Prošlu Nedelju sam učestvovao na dve trke u mestu El Campello, koji je par kilometara od Alicantea, tačnije plažama je spojen sa Alicanteom. Od Alicantea do El Campella se proteže najpoznatija i najlepša plaža “Playa San Juan”. Prvo je na “meniju” bila ulična trka 5.7 km po imenu “I Carrera de Reyes El Campello” a potom plivačka 1.2 km trka “I Travesia a Nado reyes El Campello”.

U 10 h je startovalo trčanje. Zbgo prijavljivanja sam dosta kasnio sa startom zagrevanja tako da se moje “zagrevanje” svelo na 10 minuta, što je katastrofa. Mislim da je bolje “iz kreveta” startovati trku nego se kao zagrejati uključujući i par vežbica i nazovi ubrzanja u svega 10 minuta. Ali šta je tu je, ionako je samo trening bio u pitanju.

Dan pred trku, tj. u subotu sam imao teži trening od 1:20 h i koji minut trčanja sa 8×2 min jači tempo uzbrdo, a ujutru sam imao jako plivanje sa 6×100 anaerobno, tj. na petoj sam bio toliko pun mlečne kiseline i laktata da mislim da mi je krv bila zelena, a to je bilo pred ako se dobro sećam bar 2 km “pull” plivanja sa lopaticama.

Međutim odmor uveče, nutritijenti, glutamin, compex, večera bogata kompleksnim ugljenim hidratima su “spasili” situaciju tj. omogućili da dođem na trku sa ok osećajem i svežijim nogama i rukama.

Napravio sam grešku odmah na startu jer sam krenuo jače sa par trkača, nedovoljno zagrejan. Ta greška me je koštala da do kraja trčim na pragu. Da sam samo malo slabije krenuo bio bi u mogućnosti da pojačam i napravim negativan prolaz, ali nema veze, još jedan dobar trening laktatne otpornosti.

Jedan se izdvojio odmah i trčao je sam do nekih 1 km do finiša kada je prestignut, a nas 4-5 je trčalo u grupi svo vreme. Ja sam u drugom krugu na okretu, znači na nekih 4-4.5 km pustio jer nisam hteo baš da se preforsiram jer ipak je ispred mene bila još jedna plivačka trka plus 3 h brdovitog bikea posle podne… Tako da sam do kraja spustio puls za par otkucaja i otrčao pristojan tempo.

Završio sam kao 5-i ukupno i kao drugi senior. Staza je ravna sa jednim brdašcem po krugu i par krivina i okreta. Garminom su merili da je 5.7 km. Mada i dalje mi tempo po km od 3:14 deluje sporo, imao sam osećaj da idemo brže.

Rezultati na oficijelnom sajtu

Slike sa Picase

Lepo istrčavanje za de-kiselizaciju, potom glutamin/bcaa, proteinska čokoladica, banana, “pola kile” odlične Benidormske torte/pite (koja sam inače dobio na pokon posle plivačke trke kao prvi senior! juhu. ali stoji netaknuta, sutra ću je načeti posle plivanja ili ručka i podeliti sa ostalima jer mi je rođendan…), voda, izotonik, kao i pola limenke cole zero sa kofeinom. Prvi put posle jaaakao puno vremena da sam popio i gutljaj kole, ali pošto ne pijem kafu kada sam ugledao kafein na limenci znao sam da će pomoći jer mi je trebao mali kick pošto jako lako reagujem na kafein.

U 12 h je bio start plivanja. Opet zagrevanje par minuta zbog proglašenja sa trčanja… mada nije bilo potrebno zagrevanje, nego rasplivavanje nakon trčanja…

Opet loš start ali sam posle 100 m jačeg plivanja bio iza timskog drugara Estebana koji je završio kao drugi iza mene prošlog meseca na trci na plaži Postiguet. Ubrzo nam se pridružio triatlonac veteran koji je završio trčanje kao treći. Napravio sam grešku što sam nakon prve bove plivao u nogama Estebana koji je plivao iza veterana Matea jer je samo jednog trenutka Mateo otišao tj Esteban je, ne znam kako niti zbog čega, izgubio draft i pustio ga da se odvojio.

Kada sam to uočio odmah sam reagovao i zaobišao Estebana (do tada sam zaista komforno plivao, opet tempo tipa ruka-ruku-čeka), međutim on mi nije dao da ga pređem već me je stalno gurao u stranu i najmanje 3 minuta smo potrošili u međusobnoj borbi jer nikako nisam mogao da nađem način da uhvatim Matea jer mi je Esteban konstatno ulazio u pravac nebitno da li sam ubrzavao ili ne. Stoga mi je pukao film, prešao sam preko njega i otišao u drugu stranu i pojačao tempo i stigao sam Matea na poslednjoj bovi ali bilo je kasno jer odmah pri okretu je imao prednost jer sam mu bio u nogama, tj nemoguće je bilo da oko bove dva takmičara prođu istovremeno, morao sam ja iza njega.

Odmah tu je bio plićak i istrčao je prvi i prošao kroz cilj kao pobednik. Ja sam 3 sekunde kasnije ušao kao drugi, odmah nakon bove sam uvideo da nema šanse da ga stignem, a iza mene Esteban koji nas je koštao verovatno prve i druge pozicije da je bio pametniji pošto smo potrošili tonu energije ni za šta, umesto da smo istu upotrebili u dostizanju prvoplasiranog. Međutim jedini krivac za poraz toga danas sam ja. Super lekcija, dobro je da se desilo na trening trci, a ne na pravoj trci. Moja taktička greška je bila što nisam plivao u nogama Matea jer u tom slučaju ni u snu ne bi uspeo da se odvoji na pola trke.

Isprašio mi je guzu veteran , ali ako ništa gledam sa pozitivnije strane, imam još 20 godina trkanja na visokom nivou jer očigledno godine ne moraju da budu limit.

Telo je vikalo “horizontala” nakon završenih trka, ali poslepodnevna programirana vožnja je ipak bila šlag na tortu, posebno poslednjih pola sata. Zar to nije jedini način u ovom sportu?

Rezultati sa oficijelnog sajta

Slike sa Picase

Video (i ne tako dosledan i zanimljiv…) sa YouTubea

U subotu veče je bila prava prilika za sve građane Novog Sada da učine nešto dobro za sebe i provedu se na ovoj ludoj trci koja se “otrčala” po drugi put za redom, okupivši mnoge trkače, rekreativce, a verujem i “prolaznike”.

Odlična i opuštena atmosfera, ali pre svega noć, su ono što čine ovu trku posebnom i originalnom.

Distance maratona, polu maratona i mini maratona od 5 km odgovaraju svačijem ukusu i spremnosti, stoga niko nije mogao imati izgovor za ostanak kući ispred televizora.

Trčao sam malu trku koja je startovala u 21 h. Sa obzirom da sam trčao ujutru i plivao jači trening u podne, očekivao sam samo jak trening.

…Međutim od samog starta osećaj je bio fenomenalan. Par trkača je kako to uvek biva krenulo skoro sprint. Pratio sam ih par stotina metara i zatim ih skoro sprintajući zaobišao. Pravi znak da će trka biti fantastična je bio u tom trenutku kada ni mali umor niti laktate nisam osetio, a kao što sam napisao skoro sam sprintao kada sam ih prestigao i odvojio se.

Jednostavno čista želja za brzim trčanjem, bez ikakvog grča, bola i slično. Takav jedinstven osećaj i uživanje u brzini i želja za još većom brzinom se dešava vrlo vrlo retko. Nedavno sam pročitao knjigu od Ryan Hall-a “Running With Joy” gde je on objasnio i istakao taj, kako on naziva, Božanski inspirisan osećaj, kada trčite bez ikakvog bola, i rečenica koja je poptuno istinita i koju sam dobro zapamtio je da najbolje trke i najbrža vremena su istrčana sa najvećom lakoćom, bez ikakvog bola. Ka tome treba svi da težimo, to je jedini znak potpunog vrhunca forme.

Okrenuo sam na 7:40 i nešto min i krajnje vreme mi je bilo 15:23 min, stoga ujednačen tempo tokom cele trke. Osećaj je bio kao da trčim 400-e na stazi, od početka do kraja. U povratku je bio malo vetar u prsa i jednih par stotina metara kada sam osetio mali “otpor” je negde oko 4-og do 4.5 km, ali sam poslednjih oko 800 metara završio u istom ritmu bez ikakvog pada u tempu.

Naravno u cilju sam se osećao kao da sam odradio jedno ubrzanje, čak štaviše organizam je tražio još, kao da sam stao na pola trke… Kada se takav osećaj ponovi u pravoj trci na triatlonu, svašta je moguće. A siguran sam da će kad tada doći kada to bude najpotrebnije!

Često ističem da nikada ne možemo znati kada ćemo se osećati fenomenalno. Ni jedan znak ne mora to da predskaže, i koliko puta smo uradili odličan trening ili trku, a pre toga smo se osećali umornije, lošije, demotivisano i slično. Pozitivan stav pred trku je prvo i osnovno i od toga sve kreće. Ja sam znao da ću istrači odlično iako se nisam osećao sjajno i čak nisam mogao ni da odspavam popodne. Ali ubeđen sam bio da ću trčati brzo i ništa me nije moglo razuveriti od toga stava. Naravno, tako je bilo.

Ostaje još da proverim tačnu distancu trke. Organizatori su je označili kao 5.2 km ali verujem da je nešto kraća, tj. sigurno jeste jer je pun krug sa manjim skretanjem desno koji su trčali maratonci i polu maratonci 5.2 km, stoga treba oduzeti taj deo od par stotina metara. Međutim velikih oscilacija od 5 km sigurno nema.

Prvi sam bio, ispred drugoplasiranog i trećeplasiranog koji su bili skoro 2 minuta iza.

Specijalna stvar kod ove trke je ta da oko 70% trkačke staze imate priliku da trčite na tartanu (osim asfalta). Postoji jedna tartan staza, naprvaljena prošle godine dužinom keja pored Dunava gde se trčala trka i to je stvarno fenomenalno. Praktično je ovo trka na jednoj velikoj izduženoj trkačkoj stazi.

Učestvovalo je 70-ak trkača što je lep broj sa obzirom da je trka bila samo zagrevanje za polumaraton i marataon. Između ostalih Stojanović Family je nastupila u puno sastavu. Tata Boško je trčao 25:19 min, mama Nada 29:40 min i sestra Gala 30:27 min .

Rezultati na ARK Fuška Gora

Juče sam trčao još jednu uličnu atletsku trku na 10 km koja počinje sa “Grande Prémio…”.

Ovoga puta je to bilo u mestu Montemor, udaljenog na oko 1.5 h vožnje od Rio Maiora.

Sa obzirom da je veći deo brazilaca započeo sezonu na Pan Američkom kupu u Ekvadoru, i da je par rusa bilo bolesno početkom Nedelje, samo nas pet  je trčalo, plus dve ruskinje (koje sa ruskom reprezentacijom treniraju ovde).

Vreme je bilo perfektno, 20-ak ºC, sunčano, međutim bilo je dosta vetra. Ali sa obzirom da vetar utiče samo na konačno vreme trćanja, mogu reći pravo prolećno vreme. (galeriju “casual” prolećnih slika koje sam napravio možete videti ovde.)

Nagradni fond je bio veći nego u Lisabonu i Grandoli stoga je bilo više kvalitetnijih trkača. Profil staze je sam po sebi teži zbog dosta brda, tako da sam očekivao slično ili lošije vreme u odnosu na prošlu trku (ukoliko ovu odradim na nivou), iako sam sa prošlom bio izuzetno nezadovoljan. Takođe, uzimajući u obzir da je staza duža za 90 – 100 m (dodatnih 20 sekundi) plus profil stvarno su šanse bile veoma tanke za brže vreme od Grandole…

U progamu je pisalo da trka počinje u 9:30 h, međutim kada sam krenuo da se zagrevam video sam da većina atletičara “kulira” i nakon 10ak minuta nakon što sam se vratio do kombija dobili smo info da je start u 10:30 min. Možda i bolje, temeljno zagrevanje je veoma bitno za ovakve brze trke.

Od početka sam se osećao dobro. Krenuo sam sa vodećima da bi se nakon prvog kilometra (oko 3:03 min mislim da smo istrčali) par trkača odvojilo.

Drugi kilometar mi je bio 3:06 min i već tada se grupa razvukla. Trčao sam jedno vreme sa Denisom, na oko ne više od 10-ak metara iza Artema ali nakon 2 – 2.5 km ostao sam sa jednim trkačem koji je držao tempo za koji sam mislio da će mi odgovarati.

Nakon brdovitog 3-eg i 4-og kilometra sledilo je brzih 1.5 – 2 km po ravnom terenu. Tu sam se odvojio od grupe i trčao solo. Osećao sam se sasvim dobro. Prolaz na 5 km je bio oko 15:50 ili 15:55 min, ne sećam se sada. Zatim je sledio najteži deo sa dosta uspona, od 7-og kilometra pa nadalje.

Nakon 7.5 km sam imao pravu krizu, stvarno se ne sećam da li mi se ikada u životu to desilo na takav način. Butine su bile kao beton. Međutim uspeo sam da održim kakav – takav tempo i kadencu uzbrdo (kadenca je najvažnija na usponu, tačnije i jedino što je važno) iako mi je grupa od koje sam se bio odvojio pre petog kilometra otišla naravno jer sam drastično usporio. Koncentrisao sam se samo da mi ne opadne ritam t.j. kadenca i znao sam da ukoliko u tome uspem da neće biti katastrofa.

Nakon par minuta mučenja došao sam sebi pomalo i otrčao solidno do kraja iako daleko od dobrog. Poslednji kilometar sa vetrom u prsa uzbrdo… zaista šlag na tortu nakon preživljavanja na oko 8 km…

Sve u svemu zadovoljan sam jer su od početka noge slušale i solidno sam se pomučio (izgled face na slikama ocrtava poslednjih par stotina metara uspona, ne celu trku !). Završio sam sa vremenom 33:36 min na 23-em mestu ukupno od 300 – 350 trkača koliko nas je trčalo glavnu trku. Bila je i trka ili ti pak šetnja na 3 km na kojoj mislim da je bilo bar hiljadu meštana…

Kao što sam na početku napisao, zbog dodatnih 100-injak metara i brda (profil staze koji je zabeležio Suunto iznad) kao i vetra, u najgorem slučaju je ovo vreme ekvivalent sa 32:30 min tako da mislim da je moje trčanje na onom nivou na kojem treba da bude u ovom periodu.

Nikada ranije u zimskom periodu nisam “stavio u noge” ovakav kvalitet treninga (prvenstveno vremenski uslovi) stoga je i očekivano da već sada mogu solidniji rezultat da otrčim. Takođe, ove nedelje je trčanje na treninzima, t.j. na intervalnom treningu na stazi bilo dosta bolje nego prethodnih nedelja, stoga sam izgleda “prešaltao” u višu brzinu.

Plus, cele nedelje smo imali samo 2 treninga dnevno (spajanje računam kao jedan trening i teretanu nakon trčanja računam kao jedan trening zajedno), stoga sam bio odmoran koliko toliko iako su plivačka nedelja i subotnji poslepodnevni plivački trening bili naporniji, kao i intervalni bike i plivanje u petak.

Danas mi je prvi day off od početka ovosezonskog treninga u decembru, t.j. poslednji slobodan dan sam imao u novembru. Videću kako ću podneti to !

Rezultati ovde.

Slike ovde.

P.S. Kao tim “Desmor” (naziv sportskog kompleksa) smo zauzeli drugo mesto ukupno!

Mislim da je juče šest nedelja od kada sam raspakovao bike, bez ikakvih planova za ponovno pakovanje u bike kofer u skorijoj budućnosti…

Vreme prolazi, munjevito. Poptuno sam se navikao (pokušavam da se setim gde mi je to teško bilo da se priviknem…) na život i trening ovde. Triatlonci vole da kažu “train, eat, sleep… (repeat)“… ali izgleda je to stvarno prepričan život triatlon treninga.

Udaljen od kuće i mnogih obaveza koje svi imamo kada smo kući, mozak se lako privikao na ovaj svakodnevni scenario, sa malo više train i eat a malo manje sleep, jednostavno nema spoljašnji distrakcija (sem interneta, a čak se ni TV ne može navesti jer ima 3 normalna programa od kojih su 2 portugalske verzije). Rio Maior je sam po sebi nekako mrtav, ali tako je sa svim mestima koji su na ili blizu mora ili okeana u toku zime, njima je ovo depresivno i hladno vreme… dok sam ja ovde (između ostalog) jer oje toplo i super vreme!

Prosto mi je neverovatno da su najteže (grubo rečeno) nedelje prošle (da li su?), izgleda da sam psihički bio spreman i na teži i obimniji period pa sam bez većih problema, ako mogu reći “preživeo”, prethodni period. Treća nedelja od tri udarne je zaista bila naporna, ali moja greška je bila nedovoljno obraćanje pažnje na oporavak, pre svega na suplementaciju (pored živog i zravog Pansporta! fail…), stoga je mogla biti i mnogo bolja.

Možda me je Sergio previše uplašio u decembru kada smo diskutovali o predstojećim pripremama u januaru i februaru. “Trebaće ti ogroman bidon sa izotonikom i svakako gelovi na bazenu, jer kada ti nakon plivanja ujutru i trčanja na drugom plivačkom treningu od 6, 7 km, t.j. skoro 2 sata kažem <Ogi sada 20×100 jako, svakako će ti trebati dodatna energija>”… je jedna od rečenica iz decembra. Ali nije bilo baš bukvalno tako, na moju sreću. Međutim počeo sam da pijem izotonik na plivanju, što ranije nikada nisam praktikovao, stoga izgleda da je zahtevnost plivanja svakako na višem nivou! Sledeći korak su gelovi, ali neka ostanu za sledeću zimu.

A sada su dupla plivanja gotova! Kada sam pogledao ovonedeljni program i video samo jedno plivanje u toku dana, t.j. da su 10+ km u jednom danu iza, nekako mi neverovatno.

Sve u svemu, trening ide svojim putem. Za mene je najveća promena intezitet u ovom periodu. Mogu reći da treniram u dostaj višoj zoni u odnosu na prethodne godine u jan.& feb., obim se ne razlikuje mnogo, nego sam kvalitet treninga. A i brazilci zaista vole da daju gas, pogotovo na brdima na bikeu jer u Brazilu mislim da niko od njih nema brda, stoga na svakom brdu skoro max idu jer ne znaju da voze lagano brda, koliko god to smešno zvučalo. Lagane vožnje su anaerobni prag na usponima, verovali ili ne!

Imao sam laktatno testiranje na bazenu i pomalo sam iznenadio sam sebe, solidno dobro sam odradio (osećaj+vremena. možda i nisam baš toliko katastrofalno očajan na plivanju koliko mislim…). Sećam se da su mi laktati u Medulinu 2009 u aprilu bili preko 10 mmol/l nakon samo 400 m jako, a sada nakon 6 x 300 sa pauzom od 1′ (svaka 300 jače za 3” po 100 m) 5.3 mmol/l čini mi se, i puls ne više od 170 bpm. Međutim činjenica je da Medulin iz 2009-e pamtim kao veoma crnu tačku treninga sa obzirom da sam bio pretreniram i te kako i to samo mojom krivicom. Ali naučena je važna lekcija! Stoga sam nedeljama čak i u odmoru bio “zakišeljen”, jer se sećam da mi je ujutru pred taj test od 400 m vrednost bila ludo visoka, tako da možda Medulin i ne treba porediti.

Prvi put sam plivao prateći lampice na dnu bazena koje smo imali za testiranje, kao i zvučni integrisani signal za start svake serije. Stoga nema greške, zadatak je samo pratiti crveno svetlo ispod sebe koje je u svakoj 300-tci “išlo” brže.

Takođe smo odradili podvodno (i “nadvodno” t.j. “plafonsko”) snimanje tehnike sporog i brzog plivanja zaostalog iz decembra. Uglavnom, treba da razmišljam o 4 ili 5 stvari dok plivam. Toliko kardinalnih grešaka moje plivanje sadrži. Ako ništa, ukoliko uspem da ih ispravim do kraja trebao bih biti dosta brži. Trebao bih.

Veoma bitna stvar, osim što imam društvo i koga da pratim na plivanju, je dosta triatlon specifičnih vežbi, tipa vaterpolo plivanje i plivanje sa triatlon disanjem (ispred sebe). Nikada ranije nisam praktikovao to, niti razmišljao o tome, niti mi je neko dao sugestiju. Sa obzirom da konkretno ja trošim mnogo bespotrebne energije na trci kada treba da izdignem glavu i gledam ispred sebe (jednostavno se “zakočim”) mislim je da ovo pun pogodak, kao i sa strane draftigna (mnogo serija plivamo draftujući se i zaista je neverovatno koliko brže se pliva kada se pravilno draftuje, po nekoliko sekundi po 100 m).

Od prošle Nedelje ne staje kiša (ali moram spomenuti da je jedno 2 nedelje pre toga bilo pravo proleće). Svaki dan sam kisnuo bar jednom, na bikeu, na trčanju… Prošla Nedelja (dan u nedelji, veliko “N”) je bila zaista ne baš toliko prijatna jer smo imali 4 h sa jednim dugačkim usponom jače, međutim odvozao sam nešto manje od 3.5 sata jer nisam imao kabanicu (pre jedno 2-3 nedelje mi je ispala iz zadnjeg džepa u toku vožnje, a pošto me je nerviralo njeno skidanje, nameštanje kao i pokušaj uguravanja u džep uskog windsptopera kada mi je ispala nisam se vratio po nju) stoga sam nakon 5 minuta bio potpuno mokar i nisam osećao ruke već nakon 45 minuta. Ali je ručak nakon toga zato bio vrhunski! Inače Nedeljne dugačke vožnje su zaista za prepričavanje ovde kod nas u grupi jer se uvek ili neko izgubi i dođe posle 6 sati, ili ga policija zaustavi zbog vožnje na autoputu (slučaj sa dvoje dotičnih sa poslednje Nedeljne vožnje), međutim uglavnom se desi da par ljudi uvek napravi jedno 1.5 h do 2 h više zbog pogrešnog skretanja jer se grupa uglavnom raspadne, stoga ručak planiran u 13:30 h uglavnom za neke bude posle 15 h.

Videćemo sutra šta će se samnom desiti, ja sam prošle nedelje bio “soft” jeri nisam odradio trening u potpunosti (ali sam zato u ponedeljak odradio ostatak sa čak i nešto ekstra km! …čisto da se zavede).

Kada prikupim ostatak slika od fotografa (u ovom članku su neke moje, ali sa svima sam se igrao malo u PhotoScape-u, članak deluje ozbiljnije zar ne?) napraviću jednu galeriju pa ću objaviti svakako.

P.S. Za 2 nedelje mart. A proleće oficijelno počinje u martu! …kao što napisah, vreme leti što znači sve manje i manje vremena preostaje za hard yards pred početak sezone.

Poput one u Lisabonu, i danas smo učestvovali na uličnoj trci (kao test trening na 10 km) u mestu Grândola na oko 70, 80 km južno od Lisabona. Super trka, ali moj problem je taj što sam previše “uživao” .

Veliko razočaranje za razliku od Lisabona koja je bila sasvim dobra trka sa obzirom na samo 15-ak dana uvodnog treninga pre nje. A sada nakon 2 meseca dobrog treninga, samo 33:09 min (dužina je tačno 9.98 km). Iako se dva puta trčalo preko nadvožnjaka sa jačim nagibom, po kamenju i zemlji oko 2 km i sa blagim uzbrdicama kao i dosta krivina, vremenom nikako ne mogu biti zadovoljan iz prostog razloga što sve one triatlonce iz grupe (sa kojima treniram ovde u Rio Maior-u) koje sam pobedio u Lisabonu sam sada “pustio” odmah na početku.

Jednostavno se nisam dovoljno trudio, tako bi najlakše opisao trku. Krenuo sam rezervisano (jer sam u Lisabonu krenuo jače), ali je to ispalo čisto kontraproduktivno jer su svi otišli napred.

Osećaj je bio dobar, ali jednostavno sam bio nekako nezainteresovan da dam više. Definitvno najveća greška je što nisam krenuo jače sa nekim iz grupe od početka. Inače nakon duatlona u Umagu prošle godine prva trka-trening da sam u Cep-kama (compression čarapama) i “hlačama” (prvi test za nove atletske, prošle su bile triatlonske sa tankim uloškom zbog bike-a) trčao, obično ih koristim samo za oporavak.

Na 5 km sam uzeo pola gela i na oko 8 km drugu polovinu, i tu sam izgubio par sekundi i triatlonca iz naše grupe. Bio sam ubeđen da ću ga poslednji km stići kada pojačam ali sam odjednom osetio neki loš osećaj u stomaku tačno na obeleženih 9 km tako da na kraju ništa nije bilo ni od barem brzog poslednjeg kilometra.

Puls pre svega pokazuje da nije dovoljno uloženo, prosečno je za 5 otkucaja niži za razliku od Lisabona. Na 3 km je prolaz bio oko 9:30 min, na 5 km 16:20 min, ali sa obzirom da se razlikuje staza, drugi deo pogotovo zbog tih manjih i blažih uzbrdica, mada i vetar nije baš zanemarljiv, teško je upoređivati posebno kilometra, ispadne da sam usporavao ali mislim da je otprilike sve ujednačeno bilo računajući različite profile određenih delova staze. Naravno start, t.j. prvi km je uvek najbrži, protiv inercije se ne može kada je puno takmičara, i određeni deo veoma brzih takmičara.

…Loš osećaj kada ste okruženi sportistima koju su vas otperjali (svi su išli od 30:50 preko 31 i 32 min, sa samo jednim brazilcem koji je stigao 2 sekunde pre mene, t.j. kojeg nisam uspeo da stignem do kraja) . Ali još jedna od važnih lekcija. Bio sam 29-i ukupno, oko 850 učesnika. Objaviću rezultate kada izađu zvanično.

Četvrti ukupno (prvo troje oko 29:50 min) je bio rus Yuriy Abramov koji trči maraton 2:15 h. Prošle godine na Evropskom prvenstvu u maratonu je vodio na 10-om kilometru. Veoma specifična tehnika, mislim da je visok oko 2 m . Startovao sam pored njega danas i kada me je zaobišao pomislih “kakva smešna tehnika”, i tek na kraju sam skontao t.j. prepoznao o kome se radi jer sam gledao deo tog maratona iz Barselone ’10 letos…

Još jedan zanimljiv detalj – atletičar koji je bio drugi ukupno sa već napisanih 29:40 – 29:50 min je pre 2 nedelje ovde u Rio Maioru na stazi trčao neke intervale i jedan od braće Altermana (Izraelci) je hteo da mu u sred pauze da foto aparat da uslika nas triatlonce . Sergio mu je odmah rekao “jesi dobro, želiš da zaustaviš trkača koji trči 10 km 29 min u sred jakog treninga da te uslika?”. Bilo je zanimljivo videti ga na postolju danas i pokazati ga Altermanu sa rečenicom “a da ga pitaš da te slika?” …

Suunto file sa trke (Movescount) http://www.movescount.com/moves/move1228836

Rezultati http://www.revistaatletismo.com/Resultados/res_grandola11_geral.txt

Nakon povratka kući za Katolički Božić proveo sam skoro 2 nedelje trenirajući u prazničkoj atmosferi i snegu.

Treninzi su u tom periodu, nakon 3 nedelje treninga u Rio Maioru, još uvek bili adaptacioni stoga sam uglavnom uživao, iako sam napravio solidnu kilometražu na trčanju, preko 17 h za 13 dana sa par duplih trčanja.

T.j. trening je uglavnom bio plivanje + trčanje na dnevnoj bazi sa teretanom i vežbama 4,5 puta nedeljno.

Sa obzriom da je sneg bio, mogu reći da trčanje uopšte nije bilo dosadno. Par dana je bilo komplikovanije kada je sve bilo zaleđeno pa je iritantno trčati po takvom terenu, ali 4 duža trčanja na Fruškoj Gori su svakako kompenzovali i nadoknadili tih par treninga.

U prethodnom postu ste mogli videti idilične slike sa prvo-januarskog trčanja t.j. prvog treninga u 2011-oj godini.

Za “naš” (Pravoslavni) Božić (nažalost ujutru, pre porodičnog tradicionalnog ručka…) sam se vratio u Rio Maior u kojem bih trebao ostati do sredine ili kraja Marta.

Kao i u Oktobru na Novosadskom maratonu, i juče u Nedelju kao pratnja Novosadskom polumaratonu održana je trka “frtalj maraton” koja bi trebalo da iznosi 10.536 km međutim kao i prošli put, i sada je bila i to još nešto duža nego prošli pit! Minimum 11.5 km iznosi distanca.

Lep prolećni dan, ali vetrovit. Tako da se na dosta delova staze trebalo boriti sa vetrom. Prvih 300 metara sam trčao u društvu da bih nakon toga rutinski nastavio sam.

Krenuo sam laganije. Sjajno sam se osećao (što je delom i rezultat ne tako jakog tempa ) od početka do kraja. Skupljeni kilometri tokom zime polako ali sigurno prelaze u brzinu.

Kraći period sam radio intervalne treninge tako da polako ubrzavam. Osećaj je super bio, i ono što je meni uvek najmerodavnije – disanje ikadenca/frekvencija su odlični bili. Puls takođe O.K..

Na prvom okretu, na kojem mi je biciklista koji je išao ispred mene kao vodećog u trci rekao da je 4800 m sam imao oko 15:50 min mislim, tako da računam je prvih 5 km bilo oko 16 i po, što je za slabiji start sasvim O.K. Kasnije sam ubrzao, pogotovo u poslednjem delu staze. Ne toliko značajno, ali je to već bio tempo sa kojim bi u trci na Olimpijskom triatlonu bio sasvim zadovoljan.

Odličan dan i druženje. Dosta ljudi rekao bih. Pogotovo u polu-maratonu. Organizacijom ne mogu biti zadovoljan sa obzriom da ono prvo i najosnovnije nisu u stanju da ispoštuju, a to je distanca. Jednostavno mogu da nazovu trku “trka na 11.5 km”, a ne da je zovu “trka na 10.5 km”, to mi je malo smešno… Zatim i čekanje oko proglašenja, potvrda od strane sudija i td.  Takođe i nadrndani spike koji se dere na decu jer prestupaju linju… Ali to su sitnice (da li su?), jer kao što napisah, odličan masovni trening i malo trkanja posle duge zime. Lepo je videti sve nas kako u kratkoj opremi trčimo pod Suncem

Prvi put sam i trčao u CEP kompresijskom gornjem delu za butine i zadnju ložu i mogu reći da je osećaj fenomenalan. I to specijalan model za triatlon sa tankim uloškom za bike. Otkada koristim kompresijske čarape za oporavak uvek mi je nekako isto to falilo za butine i zadnju ložu, ali od pre 10ak dana više ne .

Rezultati ovde.

Od nedavno sarađujem sa ovim, ako ne i vodećim svetskim brendom compression čarapa preko firme CEP nogavice iz Slovenije.

…I imam samo reči hvale. Na leto će dve godine od kada koristim compression čarape u svrhu oporavka, poboljšanja performansi kao i u borbi protiv DVT sindroma (protiv spustanja previše limfe u noge tokom avionskog leta). DVT je prvenstveno i uticao na to da ih prvi put kupim, nakon što sam 2008.-e sleteo u Vancouver sa nabubrenim nogama, ličile su mi na noge patke .

A kasnije sam spoznao i pregršt ostalih prednosti…

Nako svakog jačeg treninga prvo što uradim nakon istezanja je da navučem čarape i uživam dok mi one omogućavaju povećanje cirkulacije, a samim tim i mnogo brže odstranjivanje mlečne kiseline zbog povećanje prokrvljenosti.

Međutim koristiti ih i u toku treninga je takođe fenomenalna stvar. Smanjuju vibraciju mišića čime se povećava njihova efikasnost. Često ih nosim prilikom rastrčavanja t.j. treninga oporavka na trčanju i nakon njega je osećaj fenomenalan.

Ranije sam koristio druge, takođe dobre brendove i bio zadovoljan, ali prvi put kada sam navukao CEP O2 running čarape osetio sam razliku, jer je jača kompresija i drugačiji je materijal, ne preovlađuje lycra kao kod npr 2XU-a ili Skinsa.

Radio sam i VO2 max testiranje pre pripreme u njima i odlično su se pokazale, nikakav neprijatan osećaj u listovima nakon, a sa obzirom da sam test radio na traci pod nagibom za očekivati je bilo možda zbog veće angažovanosti listova pri trčanju “uzbrdo”, takođe nikakvu toplinu nisam osetio. To je velika prednost, opet zbog materijala. Trčanje ili vožnja leti ne može pretstavljati problem…

Manji problem ova dva je bio dugotrajnost, jer nakon nekoliko pranja kao da izgube jačinu kompresiju. Sa CEP-om nemam taj problem ni približno.

Tu su i “calves” odnosno one koje ne idu preko stopala nego samo preko listova, i idealne su za triatlon…

“Dokolenice” odnosno O2 running su odlične u svrhu zaštite od žuljeva jer poput specijalno pravljenih čarapa za trčanje imaju ojačanja na svim bitnim delovima u svrhu sprečavanja od žuljeva. Idealne za polumaratone i maratone, ironmane…

Pogledajte:

http://www.nogavice-cep.si/tek.html

http://www.cepsocks.com/cep-compression-running-socks.html

Svetska klasa triatlonaca (prvi na pamet mi pada Andy Potts, Matt Reed, Timo Bracht i td…), trkača, sportista iz zimskih sportova svedoči o kvalitetu činjenicom da se u njima takmiče…

Ukoliko je neko zainteresovan da naruči neka me kontaktira na ogy3athlete@yahoo.com ili triogy@gmail.com.

Veličine možete pogledati ovde.

Slika govori hiljadu reči…

…Nacionalni Park Fruška Gora + sneg + Sunce… 1:50 h brdskog trčanja

XVII-i tradicionalni Novosadski maraton, uz sve propratne trke dece, osnovno i srednjoškolaca je održan po Nedeljnom kišnom danu…

Od ove godine je uvedena i trka “frtalj maratona” odnosno četvrtina maratona na distanci od 10.548 km.

… T.j. trebala je da bude 10.548 km, međutim prava distanca je dosta duža… Ništa novo!

Start je bio u 15 do 12 h (maratonci su startovali u 10:00 h). Učestvovalo je preko 100 ljudi…

Cilj mi je bio da otrčim jače i da mi bude pravi test na 10 km t.j. 10.5, ali sam na kraju uvideo da je staza netačna.

Super sam se osećao, jednom rečju opisano. Vreme je bilo O.K. za brzo trčanje, nije bilo sparno, a kiša je prethodno padala, tako da je u toku trke bila slabog inteziteta, većinu mislim i da nije padala. Jedini problemčić je bio mokar asfalt.

Krenuo sam odmah jači tempo i od početka sam se osećao fenomenalno. Uglavnom sam i držao taj ritam, puls je bio visok a nisam se osećao loše. Na kraju sam zauzeo prvo mesto par minuta ispred drugoplasiranog trkača iz “Hermes”-a iz Zrenjanina. Treći je bio Boško Stupar (“Fruška Gora”), dok je četvrti bio takođe član TK”Dynamic”-a Luka Vujičić. Peto mesto je zauzeo Jovan Ponjević.

Vreme mi je bilo oko 38 min, ali pitanje je za koju distancu… Siguran sam da je tempo za 10 K bio ispod 33 min. Nadam se da ću u narednom periodu izmeriti stazu biciklom, tako da ću saznati tačnu distancu a samim tim i trčani tempo, prolaze i rezultat.

Rezultati ovde.

P.S. Da ne ispadne da je sve išlo super, moram napomenuti da mi je ipsao gel (poluprazan, uzeo sam pola ranije) oko 24, 25-eg minuta

Nakon što sam saznao da se trka koja je trebala biti u Srbiji prethodni vikend neće održati, odlučio sam da se prijavim (samo dva dana pred trku) za ovaj olimpijski triatlon na ostrvu Krku u Hrvatskoj jer iako je već i Septembar prošao, a ja sam imao trke u Januaru i počeo sezonu u Aprilu, Maju, još uvek imam želju za trkama (specijalno nakon neuspešnog Svetskog u Australiji)…

Učešće mi je izgledalo izazovno, sa obziron da drafting nije dozvoljen i da je biciklistički segment ekstremno zahtevan u svakom smislu. Staza je komplet brdovita (sa samo 2, 3 ravna km na početku i na kraju), i to sve u rasponu od 7 – 11 % nagiba (profil staze ovde.)!

Plivalo se u neoprenu, iako nepotrebno (voda je bila oko 22 stepena). Krenuo sam brzo i odmah izbio na čelo, da bih zatim malo usporio i “izmešao se” zajedno sa još trojicom takmičara (Casadei, Kovačić i Seme). Plivao sam sa njima do prve bove i joše jedno kraće vreme (oko 500, 600 metara) da bih mi koji sekund pobegli zatim jer nisam stigao da se zagrejem pre plivanje, pa sam malo “povukao ručnu” .

Tehnika mi se pokvarila a takođe se nisam baš osećao komforno u neoprenu jer mi je rameni pojas ekstremno ne razgiban pa mi neopren predstavlja otpor u tom delu…

Držao sam kraće rastojanje za njima potom, da bih nakon toga zaostajao sve više i više jer sam počinjao da budem zbunjen, jer se druga bova nikako nije pojavljivala, stvarno je izgledalo čudno, pomislio sam da sam pogrešio stazu jer se održavala trka u dugom triatlonu (dupli olimpijski), pa sam sumnjao da sam možda plivao po stazi ok 3 km, iako sam znao da su tri takmičara ispred takođe učesnici olimpijskog…

Ali stvarno, druga bove ni na vidiku nije bila. Plus, nameštao sam kapu dva puta, jer sam mislio da ćemo dobiti kapu za plivanje pa sam poneo samo jednu, a potrebne su mi dve da mi ne bi spadale… tako da sam stao dva puta da namesti… to je dobra stvar non draft triatlona, nemate mnogo toga da izgubite zbog ovakvih stvari…

I joše par puta sam stao i gledao okolo kao zbunjena foka, ne bi li osmotrio da li stvarno plivam dobar kurs. Video sam takmičare ispred i kajak, dok iza nikog nisam mogao da vidim jer smo napravili ogromnu razliku. Uglavnom, došla je i ta druga bova a zatim nazad do obale. Malo sam vratio tempo i otplivao solidno do T1. Preko 20 min je bilo vreme, što jasno pokazuje da najmanje 100 metara bilo duže, mada je meni izgledalo i više… I talasi su na delu oko druge bove bili jaki…

T1 ekstremno loša, jer mi se neopren zaglavio za jednu nogu. Smešno je izgledalo, čak sam se i ja smejao jer sam kampovao u tranziciji. Frustriran sam sa tranzicijama kada se pliva u neoprenu. Na trenigu mogu za 10 sekundi da ga skinem u sred noći i to bez masti oko zglobova, dok mi se na trkama uvek dešavaju neke ne predviđene stvari… Ali kao što rekoh, to je dobra stvar triatlona bez drafta, imate vremena na pretek, jer nema ko da vam pobegne .

Zatim 42 km bike-a… Prvih par km je kampovanje nastavljeno jer sam vozio sa rukama na aero baru i u isto vreme vezujući traku za broj jer se igla sa kojom je bila vezana otkinula… i to vezivanje u toku vožnje je trajalo nekih 5 min! Tu sam izgubio još koji min… Zatim su krenula brda i prestigli su me Pleše i Cigana (treći sa nedavno održanog Evropskog u dugom triatlonu). Pratio sam ih neko vreme (naravno, na razadljini od oko 10 – 20 m), da bih zatim nastavio u svom tempu.

Ne mogu se baš naterati da dajem sve od sebe u ovakvim situacijama, stoga sam ceo bike vozio u komfortabilnoj zoni i zaista uživao. Ni u jednom trenutku mi nije bilo ekstra teško. Osećao sam se lagano na uzbrdicama, takođe i zbog novog bike-a koji nema više od 7 kg. Zatim me je prestigao joše jedan biciklista iz štafete sa kojim sam vozio do kraja.

Smenjivali smo se često jer me on prestigne, ode 20 metara ispred a zatim mu tempo padne pa ga ja pređem i tako u krug. Uglavnom sam dobijao vreme na usponima, jer sa nizbrdice namerno loše vozio, jer su potrebni meseci da bi se srodili sa novim biciklom, stoga je jurnjava nizbrdo bila rizik za mene.

Kočeći je teško bilo ići sporije od 70 km/h, plus saobraćaj nije bio zatvoren, tako da je staza esktremno, ali ekstremno bila opasna, jer je kurs prepun nepreglednih krivina. 2,3 km pred okret u Staroj Baški se mogu uporediti sa Mt Ventoux-om…

Sve vreme sam se hranio i hidrirao dobro. Jedan veliki bidon mi je bio nedovoljan, na prvom okretu sam uzeo flašicu od 0.5 l da bih negde na 25 km t.j. oko 5 km pred drugi okret skoro ostao bez tečnosti u svom velikom bidonu (znaiči do tada sam popio oko 1.2 l). Malo sam štedeo i zatim u zgrabio dve flaše na okretu i u toku vožnje napunio bidon do kraja. Pojeo sam tri gela za tih 42 km.

Pametna vožnja, hidratacija i ishrana su učinili da stigne i više nego svež na trčanje. Vreme bike-a od 1:29 h dovoljno govori o zahtevnosti staze…

A zatim nezaboravnih 10 km. Mislim da se nikada nisam ovako osećao na trčanju. Odličan tempo, disanje. Visoka frekvencija od samog početka. Jednom rečju osećao sam se laganim. I što je najbitinije bez ikakvog mučenja sam trčao tako. Malo je reći da sam uživao.

Tempo je itekako bio brži od onog koji sam imao na 5 km prethodni vikend na Svetskom (kakav apsurd!). Krajnje vreme je 32:59, čak iako je staza nešto kraća (neznam tačno koliko je, možda i nije) siguran sam da je rezultat i te kako ispod 34 minuta, što nakon ovakvog bike-a, i uz činjenicu da je ovo praktično bio samo jak tempo, ništa više, predstavlja vrhunsko trčanje za mene. Takođe bilo je dosta skretanja jer se trčalo uz more po dokovima, kroz marinu i bio je kraći deo sa zemljom, peskom, tako da je to dodalo još 20ak dragocenih sekundi.

Krenuo sam 6 na trčanje da bih možda km pred kraj stigao prvoplasiranu štafetu t.j. člana te štafete. Čim sam ga “uhvatio”, čuo sam da teško diše tako da sam samo naglo ubrzo i tako ga fizički i psihički slomio . Do kraja sam otrčao u malo jačem tempo, čisto da ne uđem u cilj baš toliko neistrošen, hehe. Dobra stvar je bila (jer sam zaboravio gel da stavim u T2, a samim tim i da ga ponesem na trčanje) jer je bilo par okrepnih stanica sa bananama i narandžama…

Završavam kao peti (četvrti u kategoriji seniori 1 (zašto nije bilo kat. juniora??? )) iza dva italijana i dva slovenca. Najbolji trening, možda i trka kada se sve uzme u obzir (osećaj, uloženi napor…) ove godine.

Rezultati ovde.

Slike ovde.

Prošlo je mesec dana do trenutka kada na treningu (trčanje, bike) nisam osetio “zatezanje” patelarne tetive, tačnije mesec i dva dana…

Nakon Evropskog mi je jasno bilo da povreda mora biti potpuno sanirana inače ne mogu ni kvalitetno trenirati, a ni trkati se. Iako je u tom trenutku teško bilo odlučiti se za potpuno odmaranje što se tiče trčanja i bicikla do daljnjeg, t.j. do sanacije povrede, to je bila jedina promišljena opcija…

Iako je forma bila na zaista niskom nivou, sa kulminacijom na Evropskom, morao sam i do daljnjeg da se udaljim sa druma i staze. Ispred mene su bile tri nedelje do Balkanskog prvenstva (Evropski juniorski kup u Lukesemburgu na kojem sam nedelju dana nakon Evropskog trebao da učestvujem sam naravno “otkazao”).

Verovao sam da će oporavak uz samo plivanje trajati nedelju dana, tako da mi ostaje, iako malo – samo dve nedelje, da se koliko – toliko povratim, barem u neko osnovno stanje (t.j. prihvatljivo ) forme i dam sve od sebe na Balkanskom… Na moju radost, “već” u subotu na prvom trčanju nakon Holandije nisam osetio ništa.

Tako da sam se  ”zvanično” od subote vratio normalnom treningu (uz lakša trčanja i vožnje u subotu i Nedelju)… Propustio sam triatlon u Ljubljanici, Evropski jun. kup u Italiji, Evropski jun. kup u Luksemburgu i planirani Evropski sen. kup u Irskoj (Athlone)… čime sam “završio” sa bilo kakvim visokim plasmanom u seriji Evropskih juniorskih kupova za ovu godinu…

U Turskoj, početkom Augusta nameravam da odradim jedan Evropski juniorski kup (Egirdir), čisto da i povratim malo samopouzdanja, jer su mi ciljevi bili visoki što se tiče kupova ove godine – prvo mesto ukupno nakon trećeg 2007.-e i drugog 2008.-e, ali nažalost od toga neće biti ništa sa obzirom da su ostala 3 kupa do kraja od kojih je jedan u Tiszaujvarosu, gde ću i prvi put u životu raditi Svetski kup! A ostao je jedan (osim Turske) na Bledu, Slovenija, međutim zbog Svetskog prvenstva i svetskog kampa neću biti u mogućnosti da ga odradim…

Pokušaću što pre da zaboravim propuštene prilike, možda i shvatim ovo kao prednost zbog neplaniranog odmora koji možda može da mi pomogne u drugom delu sezone, i potpuno se skoncentrišen na predstojeće trke – sledeće nedelje je Balkansko prvenstvo i ETU Evropski (seniorski) kup u Varni (Bugarska), zatim ETU E.J. kup u Turskoj pa zatim ITU Svetski kup Tiszaujvaros.

Nakon toga sledi fokus na samo jednu trku – Gold Coast!

Kako je lepo ponovo trčati!

Pošto me za dve nedelje očekuje Evropsko prvenstvo u kros triatlonu (odnosno i Xterra-i) na Sardiniji/Italiji, danas sam uradio test trening, t.j. odvozao sam mali MTB Fruškogorski maraton (31 km) i zatim otrčao nešto kraće od 10 km (brda naravno)…

Prijavio sam se za Evropsko u kros triatlonu čisto iz radoznalosti i želje da odradim trku takvog tipa jer mislim da mogu dobro da se snađem sa obzirom na moje česte treninge na Fruškoj gori: brda bike + brda trčanje.

Ujedno se održava i trka iz Xterra serije – Xterra Italy, tako da će to biti “dupli nastup” odnosno učestvovaću (kao i ostali učesnici) na dve trke – Xterri i Evropskom koje organizuje Evropska Triatlon Unija (ETU). Ovo je treća godina za redom da ETU pravi ovo Evropsko, t.j. da želi da popularizuje ovu vrstu triatlona, koja se naravno sastoji iz plivanja, vožnje MTB bike-a i offroad trčanja.

Nikada ranije nisam vozio MTB, stoga mi ovo predstavlja još veći izazov. Juče sam kupio MTB i već danas odradio više nego odličan trening spajanja, t.j. učestvovao sam na tradicionalnom fruškogorskom MTB maratonu i odmah nakon završetka i otrčao.

Zanimljivo je da sam stigao treći (od preko 120 učesnika) na malom maratonu (31 km) u vremenu oko 1:38 min, i mogu biti i više nego zadovoljan. Prvi put uopšte da sam i seo na MTB u šumi, a staza je naravno kao i sve ostale na Fruškoj Gori izrazito teška sa more jakih brda i spustova. Visinska razlika je oko 900 m na tih samo 31 km…

Uglavnom je trka izgledala ovako: na spustu me zaobilaze svi jer je zaista potrebna izvrsna tehnika, a ja baš ne mogu sebi da priuštim veliki rizik na početku sezone, tako da sam veoma pažljivo vozio spusteve, sa rukama na kočnicama naravno , a onda kada dođu usponi ja ih stižem i prestižem . Takođe na delovima na asfaltu sam se osećao “na svome” i pravio razliku. Odlično sam se osećao, toliko jakih uspona, a meni se ni u jednom trenutku nisu “napunile noge”. Stvarno nisam očekivao da ću tako lepo odvozati…

“Tranzicija”

Išao sam jako a nisam imao poteškoća, heh . Puls mi je bio dosta visok na usponima (u poređenju na snižen zbog utreniranosti prethodnih meseci) ali ni jednu krizu nisam imao. Dosta sam obratio pažju na hranu i piće, pojeo sam dva gela, 2 puta po pola banane i malo bonžite. Jedan veliki bidon Power Bar performance drink-a mi nije bio dovoljan, morao sam da dosipam vodu na jednoj kontrolnoj tački. Primetio sam da mnogi prave tu neverovatnu grešku, nikog nisam video ni da jede ni da pije (samo jednog kako se poliva vodom ispred mene , da bi potom bacio tu plastičnu flašu u šumu! Alergičan sam na takvu bahatost i nekulturu pogotovo kod sportista, Fruška Gora je puna kesica od gelova i flaša, ako meni nije problem da stavim u džep od dresa lepljivi gel i da ulepim dres, zašto bi drugima bio problem da eto npr vrate praznu plastičnu flašu u džep, možda im znači tih 30 g manje!?).

…Voze srednji i veliku maraton sa jednim bidonom što je užas (O.K., verovatno će dopuniti, ali opet velika greška). Mislim da je to veliki problem u Srbiji, ekstremno neznanje o važnosti ishrane i hidratacije. Zato su već posle sat vremena mnogi posustajali u tempu (u poređenju sa početkom) dok sam se ja osećao bolje.

Kao što sam rekao, završio sam nezvanično treći jer se nisam registrovao pošto sam radio trening pa sam bio lenj da se prijavljujem i uzimam broj, ali eto barem će četvrti dobiti bronzanu medalju .

Sve u svemu što se MTB-a tiče, za prvi put i više nego zadovoljan na ovako zahtevnoj stazi. Moram napomenuti da sam par puta morao da siđem sa bike-a, uglavnom na uzbrdicama jakim, prvo na jednoj od preko 12 % kada sam zbog velike rupe morao da siđem jer nisam mogao da pređem preko nje.

Nered u kolima je tako karakterističan za triatlonce… što sam tek naučio u Australiji kada sam kod Sama i Arona u kolima video sve od naočara za plivanje, preko bicikla, patika, starih majica pa sve do knjiga, cd-ova i brda smeća

A pošto naravno nemam prave sprinterice za MTB nego moje sidi T2 za triatlon sa SPD shimano paknama (ulošcima ili kako već) za pedale, to je bio užas, nisam mogao nikako sa te jake uzbrdice da krenem i izgubio sam najmanje minut tu… A na drugom brdu sam (kao i svi koji su bili u mom vidokrugu ) morao da siđem i guram nekih 100 m jer je nagib bio sigurno bar 20 %, neljudski…

Najbitnije, i ono što i čini ovaj trening (spajanje) fenomelnanim je osećaj na trčanju kasnije… kao da uopšte nisam vozio pre toga. Osećao sam se lagano, imao ritam, mogao i jako da idem, puls je bio normalan. Sve fantastično, a trčao sam dva kruga oko Popovice na stazi koja isto ima jake uspone i spustove. Nisam osećao nikakvo grčenje niti osećaj zamora u nogama (ali zato jesam prethodno na vožnji malo u rukama od silnog kočenja i stiskanja kormana).

Epilog: Odlično potrešenih 2500 Kcal danas

Na Sardiniji je MTB staza lakša rekao bih, jer ima samo dva uspona od 700 m (bike je 30 km), a takođe i trčanje je po ravnom (ali i dalje offroad), tako da još par treninga za 10ak dana pred polazak na Sardiniju bi trebalo da budu dovoljni da mi trka ne bude strana.

Nastupam u elitnoj kategoriji, t.j. seniorskoj jer nema juniorske (ima samo age-group 18-19, i ostale starosne kategorije naravno). Startna lista ovde. Xterra ovde.

Distance su 1.5 km – 30 km – 10 km, tako da je današnji trening bio prava simulacija (još i teža) predtojeće trke. Naravno oprezan sam jer će trka da traje najmanje 2.5 h…

Ali pre tog 31. Maja kada je ETU Evropsko u kros triatlonu, sledeće subote me očekuje jako bitna trka, isto Evropsko prvenstvo, ali u duatlonu. Održaće se u Budimpešti. Tako da ovog trenutka sve je usmereno ka subotnjoj trci! Startna lista ovde.

P.S. postavljene su slike sa Državnog prvenstva u duatlonu. Pogledaj ovde.