi. Kao ribe u mreži…

Iako nisam zadovoljan plivanjem, ne mogu reći da mi je teško bilo i da sam se mučio. Prvi i drugi krug su bili otprilike isti za mene…

Nakon solidne tranzicije, pa sve do Tiszaujvarosa i prvi i mislim i drugi krug bikea sam se zaista mučio. Tempo je bio paklen. Stizali smo (nas 6,7,8) isto toliko brojnu grupu ispred nas, i ni u jednom trenutku tempo nije padao, a vetar je bio jak, plus je staza ekstremno tehnička sa oko 20 skretanja po krugu, stoga su stalna ubrzanja konstatno prisutna…

Spojili smo se, da bi i u 3 ili 4-om krugu i stigli veću grupu ispred. Nakon toga mislim da se bile 2 grupe, prva ispred i naša… Mislim i da je bila i neka grupa iza ali su oni rundovani.

Drugi deo bike-a sam se osećao mnogo bolje. Strahovao sam od padova, neznam zašto, ali ispotavilo se na kraju sa razlogom, jer bukvalno dve krivine pred kraj, 400 metara do T2, ispred mene je, neznam ko, pao, i ja sam produzio napred na sljunak preko bankine. Ostao sam i dalje na biciklu i u tom teškom prenosu koji sam vozio do taga sam sišao sa bankine, ubrzao i uspeo da stignem grupu pred ulaz u T2…

… Ali problem je bio jer sam bio nazad, a grupa je ogromna, stoga se gube dragocene sekunde pred izlazak na trčanje. Kao i uvek, prošlo je nekoliko stotina metara dok nisam “ušao” u ritam, to jest pronašao pravi, i uskladio kadencu, disanje i tempo. Išlo je lepo. Pogotovo sam zadovoljan jer mi tempo nije ni malo pao u drugih pet km-a, čak je možda bio i negativan prolaz pošto sam poslednja dva kilometra značajno jače otrčao nego što sam trčao kompletno vreme do tad.

Svaki krug sam popravljao poziciju za par mesta, a u poslenjem za čak pet, a moglo je i bolje, jer jedino nisam zadovoljan sa tim što su tri takmičara ušla mali ispred mene u cilj jer nisam dao sve od sebe u finišu, a siguran sam da sam mogao da ih prestignem… Uglavnom, nakom što me je australijanac (Josh McHugh, 2007-e je bio na Evropskom kupu u Galipolju u Turskoj gde je bilo i Balkansko prvenstvo)  prestigao na 2 km do kraj, “uhvatio” sam njegov tempo i do kraja smo išli jako. Prestigli smo 4, 5 takmičara. Držao nas je i amerikanac koji je jedno vreme trčao iza mene na početku a zatim oko 2 krug na 5 metara ispred…

Zahvaljući njemu sa otrčao bar 20 sekudni brže, ako ne i više, jer nisam ni znao da mogu da držim takav tempo do kraja. I kao što sam napisao, na oko 200 – 300 metara do kraja sustiglu smo mađara, ali su zatim i on, kao i australijanac i amerikanac (Seymour) ubrzali dok se meni nije dalo i dalje “patiti”… Zameraću to sebi neko vreme…

Ušao sam kao 55-i. Vreme trčanja 34:05 min. Prvi svetski kup, najači u celoj seriji sigurno, extra masovan, stoga bi bilo nezahvalno biti nezadovoljan, pogotovo sa ovim rezultatom trčanja koji može biti odlična “odskočna daska” za dalje, a takođe i bitan reper i pokazatelj da trčanja može i bolje vremenom.

Tiszaujvaros je uz Hamburg trka sa najboljom atmosferom na triatlon trkama štiom sveta, stoga je bilo pravo zadovoljstvo proći svaki put kroz hiljade gledaoca i navijača koji su konstatno bili na nogama, vođeni sjajnim komentatorom Atilom, koji takođe već godinama vodi program u Tiszy-ju i koji će voditi program na Svetskom prvenstvu u Australiji sledećeg meseca…

Od ove godine je uveden i ITU U23 World Ranking, stoga sam uzeo lepu “količinu” bodova za ovaj ranking. Stoga sam sa ovom jednom trkom 56 trenutno. Pogledaj ovde.

Rezultati ovde.

Slike ovde. (flick je sređen, stoga ćete od sada uvek moći da pronađete slike na mojoj stranici na flickr-u. Ali mislim da ću i do kraja ove godine “kačiti” slike u galeriju. Za koji dan ih postavljam u galeriju, a takođe se nadam da ću uskoro i na flickr postaviti još slika sa trčanja)

ITU slike ovde.

ITU video snimak ovde. (ili na naslovnoj stranici ITU-a, sa desne strani izaberite “Tiszaujvaros Man Highlights”)