…ovaj put film sa poslednjih nedelju (desetak…) dana treninga. Snimke je napravila Izraelska trenerka koja je došla u Rio Maior na nedelju dana da sarađuje i uči od Sergia i to samoinicijativno i o svom trošku nakon što je Sergio svakako pristao da je “ugosti” na svim našim treninzima! Upravo na taj način se uči i postoje svetski trener. Ne samo da je jednom potrebno dostići taj nivo znanja za treniranje elitnih triatlonaca već se to znanje konstatno mora proširivati i nadograđivati jer je triatlon relativno nov sport i svakodnevno napreduje, ne samo u performansama triatlonaca već i metodama treninga.

Isti je slučaj i sa top triatloncima koji svakodnevno uče i uče, Simon Whitfield to stalno ističe, a iza sebe ima decenije treninga i 2 Olimpijske medalje. Znači “gledati izvan kutije” i samo upijati i poštovati sve takmičare makar bili i početnici jer budite sigurni da se i od njih mogu naučiti ili uvideti veoma važne svari koje se kasnije mogu primeniti na sostvenoj koži.

Ali da ne skrećem previše sa teme, uživajte u par plivačkih treninga, spajanju po kišno/Sunčanom danu (4 km bike + 1 km trčanje ponavljanja), malo teretane i još plivanja i intervalnog treninga na stazi (400-ke) nakon jake vožnje.

P.S. I ovaj video je dostupan u HD rezoluciji, stoga vredi pogledati u istoj kada sam već 2 sata kačio skoro 300 MB snimka na YouTube

8 nedelja i dva dana… od kada sam u januaru došao u Rio Maior! Vau, kad pre…

Glavni deo zimskih priprema je odrađen. Započeo sam treninge t.j. pripreme pre 13 nedelja. 3 nedelje Rio Maior, 2 nedelje kući i 8 nedelja ovde za sada.

Preostaje mi još samo 10 dana treninga u Portugalu za ovaj period nakon čega ću započeti sezonu sa dva ITU Pan Američka kupa u Čileu, 20-og marta u Santiagu, prestonici, a vikend nakon toga 27-og u Valparaisu, gradu na Pacifiku koji je na 100 km od Santiaga.

Iako u decembru i januaru nismo (Sergio i ja) planirali ove trke, ispalo je tako pre svega zbog logističkih razloga jer ću za 8 dana odraditi dve ITU trke koje su veoma blizu, što je odlična prilika.

13 nedelja konstatnog i kontinuiranog kvalitetnog treninga sa samo jednim danom potpunog odmora bi mi trebalo omogući dobar start.

Prestoji manji tejpering, što izgleda znači da je najteži deo prošao. Hmm, čudan osećaj nakon 3 h vožnje danas koja je nezvanično bila poslednji trening u velikom bloku pred “sužavanje” za Santiago i Valparaiso.

Filmić engleska verzija:

P.S. Filmove možete pogledati u HD rezoluciji, samo promenite opciju “360p” ili “480p” na “720p HD” na YouTube prozoru.

Juče sam trčao još jednu uličnu atletsku trku na 10 km koja počinje sa “Grande Prémio…”.

Ovoga puta je to bilo u mestu Montemor, udaljenog na oko 1.5 h vožnje od Rio Maiora.

Sa obzirom da je veći deo brazilaca započeo sezonu na Pan Američkom kupu u Ekvadoru, i da je par rusa bilo bolesno početkom Nedelje, samo nas pet  je trčalo, plus dve ruskinje (koje sa ruskom reprezentacijom treniraju ovde).

Vreme je bilo perfektno, 20-ak ºC, sunčano, međutim bilo je dosta vetra. Ali sa obzirom da vetar utiče samo na konačno vreme trćanja, mogu reći pravo prolećno vreme. (galeriju “casual” prolećnih slika koje sam napravio možete videti ovde.)

Nagradni fond je bio veći nego u Lisabonu i Grandoli stoga je bilo više kvalitetnijih trkača. Profil staze je sam po sebi teži zbog dosta brda, tako da sam očekivao slično ili lošije vreme u odnosu na prošlu trku (ukoliko ovu odradim na nivou), iako sam sa prošlom bio izuzetno nezadovoljan. Takođe, uzimajući u obzir da je staza duža za 90 – 100 m (dodatnih 20 sekundi) plus profil stvarno su šanse bile veoma tanke za brže vreme od Grandole…

U progamu je pisalo da trka počinje u 9:30 h, međutim kada sam krenuo da se zagrevam video sam da većina atletičara “kulira” i nakon 10ak minuta nakon što sam se vratio do kombija dobili smo info da je start u 10:30 min. Možda i bolje, temeljno zagrevanje je veoma bitno za ovakve brze trke.

Od početka sam se osećao dobro. Krenuo sam sa vodećima da bi se nakon prvog kilometra (oko 3:03 min mislim da smo istrčali) par trkača odvojilo.

Drugi kilometar mi je bio 3:06 min i već tada se grupa razvukla. Trčao sam jedno vreme sa Denisom, na oko ne više od 10-ak metara iza Artema ali nakon 2 – 2.5 km ostao sam sa jednim trkačem koji je držao tempo za koji sam mislio da će mi odgovarati.

Nakon brdovitog 3-eg i 4-og kilometra sledilo je brzih 1.5 – 2 km po ravnom terenu. Tu sam se odvojio od grupe i trčao solo. Osećao sam se sasvim dobro. Prolaz na 5 km je bio oko 15:50 ili 15:55 min, ne sećam se sada. Zatim je sledio najteži deo sa dosta uspona, od 7-og kilometra pa nadalje.

Nakon 7.5 km sam imao pravu krizu, stvarno se ne sećam da li mi se ikada u životu to desilo na takav način. Butine su bile kao beton. Međutim uspeo sam da održim kakav – takav tempo i kadencu uzbrdo (kadenca je najvažnija na usponu, tačnije i jedino što je važno) iako mi je grupa od koje sam se bio odvojio pre petog kilometra otišla naravno jer sam drastično usporio. Koncentrisao sam se samo da mi ne opadne ritam t.j. kadenca i znao sam da ukoliko u tome uspem da neće biti katastrofa.

Nakon par minuta mučenja došao sam sebi pomalo i otrčao solidno do kraja iako daleko od dobrog. Poslednji kilometar sa vetrom u prsa uzbrdo… zaista šlag na tortu nakon preživljavanja na oko 8 km…

Sve u svemu zadovoljan sam jer su od početka noge slušale i solidno sam se pomučio (izgled face na slikama ocrtava poslednjih par stotina metara uspona, ne celu trku !). Završio sam sa vremenom 33:36 min na 23-em mestu ukupno od 300 – 350 trkača koliko nas je trčalo glavnu trku. Bila je i trka ili ti pak šetnja na 3 km na kojoj mislim da je bilo bar hiljadu meštana…

Kao što sam na početku napisao, zbog dodatnih 100-injak metara i brda (profil staze koji je zabeležio Suunto iznad) kao i vetra, u najgorem slučaju je ovo vreme ekvivalent sa 32:30 min tako da mislim da je moje trčanje na onom nivou na kojem treba da bude u ovom periodu.

Nikada ranije u zimskom periodu nisam “stavio u noge” ovakav kvalitet treninga (prvenstveno vremenski uslovi) stoga je i očekivano da već sada mogu solidniji rezultat da otrčim. Takođe, ove nedelje je trčanje na treninzima, t.j. na intervalnom treningu na stazi bilo dosta bolje nego prethodnih nedelja, stoga sam izgleda “prešaltao” u višu brzinu.

Plus, cele nedelje smo imali samo 2 treninga dnevno (spajanje računam kao jedan trening i teretanu nakon trčanja računam kao jedan trening zajedno), stoga sam bio odmoran koliko toliko iako su plivačka nedelja i subotnji poslepodnevni plivački trening bili naporniji, kao i intervalni bike i plivanje u petak.

Danas mi je prvi day off od početka ovosezonskog treninga u decembru, t.j. poslednji slobodan dan sam imao u novembru. Videću kako ću podneti to !

Rezultati ovde.

Slike ovde.

P.S. Kao tim “Desmor” (naziv sportskog kompleksa) smo zauzeli drugo mesto ukupno!

Mislim da je juče šest nedelja od kada sam raspakovao bike, bez ikakvih planova za ponovno pakovanje u bike kofer u skorijoj budućnosti…

Vreme prolazi, munjevito. Poptuno sam se navikao (pokušavam da se setim gde mi je to teško bilo da se priviknem…) na život i trening ovde. Triatlonci vole da kažu “train, eat, sleep… (repeat)“… ali izgleda je to stvarno prepričan život triatlon treninga.

Udaljen od kuće i mnogih obaveza koje svi imamo kada smo kući, mozak se lako privikao na ovaj svakodnevni scenario, sa malo više train i eat a malo manje sleep, jednostavno nema spoljašnji distrakcija (sem interneta, a čak se ni TV ne može navesti jer ima 3 normalna programa od kojih su 2 portugalske verzije). Rio Maior je sam po sebi nekako mrtav, ali tako je sa svim mestima koji su na ili blizu mora ili okeana u toku zime, njima je ovo depresivno i hladno vreme… dok sam ja ovde (između ostalog) jer oje toplo i super vreme!

Prosto mi je neverovatno da su najteže (grubo rečeno) nedelje prošle (da li su?), izgleda da sam psihički bio spreman i na teži i obimniji period pa sam bez većih problema, ako mogu reći “preživeo”, prethodni period. Treća nedelja od tri udarne je zaista bila naporna, ali moja greška je bila nedovoljno obraćanje pažnje na oporavak, pre svega na suplementaciju (pored živog i zravog Pansporta! fail…), stoga je mogla biti i mnogo bolja.

Možda me je Sergio previše uplašio u decembru kada smo diskutovali o predstojećim pripremama u januaru i februaru. “Trebaće ti ogroman bidon sa izotonikom i svakako gelovi na bazenu, jer kada ti nakon plivanja ujutru i trčanja na drugom plivačkom treningu od 6, 7 km, t.j. skoro 2 sata kažem <Ogi sada 20×100 jako, svakako će ti trebati dodatna energija>”… je jedna od rečenica iz decembra. Ali nije bilo baš bukvalno tako, na moju sreću. Međutim počeo sam da pijem izotonik na plivanju, što ranije nikada nisam praktikovao, stoga izgleda da je zahtevnost plivanja svakako na višem nivou! Sledeći korak su gelovi, ali neka ostanu za sledeću zimu.

A sada su dupla plivanja gotova! Kada sam pogledao ovonedeljni program i video samo jedno plivanje u toku dana, t.j. da su 10+ km u jednom danu iza, nekako mi neverovatno.

Sve u svemu, trening ide svojim putem. Za mene je najveća promena intezitet u ovom periodu. Mogu reći da treniram u dostaj višoj zoni u odnosu na prethodne godine u jan.& feb., obim se ne razlikuje mnogo, nego sam kvalitet treninga. A i brazilci zaista vole da daju gas, pogotovo na brdima na bikeu jer u Brazilu mislim da niko od njih nema brda, stoga na svakom brdu skoro max idu jer ne znaju da voze lagano brda, koliko god to smešno zvučalo. Lagane vožnje su anaerobni prag na usponima, verovali ili ne!

Imao sam laktatno testiranje na bazenu i pomalo sam iznenadio sam sebe, solidno dobro sam odradio (osećaj+vremena. možda i nisam baš toliko katastrofalno očajan na plivanju koliko mislim…). Sećam se da su mi laktati u Medulinu 2009 u aprilu bili preko 10 mmol/l nakon samo 400 m jako, a sada nakon 6 x 300 sa pauzom od 1′ (svaka 300 jače za 3” po 100 m) 5.3 mmol/l čini mi se, i puls ne više od 170 bpm. Međutim činjenica je da Medulin iz 2009-e pamtim kao veoma crnu tačku treninga sa obzirom da sam bio pretreniram i te kako i to samo mojom krivicom. Ali naučena je važna lekcija! Stoga sam nedeljama čak i u odmoru bio “zakišeljen”, jer se sećam da mi je ujutru pred taj test od 400 m vrednost bila ludo visoka, tako da možda Medulin i ne treba porediti.

Prvi put sam plivao prateći lampice na dnu bazena koje smo imali za testiranje, kao i zvučni integrisani signal za start svake serije. Stoga nema greške, zadatak je samo pratiti crveno svetlo ispod sebe koje je u svakoj 300-tci “išlo” brže.

Takođe smo odradili podvodno (i “nadvodno” t.j. “plafonsko”) snimanje tehnike sporog i brzog plivanja zaostalog iz decembra. Uglavnom, treba da razmišljam o 4 ili 5 stvari dok plivam. Toliko kardinalnih grešaka moje plivanje sadrži. Ako ništa, ukoliko uspem da ih ispravim do kraja trebao bih biti dosta brži. Trebao bih.

Veoma bitna stvar, osim što imam društvo i koga da pratim na plivanju, je dosta triatlon specifičnih vežbi, tipa vaterpolo plivanje i plivanje sa triatlon disanjem (ispred sebe). Nikada ranije nisam praktikovao to, niti razmišljao o tome, niti mi je neko dao sugestiju. Sa obzirom da konkretno ja trošim mnogo bespotrebne energije na trci kada treba da izdignem glavu i gledam ispred sebe (jednostavno se “zakočim”) mislim je da ovo pun pogodak, kao i sa strane draftigna (mnogo serija plivamo draftujući se i zaista je neverovatno koliko brže se pliva kada se pravilno draftuje, po nekoliko sekundi po 100 m).

Od prošle Nedelje ne staje kiša (ali moram spomenuti da je jedno 2 nedelje pre toga bilo pravo proleće). Svaki dan sam kisnuo bar jednom, na bikeu, na trčanju… Prošla Nedelja (dan u nedelji, veliko “N”) je bila zaista ne baš toliko prijatna jer smo imali 4 h sa jednim dugačkim usponom jače, međutim odvozao sam nešto manje od 3.5 sata jer nisam imao kabanicu (pre jedno 2-3 nedelje mi je ispala iz zadnjeg džepa u toku vožnje, a pošto me je nerviralo njeno skidanje, nameštanje kao i pokušaj uguravanja u džep uskog windsptopera kada mi je ispala nisam se vratio po nju) stoga sam nakon 5 minuta bio potpuno mokar i nisam osećao ruke već nakon 45 minuta. Ali je ručak nakon toga zato bio vrhunski! Inače Nedeljne dugačke vožnje su zaista za prepričavanje ovde kod nas u grupi jer se uvek ili neko izgubi i dođe posle 6 sati, ili ga policija zaustavi zbog vožnje na autoputu (slučaj sa dvoje dotičnih sa poslednje Nedeljne vožnje), međutim uglavnom se desi da par ljudi uvek napravi jedno 1.5 h do 2 h više zbog pogrešnog skretanja jer se grupa uglavnom raspadne, stoga ručak planiran u 13:30 h uglavnom za neke bude posle 15 h.

Videćemo sutra šta će se samnom desiti, ja sam prošle nedelje bio “soft” jeri nisam odradio trening u potpunosti (ali sam zato u ponedeljak odradio ostatak sa čak i nešto ekstra km! …čisto da se zavede).

Kada prikupim ostatak slika od fotografa (u ovom članku su neke moje, ali sa svima sam se igrao malo u PhotoScape-u, članak deluje ozbiljnije zar ne?) napraviću jednu galeriju pa ću objaviti svakako.

P.S. Za 2 nedelje mart. A proleće oficijelno počinje u martu! …kao što napisah, vreme leti što znači sve manje i manje vremena preostaje za hard yards pred početak sezone.

Poput one u Lisabonu, i danas smo učestvovali na uličnoj trci (kao test trening na 10 km) u mestu Grândola na oko 70, 80 km južno od Lisabona. Super trka, ali moj problem je taj što sam previše “uživao” .

Veliko razočaranje za razliku od Lisabona koja je bila sasvim dobra trka sa obzirom na samo 15-ak dana uvodnog treninga pre nje. A sada nakon 2 meseca dobrog treninga, samo 33:09 min (dužina je tačno 9.98 km). Iako se dva puta trčalo preko nadvožnjaka sa jačim nagibom, po kamenju i zemlji oko 2 km i sa blagim uzbrdicama kao i dosta krivina, vremenom nikako ne mogu biti zadovoljan iz prostog razloga što sve one triatlonce iz grupe (sa kojima treniram ovde u Rio Maior-u) koje sam pobedio u Lisabonu sam sada “pustio” odmah na početku.

Jednostavno se nisam dovoljno trudio, tako bi najlakše opisao trku. Krenuo sam rezervisano (jer sam u Lisabonu krenuo jače), ali je to ispalo čisto kontraproduktivno jer su svi otišli napred.

Osećaj je bio dobar, ali jednostavno sam bio nekako nezainteresovan da dam više. Definitvno najveća greška je što nisam krenuo jače sa nekim iz grupe od početka. Inače nakon duatlona u Umagu prošle godine prva trka-trening da sam u Cep-kama (compression čarapama) i “hlačama” (prvi test za nove atletske, prošle su bile triatlonske sa tankim uloškom zbog bike-a) trčao, obično ih koristim samo za oporavak.

Na 5 km sam uzeo pola gela i na oko 8 km drugu polovinu, i tu sam izgubio par sekundi i triatlonca iz naše grupe. Bio sam ubeđen da ću ga poslednji km stići kada pojačam ali sam odjednom osetio neki loš osećaj u stomaku tačno na obeleženih 9 km tako da na kraju ništa nije bilo ni od barem brzog poslednjeg kilometra.

Puls pre svega pokazuje da nije dovoljno uloženo, prosečno je za 5 otkucaja niži za razliku od Lisabona. Na 3 km je prolaz bio oko 9:30 min, na 5 km 16:20 min, ali sa obzirom da se razlikuje staza, drugi deo pogotovo zbog tih manjih i blažih uzbrdica, mada i vetar nije baš zanemarljiv, teško je upoređivati posebno kilometra, ispadne da sam usporavao ali mislim da je otprilike sve ujednačeno bilo računajući različite profile određenih delova staze. Naravno start, t.j. prvi km je uvek najbrži, protiv inercije se ne može kada je puno takmičara, i određeni deo veoma brzih takmičara.

…Loš osećaj kada ste okruženi sportistima koju su vas otperjali (svi su išli od 30:50 preko 31 i 32 min, sa samo jednim brazilcem koji je stigao 2 sekunde pre mene, t.j. kojeg nisam uspeo da stignem do kraja) . Ali još jedna od važnih lekcija. Bio sam 29-i ukupno, oko 850 učesnika. Objaviću rezultate kada izađu zvanično.

Četvrti ukupno (prvo troje oko 29:50 min) je bio rus Yuriy Abramov koji trči maraton 2:15 h. Prošle godine na Evropskom prvenstvu u maratonu je vodio na 10-om kilometru. Veoma specifična tehnika, mislim da je visok oko 2 m . Startovao sam pored njega danas i kada me je zaobišao pomislih “kakva smešna tehnika”, i tek na kraju sam skontao t.j. prepoznao o kome se radi jer sam gledao deo tog maratona iz Barselone ’10 letos…

Još jedan zanimljiv detalj – atletičar koji je bio drugi ukupno sa već napisanih 29:40 – 29:50 min je pre 2 nedelje ovde u Rio Maioru na stazi trčao neke intervale i jedan od braće Altermana (Izraelci) je hteo da mu u sred pauze da foto aparat da uslika nas triatlonce . Sergio mu je odmah rekao “jesi dobro, želiš da zaustaviš trkača koji trči 10 km 29 min u sred jakog treninga da te uslika?”. Bilo je zanimljivo videti ga na postolju danas i pokazati ga Altermanu sa rečenicom “a da ga pitaš da te slika?” …

Suunto file sa trke (Movescount) http://www.movescount.com/moves/move1228836

Rezultati http://www.revistaatletismo.com/Resultados/res_grandola11_geral.txt

Iza mene su tačno dve nedelje treninga u Rio Maioru ovih zimskih priprema nakon dolaska na Božić. Još 7-8 nedelja “to do”!

…Stoga sam još uvek na početku mogu reći. Nakon vikenda će biti 2 nedelje (+ par dana pred početak prošle nedelje) punog treninga, i mislim da je sledeća najteža sa kojom će se zaokružiti prvi progresivni mikrociklus, a zatim sledi laganija nedelja.

Dane bih opisao sa “dosta plivanja i dosta trčanja”. Vožnja samo 3 puta nedeljno, ali i dalje ne baš zanemarljiva kilometraža sa oko 8 h. Međutim pored svakodnevih treninga na bazenu i trčanja, sa par duplih plivanja i par duplih trčanja, kao i teretane, jednostavno je i nemoguće, a pre svega bespotrebno uglaviti više sati na bike-u.

Zaista dobru grupu za trening imamo, veliku pre svega. 15-est nas je i što je najbitnije svi bez problema zajedno treniramo, po disciplinama su samo pojedinci ili jači ili slabiji od ostalih, pa uz činjenicu da je većina sličnih mogućnosti, barem na treningu, sledi da se dobro slažemo iako nije retkost da poneko voli da “da gas”, pogotovo na bikeu i trčanju.

Većinu treninga radimo po istom planu, uz naravno drugačija (ali i dalje slična t.j. bliska) vremena t.j. zadatke kada su u pitanju jači intervalni treninzi.

Ipak, logično je da smo podeljeni u par grupa po slabosti u disciplinama, npr ja spadam u grupu čiji je fokus plivanje, tako da par puta nedeljno dok moja grupa pliva drugi put u toku dana, druga grupa trči, ili npr treća grupa vozi.

Prošle nedelje 7 plivanja, ove 8, a sledeće predstoji 9 (za moju grupu ). Lagani napredak je očigledan, i u vremenima i u osećaju u vodi. Sergio je zaista uspeo da mi skrene pažnju na najbitnije elemente koji su bili pogrešni u mojoj tehnici, stoga uz dosta ramišljanja i rada za ovaj kratak period, osećam se dosta jače i komfornije u vodi. Čak i u poređenju sa Decembrom, tehnika mi je druga priča iako je daleko od odličnog, i ono što nikada ne može da zavara – egzaktna vremena u serijama su na mestu. Stoga sam zadovoljan prethodnim periodom iako je ispred još teži i izazovniji, tako da će vreme pokazati.

Ono što pravi veliku razliku u treningu ovde je oporavak. 2 masaže nedeljno i spa, ice bath i sauna na stalnom raspolaganju su krucijalne za kvalitet treninga. U triatlonu nije bitno koliko jako treniramo, nego koliko često takav trening telo može da absorbuje, stoga je upravo najveći akcenat oporaviti se što kvalitetnije i što brže.

I mislio da sam već pisao u članku odavde iz Decembra, fizioterapeutski uslovi su odlični, za svaki manji bol (“dečije bolesti” kako ih zovemo) koji su sastavni deo trčanja 120 km nedeljno, je tu napredna terapija ultra zvuka ili kinezi-tape kao i odličan maser – fizioterapeut koji veoma iskusno zna da vrlo prosto reši problemčić stavljanjem nekog od gelova, kesice leda, kinezi tape… i sutra ste kao novi .

Tako da sa aspekta oporavka za sada vidim najveće benefiti treninga u ovom, slobodno mogu reći kampu, ne računajući naravno plivanje koje je i najslabija tačka na kojoj radim i od koje očekujem najveći napredak.

Najkorisnija stvar koju sam poneo iz Srbije, vunene čarape!

Prvih 4,5 dana je bilo dosta kišno i mokro, i to uglavnom tokom celog dana, zatim je sledio suv ali malo prohladan period dok je prethodna dva dana pravo Proleće, stoga što se vremena tiče, makar i kada je kiša, uslovi su odlični jer je minimalna temperatura u toku dana oko 8 stepeni.

Kao što sam i najavio u prethodnom postu, juče sam trčao uličnu trku od 9 km u centru Lisabona. Naziv trke je “53 Grande Prémio de Natal“.

Trka je startovala u 10:50 h, oko 1.000 takmičara, preciznije 900+ što je svakako novo iskustvo za mene jer na par trka što sam trčao u Srbiji ako bude 100 trkača ekstra je.

Svežiji dan, oko 10-ak stepeni mislim. Na startu nije bilo nikakvih problema što se tiče gužve sa obzirom da smo mi triatlonci zauzeli prvi red , ali opravdano. Ja sam stvarno mislio da će nakon pucnja samo odjednom stampedo da odjuri napred ali zanimljivo da smo praktično mi vodili trku…

Naravno, za atletske uslove ova trka svakako nije bila “boldovana”, ali je bilo afrikanaca kao i ozbiljnijih trkača, tako da i mi možemo da se merimo sa vrhunskim atletičarima, svakako ne i da pobedimo najbolje ali da se “izmešamo” sa njima. Možda nisu trčali najbolji atletičari ali nisu ni najbolji triatlonci, za sada .

Prvih 6 km je valovitmo sa dosta podvoznjaka koje cine ulice Lisabona stoga na svakih 500 m ide 80ak metara dooole pa 80 gorrrrre. A zatim poslednja 3 km nizbrdo (blago). Znači ekstra brza trka…

Krenuo sam jače, što nije karakteristično za mene, a takođe i za moju trenutnu pripremljenost stoga sam ubrzo počeo da plaćam danak. Trčao sam sa vodećima kilometar mislim, a zatim sam polako tonuo nazad da bi se pozicinioriao u mislim trećoj grupici (prvo druga, a zatim se od prve velike napravilo dve grupe), zajedno sa 2 brazilca i nekim trkačem.

Tako da sam skoro komplet trku u manjem grču trčao, akao mogu tako da se izrazim, znači daleko od pravog osećaja i ritma trčanja ali zadovoljavajuće, solidna brzina je tu u periodu kada je najmanje očekujem.

Vreme mi je bilo 27:35 min; 20 mesto.

Najbolje od triatlonaca su prošli Turbaevskiy (5) sa vremenom oko 25:46 min, Parienko (7) i stariji Vasiliev (9), zatim 5 brazilaca pa ja pa još 3,4 brazilca i mlađi Vasiliev tako da sve u svemu dobri smo bili od toliko trkača.

…Slika komplet triatlon grupe ovih nedelja iz Rio Maiora. Klikni na sliku za veću rezoluciju.

Bila je i timska trka (sabira se vreme četiri najbolja trkača iz tima koji može da ima bezbroj trkača), i ja sam u timu bio sa sva 4 rusa, ali rezultate još nemamo, međutim u najgorem slučaju bi trebali da budemo drugi…

Sve u svemu lepa poseta Lisabonu nakon Evropskog prvenstva iz Maja 2008-e, ulice centra su mi još uvek poznate .

Rezultati ovde.

Pre nešto više od 5 godina počela je moja triatlon Odiseja. Gde se sada nalazim i gde sam trebao da se nalazim, šta sam uradio za proteklih pet godina, odnosno šta sam propustio da uradim, gde sam pogrešio, a gde ne… Šta planiram da uradim? Sva ova pitanja se vrzmaju po mojoj glavi poslednjih par meseci, ali na većinu istih sam i pronašao odogovor.

Triatlon je čudan sport, jer za vrlo kratko vreme možete da padnete ili da se popnete do tačke koja je mnogo udaljena od te na kojoj ste sada, nebitno da li je reč o rezultatu, formi, treningu ili bilo kakvoj povezanosti triatlona i vas kao triatlonca.

Za napredak je potrebno stalno menjanje rutina, što predstavlja izazov, i po čemu je u stvari triatlon i poseban. Ne postoji formula za uspeh, ali zato postoji 1001 različit put ka uspehu. Kako pronaći jedan od njih?

Na ovo kompleksno pitanje se ne može odmah dobiti odogovor. On se javlja nakon dužeg procesa koji predstavlja interakciju vašeg treninga i trkanja i vaših razmišljanja i postavljanja ovih pitanja sebi i svom mozgu.

Odgovor koji sam dobio je da se moraju praviti velike promene. Promena trenera? Da. Promena mesta treniranja? Da. Promena grupe ili uopšte i ulazak u grupu triatloanca za trening (za nas koji smo sami trenirali)? Da. Za početak. Za novi početak.

Obrazloženje:

- Moj trener, koji je uz mene od samog početka – Franja Fratrić (prof Dr.) nije profesionalni triatlon trener. Šta to znači? To znači da mu to nije primarni posao, čak štaviše uopšte nije ni plaćen da bude trener. Njegov posao je da bude profesor na Univerzitetu. Tačnije 2 Univerziteta (jedno vreme je bio i na 3)! Do sada je naša saradnja funkcinisala odlično, t.j. uvek i bi funkcionisala odlično, ali nameće se problem u limitiranju mojih rezultaat i kvaliteta trenigna zbog činjenice da nije uz mene na treninzima što je veliki deficit. Do sada je to funkcionisalo i ja sam došao do određenog nivoa, ali da li ovom rutinom mogu dalje? Franja poseduje ogromno znanje, ne samo za ovaj region već i za bilo koji nivo i za bilo gde u svetu, ali suština je – on nije triatlon trener, on je profesor. Nema uslove da bude pro trener iako ima želju. Samim tim je jasno da ukoliko želim da zakoračim na viši nivo, da je potrebno da imam trenera koji će uvek biti samnom na treninzima. Trener sa kojim počinjem da radim od subote je portugalac Sergio Santos, glavni trener nacionalne selekcije Portugala u periodu od 2000 do Septembra 2010e i kao najistaknutije pojedince iza sebe ima  triatlonce i triatonke poput Vanessa-e Fernandes sa osvojenim medaljama sa Olimpijksih Igara, Svetskih prvenstava, Evropksih prvenstava, Svetskih kupova. Sergio je držao i nekoliko seminara za ITU Development coaching course na poziv ITU SD direktorke Libby Burrell uz čiju ogromnu pomoć sam i stupio u kontakt sa Sergiom.

- Zima u Srbiji je nemilosrdna, barem zna bude. Prošla zima je bila okrutna, snežna, hladna. U takvim uslovima se ne može valjano trenirati koliko god mi koji živimo u ovakvim uslovima to odbijamo da priznamo. Ja sam možda 2,3 treninga propustio (bolje reći obrnuo, zamnio, premestio) za celu prošlu zimu iako je bila takva kakva je bila. 2,3 treninga, zvuči kao ništa. I jeste ništa, ali radi se o kvalitetu treninga. Trening na valjku, trenažeru, turbo traineru (nazovite ga kako želite) ne može da se poredi sa pravom vožnjom. Prava vožnja po 3 C celzijusa ne može biti kvalitetna vožnja, aiko moram priznati da tip treninga koji se praktikuje zimi – dužine mi više prijaju po hladnijem i tmurnijem vremenu nego po vrućini. Jasno je šta želim da kažem, da bi se odradio valjan i ne smetan pripremni period, topliji krajevi su jednostavno “must”. Stoga ću zimu provesti u Portugalskom sportskom centru u Rio Maioru na čijem Univerzitetu je i Sergio zaposlen od nedavno (kao zvaničan trener) i koji je bio trening centar ne samo Portugalcima već i mnogim drugim triatlonskim reprezentacijama. Rusi godinama treniraju u Rio Maioru, a i zvanično će brazilski triatlon tim da se priprema za OI u Rio De Žaneiru 2016e u centru u Rio Maioru uz nadzor Sergia. U subotu putujem prvo na 3 nedelje za upoznavanje, testiranja i postavku procesa mog treninga i planiranja kalendara i načina našeg rada, a zatim nakon prvedenih praznika u Srbiji odlazim za Rio 10-og Januara u kojem bih trebao ostati minimum do početka Aprila.

- Tim za treniranje. Nikada mi nije bio problem da sam treniram. Ali nije to poenta. Opet se vraćam na kvalitet treninga. Trening u grupi osim što je mentalno lakši, i u mnogome ima svojih prednosti. “Konkurencija” na treningu može biti dobrodošla, a sa obzriom da bih oko sebe trebao imati triatlonce koji su na visokom nivou, mislim da se kvalitet izvođenja ili ispoljivanje loše strane te “konkurencije” ne može desiti jer smo svi vrlo iskusni i pre svem nadam se, sazreli kao sportisti (triatlonci nikada ne sazrevaju kao ljudi, mi smo u telu i duši uvek deca ). Svakako da je individualni trening sa vremena na vreme dobrodošao, ali ne plašim se da ih neće i dalje biti, jednostavno će kostur treninga, pogotovo dugotrajnih zimskih, biti u društvu. Triatlon je specifičan zbog još jedne stvari, a to je neprestano “usavršavanje” i učenje od drugih sportista, stoga svaki novi kontakt, upoznavanje i trening sa drugima može biti poučan.

Članak iz “Sportskog Žunala“.

Još jedna bitna stvar za sve ono što me sledi u narednom periodu jeste saradnja sa WMG (Watchout Media Group) marketing kompanijom (press publikacija na web stranici vodećeg svetskog sport-biznis magazina www.voiceofleadership.com) koja će me od sada pa u narednih 5 godina zastupati na marketing i PR polju/planu i koja će biti zadužena za ostvarivanje potencijalnih sponzorstva i komunikaciju sa javnošću, i od sada ću pre svega manje vremena provoditi t.j. trošiti na tu sferu koja je neophodna (za koju je neophodno izdvajanje vremena) u profesionalnom sportu.

Oni inače (WMG) i organizuju Evropski kup u Novom Sadu koji će biti 04-og Septembra. Još jedna sjasna vest i ogroman motiv. Trka, i ne samo trka, ETU Evropski kup na 800 metara od mesta gde spavam? Ludo.

Vesti mnogo dobro zvuče, eh? Da li ima nešto u svemu ovome, samo će vreme i rad pokazati. Smatram da sam ove godine mnogo toga propustio, iako nisam uopšte razočaran sezonom, svakako da je bilo i odličnih rezultata i trka.

Na meni je samo da nastavim sa:

…i da ostanem poptuno zdrav i prav što je prvi stepenik za bilo šta više u sportu!

…ali nakon još 5,6 dana praktikovanja:

Zadovoljio sam minimum – nisam bio lošiji nego moj startni broj (startni broj 27 [dobijamo ih po ITU rankingu], 27-o mesto na kraju).

Trka je bila prilično kasno, u 17 h, dok su devojke startovale u 14 h.

One su plivale bez neoprena jer je temperatura pred njihov start izmerena 21.5 stepen mislim, a 1 h pred našu trku je bila 18.5 stepeni :/. Barem su oni tako merili, iako zvuči neverovatno jer je razlika samo par h, a dan je bio topao. Mnogo je toplo-hladnih struja u reci Duro, tačnije samom ulivanje reke u Atlanski Okean, i voda je dosta hladnija na dubini od par destina cm, tako da je ishod merenja mogao biti i drugačiji siguran sam… uglavnom startovali smo sa odelima.

Zakasnio sam koji trenutak jer nisam čuo “on your marks”, i već na prvih par zaveslaja me je neko zakačio za naočare i ništa nisam video na levom oku. Tek na prvoj bovi sam našao sekund u toj gužvi i iskoristio ga da izbacim vodu iz levog dela naočara. Plivao sam solidno, ništa posebno niti kako bi trebalo, ali ne i loše sa obzirom da mi ne leži baš plivanje u odelu.

Ispalivao sam u velikoj grupi, negde bliže nazad, i uz solidnu T1 i solidno brzo skidanje odela na početku bikea sam se našao među par takmičara. Kao i uvek, samo gurnem stopala u sprinterice i pritiskam pedale koliko noge dozvoljavaju. Zatezanje sprinterica kao i stavljanje naočara i pijenje izotonika/vode sledi tek kada se nađem u grupi.

Formirala se brzo manja grupa od nas par, par njih sam uhvatio, i na početku brda od oko 500 metara, dosta jakog, blizu je bila i grupa ispred, međutim u tim trenutcima sam mislio da ćemo ih stići, i to je bila greška, trebao sam dati sve od sebe i sam krenuti da ih hvatam dok su još blizu, jer se ispostavilo da ih nikada nismo ni uhvatili, iako su bili blizu neko vreme i do kraja su bila stalno na oko 45 sekudni da bi bike završili na oko minut.

Tehnički dosta zahtevna staza sa dva jaka uspona u svakom krugu (8 krugova). Osećao sam se OK i lako pratio i davao smene u svojoj grupi, ali sam nekako pospan bio, da li zbog kasnog starta ili nečeg drugo ne znam, uglavnon jako loš osećaj “smorenosti”…

…Ali ništa posebno mi to nije smetalo, ušao sam u T2 kao drugi jer sam dobro pozicinoirao pri kraju bikea (inače, bilo na je 7, 8 u grupi) i uz brzu tranziciju odmah od početka pobegao svojoj grupi i do kraja me niko od njih nije ni stigao. Očekivao sam da će Ritchie Nichols, Evropski U23 prvak iz 2007-e trčati brže i da ću imati koga da pratim, međutim ništa nije bilo od toga.

ITU je ove godine jako strog i uvedena su nova pravila oko penala od 15 sekudni, naočare, odelo, kapa, kaciga – sve to mora da bude u korpi koja stoji u tranziciji. Ako slučajno bacite kapu pored korpe, očekuje vas 15 sekudni stajanja na trčanju… Tako da svakako obraćam dosta pažnje na to, i sve je bilo OK kada sam na tabli na kojoj sudije napiše startne brojeve onih koji moraju na trčanju da odsluže svoje kaznu od 15 sekundi, video da nema mog startnog broja, ali sam bio više nego iznenađen kada sam u drugom krugu video 27 na tabli.

Nisam imao predstavu zašto, uglavnom odlučuo sam da u trećem krugu odslužim “kaznu”. Inače može da se bira krug u kojem će se “stajati i gledati ostali takmičari” kako prolaze pored dok sudija broji sekunde koje traju čitavu večnost… ako se ne stanr u penalty box do cilja, sledi diskvalifikacija…

Ali ni uz tih 15 sekundi stajanja me i dalje niko nije prešao. Do kraja sam uhvatio još par takmičara iz druge grupe i skoro u finišu prestigao još jednog mađara. Sve u svemu, solidno trčanje sa obzirom da sam trčao sam i da je bilo dosta vetra, a takođe nisam familijaran sa solo trčanjem i uvek mogu dosta više da “dam” kada ima neko da me “vuče”, tako da svo vreme držao jak ali koliko se to može nazvati, prijatan tempo.

Trku u Portu (Gaia-i) je startovalo oko 60 takmičara.

Rezultati ovde.

Slike ovde. (ITU) flickr ovde. (nisu sa trke)

Ekstremno jak vetar i veoma tehnicki zahtevna staza sa mnogo krivina i zavoja obelezili su ovo Evropsko prvenstvo…

Kasnjenje organizatora od 15-20 min sa sredjivanjem tranzicije (zenska seniorska trka je bila pre nase muske juniorske) prouzrokovalo je to da odmah nakon ostavljanja opreme u tranziciju obucemo neopren i zagrejemo se u vodi samo 2-3 minuta, odnosno check-in je kasnio a trka je startovala po planiranom vremenu…

Tako da se skoro niko od nas juniora nije zagrejao na trcanju, nego smo bukvalno usli i rasplivali 50-100 metara…

Zatim zvuk sirene i start.. Silovito sam krenuo jer znam da skoro 80 ljudi na startu nikako nisu nezni u vodi, tako da je dragoceno izboriti se za sto bolju poziciju na plivanju… Do jedno 200 metara bio sam medju prvima u liniji, medjutim posto se nisam ni priblizno zagrejao kao sto sam navikao pre svake trke, poceo sam da gubim snagu zaveslaja i tehnika mi se pokvarila tako da je do kraja moje plivanje bilo samo jaci tempo u grupi sa ostalima…Izlazak iz vode i prvi problemi u T1 ili prvoj traniziciji… nikako nisam mogao da otkopcam odelo (neopren), i samo sam “trckarao” pokusavajuci da ga otkpcam dok su me ostali zaobilazili…Uspeo sam nekako da ga otkpcam ali zatim je sledilo gubljenje jos dragocenih sekundi na stavljanje kacige!?Bicikl sam morao odmah jako da krenem, ne jako, nego skoro max… Krenuo sam sa sustizanjem takmicara dok smo svi u prvom krugu bili razbacani… bar tri puta sam morao da spajam grupu jer jednostavno neki takmicari koji su na u sredini grupe ispred mene posustanu i ne mogu da drze tempo tako da ukoliko ne bih napravio skok do vodecih u grupu samo bi se “preselio” u grupu iza…

Moja grupa od nas par krenula je kao 5 grupa a onda smo sustigli jos dve do kraja drugog kruga i tako “postali” treca i velika grupa takmicara, dok je njih troje bilo u begu (Luis (FRA), koji je stigao prvi, Silva (POR) koji je zauzeo drugo mesto i Vasiliev (RUS) koji je stigao deveti na kraju) i izmedju moje grupe i njih troje je bila jos jedna grupa od njih mozda 8.Taj treci i cetvrti krug i voznja u grupi su zaista bili vozikanje u odnosu na napore koje sam preziveo u prva dva kruga, mislim da su tih 10-15 minuta bili najtezih u mom zivotu, bukvalno, ali pocuen iskustvom od prosle godine sa Evrospkog iz Kopenhagena (Danska) bio sam svestan da nikako nisam smeo da pustam da se grupa razvuce a da ja pri tome ostanem nazad, tako da sam morao da spajam, odnosno da kada se napravi “elastik” sam sustizem njih 10…Da nikad ne zaboravim ovaj pakleni bicikl pobrinula se i sreca koju sam imao, mislim na kraju drugog ili treceg kruga, ne mogu tacno da se setim, kada se jedan takmicar sudario samnom u krivini sa leve strane pri brzini od preko 45 km/h, tada je moj bicikl zajedno samnom odskocio od zemlje na na levu stranu prema bankini, ali sam se nagnuo desno i uspeo nekako da ispravim bike i tako ne padnem… u tom trenutku sam bio ubedjen da cu se naci na zemlji, ali ipak sam “preziveo”.

Moram napomenuti da sam iznenadjen koliko takmicara vozi nesigurno i opasno po druge u grupi, sto jasno pokazuju i cinjenice jer sam najmanje trojicu video kako su pali…Zatim poslednje skretanje ka velikoj i glamuroznoj dvorani (Pavilhao Atlantico) i ulazak u T2, obuvanje patika i poslednih 5k trcanja…Dosta izmoren na biciklu pokusao sam da pronadjem pravi tempo, medjutim nisam zadovoljan otrcanim rezultatom kao ni brojem takmicara iz grupe koji su stigli pre mene…Na kraju 34 mesto od 73 takmicara koliko nas je startovalo, i direktan plasman na Svetsko prvenstvo u Vankuveru koje je za manje od 4 nedelje. Kao sto mozete videsti na poslednjem video-snimku svaki sekund je bio dragocen jer smo ulazili u cilj bukvalno jedan za drugim sto samo dokazuje jacinu i kvalitet svih takmicara…P.S. Da bi vam docarao koliko je trka bila teska, postavio sam par slika posle trke na kojim mozete videti koliko su se takmicari (ukljucujuci i mene) iscrpljenim osecali…

Rezultati ovde

Slike ovde.

Startna lista (juniori – muski) ovde.