So last Sunday was held very nice sprint triathlon in turistic town Gandia, near Valencia. It is first triathlon race from Spanish National calendar and because it counts as a qualification race for Nationals (Spanish Championships) there were a lot of level for in terms sprint distance.

Some 70+ guys started the race, including 3 of my Triatlon Universidad Alicante team mates, Esteban, Java and Amancio.

Rough start but I went fast and find myself in good position after 100 m but soon one guy cut my way. Also my googles, for some strange reason got really foged so I couldnt see anything, really anything! So till the end I just stick to the legs of one guy. Overall fine swim but I lost some positions as I couldnt swim properly because of googles. Really uncomfortable situation, to not have clear view, and to not be able to see postitioned buoys and other comeptitors, as that is the key during the race. At the end I was still with first group, not counting two guys who were in front and who are cleary pure swimmers.

We swam in the wet suits and during T1 my zipper got stocked and I really sturgled to unzip wet suit. I lost at least 10 seconds. I dont know what happened that day, but some strange situations with googles and zipper. And because my shoulders are really unstreched I was suffering while trying to catch end of zipper… Anyway I somehow managed to pull it down, „get rid“ of wet suit, grab my Trek Madonne and start chasing first group which I lost because of wet suit.

I catch 2 guys and try to organise chasing but they were simply week. In that situations I am trying to brigde the gap but not to drop them, as in the case when somebody can work but dont wont, I am trying to escape and not to give them free train to group. So I really worked hard and I had very good legs. They are giving changes just few seconds so I can take a short break and then I would come back and smashing 40 km/h on the very very strong headwind. After 3 km we catch them.

Group didnt worked so good, just few of us were in the front, and some Spanish guys were rude to me saying something „C’mon Serbian, go on front“, I dont know why as I’ve already been there, but just to satisify that ego I again went on front, was there 30 seconds and come on 4 or 5th position. I hope that make him happy! After few times leading the pack and seeing nobody wants to organise, except there were few breaks, we really slowed down and second group catch us in the last lap.

That made situation that 30 or so guys came to T2 togehter. Its farse as somebody who swam more than minut slower than us on 750 m came into contention, but that triathlon and thats racing. I was always positioned in the front and worked good at the closing km, but there are always some kamikazi who power their way to the front in the closing meters, after riding dead last whole way…

I started hard, as I had 7 or 8 guys to catch. After few mins I catch 3 or 4 guys and coming into second loop I saw my number on penalty board! I didnt know why but didnt have other option but to stop and wait…. There were many other guys with penalties I would say. So I lose some postitons, again chased and felt better actually in the second loop than on the first loop and on the turn in 2nd lap I saw 5 guys in front. I tried but couldnt manage to catch 5th guy.

I had penalty because I didnt put my things in transitions in the area beetwen bike racks which they consider to be box! I didnt have clue. I saw they dont have normal boxes so I thought they dont have it at all. So now I learned one more thing in Spanish racing. 2 races in Spain so far, 2 penalties. Third will be lucky! Thanks to Jorge Garcia who explained me my mistake. He is ITU referee and have been on the „duty“ for many of my international races since I started doing them.

Overally I am happy with fast racing and dynamic race, a lot of speedwork done as a training for upcoming big races. Also my running is picking up, I am again at decent level after rough injury period.

First place was Jesus Gomar who is maybe in life shape, and who just came from second place from ETU European Cup in Larache in Moroco, just week before, and 7th place from ETU cup in Portugal 2 weeks before race in Gandia. He really deserved win as he exited water in the front, was in the front on the bike also and run fast.

40 second diference beetween him and me on the 6th place so you are getting image that it was really close racing.

Well done for our woman team Ana, Nuria and Mar which captured win! (3 athletes and their finishing places counts). Coach Roberto is certainly happy with how the day went.

Results here (running distance must be longer than 5 km, there are no doubt about that and bike course was 22 km)

Video of swim exit and finish of the race

P.S. I am apologizing to Serbian and Spanish readers. I updated version of WordPress so my language plug -in doesnt work as its not yet compatible with this version, so hopefully my next articles will be again on three languages! I can solve that now, but it will stole me 1 h which is luxury for me in this moment :)

Nakon Evropskog prvenstva u Portugalu sam sleteo u Budimpeštu i zatim se direkt uputio za Tiszaujvaros gde sam zajedno sa još 20-ak triatlonaca i triatlonki boravio u kampu koji je u sastavu ITU Sport Developmenta bio pripremna baza za predstojeće Svetsko prvenstvo t.j. Dextro Grand Final u Budimpešti.

Suvišno je ponavljati da su ovakvi kampovi sjajni, jer smo praktično svi skoro iz različitih zemalja, sa različitih kontinenata. Ove godine je kamp imao ozbiljniji pristup i pozvani su samo određeni sportisti (većina sa impozantnim rezultatima iza sebe), nije postojala prilika da se aplicira za isti stoga je svakako čast biti deo ekipe koju je Libby Burrell, direktor ITU Sport Developmenta izabrala.

Plus, svi smo odseli u Garden Panzio apartmanima, t.j. velikoj kući, u kojoj sam već dva puta boravio i čiji je vlasnik Judith Markus koja nam je svakodnevno sa neverovatnom energijom i ljubalju za triatlon na raspolaganju. Njen muž Gabor je predsednik (mislim!) mađarske unije i začetnik poznatog triatlon kluba TVK Mali iz Tiszaujvarosa.

Njihov sin je ITU delegat Markus koji je ujedno i ETU sekretar i glavni sudija na svim velikim trkama, kao i na Olimpijskim igrama u Atini i Pekingu. Imali su i drugog sina koji je bio uspešan triatlonac međutim poginuo je nažalost pre 10-godina kada su ga nesrećom udarila kola dok je vozio bicikl…

…Stoga se u Garden-u stvarno osećam kao kod kuće. Tiszaujvaros je od prošle godine i ITU (prvi) akreditovani trening centar, i ima 50 m otvoreni bazen, 25 m zatvoreni, stazu u tom istom kompleksu, prostorije klub sa trenažerima i tredmilom, ice bath-om, saunom… zatim su tu i termalni bazeni i td. Više nego odlični uslovi na jednom mestu, stoga je organizovati trening više nego jednostavno.

I treneri su već „tradicionalno“ odabrani – Bobby Mc Gee iz Amerike, „mag“ za trčanje, Mick Delamote iz Australije, „domaći“ Tibor Lehmann i Željko Bijuk koji je i novoizabrani SD kordinator za Evropu!

U kampu nas je bilo iz čak 12 zemalja, sa trenerima iz 14 (Jordan, Egypt, Ecuador, Costa Rica, Croatia, Guatemala, Israel, Mauritius, Mexico, Namibia, Serbia, United States of America).

Članci sa ITU ovde. i ovde.

Slike ovde.

Zadovoljio sam minimum – nisam bio lošiji nego moj startni broj (startni broj 27 [dobijamo ih po ITU rankingu], 27-o mesto na kraju).

Trka je bila prilično kasno, u 17 h, dok su devojke startovale u 14 h.

One su plivale bez neoprena jer je temperatura pred njihov start izmerena 21.5 stepen mislim, a 1 h pred našu trku je bila 18.5 stepeni :/. Barem su oni tako merili, iako zvuči neverovatno jer je razlika samo par h, a dan je bio topao. Mnogo je toplo-hladnih struja u reci Duro, tačnije samom ulivanje reke u Atlanski Okean, i voda je dosta hladnija na dubini od par destina cm, tako da je ishod merenja mogao biti i drugačiji siguran sam… uglavnom startovali smo sa odelima.

Zakasnio sam koji trenutak jer nisam čuo „on your marks“, i već na prvih par zaveslaja me je neko zakačio za naočare i ništa nisam video na levom oku. Tek na prvoj bovi sam našao sekund u toj gužvi i iskoristio ga da izbacim vodu iz levog dela naočara. Plivao sam solidno, ništa posebno niti kako bi trebalo, ali ne i loše sa obzirom da mi ne leži baš plivanje u odelu.

Ispalivao sam u velikoj grupi, negde bliže nazad, i uz solidnu T1 i solidno brzo skidanje odela na početku bikea sam se našao među par takmičara. Kao i uvek, samo gurnem stopala u sprinterice i pritiskam pedale koliko noge dozvoljavaju. Zatezanje sprinterica kao i stavljanje naočara i pijenje izotonika/vode sledi tek kada se nađem u grupi.

Formirala se brzo manja grupa od nas par, par njih sam uhvatio, i na početku brda od oko 500 metara, dosta jakog, blizu je bila i grupa ispred, međutim u tim trenutcima sam mislio da ćemo ih stići, i to je bila greška, trebao sam dati sve od sebe i sam krenuti da ih hvatam dok su još blizu, jer se ispostavilo da ih nikada nismo ni uhvatili, iako su bili blizu neko vreme i do kraja su bila stalno na oko 45 sekudni da bi bike završili na oko minut.

Tehnički dosta zahtevna staza sa dva jaka uspona u svakom krugu (8 krugova). Osećao sam se OK i lako pratio i davao smene u svojoj grupi, ali sam nekako pospan bio, da li zbog kasnog starta ili nečeg drugo ne znam, uglavnon jako loš osećaj „smorenosti“…

…Ali ništa posebno mi to nije smetalo, ušao sam u T2 kao drugi jer sam dobro pozicinoirao pri kraju bikea (inače, bilo na je 7, 8 u grupi) i uz brzu tranziciju odmah od početka pobegao svojoj grupi i do kraja me niko od njih nije ni stigao. Očekivao sam da će Ritchie Nichols, Evropski U23 prvak iz 2007-e trčati brže i da ću imati koga da pratim, međutim ništa nije bilo od toga.

ITU je ove godine jako strog i uvedena su nova pravila oko penala od 15 sekudni, naočare, odelo, kapa, kaciga – sve to mora da bude u korpi koja stoji u tranziciji. Ako slučajno bacite kapu pored korpe, očekuje vas 15 sekudni stajanja na trčanju… Tako da svakako obraćam dosta pažnje na to, i sve je bilo OK kada sam na tabli na kojoj sudije napiše startne brojeve onih koji moraju na trčanju da odsluže svoje kaznu od 15 sekundi, video da nema mog startnog broja, ali sam bio više nego iznenađen kada sam u drugom krugu video 27 na tabli.

Nisam imao predstavu zašto, uglavnom odlučuo sam da u trećem krugu odslužim „kaznu“. Inače može da se bira krug u kojem će se „stajati i gledati ostali takmičari“ kako prolaze pored dok sudija broji sekunde koje traju čitavu večnost… ako se ne stanr u penalty box do cilja, sledi diskvalifikacija…

Ali ni uz tih 15 sekundi stajanja me i dalje niko nije prešao. Do kraja sam uhvatio još par takmičara iz druge grupe i skoro u finišu prestigao još jednog mađara. Sve u svemu, solidno trčanje sa obzirom da sam trčao sam i da je bilo dosta vetra, a takođe nisam familijaran sa solo trčanjem i uvek mogu dosta više da „dam“ kada ima neko da me „vuče“, tako da svo vreme držao jak ali koliko se to može nazvati, prijatan tempo.

Trku u Portu (Gaia-i) je startovalo oko 60 takmičara.

Rezultati ovde.

Slike ovde. (ITU) flickr ovde. (nisu sa trke)

Prvi put u istoriji ITU-a održano je Svetsko prvenstvo (ELITE) u sprint triatlonu u Olimpijskom gradu Lausanne-i na jezeru Geneve (Ženeva) u Švajcarskoj.

Nisam u potpunosti tempirao formu za ovu trku (zbog U23 Evropskog prvenstva u Vila Nova de Gaia-i 28-og Augusta) i nakon Sivca sam imao 3 jake i obimne nedelje treninga kao i jednu srednje (prošlu) jaku uz samo 2-3 dana lakšeg treninga pred trku, stoga nisam očekivao super rezultat, ali sam svakako bio spreman da dam sve od sebe, jer ni manje ni više to je Svetsko prvenstvo i to u elite (seniorskoj) konkurenciji.

Međutim zbog lošijeg plivanja, i mnogo guranja i udaranja u vodi  (70 takmičara, sprint triatlon), nisam se „stavio“ u situaciji za dobru grupu na bikeu, tako da nisam uspeo da uhvatim veliku vodeću grupu, iako sam prvih par km vozio sa Brynanom (IRL) i Bennettom (AUS- USA) koji su uhvatili prvu grupu na kraju jakog brda, koje nas je „čekalo“ u svakom od četiri kruga, 10.5 % srednji nagib, dužina preko 500 metara.

Pratio sam nakon tranzicije do uspona, ali su jednostavno bili jači i imali svežije noge a i ne samo to, ko imalo poznaje triatlon zna da je Bennettom jedan od najačih biciklista među triatloncima (OI Atina 2004 – 4 mesto), a i Bryan se profesionalno bavio biciklizmom i čak i učestvovao na trci kroz Srbiju pre nekoliko godina :), tako da se nakon uspona formirala manja druga grupa od nas 5,6…

Vozili smo solidno ali za mene je trka bila završena t.j. trka za bolji plasman, jer su vodeći polako ali sigurno povećavali razliku, a bilo je ih je bar 45-50 u prvoj grupi…

…Stoga sam stvarno bio pomalo frustiran, ali sam solidnim trčanjem sa ne previše napora koji se očekuje za sprint distancu i trku tako velikog značaja došao do 53-eg mesta. Nije katastrofa, kada se uzme u obzir da je stvarno svetska elita bila na startu i da mi je prva godina u seniorskoj (U23) kategoriji, ali opet me je samo par sekundi na plivanju dovelo u situaciju da čak i sa takvim solidnim trčanjem (mada bi ono bilo brže da sam bio u prvoj grupi, to je sigurno) budem u top 30, čak i top 25 što je razuman i vredan rezultat…

Rezultati ovde. p.s rezultat plivanja nije dobar. plivao sam preko 9:40, ne 9:25 min

Slike ovde. (ITU, moje iz Lozane i sa priprema iz Radovljica slede na flickru…)

Video snimak ovde.

Slike su manjkale jer sam ostavio aparat u avionu kada sam sleteo u Beograd, a nisam prebacio prethondo slike sa kartice (!?#$/@). Na sreću Željko je prebacio nekoliko slika iz trke koje sam i stavio u članak…

Međutim dobio sam još super slika od Harry-a, muža Tanje iz Holtena koja živi tamo i koja je srpkinja. Ako se sećate, prethodne godine nakon Evropskog prvenstva mi je poklonila ružu kada je videla da sam učesnik iz njene matične zemlje :).

A Harry mislim da se i bavi fotografijom tako su slike stvarno odlične. I veći deo slika koje sam postavio na flickr su od Elizabeth Bravo (takmičarka iz Ekvadora) koja je isto bila u sastavu ITU Development tima, jer smatram da itekako vredi prikazati prelepe pejzaže Holadnije, Holtena i okoline.

Ljudi koji žive tamo zaista znaju da uživaju, i inače sever Evrope je neverovatno prijatan za život zbog prirodnih lepota, ali i samog načina života i mentaliteta ljudi… Kopenhagen i Hamburg, zatim i Oudenaarde u Belgiji su sve neverovatna mesta u kojima sam imao trke i idelna mesta za miran i prijatan život.

Letnji „seoski“ turizam je ekstra popularan, i kompleksi u tom delu Evrope su nezamislivo uređeni i prijatni za boravak u prirodi. Twenhaarsveld je bukvalno „grad“ pored Holtena koji ima mislim preko 200 bungalova (u stvari pravih kuća sa kuhinjom, kupatilom, dnevnim boravkom). Svi su smešteni u parku u kojem trotoarima hodaju patke, pretrčavaju zečevi, prolaze ježevi. Prava idila. Tu je i nekoliko bazena, igralište za decu i td. Čovek dok se jednom ne nađe i ne boravi na takvom mestu, ne krene da posmatra na primer letnji odmor kao takvo iskustvo, a ne ono ustaljeno letovanje na moru.

Slike pogledajte na flickr-u.

Tradicionalno se u Pančevo i ovog Juna održao jedan od najstarijih triatlona kod nas, ujedno i onaj na kojem sam 2007-e (staza je bila drugačija) prvi put pobedio na triatlonu u seniorskoj konkurenciji. Trka je bila prvenstvo Srbije u sprint triatlonu.

Nivo Tamiša je dosta visok, međutim temperatura je više nego odgovarajuća, stoga uz malo jače struje nije bilo nikakvih problema što se tiče plivačke distance.

Isplivao sam par sekundi ispred Vlade. Nisam forsirao, od početka sam krenuo jači tempo sa pažnjom posvećenom tehnici. Osećao sam se dobro…

Kroz dugačku  tranziciju sam napravio još par sekundi prednosti i krenuo sa dovoljnom na bike. Do kraja sam vozio sam, takođe ispod „crvene“ zone – jači tempo. I na bikeu sam imao sličan osećaj, što je odlično sa obzirom da sam imao tešku nedelju i da uopste nisam tempirao formu niti odmarao za ovu trku.

Trčanje je bilo malo teže zbog jakog Sunca i visokih temperatura, ali dosta treninga sam odradio u sličnim uslovima prošle nedelje tako da sam se adaptirao dovoljno, stoga nisam imao nikakvih problema, za razliku od mnogih drugih takmičara, jer stvarno odavno nisam video da su tako loše izgledali svi na trčanju, barem 20% ih je na kraju prohodalo. To je samo posledica loše hidratacije (izotonikom bogatim elektrolitima/solima).

Sve u svemu napokon pravi i prvi triatlonski događaj kod nas ove godine, pošto su prethodne tri trke bile u poprilično kasno-jesenjim uslovima, a akvatlon u Beogradu je i otkazan jer je vreme bilo nesigurno i voda hladna.

Dobra trenažna nedelja je okončana Nedeljnom poslepodnevnom brdskom vožnjom od 2:15 h po Fruškoj Gori sa Vuletom. Odlična superkompenzacija, kao da nisam radio trku, verujem da bi se osećao isto i da sam vozio 3.5 h…

Rezultati ovde.

Slike ovde.

Već nedelju dana se nalazim u „Sports Super Centre„-u u Runaway Bay-u, par kilometara od Gold Coast-a, gde će se održati ITU Svetsko prvenstvo…

Iz naslova se vidi – u pitanju je svetski kamp, moj drugi (bio sam i 2007.-e ; prošle godine sam bio u Evropskom – svetski nije bio).

Kao što na ITU sajtu možete pročitati, 49 učesnika iz 24 zemlje. Zaista odlično iskustvo sa toliko triatlonaca i triatlonki, uvek, nebitno da li ste Svetski prvak ili ne, možete naučiti ponešto u ovolikoj grupi ljudi. Takođe je zadovoljstvo još veće zbog činjenice da polovinu i više učesnika poznajem i od ranije.

…Ne treba i napominjati korist trenera koji rade sa nama (po dva za svaku disciplinu), kao i teoretskih predavanja…

Vreme je sunčano i toplo u toku dana, međutim jutra i večeri su dosta prohladne sa obzirom da je „oficijelno“ ovde zima.

Danas smo posetili i plivali na mestu gde će se održati trka i joše uvek je neizvesno da li će biti sa odelima ili bez (verovatno bez…).

… Ili trka iz serije Svetskog prvenstva (seniorskog naravno). Moja prva trka u seriji, i prvo startovanje među samom elitom današnjeg triatlona… Ne tako masovna, ali trka koju su startovali aktuelni Olimpijski šampion, aktuelni Svetski i Evropski prvak, bivši Svetski šampioni i osvajači Olimpijskih medalja i td…

Trka je startovala u 10:00 h. Mislim da bi svaki kasniji start bio sulud, zbog ekstremno visoke vlažnosti vazduha u Yokohami (i u Japanu uopšte verujem). Na temeperaturi od 30 C osećaj je kao da je u pitanju 40 C. Čak i posle 20 minuta laganog trčanja uveče posle 18 h ste potpuno mokri…

2 kruga (uobičajeno) u ograđenom delu, valjda luke. Naravno pošto je okean u pitanju, voda je slana… sa mnogo jegulja (mislim da su zbog toga i ogradili plivački kurs). Čak me je i dotakla jedna što sam kasnije osetio na bikeu i trčanju. Prvo sam mislio da je žulj ali sam nakon trke uočio da je reakcija na dodir sa jeguljom…

Bilo je dosta guranja, neuobičajeno mnogo za 45 startera. Solidno sam plivao, međutim ni blizu kako očekujem. Presudan trenutak za moju trku je bilo poslednjih 50ak metara, gde sam izgubio par sekudni jer me je neko povukao nazad, mislim i više puta (u toku cele trke, bar 5 puta)… Zatim i loša prva tranzicija. Ni meni nije baš najasnije zašto nisam dao više od sebe kada sam svestan da se tu gubi ili dobija trka (t.j. grupa).

Tako da je grupica ispred mene bila na početku bikea svega možda 15 metara, ali nažalost nisam uspeo da ih uhvatim jer su i oni od početka krenuli silno hvatajući grupe ispred…

Jurio sam ih sam, ali sam ubrzo shvatio da je trka, t.j. bilo kakav ozbiljniji plasman izgubljen. Sustigao sam Daniela Ungera (Svetski prvak 2007.-e) ali mi je rekao da samo prođem jer je imao alergijsku reakciju, pošto ga je valjda ožarila jegulja na zagrevanju, tako da je nakon prvog kruga bike-a i odustao…

Nakon par kilometara sam sačekao kolumbijca da bi sa njim vozio nekih 5 krugova (od 8), da bi nas tada oko 5, 6-og stigla grupa od 5,6 njih.

Zaista sam bio izgubio volju za takmičenjem u tim trenutcima jer mi je za tako malo promakla grupa, a razočarenje je bilo još veće kada sam video da je ta grupa stigla prvu grupu i to mislim već u trećem krugu! Dok smo nas dvoje sami vozili samo jedna grupa od 30 njih je bilo ispred… Tačnije poslednja 2 kruga mislim, je bio beg od njih troje…

Tako da se u tim trenutcima nas dvoje borilo sa vetrom, dok sam imao šansu da se vozim u grupi Gomezom, Frodenom, Gemmellom, Docherty-om i td (što bi bilo samo još jedno dragoceno iskustvo i motivacija)… Ali naravno, to je sasvim normalna stvar u triatlonu, svakako nauk za ubuduće, i svakako situacija koja se dešava.

Ušao sam malo ispred ostalih u T2 i zatim krenuo na 10 km trčanja, za kojih mogu reći samo da je ključno bilo unositi što više tečnosti…

Bile su 4 okrepne stanice po krugu (4 kruga) i naravno, na svakoj sam se rashlađivao i unosio vodu (koja bila hladna, stoga bi propustiti to bilo ekvivaletno propuštanju dezerta nakon ručka :)) Na poečtku mi je zaista išlo loše, verovatno zbog dosta “uzaludno” potrošene energije na bike-u, međutim vremenom sam pronašao tempo t.j. ritam. Ništa spektakularno, ali “rutisnki” solidan tempo.

Do kraja je bilo O.K., i mogu reći das sam uživao u prvom nastupu na najprestižnjijoj seriji u triatlonu na svetu trenutno. Svakako ću zauvek i pamtiti trenutke kada me je na kraju mog drugog kruga (t.j. pre 5-og km-a) sustigao aktuleni pobednik iz Peking-a 2008.-e i vodeći u trci (na kraju je i pobedio) – Jan Frodeno (GER).

Tada sam iskoristio šansu o kojoj sam uvek razmišljao, a to je da na svojoj koži “osetim” tempo najbržih trkača. I uspeo sam (bez ikakvih problema, verovatno je adrenalin odradio svoje :)) da ga pratim kroz celu tranziciju, nekih 250 – 300 metara… Mogao sam i dalje, ali sam rekao sebi „dosta je, ako želiš da završiš trku :)“…

Takođe, zanimljivo je bilo kasnije tog poslepodneva videti, kada sam gledao trku na japanskoj televiziji, sebe kako trčim iza Frodena sa smeškom na licu dok on pravi grimase mučeći se da zadrži prednost koju je stekao begom na bike-u… Ali i ja bi se mučio da mi je neko ponudio da imam jedan krug do kraja, a ne dva, heh…

Završio sam kao 32.-i. Nikako nisam nezadovoljan, ali svakako je loš osećaj znati da nisam iskoristio potpuni potencijal t.j. ono za čega mislim da sam bio spreman…

…Ali, potpuno sam fokusiran na moje naredne dve trke koje će biti (treba da budu) i kruna moje juniorske karijere, a to je Svetsko prvenstvo u akvatlonu 9.-og Septembra i Svetsko prvenstvo u triatlonu 13.-og Septembra na “Zlatnoj Obali”! Od sutra sam u Australiji u ITU kampu, a zatim trke…

Rezultati ovde.

Slike ovde.

Video ovde.

Serija trka će podrazumevati 6 trka + „pravo“ Svetsko prvenstvo. (kazem pravo jer će ovih 6 takođe predstavljati zajedno seriju Svetskih prvenstava).

Glavni cilj je povećanje konkurencije na trkama, tako da će (od) sad morati svi najbolji takmičari konstatno da se trkaju jedni protiv drugih, što svakako daje na atraktivnosti ovom sportu, i isključuje bilo kakve kalkulacije među njima, a takođe, veoma bitne stvari su da će se trke isključivo održavati, kako i sami pišu, u „svetski renomiranim gradovima“, kao i da će sve trke moći uživo da se prate na TV-u.

ITU će u organizovanju nove serije sarađivati sa „Lagardère Sports“ – brandom koji je specijalizovan za prenos trka, medije i sportsku ekonomiju.

Oni su već medijski organizovali Svetske kupove i Svetsko prvenstvo u Hamburgu, tako da uz činjenicu da su u Hamburgu održane najveće triatlonske trke ikada (600 hiljada ljudi pored staze, prenos uživo na nemačkoj nacionalnoj televiziji sa 3 helikoptera i neznam koliko motora i običnih kamera, 2 ogromna video bima pored cilja, t.j. pored tribina u tranziciji i td…), možemo očekivati da ITU triatlon od sledeće godine bude na jednom novom nivou, koji će svakako (još) uticati na popularnost triatlona među širokim narodnim masama!