Po 13.-i put za redom Novi Sad i Triatlon klub “Dynamic” su ugostili najbolje triatlonce iz Srbije i okolnih zemalja…

Trka je bila “Otvoreno prvenstvo Vojvodine” kao i trka STU Kup-a.

Prvo je odrzana mala ili “školsko-rekreativna” a zatim i sprint-triatlon trka u kojem je startovao zavidan broj takmičara za naše uslove, čak 46 takmičara.

Odradio sam zaista odličnu trku, sve je išlo kako treba, i super sam se osećao tokom cele trke što je i najvaznije u sportovima izdrzljivosti kao što je triatlon, kao i pravi pokazatelj trenutne forme i sposobnosti.

Celu trku sam odradio sam, nakom što sam isplivao oko 15.-ak sekundi ispred Vlade i Vuka.

I bike i trčanje su mi išli super… bez većih problema sam drzao jači tempo i zaista uzivao u trci “kod kuće”…

Bike je bio 32 min zajedno sa tranzicijama, dok je trčanje bilo 16.5 minuta, što su odlični rezultati sa obzirom da mi je ovo bio samo jači trening.

..Tako da sledeće dve veoma vazne trke isčekujem sa dosta samopouzdanja i samouverenosti.

Slike pogledajte ovde.

Rezultati ovde.

STU Kup ovde.

Peta trka ovogodišnjeg STU kupa (moja četvrta) je odrzana juče u mestu Apatin, na gradskoj plazi i keju na Dunavu.

Pošto sam nazalost propustio let za Tursku u petak, a samim tim i dugo planiranu trku Evropskog kupa (seniorskog) u Egirdiru, preostalo mi je samo da odradim ovu lokalnu trku…

Plivalo se na stajaćem delu kanala koji je deo Dunava. Start je bio sa gradske plaze.

Vozilo se dva kruga po 10 km (okret na 5), izrazito ravno, po keju, dok se trčanje odvijalo po tradicinalno lošem zemljanom putu.

…Uprkos tome što ima super uređena mala biciklistička staza domah pored te zemljane staze, trči se uvek po toj “dzungli”, tako da stvarno ne mogu da pojmim čemu to!…

Moram napomenuti da je organizacija katastrofalna. Tranziciju je predstavljala drvena ograda koja ograđuje ulazak na plazu, pa uz činjenicu da što dalje ostavite bicikl (i patike), moraćete više da trčite kroz tranizicju, je prouzrokovala velik broj stvari i biciklova nabacani na malom delu ograde!?

Takođe, još jedna zanimljiva stvar… nije bilo ciljne linije, kapije, slavoluka ili šta god, već imaginarna linija koji su takmičari otrpilike sami određivali… i još bih napomenuo da su okreti na trčanju isto bili “odokativni”, jer nikakav čunj, predmet, ma moze i najobilniji štap, nije bio postaljen, nego je stojao sto sa okrepom (inače voda koja “nije baš za piće” po rečima volontera [par njih]) pored, pa su se ljudi okretali “tu negde pored stola”!?… komedija

Ali dobro je to da je sve prošlo O.K., iako je triatlon bio dosta opasan i nesiguran za takmičare, osim što se jedan takmičar/takmičarka (nisam siguran) onesvestio/la na trčanju jer je bilo dosta toplo, oko 35 stepeni pošto je start bio oko 14:20 h.

Što se moje trke tiče, prvi sam isplivao, i vozio prvih 2-3 km sam nakon čega me je stigao jedan biciklista (član štafete). Do kraja smo vozili zajedno i samo povećavali prednost. Tako da sam nakon solidnog trčanja stigao prvi sa vremenom oko 56 i po minuta, ispred dve ili tri štafete, i pojedinačno ispred Vuka Vučkovića i Miloša Matića (obojica TK”Tamiš”).

Nivo organizacije me ne frustira mnogo, jer sam odradio odličan trening bez ikakvih problema na izuzetno visokoj temperaturi i jakom suncu. Radio sam nekoliko treninga u sličnim uslovima prošle nedelje, jer je start trke na koju sam trebao da idem u Turskoj, bio u 13 h što znači temperatura veća od 30 stepeni i jako sunce… tako da sam bio pripremljen.

Rezultati  ovde.

STU Kup ovde. 

Još jedno Državno prvenstvo… Još jedna trka STU kupa… Još jedna pobeda…

Ovoga puta “akvatlon” (aquathlon) je bio u pitanju, odnosno Prvenstvo Srbije u akvatlonu.

Startovali smo u 12:00 h.

Trebalo je preplivati 1000 m (1 km) a zatim otrcati 5 km.

Tek je druga trka kod nas, tako da je posle davanja sirene za start nastala prava borba za pozicije, jer su takmicari jos uvek “svezi” i “puni” snage jer je sezona tek pocela .

Posle 150 metara “guzvanja” izborio sam se za prvu poziciju i na njoj ostao i do kraja trke.

Otplivao sam prvi krug sa Vukom, dok je u drugom Vuk zaostao i Vlada ga je “zamenio” tako da zajedno sa Vladom izlazim iz vode sa od oko 10 sekundi prednosti u odnosu na Vuka. Iza njega je bio Milos Matic.

Predstojecih 5 km sam otrcao jak tempo i stigao prvi u cilj sa oko pola minuta ispred Savica. Na trecu poziciju je stigao Vuk.

Pogledaj slike ovde. (P.S. postavljene su nove slike sa duatlona)

Rezultati ovde.

Trenutno stanje STU KUP-a ovde.

Zvanicno je otvorena domaca dua-akva-triatlon scena… Odrzano je prvenstvo Srbije u duatlonu, odnosno prva trka STU Kup-a…

Prvo je odrzana skolsko-rekreatvna trka, a zatim i sprint duatlon trka, u kome je startovalo zaista zavidan broj takmicara za nase uslove.

Prvih 5 km trcanja sam otrcao “rutinski”, samo sam pratio tempo grupe, s’ tim da sam ubrzao poslednjih 300 metara i odvojio se od grupe nekih 30 metara cisto da bih usao prvi u tranziciju posto sam trcao u patikama a vozio u sprintericama pa sam unapred znao da ce mi tranzicija biti malo sporija.

Imali smo i “zeca” na prva dva kruga trcanja (prvih 2.5 km), medjutim odmah nam je napravio prednost od oko 30-40 metara i tako je i ostalo do kraja. Ja nisam znao da je on “zec” ali sam bio ubedjen da bih ga kad-tad stigli… iznenadio sam se kada sam video da je stao posle 2.5 km i izgledao je prilicno iscrpljen.

U prvoj grupi smo bili Vladimir Savic, Vuk Vuckovic kao i jos jedan atleticar-veteran koji je samo istrcao 5k, i jedno vreme su sa nama u grupi bili i Bojan Maric, Milos Matic i Nikola Tosic.

Na biciklu se formirala grupa u sastavu: Vlada, Vuk i Ja. Vlada je pokusao jedan beg na 3 krugu (vozilo se 7 krugova) medjutim isratili smo to… tu je bilo jos par neuspelih njegovih pokusaja, da bi na 5 krugu nakon sto smo prestigli veliku grupu za krug i vozili pola kruga sa njima, skocili Vlada i Ja i odvojili se od grupe a samim tim i od Vuka.

Na poslednjih 500 netara sam skocio i napravio prednost Vladi ne vecu od 10 sekundi.

Iz tranzicije izlazim prvi i takodje i na poslednjih 2.5. km se osecam dobro i samo drzim jaci tempo, tako da sam zauzao prvo mesto u apsolutnoj konkurenciji (samim tim i u juniorskoj) sa oko pola minuta ispred Savica i oko 2 minuta ispred Vuka.

Konacno vreme 58:56 min (16:34 – 33:58 [+T1+T2] – 8:24) i odlicna trka za mene.

Posle trke su prvoplasirani i drugoplasirani u obe kategorije (i muskarci i zene) morali da obave doping kontrolu koju je sprovela “Anti Doping Agencije Srbije – ADAS” koja je clan “Medjunarodne Anti Doping Agencije – WADA“.

Prvi put sam radio doping kontrolu i mogu reci da sam se malo “smorio” jer proces relativno dugo traje. Pohvalno je sto su od prosle godine poceli da se obavljaju testovi na svim vecim sportskim manifestacijama u Srbiji, odnosni svi sportisti saveznog i medjunarodnog ranga su, ili ce biti testirani.

Slike ovde.

Rezultati ovde.

Održana je prva triatlon trka sezone. Odnosno dve, rekreativna i sprint-triatlon trka u organizaciji TK”Tamiš”.

Trka je za mene bila savršena, ne zbog toga što sam bio prvi, nego pre svega zbog toga što me noga nije bolela, iako sam došao u Pančevo sa stavom da će me sigurno boleti, jer već duže vreme nije htela da se sanira, čak i poreded odmaranja i ne-trčanja, tako da bi izostajanje sa trke bio čist promašaj.

Još jedan razlog je svakako osećaj da posle dugih 8 meseci, učestvujete na nekoj triatlonskoj trci, a naravno i nezaboravna atmosfera koja je vladala tokom trke.

Što se mene tiče najzanimljivija trka u kojoj sam učestvovao, a takođe i za publiku veoma zanimljiva. Treba spomenuti i živahnog komentatora – Koču, koji je pričao bez prestanka tri sata (što je super naravno) i ima velik potencijal da postane kao Franja Fratrić, odnosno da bez problema može da komentariše triple-Ironman : ) .

Super je što postoji sportski rivalitet između TK Dynamic i TK Tamiš, to još dodatno čini trku zanimljivijom.

Prepričaću trku iz moga ugla:

Plivanje je krenulo uobičajeno, krenuo sam iza Savića, Vuka, Nenada i Matića, ali već posle jedno 200 m, Vlada i Vuk su počeli da se odvajaju, tako da sam zaobišao Nenada i Matketa i priključio se vodećima.

Do kraja plivanja smo održali taj tempo i sve vreme smo pravili razliku pomenutoj dvojici, tako da smo izašli sa nekih pola minute prednosti.

Na bajk smo krenuli svo troje, ali posle drugog ili trećeg kruga Vuk nije uspeo da nas zadrži, tako da smo Vlada i Ja do kraja odvozali sami.

To jest ne baš sami, Gile iz Zaječara se pobrinuo za naše društvo, priljučio nam se dva-tri kruga pred kraj, kada smo prestizali neku grupu za krug. Zanimljivo je da je jedino on uspeo da vozi sa nama…

Čak je i, kada smo završavali sedmi, poslednji krug, rekao da će nas vući još taj zadnji okret, odnosno oko trećinu kruga.

To je meni delovalo jako smešno, neznam zašto, valjda zato što je stalno bio iza nas i onda je tad hteo da daje smenu, uglavnom malo je falilo da ne počnem da se smejem na pulsu 190, jer je rekao nešto tipa: “Sada ću vas ja vući do kraja, da se odmorite za trčanje : ) ” .

I tako, posle Giletovog odmaranja na bajku, izlazim svež iz tranzicije, da istrcim 5k za 15:50… Šalim se naravno.

Na trčanje je krenuo Savić prvi pa odmah ja iza njega. Krenuli smo zaista neki solidan tempo, nije mi bio problem uospšte da ga pratim, iako sam mislio da ću taj dan trčati jedva ispod 20 min. zbog toga što nisam odradio ni jedan trkački normalan trening bukvalno od 1. Maja.

Trčali smo stalno isti tempo, da bi nas negde na trećem kilometru stigao Nenad i malo ubrzao. Zajedno smo svi istrčali i četvrti kilometar, i 100 metara posle okreta na 4 km, Neša je naglo ubrzao, video sam da Vlada ne može da ga isprati, što me je baš začudilo, jer sam sve vreme čekao da ubrza, misleći da se štedi.

Krenuo sam za Nenadom. Na 300-400 metara pred kraj, još jednom je ubrzao, ali to što uopšte nisam osetio bol u nozi, dalo mi je samopouzdanja da ga ispratim do kraja.

I napokon sam dočekao da pobedim nekog u sprint-finišu, jer sam znao da ma koliko bio umoran, uvek na kraju mogu da ubrzam. To sam milion puta uradio dok sam trenirao plivanje a takođe i mnogo puta na ligi trčanja što organizuje naš klub.

Pogledaj rezultate ovde…

Pogledajte trenutno stanje u STU Cup-u ovde…